@conference{
author = "Спремић, Момчило",
year = "2022",
abstract = "Десанка Ковачевић-Којић рођена је 3. октобра 1925. године у Сарајеву.
Живи и ради у Београду. Основну и средњу школу завршила је у Сарајеву,
а студије историје на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала 1950. године. Исте године изабрана је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву, где је прошла сва звања до редовног професора
(1969) за предмет Историја народа Југославије у средњем вијеку. Повремено је предавала и Помоћне историјске науке. На Филозофском факултету у Београду 1956. године одбранила је докторску дисертацију „Трговина у средњовјековној Босни”. Школску 1957/1958. годину провела је на
стручном усавршавању у Паризу код професора Фернана Бродела (Fernard
Braudel) на LʼÉcole Pratique des Hautes Études.
Нова сазнања академик Десанка Ковачевић-Којић досегла је на основу
продубљених истраживања у архивима Дубровника, Задра, Венеције, као
и у библиотекама појединих италијанских градова (Венеција, Фиренца,
Милано, Болоња). Да споменемо само нека од њених научних достигнућа.
Проучавајући раст трговине, изнела је на видело процесе привредног
развоја српских земаља, открила услове за формирање тржишта на одређеним територијама. Посредством дубровачких трговаца успостављена је трговинска размена са италијанским градовима, нарочито Венецијом.
Пратећи у континуитету рударску производњу у Србији (од XIII века)
и у Босни (од XIV века) све до пуног развоја у XV веку, установила је да је
рударска производња у односу на раније процене била далеко већа и достизала око 30 тона племенитих метала. Потврдила је ранија сазнања о
изузетној улози и значају извоза сребра из Босне, сребра и злата из Србије
за привреду западне Европе од XIII, а нарочито у првој половини XV века. Пронашла је и проучила у Хисторијском архиву у Дубровнику трговачке књиге браће Кабужић/Caboga (1426–1433), најстарије и једино сачу ване књиге вођене по систему двојног књиговодства на целом јужнословенском простору.
Нагласила је снажан успон српске привреде у првој половини XV века
у доба Деспотовине. Указала је на значај посредничке улоге Дубровника за
његов економски, друштвени и културни успон.
У узрочно-последичној вези пратила је раст трговине и рударства са
процесом урбанизације у Босни и Србији. На компаративној основи истакла је сличности и разлике европских градова са градским насељима у
Србији и Босни.
Од 1979. до 2004. године била је стални члан и сарадник Међународне
комисије за историју градова (Commission Internationale pour lʼHistoire des
villes), да би до данас наставила своје учешће у раду комисије у својству
почасног члана.
Од 1975. године је дописни, а од 1981. године редовни члан Академије
наука и умјетности Босне и Херцеговине. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 1994. године (Одељење историјских
наука САНУ). Један је од оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске (1993) и њен је члан ван радног састава од 1996. године.
Добитница је награда за научни рад „Веселин Маслеша”, Двадесетседмојулске награде, као и награде „Владимир Ћоровић” за животно дело. Академија наука и умјетности Републике Српске приредила је и издала збор ник посвећен Десанки Ковачевић-Којић, једном од оснивача АНУРС (201, Desanka Kovačević-Kojić was born in 1925 in Sarajevo. She finished primary and
secondary school in Sarajevo, and the academic studies of history at the Faculty of
Philosophy in Belgrade, where she defended her doctoral dissertation in 1956. At
the Faculty of Philosophy in Sarajevo she climbed all the academic ranks and was
elected Full Professor for the subject of Medieval History of the Yugoslav Peoples.
Furthermore, she occasionally lectured on Auxiliary Historical Sciences. She lives and
works in Belgrade. During the 1957–1958 academic year, she specialized in Paris under
the mentorship of Professor Fernand Braudel at the École Pratique des Hautes Études.
She conducted research at the archives of Dubrovnik, Zadar, and Venice, as well as at
the libraries of several Italian towns. Since 1979 she has been a member and associate
of the International Commission for the History of Towns (Commission Internationale
pour l’Histoire des Villes).
Her studies on the growth of trade brought to light the processes of economic
development of Serbian lands, as well as uncovered the conditions for the creation of
a market in particular territories. With the aid of merchants from Dubrovnik acting as
intermediaries, trade links were established with Italian towns, notably Venice.
The development of trading operations in a particular territory was treated
separately with regard to medieval Bosnia in Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni (Trade
in Medieval Bosnia).
The launch of the mining production started in Serbia in the 13th and in Bosnia
in the 14th century, where it continued uninterruptedly, reaching its peak growth in
the first half of the 15th century. There were around thirty mines identified in Serbia
that contained precious metals – silver, Glama silver (i.e. silver containing a certain
quantity of gold) and gold (Novo Brdo), and a number of silver mines in Bosnia. This is
indicated in individual studies of D. Kovačević-Kojić on the mining regions Staro srpsko
rudarstvo (Ancient Serbian Mining, in co-authorship with S. Ćirković and R. Ćuk) and
on particular mines, as well as in the extensive monograph entitled Srednjovjekovna
Srebrenica, XIV–XV vijek (Medieval Srebrenica, 14th–15th Centuries).
Far exceeding the earlier assessments, it was established that the volume of
mining production amounted to approximately thirty tons of precious metals per
annum. This is corroborated by ample data from the Dubrovnik Archives, particularly
from Trgovačke knjige braće Kabužić (The Account Books of the Kabužić Brothers).
What is also confirmed are earlier claims regarding the exceptionally significant role
that Serbian silver and gold and Bosnian silver had played in the economy of Western
Europe, precisely at the time of its monetary crisis brought on by the depletion of
mines.
She studied and published Trgovačke knjige braće Kabužić (Caboga): 1426–1433
(The Account Books of the Caboga (Kabužić) Brothers: 1426–1433), kept at the Historical
Archives of Dubrovnik, which are not only the oldest, but also the last extant account
books in which the system of double-entry bookkeeping had been applied across the entire South Slavic area. Apart from the export of vax (thirteen wagons), the Kabužić
brothers traded principally in precious metals (silver and gold), especially in great
quantities. In the period from 1426 to 1433 they exported silver whose value amounted
to a hundred thousand ducats, as well as 141 kilos of gold extracted from Glama silver
(565 kg).
Her study of the development of trade, mining, and urban settlements provided the
basis for the overview of the general development of the economy of medieval Bosnia
in a voluminous paper entitled Privredni razvoj srednjovјekovne bosanske države (The
Economic Development of the Medieval Bosnian State). Moreover, she dealt with the
economy of the Serbian state in the era of the Despotate in separate chapters Istorija
srpskog naroda II – Privredni uspon (A History of the Serbian People II – Economic
Expansion) and Srbija, majdan srebra i zlata (Serbia – a Silver and Gold Mine). The
intermediary role that Dubrovnik had played in trade was suggested to have been
highly significant for its economic, social and cultural expansion.
The growth of trade and mining was followed by the process of rapid urbanization.
This subject matter was exhaustively treated in the voluminous book by D. Kovačević Kojić entitled Gradska naselja srednjovjekovne bosanske države (The Urban Settlements
of the Medieval Bosnian State). Her further investigations dealt with the history of
individual settlements. The most populated ones, built in connection with the mining
production, gradually became the trading hubs as well (Srebrenica, Fojnica), while there
were also new trade centres built in the vicinity of the mines (Priština in the vicinity of
Novo Brdo; Zvornik in the vicinity of Srebrenica).
Some of these studies, around thirty in number, were collected in the volume
Gradski život u Srbiji i Bosni (XIV–XV vijek) (The Urban Life in Serbia and Bosnia (14th–15th
Centuries)), while a number of studies can be found in the volume La Serbie et les pays
serbes: l’économie urbaine, XIVе
–XVе
siècles (Serbia and Serbian lands: Urban Economy,
14th–15th Centuries). These two volumes deal with the process of rapid urbanization,
especially in Serbia during the first half of the 15th century. Some of the numerous topics
presented therein are the development and organization of settlements in Dubrovnik,
the building of Catholic churches, the rising number of artisans, followed by the social
structure, the exterior view of the settlements, circumstances in culture, health
care and other areas. Cultural and other kinds of impact of the European countries,
in particular Italy, on Serbia and Bosnia, which emerged after trade links had been
established, were also taken into consideration.
On the whole, the findings of these research studies suggest that Serbian and
Bosnian urban settlements gradually incorporated many features of the European
towns of that era, while at the same time developing their own physionomy. This period
saw a new form of life and work beginning to take shape there, the harbinger of a new
era, a novel culture, in many respects different from the feudal one.
As a great scientific opus, based on reliable archival data and extensive scientific
investigations, it takes pride of place in Serbian and European historiographies.
Desanka Kovačević-Kojić was elected a member of the Academy of Sciences and Arts
of Bosnia and Herzegovina (1979), of the Academy of Sciences and Arts of the Republic
of Srpska (1996), as well as of the Serbian Academy of Sciences and Arts (1994)",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2",
title = "Десанка Ковачевић-Којић : (1925), Desanka Kovačević-Kojić : (1925)",
pages = "360-393",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14887"
}
