Реметић, Слободан Н.

Link to this page

Authority KeyName Variants
f5d69e55-09d3-43de-923c-3529ce3d3a00
  • Реметић, Слободан Н. (8)
Projects

Author's Bibliography

О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера

Реметић, Слободан Н.; Цицмил-Реметић, Радојка Б.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
AU  - Цицмил-Реметић, Радојка Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14017
AB  - У раду се говори о употреби предлога за у говору источнобосaнских
Ера, углавном у говору избеглица, лица која су почетком последњих ратних збивања привремено напустила подручје уоквирено рекама Дрињачом,
Биоштицом и Кривајом и падинама планина Коњуха и Романије. Прилог
је рађен на темељу корпуса језичких чињеница добијених преслушавањем
више од 500 сати снимака говора аутохтоних носилаца наведеног идиома.
У говору источнобосанских Ера предлог за долази уз акузатив, инструментал и генитив. Специфичност говора чине случајеви типа Не мисли за
кућом у значењу Не брине о кући/Не води рачуна о кући. Рекција глагола
у наведеном идиому стоји иза нешто чешће употребе наменске генитивне
конструкције типа Морам купит нешта и за жене.
AB  - В статье речь идет об употреблении предлога за в речи восточнобоснийских
эров, жителей области, ограниченной реками Дриняча, Биоштица и Кривая
и склонами гор Конюх и Романия. Предлог за встречается в конструкциях с
винительным, творительным и родительным падежами. Содержание корпуса
богатого фактами, полученными переслушиванием более 500 часов речи
указанного региона указывает на его близость и совпадение с характеристиками
идиомов герцегово-крайишского диалектического типа в ближнем и дальнем
окружении. Из характеристик говора восточнобоснийских эров мы упомянем
случаи типа «Ти, сине, мешчини, нимало не-мислиш за-кућом» в значении «Ты
не заботишься о доме» и чуть более частотную конструкцию с родительным
в значении предназначения типа «Морам купит нешта и за жене; Он је и за
путова помого; Све за-куће прибавиш и мајсторе наручиш.
AB  - The paper presents the use of the preposition za (‘for’) in the vernacular of Eras
from Eastern Bosnia, the region delimited by the rivers Drinjača, Bioštica and Krivaja,
and the slopes of Konjuh and Romanija. The preposition za enters the constructions
with accusative, instrumental and genitive. The content of the ample corpus of data
obtained by listening to over 500 hours of recorded speech from the indicated area
points to its closeness and equivalence with the state of the idioms of Herzegovina-
Krajina dialect area in closer and broader perimeter. Among the specifi c features of
the vernacular of Eras from Eastern Bosnia, mention is made of the cases such as: Ти,
сине, мешчини, нимало не-мислиш за-кућом, in the sense of ‘Не бринеш о кући/
Не водиш рачуна о кући’ (‘You don’t take care of the house’), and somewhat more
frequent use of the genitive construction of purpose of the type: Морам купит нешта
и за жене; Он је и за путова помого; Све за-куће прибавиш и мајсторе наручиш.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера
T1  - К вопросу об употреблении предлога за в говоре восточнобоснийских Эров
T1  - On the Use of Preposition za in the Vernacular of Eras from Eastern Bosnia
SP  - 317
EP  - 329
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202317R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14017
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н. and Цицмил-Реметић, Радојка Б.",
year = "2022",
abstract = "У раду се говори о употреби предлога за у говору источнобосaнских
Ера, углавном у говору избеглица, лица која су почетком последњих ратних збивања привремено напустила подручје уоквирено рекама Дрињачом,
Биоштицом и Кривајом и падинама планина Коњуха и Романије. Прилог
је рађен на темељу корпуса језичких чињеница добијених преслушавањем
више од 500 сати снимака говора аутохтоних носилаца наведеног идиома.
У говору источнобосанских Ера предлог за долази уз акузатив, инструментал и генитив. Специфичност говора чине случајеви типа Не мисли за
кућом у значењу Не брине о кући/Не води рачуна о кући. Рекција глагола
у наведеном идиому стоји иза нешто чешће употребе наменске генитивне
конструкције типа Морам купит нешта и за жене., В статье речь идет об употреблении предлога за в речи восточнобоснийских
эров, жителей области, ограниченной реками Дриняча, Биоштица и Кривая
и склонами гор Конюх и Романия. Предлог за встречается в конструкциях с
винительным, творительным и родительным падежами. Содержание корпуса
богатого фактами, полученными переслушиванием более 500 часов речи
указанного региона указывает на его близость и совпадение с характеристиками
идиомов герцегово-крайишского диалектического типа в ближнем и дальнем
окружении. Из характеристик говора восточнобоснийских эров мы упомянем
случаи типа «Ти, сине, мешчини, нимало не-мислиш за-кућом» в значении «Ты
не заботишься о доме» и чуть более частотную конструкцию с родительным
в значении предназначения типа «Морам купит нешта и за жене; Он је и за
путова помого; Све за-куће прибавиш и мајсторе наручиш., The paper presents the use of the preposition za (‘for’) in the vernacular of Eras
from Eastern Bosnia, the region delimited by the rivers Drinjača, Bioštica and Krivaja,
and the slopes of Konjuh and Romanija. The preposition za enters the constructions
with accusative, instrumental and genitive. The content of the ample corpus of data
obtained by listening to over 500 hours of recorded speech from the indicated area
points to its closeness and equivalence with the state of the idioms of Herzegovina-
Krajina dialect area in closer and broader perimeter. Among the specifi c features of
the vernacular of Eras from Eastern Bosnia, mention is made of the cases such as: Ти,
сине, мешчини, нимало не-мислиш за-кућом, in the sense of ‘Не бринеш о кући/
Не водиш рачуна о кући’ (‘You don’t take care of the house’), and somewhat more
frequent use of the genitive construction of purpose of the type: Морам купит нешта
и за жене; Он је и за путова помого; Све за-куће прибавиш и мајсторе наручиш.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера, К вопросу об употреблении предлога за в говоре восточнобоснийских Эров, On the Use of Preposition za in the Vernacular of Eras from Eastern Bosnia",
pages = "317-329",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202317R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14017"
}
Реметић, С. Н.,& Цицмил-Реметић, Р. Б.. (2022). О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 317-329.
https://doi.org/10.2298/JFI2202317R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14017
Реметић СН, Цицмил-Реметић РБ. О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):317-329.
doi:10.2298/JFI2202317R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14017 .
Реметић, Слободан Н., Цицмил-Реметић, Радојка Б., "О употреби предлога за у говору источнобосанских Ера" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):317-329,
https://doi.org/10.2298/JFI2202317R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14017 .

Зборник радова Нови прилози српском правопису

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11862
AB  - Садржај зборника радова Нови прилози српском правопису чини деветнаест радова, углавном реферата поднетих на научном округлом столу „Актуелна питања српског правописа“, одржаном у
Андрићграду 13. октобра 2018. године. Рукопис обима 254 стране прелома компјутерски сређеног, и за штампу преломљеног текста, почиње
предговором – „Заједнички на правописним задацима“, добијеним из
руку приређивача зборника (стр. 7–8), након чега следе прилози
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Зборник радова Нови прилози српском правопису
SP  - 103
EP  - 107
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2021",
abstract = "Садржај зборника радова Нови прилози српском правопису чини деветнаест радова, углавном реферата поднетих на научном округлом столу „Актуелна питања српског правописа“, одржаном у
Андрићграду 13. октобра 2018. године. Рукопис обима 254 стране прелома компјутерски сређеног, и за штампу преломљеног текста, почиње
предговором – „Заједнички на правописним задацима“, добијеним из
руку приређивача зборника (стр. 7–8), након чега следе прилози",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Зборник радова Нови прилози српском правопису",
pages = "103-107",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862"
}
Реметић, С. Н.. (2021). Зборник радова Нови прилози српском правопису. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 103-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862
Реметић СН. Зборник радова Нови прилози српском правопису. in Наш језик. 2021;52(1):103-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862 .
Реметић, Слободан Н., "Зборник радова Нови прилози српском правопису" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):103-107,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11862 .

O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10346
AB  - У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта.
AB  - В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине
T1  - К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы
SP  - 571
EP  - 576
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2020",
abstract = "У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта., В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине, К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы",
pages = "571-576",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346"
}
Реметић, С. Н.. (2020). O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 571-576.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346
Реметић СН. O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине. in Наш језик. 2020;50(2):571-576.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346 .
Реметић, Слободан Н., "O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине" in Наш језик, 50, no. 2 (2020):571-576,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346 .

Српски дијалекатски комплекс у светлу миграционих струјања (лингвистички и социолингвистички аспект)

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12475
AB  - У раду се говори о упливу сеоба у формирању данашњег српског дијалекатског мозаика.
Миграцијама изазваним економским разлозима и масовним узмицањем пред турском најездом
објашњавају се распоред, величина и облик данашњих дијалеката. Указује се на утицај говора
досељеника на језик стариначког живља, као и на путеве и крајње домете интерференције супротног смера: преузимање идиолекта и иноверних носилаца, и то знатније него што се донедавно
мислило. Исељавање српског живља у крајеве далеко од матичне области на својствен начин чува
старије језичко стање из времена сеоба, трезор података драгоцен за историјску дијалектологију.
Миграције сносе и одговорност за појаву нових дијалекатских и говорних типова (западносрбијанска икавштина, настала на бази погрешне перцепције једног вокала у говору стариначког живља).
AB  - В работе говорится о значении переселений в формировании сербской диалектологической карты.
В результате тихого, постоянного перемещения населения в поисках лучших условий жизни и массовых миграций, вызванных турецкими оккупациями, переместилась большая часть сербского населения.
Последствия переселений, как исключительно важного фактора в сербской исторической диалектологии, поистине велики и разнообразны.
Некоторые диалектные типы (чакавский, кайкавский и штокавский) исчезли, а отдельные (напр.
герцеговинско-краишский [максимально], косовско-ресавский, призренско-южноморавский) испытали
экспансию. Перемещение сербского населения далеко от родной территории сохранило следы преждего
состояния языка и драгоценную опору для реконструкции предмиграционной картины области, из которой происходят переселенцы. Различия в рамках диалектов, колыбелью которых являлась южная область
Сербии, свидетельствуют о недавнем албанском компоненте на большей части Косово и Метохии.
Последствием массовых переселений также стало воздействие на дальнейшее развитие языка со
стороны диалектных типов, существовавших в новых местах жительства. Новейшие исследования показывают, что переселенцы перенимали говор иноверных старожилов в объеме, подразумевающем пере-
смотр укоренившегося мнения о роли веры, как тормоза речевого выравнивания. К примеру, мигранты в
некоторых районах Боснии принимали идиолект иноверных старожилов, более серьезно модифицированный только в деталях выраженной структуральной сложности (в результате неусваивания фонемы /х/
сохранился „свой” фонологический набор, а в результате неусваивания долгого нисходящего ударения
вне инициального слога – „своя” дистрибуция просодем). О том, что миграционные процессы могут привести к возникновению нового диалектного типа,
свидетельствует икавщина западно-сербского Подринья, где переселенцы местное [э] (так называемый
неизменившийся ять) заменили гласным [и].
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : колективна монографија
T1  - Српски дијалекатски комплекс у светлу миграционих струјања (лингвистички и социолингвистички аспект)
T1  - Сербский диалектный комплекс в свете миграционных потоков (лингвистический и социолингвистический аспект)
SP  - 327
EP  - 344
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12475
ER  - 
@inbook{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2018",
abstract = "У раду се говори о упливу сеоба у формирању данашњег српског дијалекатског мозаика.
Миграцијама изазваним економским разлозима и масовним узмицањем пред турском најездом
објашњавају се распоред, величина и облик данашњих дијалеката. Указује се на утицај говора
досељеника на језик стариначког живља, као и на путеве и крајње домете интерференције супротног смера: преузимање идиолекта и иноверних носилаца, и то знатније него што се донедавно
мислило. Исељавање српског живља у крајеве далеко од матичне области на својствен начин чува
старије језичко стање из времена сеоба, трезор података драгоцен за историјску дијалектологију.
Миграције сносе и одговорност за појаву нових дијалекатских и говорних типова (западносрбијанска икавштина, настала на бази погрешне перцепције једног вокала у говору стариначког живља)., В работе говорится о значении переселений в формировании сербской диалектологической карты.
В результате тихого, постоянного перемещения населения в поисках лучших условий жизни и массовых миграций, вызванных турецкими оккупациями, переместилась большая часть сербского населения.
Последствия переселений, как исключительно важного фактора в сербской исторической диалектологии, поистине велики и разнообразны.
Некоторые диалектные типы (чакавский, кайкавский и штокавский) исчезли, а отдельные (напр.
герцеговинско-краишский [максимально], косовско-ресавский, призренско-южноморавский) испытали
экспансию. Перемещение сербского населения далеко от родной территории сохранило следы преждего
состояния языка и драгоценную опору для реконструкции предмиграционной картины области, из которой происходят переселенцы. Различия в рамках диалектов, колыбелью которых являлась южная область
Сербии, свидетельствуют о недавнем албанском компоненте на большей части Косово и Метохии.
Последствием массовых переселений также стало воздействие на дальнейшее развитие языка со
стороны диалектных типов, существовавших в новых местах жительства. Новейшие исследования показывают, что переселенцы перенимали говор иноверных старожилов в объеме, подразумевающем пере-
смотр укоренившегося мнения о роли веры, как тормоза речевого выравнивания. К примеру, мигранты в
некоторых районах Боснии принимали идиолект иноверных старожилов, более серьезно модифицированный только в деталях выраженной структуральной сложности (в результате неусваивания фонемы /х/
сохранился „свой” фонологический набор, а в результате неусваивания долгого нисходящего ударения
вне инициального слога – „своя” дистрибуция просодем). О том, что миграционные процессы могут привести к возникновению нового диалектного типа,
свидетельствует икавщина западно-сербского Подринья, где переселенцы местное [э] (так называемый
неизменившийся ять) заменили гласным [и].",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : колективна монографија",
booktitle = "Српски дијалекатски комплекс у светлу миграционих струјања (лингвистички и социолингвистички аспект), Сербский диалектный комплекс в свете миграционных потоков (лингвистический и социолингвистический аспект)",
pages = "327-344",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12475"
}
Реметић, С. Н.. (2018). Српски дијалекатски комплекс у светлу миграционих струјања (лингвистички и социолингвистички аспект). in Српска славистика : колективна монографија
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 327-344.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12475
Реметић СН. Српски дијалекатски комплекс у светлу миграционих струјања (лингвистички и социолингвистички аспект). in Српска славистика : колективна монографија. 2018;:327-344.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12475 .
Реметић, Слободан Н., "Српски дијалекатски комплекс у светлу миграционих струјања (лингвистички и социолингвистички аспект)" in Српска славистика : колективна монографија (2018):327-344,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch22 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12475 .
1

Корајска Дивица и даљинска асимилација вокала

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7443
AB  - У раду се даљинском асимилацијом вокала објашњава наста-
нак топонима Дивица из атара Кораја, насеља на путу између Бијељи-
не и Тузле. Тиме се искључује могућност да наведени топоним чува
траг икавског супстрата.
AB  - В работе удаленной ассимиляцией гласных объясняется происхождение топонима Дивица, местности в Корае, населенном пункте на дороге между Биелиной и Тузлой. Дивица, по всей вероятности,
была образована тем же способом как и „икавские“ образы сикира и
видрица в экавских говорах шумадийско-воеводинского диалекта,
т.е. как гидроним Дитиња в западной Сербии и ойконим Дивич недалеко от г. Зворник.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Корајска Дивица и даљинска асимилација вокала
T1  - Корайская Дивица и удаленная ассимиляция гласных
SP  - 165
EP  - 168
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7443
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2017",
abstract = "У раду се даљинском асимилацијом вокала објашњава наста-
нак топонима Дивица из атара Кораја, насеља на путу између Бијељи-
не и Тузле. Тиме се искључује могућност да наведени топоним чува
траг икавског супстрата., В работе удаленной ассимиляцией гласных объясняется происхождение топонима Дивица, местности в Корае, населенном пункте на дороге между Биелиной и Тузлой. Дивица, по всей вероятности,
была образована тем же способом как и „икавские“ образы сикира и
видрица в экавских говорах шумадийско-воеводинского диалекта,
т.е. как гидроним Дитиња в западной Сербии и ойконим Дивич недалеко от г. Зворник.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Корајска Дивица и даљинска асимилација вокала, Корайская Дивица и удаленная ассимиляция гласных",
pages = "165-168",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7443"
}
Реметић, С. Н.. (2017). Корајска Дивица и даљинска асимилација вокала. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 165-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7443
Реметић СН. Корајска Дивица и даљинска асимилација вокала. in Наш језик. 2017;48(3-4):165-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7443 .
Реметић, Слободан Н., "Корајска Дивица и даљинска асимилација вокала" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):165-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7443 .

Српска дијалектологија јуче, данас и сутра

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6458
AB  - Хотя начало сербской диалектологии связано с трудом Вука Ст. Караджича,
эта языковая дисциплина научно утвердилась в начале XX века, когда одновременно появились на сцене Милан Решетар и Александр Белич. Благодаря их обмену
мнениями, концепции классификации сербских диалектов эволюционировали с
1905 по 1910 год больше, чем в предыдущем и последующем периоде в целом.
Двадцатое столетие считается золотым веком сербской диалектологии, веком
первичной научной деятельности двоих самых значимых сербских лингвистов
минувшего столетия: Александра Белича и Павла Ивича. Хотя в приведенном
периоде были достигнуты крупные результаты (на диалектологической карте были
заполнены многие пробелы; были опубликованы десятки монографических описаний отдельных типов говоров; были достигнуты и стоящие начальные результаты
в области городской диалектологии; были опубликованы ценные исследования по
диалектной лексикографии и ономастике; были решены многие вопросы сербской исторической диалектологии и пр.), стечением обстоятельств серьезные и
объемистые задачи перешли в третье тысячелетие. Для того чтобы составить
окончательное суждение о важных вопросах специальности, необходимо рассмотреть ареал некоторых фонологических свойств на территории Сербии и восточной Боснии, пропущенные прежними исследователями подробности. Результаты
исследований сербского диалектного комлекса чаще всего были публикованы в
Сербском диалектологическом сборнике, видном вестнике, который Сербская
королевская академия учредила в 1905 году изданием известной монографии
Александра Белича Диалекты восточной и южной Сербии.
Автор доклада напоминает о неодинаковой степени изученности сербской
диалектной мозаики, как правило, на первый план выдвигается пространство
двух западных республик бывшего общего государства, где сербские говоры не
обладали приоритетным статусом. В течение последних военных действий
просторные западные зоны остались временно без сербов, вследствие чего перед
диалектологами поставлена задача – восстановить языковое право собственности в просторных зонах исследованием говора беженцев.
Самые важные задачи сербской диалектологии тематически и географически охвачены всеобъемлющим долгосрочным совместным проектом Сербской
академии наук и искусств и ее Института сербского языка „Диалектологические
исследования сербского языкового пространства“. Важную позицию в проекте
занимает составление Сербского диалектологического атласа, задачи связанной
с серьзными, нередко трудно разрешимыми проблемами. Исторические события
конца прошлого столетия уничтожили перспективы составления Сербскохорватского диалектологического атласа, а нам принесли задачу включения сербских
говоров в Боснии и Герцеговине и в Хорватии в атлас сербских диалектов. Особые проблемы возникают в связи с невозможностью полевой работы на территории Хорватии, откуда после распада бывшего государства мы не унаследовали ни
одного обследованного сербского пункта. Этот большой недостаток в основном
устраняется изучением говора беженцев. Около тридцати все еще неисследованных
пунктов приведенного пространства представяют собой препятствия окончательной редакции и подготовке к печати Первого лексического тома Атласа.
В докладе указывается на нереализованный студенческий потенциал при
сборе устного словарного состава языка, автор также обращется с призывом к
диалектологам помочь энтузиастам в сборе и обработке устного языкового наследства своих родных мест.
AB  - Although the beginnings of Serbian dialectology are related to the work of Vuk
Stefanović Karadžić, this linguistic discipline was academically established in the early
20th century, when Milan Rešetar and Aleksandar Belić appeared on the scene simultaneously.
Owing to their exchange of opinions, the conceptions in classifying Serbian
dialects evolved over the 1905–1910 period more noticeably than in the whole of earlier
or later research. The 20th century is considered to be the golden age of Serbian dialectology,
the primary academic preoccupation of the two greatest Serbian linguists
of the last century: Aleksandar Belić and Pavle Ivić. Though certain milestones were
hit in the mentioned period (many blank spots were removed from the dialectal maps;
dozens of monographic descriptions were published on individual speech types; valuable
initial results were achieved in the domain of urban dialectology; valuable studies
were completed in the domain of dialectal lexicography and onomasticon, many
questions were answered in Serbian historical dialectology, etc.), as things turned out,
serious and comprehensive tasks were transferred into the third millennium. In order to pass the final judgement on the relevant matters of the discipline, it is necessary to
define the areals of some phonological features on the territory of Serbia and eastern
Bosnia, details that earlier researchers have missed. The results of the study of the Serbian
dialectal complex were predominantly published in the Serbian Dialectological
Review (Srpski dijalektološki zbornik), a respectable journal established in 1905 in the
Serbian Royal Academy after the publication of Aleksandar Belić’s seminal Dialects
of Eastern and Southern Serbia.
The paper emphasises the unequal degree of study of the Serbian dialectal mosaic,
in which as a rule the area of the western republics of the former state „takes precedence,“
where the Serbian speeches did not have a priority status. During the latest
war operations, the extensive zones were temporarily left without Serbs, which imposed
the duty onto dialectologists to establish the language credentials of the vast areas
in their study of the refugees’ speech.
The most important tasks of Serbian dialectology were thematically and geographically
encompassed in a comprehensive long-term project „Dialectological Research
of the Serbian Language Area,“ a joint enterprise of the Serbian Academy of Arts and
Sciences and its Institute of the Serbian Language. A relevant position within the project
is occupied by the compilation of the Serbian Dialectological Atlas, a task facing
serious, often hardly solvable problems. The historical events from the close of the
last century destroyed the perspective of compiling the Serbo-Croatian Dialectological
Atlas, and imposed upon us the task of additional inclusion of Serbian speeches
from Bosnia and Herzegovina and Croatia into the atlas of Serbian dialects. Particular
problems arise from the impossibility of field work on the territory of Croatia, from
where since the dissolution of the former state we have not inherited a single studied
Serbian spot, and that considerable deficit is mostly relieved through the study of refugees’
speech. Thirty-odd still unstudied spots from the mentioned area are an obstacle
to the final editing and prepress of the First Lexical Volume of the Atlas.
The paper stresses the unused student potential in the collection of oral linguistic
heritage and appeals to the dialectologists that, in such tasks, they should assist the amateur
enthusiasts in the collection and treatment of homeland oral linguistic tradition.
AB  - У реферату се говори о досадашњим остварењима, актуелним приликама и будућим задацима српске дијалектологије, научне дисциплине утемељене почетком ХХ столећа, њеног златног века, у коме су остварени крупни резултати, понајвише објављивани у Српском дијалектолошком зборнику, часопису покренутом 1905. године Белићевом монографијом Дијалекти источне и јужне Србије. У раду се објашњава зашто по степену испитаности српског дијалекатског комплекса значајно заостају области двеју западних република бивше заједничке државе. Указује се и на најважније задатке струке у наредном периоду, међу којима предњаче: израда Српског дијалектолошког атласа (тридесетак неиспитаних пунктова са подручја Хрватске препрека су коначном редиговању и припремању за штампу Првог лексичког тома Атласа); уклањање преосталих белина са дијалекатске мапе; испитивање и снимање говора избеглица и интерно расељених лица; прикупљање и обрада дијалекатске лексике и ономастичке грађе; наставак рада на међународним пројектима из области лингвистичке географије.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српска дијалектологија јуче, данас и сутра
T1  - Serbian Dialectology in the Past, Present and Future
T1  - Сербская диалектология вчера, сегодня и завтра
SP  - 85
EP  - 112
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6458
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2017",
abstract = "Хотя начало сербской диалектологии связано с трудом Вука Ст. Караджича,
эта языковая дисциплина научно утвердилась в начале XX века, когда одновременно появились на сцене Милан Решетар и Александр Белич. Благодаря их обмену
мнениями, концепции классификации сербских диалектов эволюционировали с
1905 по 1910 год больше, чем в предыдущем и последующем периоде в целом.
Двадцатое столетие считается золотым веком сербской диалектологии, веком
первичной научной деятельности двоих самых значимых сербских лингвистов
минувшего столетия: Александра Белича и Павла Ивича. Хотя в приведенном
периоде были достигнуты крупные результаты (на диалектологической карте были
заполнены многие пробелы; были опубликованы десятки монографических описаний отдельных типов говоров; были достигнуты и стоящие начальные результаты
в области городской диалектологии; были опубликованы ценные исследования по
диалектной лексикографии и ономастике; были решены многие вопросы сербской исторической диалектологии и пр.), стечением обстоятельств серьезные и
объемистые задачи перешли в третье тысячелетие. Для того чтобы составить
окончательное суждение о важных вопросах специальности, необходимо рассмотреть ареал некоторых фонологических свойств на территории Сербии и восточной Боснии, пропущенные прежними исследователями подробности. Результаты
исследований сербского диалектного комлекса чаще всего были публикованы в
Сербском диалектологическом сборнике, видном вестнике, который Сербская
королевская академия учредила в 1905 году изданием известной монографии
Александра Белича Диалекты восточной и южной Сербии.
Автор доклада напоминает о неодинаковой степени изученности сербской
диалектной мозаики, как правило, на первый план выдвигается пространство
двух западных республик бывшего общего государства, где сербские говоры не
обладали приоритетным статусом. В течение последних военных действий
просторные западные зоны остались временно без сербов, вследствие чего перед
диалектологами поставлена задача – восстановить языковое право собственности в просторных зонах исследованием говора беженцев.
Самые важные задачи сербской диалектологии тематически и географически охвачены всеобъемлющим долгосрочным совместным проектом Сербской
академии наук и искусств и ее Института сербского языка „Диалектологические
исследования сербского языкового пространства“. Важную позицию в проекте
занимает составление Сербского диалектологического атласа, задачи связанной
с серьзными, нередко трудно разрешимыми проблемами. Исторические события
конца прошлого столетия уничтожили перспективы составления Сербскохорватского диалектологического атласа, а нам принесли задачу включения сербских
говоров в Боснии и Герцеговине и в Хорватии в атлас сербских диалектов. Особые проблемы возникают в связи с невозможностью полевой работы на территории Хорватии, откуда после распада бывшего государства мы не унаследовали ни
одного обследованного сербского пункта. Этот большой недостаток в основном
устраняется изучением говора беженцев. Около тридцати все еще неисследованных
пунктов приведенного пространства представяют собой препятствия окончательной редакции и подготовке к печати Первого лексического тома Атласа.
В докладе указывается на нереализованный студенческий потенциал при
сборе устного словарного состава языка, автор также обращется с призывом к
диалектологам помочь энтузиастам в сборе и обработке устного языкового наследства своих родных мест., Although the beginnings of Serbian dialectology are related to the work of Vuk
Stefanović Karadžić, this linguistic discipline was academically established in the early
20th century, when Milan Rešetar and Aleksandar Belić appeared on the scene simultaneously.
Owing to their exchange of opinions, the conceptions in classifying Serbian
dialects evolved over the 1905–1910 period more noticeably than in the whole of earlier
or later research. The 20th century is considered to be the golden age of Serbian dialectology,
the primary academic preoccupation of the two greatest Serbian linguists
of the last century: Aleksandar Belić and Pavle Ivić. Though certain milestones were
hit in the mentioned period (many blank spots were removed from the dialectal maps;
dozens of monographic descriptions were published on individual speech types; valuable
initial results were achieved in the domain of urban dialectology; valuable studies
were completed in the domain of dialectal lexicography and onomasticon, many
questions were answered in Serbian historical dialectology, etc.), as things turned out,
serious and comprehensive tasks were transferred into the third millennium. In order to pass the final judgement on the relevant matters of the discipline, it is necessary to
define the areals of some phonological features on the territory of Serbia and eastern
Bosnia, details that earlier researchers have missed. The results of the study of the Serbian
dialectal complex were predominantly published in the Serbian Dialectological
Review (Srpski dijalektološki zbornik), a respectable journal established in 1905 in the
Serbian Royal Academy after the publication of Aleksandar Belić’s seminal Dialects
of Eastern and Southern Serbia.
The paper emphasises the unequal degree of study of the Serbian dialectal mosaic,
in which as a rule the area of the western republics of the former state „takes precedence,“
where the Serbian speeches did not have a priority status. During the latest
war operations, the extensive zones were temporarily left without Serbs, which imposed
the duty onto dialectologists to establish the language credentials of the vast areas
in their study of the refugees’ speech.
The most important tasks of Serbian dialectology were thematically and geographically
encompassed in a comprehensive long-term project „Dialectological Research
of the Serbian Language Area,“ a joint enterprise of the Serbian Academy of Arts and
Sciences and its Institute of the Serbian Language. A relevant position within the project
is occupied by the compilation of the Serbian Dialectological Atlas, a task facing
serious, often hardly solvable problems. The historical events from the close of the
last century destroyed the perspective of compiling the Serbo-Croatian Dialectological
Atlas, and imposed upon us the task of additional inclusion of Serbian speeches
from Bosnia and Herzegovina and Croatia into the atlas of Serbian dialects. Particular
problems arise from the impossibility of field work on the territory of Croatia, from
where since the dissolution of the former state we have not inherited a single studied
Serbian spot, and that considerable deficit is mostly relieved through the study of refugees’
speech. Thirty-odd still unstudied spots from the mentioned area are an obstacle
to the final editing and prepress of the First Lexical Volume of the Atlas.
The paper stresses the unused student potential in the collection of oral linguistic
heritage and appeals to the dialectologists that, in such tasks, they should assist the amateur
enthusiasts in the collection and treatment of homeland oral linguistic tradition., У реферату се говори о досадашњим остварењима, актуелним приликама и будућим задацима српске дијалектологије, научне дисциплине утемељене почетком ХХ столећа, њеног златног века, у коме су остварени крупни резултати, понајвише објављивани у Српском дијалектолошком зборнику, часопису покренутом 1905. године Белићевом монографијом Дијалекти источне и јужне Србије. У раду се објашњава зашто по степену испитаности српског дијалекатског комплекса значајно заостају области двеју западних република бивше заједничке државе. Указује се и на најважније задатке струке у наредном периоду, међу којима предњаче: израда Српског дијалектолошког атласа (тридесетак неиспитаних пунктова са подручја Хрватске препрека су коначном редиговању и припремању за штампу Првог лексичког тома Атласа); уклањање преосталих белина са дијалекатске мапе; испитивање и снимање говора избеглица и интерно расељених лица; прикупљање и обрада дијалекатске лексике и ономастичке грађе; наставак рада на међународним пројектима из области лингвистичке географије.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српска дијалектологија јуче, данас и сутра, Serbian Dialectology in the Past, Present and Future, Сербская диалектология вчера, сегодня и завтра",
pages = "85-112",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6458"
}
Реметић, С. Н.. (2017). Српска дијалектологија јуче, данас и сутра. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 85-112.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6458
Реметић СН. Српска дијалектологија јуче, данас и сутра. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):85-112.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6458 .
Реметић, Слободан Н., "Српска дијалектологија јуче, данас и сутра" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):85-112,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6458 .

Сто лет диалектологии на страницах „Южнославянского филолога“

Реметић, Слободан Н.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2992
AB  - V rabote govoritsja o nepreryvnosti tradicii dialektologii v žurnale 'Južnoslavjanskij filolog' s dnja ego osnovanija do nastojaščego vremeni. Na stranicah avtoritetnogo izdanija predstavleny raboty različnogo profilja: ot fundamenatl'nyh opisanij otdel'nyh tipov govorov do informacii o napečatannyh v strane i za rubežom dialektologičeskih monografij i diskussij. Sredi issledovanij, opublikovannyh na stranicah 'Južnoslavjanskogo filologa', preobladajut raboty, posvjaščennye problematike štokavskogo dialektnogo kompleksa, odnako pri ltom pečatalis' i mnogie raboty, posvjaščennye obsuždeniju voprosov čakavskogo i kajkavskogo narečij. V 'Južnoslavjanskom filologe' svoi trudy opublikovali naši vidnye dialektologi: A. Belič, M. Rešetar, J. Vuković, P. Ivič, M. Pešikan, D. Petrovič i dr.
AB  - Rad obaveštava o kontinuiranom prisustvu dijalektologije u časopisu od njegovoga osnivanja do naših dana. Na stranicama Južnoslovenskog filologa objavljivane su sve vrste priloga: od monografskih opisa pojedinih govornih idioma do prikaza dijalektoloških monografija i rasprava. U časopisu su objavljivani rezultati istraživanja ne samo štokavskog nego i čakavskog i kajkavskog dijalekatskog kompleksa. Prvih sto godina Južnoslovenskog filologa obeleženo je prilozima naših najuglednijih dijalektologa: A. Belića, M. Rešetara, J. Vukovića, P. Ivića, M. Pešikana, A. Pece, D. Petrovića i dr.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Сто лет диалектологии на страницах „Южнославянского филолога“
T1  - Сто година дијалектологије на страницама Јужнословенског филолога
SP  - 13
EP  - 32
IS  - 69
DO  - 10.2298/JFI1369013R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2992
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2013",
abstract = "V rabote govoritsja o nepreryvnosti tradicii dialektologii v žurnale 'Južnoslavjanskij filolog' s dnja ego osnovanija do nastojaščego vremeni. Na stranicah avtoritetnogo izdanija predstavleny raboty različnogo profilja: ot fundamenatl'nyh opisanij otdel'nyh tipov govorov do informacii o napečatannyh v strane i za rubežom dialektologičeskih monografij i diskussij. Sredi issledovanij, opublikovannyh na stranicah 'Južnoslavjanskogo filologa', preobladajut raboty, posvjaščennye problematike štokavskogo dialektnogo kompleksa, odnako pri ltom pečatalis' i mnogie raboty, posvjaščennye obsuždeniju voprosov čakavskogo i kajkavskogo narečij. V 'Južnoslavjanskom filologe' svoi trudy opublikovali naši vidnye dialektologi: A. Belič, M. Rešetar, J. Vuković, P. Ivič, M. Pešikan, D. Petrovič i dr., Rad obaveštava o kontinuiranom prisustvu dijalektologije u časopisu od njegovoga osnivanja do naših dana. Na stranicama Južnoslovenskog filologa objavljivane su sve vrste priloga: od monografskih opisa pojedinih govornih idioma do prikaza dijalektoloških monografija i rasprava. U časopisu su objavljivani rezultati istraživanja ne samo štokavskog nego i čakavskog i kajkavskog dijalekatskog kompleksa. Prvih sto godina Južnoslovenskog filologa obeleženo je prilozima naših najuglednijih dijalektologa: A. Belića, M. Rešetara, J. Vukovića, P. Ivića, M. Pešikana, A. Pece, D. Petrovića i dr.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Сто лет диалектологии на страницах „Южнославянского филолога“, Сто година дијалектологије на страницама Јужнословенског филолога",
pages = "13-32",
number = "69",
doi = "10.2298/JFI1369013R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2992"
}
Реметић, С. Н.. (2013). Сто лет диалектологии на страницах „Южнославянского филолога“. in Јужнословенски филолог(69), 13-32.
https://doi.org/10.2298/JFI1369013R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2992
Реметић СН. Сто лет диалектологии на страницах „Южнославянского филолога“. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):13-32.
doi:10.2298/JFI1369013R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2992 .
Реметић, Слободан Н., "Сто лет диалектологии на страницах „Южнославянского филолога“" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):13-32,
https://doi.org/10.2298/JFI1369013R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2992 .

О графији и правопису Вукове “Пјеснарице” из 1814. године

Реметић, Слободан Н.

(Нови Сад : Филозофски факултет, 1970)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 1970
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9754
AB  - У овом раду испитане су графијске и правописне одлике Вукове „Пјеснарице“, штампане у Бечу 1814. године, што значи у вријеме када је наш дефинитивни реформатор данашње ћирилице писао
још у великој мјери традиционалном графијом и ортографијом. Оваква
испитивања Вукове ћирилице, у његовим штампаним дјелима и аутографима насталим до 1818, имају несумњиво одређен значај за боље
познавање саме азбучне реформе којом се Вук први пут представио
јавности у свом Рјечнику поменуте године. Иако се о Вуковој ћирилици
прије њене дефинитивне реформе заинтересовани читалац може добрим дијелом упознати из монографије Љуб. Стојановића, детаљна и
организована испитивања у овом правцу свакако су потребна. Њима
ће се установити не само Вуково приближавање дефинитивној азбучној реформи, већ и његова веза са Мркаљевом ћирилицом, односно
постепено удаљавање како од ње тако и од традиционалног начина
писања, које се огледа у дјелим писаца друге половине XVIII и прве
деценије ХIХ вијека.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Прилози проучавању језика
T1  - О графији и правопису Вукове “Пјеснарице” из 1814. године
SP  - 55
EP  - 66
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9754
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "1970",
abstract = "У овом раду испитане су графијске и правописне одлике Вукове „Пјеснарице“, штампане у Бечу 1814. године, што значи у вријеме када је наш дефинитивни реформатор данашње ћирилице писао
још у великој мјери традиционалном графијом и ортографијом. Оваква
испитивања Вукове ћирилице, у његовим штампаним дјелима и аутографима насталим до 1818, имају несумњиво одређен значај за боље
познавање саме азбучне реформе којом се Вук први пут представио
јавности у свом Рјечнику поменуте године. Иако се о Вуковој ћирилици
прије њене дефинитивне реформе заинтересовани читалац може добрим дијелом упознати из монографије Љуб. Стојановића, детаљна и
организована испитивања у овом правцу свакако су потребна. Њима
ће се установити не само Вуково приближавање дефинитивној азбучној реформи, већ и његова веза са Мркаљевом ћирилицом, односно
постепено удаљавање како од ње тако и од традиционалног начина
писања, које се огледа у дјелим писаца друге половине XVIII и прве
деценије ХIХ вијека.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Прилози проучавању језика",
title = "О графији и правопису Вукове “Пјеснарице” из 1814. године",
pages = "55-66",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9754"
}
Реметић, С. Н.. (1970). О графији и правопису Вукове “Пјеснарице” из 1814. године. in Прилози проучавању језика
Нови Сад : Филозофски факултет., 6, 55-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9754
Реметић СН. О графији и правопису Вукове “Пјеснарице” из 1814. године. in Прилози проучавању језика. 1970;6:55-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9754 .
Реметић, Слободан Н., "О графији и правопису Вукове “Пјеснарице” из 1814. године" in Прилози проучавању језика, 6 (1970):55-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9754 .