Милосављевић, Борис

Link to this page

Authority KeyName Variants
9f13a6e8-0b1d-4148-a47c-9919f2f1ebc8
  • Милосављевић, Борис (12)
Projects

Author's Bibliography

Филозофске теме у делу Слободана Јовановића

Милосављевић, Борис

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12167
AB  - Од филозофских тема у радовима Слободана Јовановића можемо издвојити
филозофију државе и права, филозофију политике са историјом политичке и правне филозофије
(питање природних права, суверености, опште воље, оправдања државе, као и критику неокан-
товског утемељења права). Може се указати и на питања релевантна за историју филозофије,
односно историју политичке филозофије као што су Платоново учење о држави и државништву,
питање шта је права англосаксонска филозофија, а шта англосаксонска рецепција и прерада
континенталне филозофије, хегеловску логику, апорије идеализма и материјализма, као и однос
филозофије и марксизма. Од посебне је важности критика просветитељских основа филозофије
и мишљења епохе у Европи и питање која су заједничка исходишта и дилеме континенталних и
енглеских рационалистичких просветитељских праваца. У Јовановићевом тексту присутна су и
општа методолошка питања. Његова решења ових питања су и данас актуелна јер превазилазе
затворене па често и скучене хоризонте разматрања појединих проблема у једном времену и
одређеном типу мишљења.
AB  - Among various philosophical issues in Slobodan Jovanovic’s work, those that deserve
special attention are philosophical theory of the state and law, political philosophy with the
history of political and legal philosophy (the question of natural law, sovereignty, general
will, justification of the state, as well as criticism of neo-Kantian foundation of law). There
are also noteworthy issues relevant to the history of philosophy, i.e. the history of political
philosophy, such as Plato’s teachings on the state and statesmanship, the question of what
constitutes authentic Anglo-Saxon philosophy, and what is Anglo-Saxon reception and remodelling of continental philosophy, Hegelian logic, aporias of idealism and materialism,
as well as the relation between philosophy and Marxism. It is of vital importance to
mention criticism of the Enlightenment foundations of philosophy and thought of this
period in Europe and the questions that are common starting points and dilemmas of both
continental and English Rationalist and Enlightenment movements. The paper deals with
Jovanović’s criticism of Hans Kelsens theory. The keystone of Kelsen’s Pure Theory of Law
is his doctrine of the basic norm. According to Jovanović, there is neither the law without
a state, nor a state without the law; hence neither can Kelsenian legal norm, perceived
as a norm prior to the state, be a positive legal norm, but an abstract, natural law norm.
Jovanović’s text also contains general methodological questions. His answers to these questions
are still relevant today, as they broaden the sometimes limited horizons of dealing
with certain problems within a particular period of time and thought.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења
T1  - Филозофске теме у делу Слободана Јовановића
T1  - Philosophical issues in Slobodan Jovanović’s work
SP  - 161
EP  - 179
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12167
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Борис",
year = "2020",
abstract = "Од филозофских тема у радовима Слободана Јовановића можемо издвојити
филозофију државе и права, филозофију политике са историјом политичке и правне филозофије
(питање природних права, суверености, опште воље, оправдања државе, као и критику неокан-
товског утемељења права). Може се указати и на питања релевантна за историју филозофије,
односно историју политичке филозофије као што су Платоново учење о држави и државништву,
питање шта је права англосаксонска филозофија, а шта англосаксонска рецепција и прерада
континенталне филозофије, хегеловску логику, апорије идеализма и материјализма, као и однос
филозофије и марксизма. Од посебне је важности критика просветитељских основа филозофије
и мишљења епохе у Европи и питање која су заједничка исходишта и дилеме континенталних и
енглеских рационалистичких просветитељских праваца. У Јовановићевом тексту присутна су и
општа методолошка питања. Његова решења ових питања су и данас актуелна јер превазилазе
затворене па често и скучене хоризонте разматрања појединих проблема у једном времену и
одређеном типу мишљења., Among various philosophical issues in Slobodan Jovanovic’s work, those that deserve
special attention are philosophical theory of the state and law, political philosophy with the
history of political and legal philosophy (the question of natural law, sovereignty, general
will, justification of the state, as well as criticism of neo-Kantian foundation of law). There
are also noteworthy issues relevant to the history of philosophy, i.e. the history of political
philosophy, such as Plato’s teachings on the state and statesmanship, the question of what
constitutes authentic Anglo-Saxon philosophy, and what is Anglo-Saxon reception and remodelling of continental philosophy, Hegelian logic, aporias of idealism and materialism,
as well as the relation between philosophy and Marxism. It is of vital importance to
mention criticism of the Enlightenment foundations of philosophy and thought of this
period in Europe and the questions that are common starting points and dilemmas of both
continental and English Rationalist and Enlightenment movements. The paper deals with
Jovanović’s criticism of Hans Kelsens theory. The keystone of Kelsen’s Pure Theory of Law
is his doctrine of the basic norm. According to Jovanović, there is neither the law without
a state, nor a state without the law; hence neither can Kelsenian legal norm, perceived
as a norm prior to the state, be a positive legal norm, but an abstract, natural law norm.
Jovanović’s text also contains general methodological questions. His answers to these questions
are still relevant today, as they broaden the sometimes limited horizons of dealing
with certain problems within a particular period of time and thought.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења",
title = "Филозофске теме у делу Слободана Јовановића, Philosophical issues in Slobodan Jovanović’s work",
pages = "161-179",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12167"
}
Милосављевић, Б.. (2020). Филозофске теме у делу Слободана Јовановића. in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 161-179.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12167
Милосављевић Б. Филозофске теме у делу Слободана Јовановића. in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења. 2020;:161-179.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12167 .
Милосављевић, Борис, "Филозофске теме у делу Слободана Јовановића" in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења (2020):161-179,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12167 .

Породица и порекло Владана Ђорђевића

Милосављевић, Борис

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12061
AB  - Породица Владана Ђорђевића припадала је кругу старобеоградских породица. Његови родитељи су пореклом били Цинцари из истог краја Балкана. Сеоба на север 
Балкана била је постепена, јер су њихови преци и чланови породица и раније одлазили у градове 
на северу Балкана и прелазили у Хабзбуршку монархију из пословних разлога. За коначни одлазак 
из старог краја пресудно је било јачање локалних полунезависних паша, као што је био Али-паша 
Јањински, чији су људи нападали хришћанска православна места. За разумевање средине у којој 
се родио Владан Ђорђевић од пресудног је значаја био друштвени углед и место које је заузимала 
породица Леко. Због тога је потребно детаљно прегледати сродничке везе и породични круг који 
је утицао на развој личности Владана Ђорђевића, који је обављао највише и најодговорније дужности у Краљевини Србији и као што је познато дао велики допринос развоју српске медицине.
AB  - The paper is dealing with the family history of Dr Vladan Đorđević (1844–1930), phy sician, surgeon, Prime Minister of Serbia and Mayor of Belgrade. Both of his parents werе Aromanian (Tzintzar) descent. Their families came from the same region of the central Balkans. 
Vladan Đorđević’s father, George (Đorđe) Đorđević, Serbian Medical Corps Lieutenant, was 
born in predominantly Aromanian village of Fourka (Φούρκα) in nowadays Greek Ioannina 
regional unit in Epirus. His father Demetrios (Δημήτριος) had a trade network that reached 
as far as Vienna. Their family name was Čuleka (Chuleka). Đorđević’s maternal grandfather, 
Marko Leko, was born in a well-known Aromanian center, Vlachokleisoura (Βλαχοκλεισούρα), 
today Kleisoura (Κλεισούρα) in the Greek municipality of Kastoria. The Leko family left their 
ancestral home in the last quarter of the 18th century. Initially they moved to Bela Crkva (Banat, 
Habsburg Empire, nowadays Serbia), but then they went to Belgrade in 1820. Migration to the 
northern areas of the Balkans was gradual. Merchants from the central Balkans used to travel 
and live in the Habsburg Empire for business purposes. The most famous Aromanian family in 
the Habsburg Empire was certainly the family of Baron Sinna, Viennese banker. Final departures 
from the old country were caused by the violence inflicted by the local semi-independent pashas. 
The troops of Ali Pasha of Ioannina, who served as Ottoman Albanian pasha of a large part of 
western Rumelia, attacked the village of Fourka and killed Vladan Đorđević’s great-grandfather, 
the priest Eftimios. To understand the social context and the position of Vladan Đorđević’s 
family in the 19th century Belgrade society, it is of the outmost importance to get to know the 
history of the Leko family, which substantially contributed to the development of the Serbian 
state, science and culture. The paper is dealing with the influence of the family on the upbringing 
and worldview of Dr Vladan Đorđević.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
T1  - Породица и порекло Владана Ђорђевића
T1  - Vladan Đorđević’s Family and Background
SP  - 185
EP  - 204
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12061
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Борис",
year = "2020",
abstract = "Породица Владана Ђорђевића припадала је кругу старобеоградских породица. Његови родитељи су пореклом били Цинцари из истог краја Балкана. Сеоба на север 
Балкана била је постепена, јер су њихови преци и чланови породица и раније одлазили у градове 
на северу Балкана и прелазили у Хабзбуршку монархију из пословних разлога. За коначни одлазак 
из старог краја пресудно је било јачање локалних полунезависних паша, као што је био Али-паша 
Јањински, чији су људи нападали хришћанска православна места. За разумевање средине у којој 
се родио Владан Ђорђевић од пресудног је значаја био друштвени углед и место које је заузимала 
породица Леко. Због тога је потребно детаљно прегледати сродничке везе и породични круг који 
је утицао на развој личности Владана Ђорђевића, који је обављао највише и најодговорније дужности у Краљевини Србији и као што је познато дао велики допринос развоју српске медицине., The paper is dealing with the family history of Dr Vladan Đorđević (1844–1930), phy sician, surgeon, Prime Minister of Serbia and Mayor of Belgrade. Both of his parents werе Aromanian (Tzintzar) descent. Their families came from the same region of the central Balkans. 
Vladan Đorđević’s father, George (Đorđe) Đorđević, Serbian Medical Corps Lieutenant, was 
born in predominantly Aromanian village of Fourka (Φούρκα) in nowadays Greek Ioannina 
regional unit in Epirus. His father Demetrios (Δημήτριος) had a trade network that reached 
as far as Vienna. Their family name was Čuleka (Chuleka). Đorđević’s maternal grandfather, 
Marko Leko, was born in a well-known Aromanian center, Vlachokleisoura (Βλαχοκλεισούρα), 
today Kleisoura (Κλεισούρα) in the Greek municipality of Kastoria. The Leko family left their 
ancestral home in the last quarter of the 18th century. Initially they moved to Bela Crkva (Banat, 
Habsburg Empire, nowadays Serbia), but then they went to Belgrade in 1820. Migration to the 
northern areas of the Balkans was gradual. Merchants from the central Balkans used to travel 
and live in the Habsburg Empire for business purposes. The most famous Aromanian family in 
the Habsburg Empire was certainly the family of Baron Sinna, Viennese banker. Final departures 
from the old country were caused by the violence inflicted by the local semi-independent pashas. 
The troops of Ali Pasha of Ioannina, who served as Ottoman Albanian pasha of a large part of 
western Rumelia, attacked the village of Fourka and killed Vladan Đorđević’s great-grandfather, 
the priest Eftimios. To understand the social context and the position of Vladan Đorđević’s 
family in the 19th century Belgrade society, it is of the outmost importance to get to know the 
history of the Leko family, which substantially contributed to the development of the Serbian 
state, science and culture. The paper is dealing with the influence of the family on the upbringing 
and worldview of Dr Vladan Đorđević.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth",
title = "Породица и порекло Владана Ђорђевића, Vladan Đorđević’s Family and Background",
pages = "185-204",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12061"
}
Милосављевић, Б.. (2020). Породица и порекло Владана Ђорђевића. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
Београд : Српска академија наука и уметности., 185-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12061
Милосављевић Б. Породица и порекло Владана Ђорђевића. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth. 2020;:185-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12061 .
Милосављевић, Борис, "Породица и порекло Владана Ђорђевића" in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth (2020):185-204,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12061 .

Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]

Баста, Данило Н.; Павловић, Војислав Г.; Милосављевић, Борис; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - GEN
AU  - Баста, Данило Н.
AU  - Павловић, Војислав Г.
AU  - Милосављевић, Борис
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11232
AB  - Слободан Јовановић : теорија / Борис Милосављевић ; уредник Душан Т. Батаковић. - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2017.
Говорили: академик Данило Н. Баста, др Војислав Г. Павловић, др Борис Милосављевић.
У Београду, уторак 8. мај 2018. у 13 часова
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]
SP  - 105
EP  - 119
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11232
ER  - 
@misc{
author = "Баста, Данило Н. and Павловић, Војислав Г. and Милосављевић, Борис and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Слободан Јовановић : теорија / Борис Милосављевић ; уредник Душан Т. Батаковић. - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2017.
Говорили: академик Данило Н. Баста, др Војислав Г. Павловић, др Борис Милосављевић.
У Београду, уторак 8. мај 2018. у 13 часова",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]",
pages = "105-119",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11232"
}
Баста, Д. Н., Павловић, В. Г., Милосављевић, Б.,& Вуксановић, М.. (2019). Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 105-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11232
Баста ДН, Павловић ВГ, Милосављевић Б, Вуксановић М. Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):105-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11232 .
Баста, Данило Н., Павловић, Војислав Г., Милосављевић, Борис, Вуксановић, Миро, "Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):105-119,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11232 .

Jovanović’s theory of the state

Милосављевић, Борис

(Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, 2019)

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9729
AB  - The monograph on Slobodan Jovanović (1869–1958), published on the occasion of the
 150th anniversary of his birth, represents a unique account of his life, scientific work, society
 and the times in which he lived. Jovanović’s work and his personality have always attracted the
 attention of the general public. The work he left behind is remarkably voluminous and versatile. It should be noted that a great number of his works was not included in the volumes of his
 collected works that have been published to date. Slobodan Jovanović worked as a university
 professor at the Faculty of Law in Belgrade for over forty years. He performed the duties of the
 dean of the Faculty of Law and the rector of the University of Belgrade. He was the president of
 the Serbian Royal Academy, legal expert at the Paris Peace Conference, president of the Commission for drafting the Constitution of the new state in 1920, president of the Serbian Cultural
 Club, president and vice-president of the Ministerial Council of the Kingdom of Yugoslavia. In
 view of the duties he performed, social and political activities represent an important part of the
 picture of this great scientist of ours. As the president of the Serbian Cultural Club and the pivotal personage of the Serbian people he was delegated to assume the responsibilities of the second vice-president of the Ministerial Council in the government of 27 March 1941. He was the
 president and vice-president of the government in the country and later in exile. He died in emigration in London in the late 1958, almost a hundred years since his father Vladimir Jovanović,
 one of the leading Serbian Liberals, had first arrived in the British capital as a political emigrant.
 Even though Slobodan Jovanović advocated parliamentary bicameral multiparty system, he had
 never participated in party politics. However, he took part in state politics, as Jovan Dučić wrote
 in 1942: “Slobodan Jovanović has never been a member of a party, a member of government, or a
 participant in any plot. He always kept himself at a distance from ruling politics, and yet for this
 very reason he stood close to its side, as its yardstick, its judge, and its state prosecutor. He used
 to be called ‘the conscience of the Serbian people’. He was not a political person, but a statesman:
 always at the helm, and from there always taking in sweeping views that lie ahead of him.” In
 the aftermath of the war, Slobodan Jovanović was convicted at the political trial organized by
 the new communist rule in Belgrade in 1946. His personality and work were expelled from the
 educational system and scientific circles and consigned to oblivion. He was rehabilitated in 2007.
 This monograph first presents the biography of Slobodan Jovanović including the chronologically presented works that can be said to represent the milestones of his scientific develop-
 8
 ment, as well as his own theoretical viewpoints. Subsequently, the individual chapters trace the
 scientific areas he dealt with and scientific achievements he accomplished. The account starts
 with his theory of the state related to the subject he had taught, that is, General and Special
 Constitutional Law. It is followed by an account of the special legislation, that is, constitutional
 law, and an assessment of Slobodan Jovanović as a constitutional-legislative writer. The books
 in which he interpreted the constitutions of the Kingdom of Serbia and the Kingdom of Serbs,
 Croats and Slovenes (Vidovdan Constitution) are analyzed and reviewed. The following part of
 the monograph is devoted to the historiography of Slobodan Jovanović, to the multi-volume political history of Serbia of the 19th century, which is often justifiably regarded as his best-known
 work. If his other works to do with national history are also taken into account, it can be seen
 that he encompassed a period from the late 18th to mid-20th century. The subsequent part of the
 monograph deals with Jovanović as a literary scholar and critic. Special praise is given to his
 sophisticated language and well-known Belgrade literary style. The final part of the monograph
 contains Jovanović’s bibliography.
 With a view to making the text of the monograph easier to read, all footnotes, that is,
 notes, are to be found at the back of the book.
 We thank all the authors for the texts published in the monograph dedicated to the 150th
 anniversary of the birth of our renowned scientist Slobodan Jovanović.
 Kosta Čavoški and Aleksandar Kostić
PB  - Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts
C3  - Slobodan Jovanović - life, work, times : on the occasion of the 150th anniversary of his birth
T1  - Jovanović’s theory of the state
SP  - 229
EP  - 266
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9729
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Борис",
year = "2019",
abstract = "The monograph on Slobodan Jovanović (1869–1958), published on the occasion of the
 150th anniversary of his birth, represents a unique account of his life, scientific work, society
 and the times in which he lived. Jovanović’s work and his personality have always attracted the
 attention of the general public. The work he left behind is remarkably voluminous and versatile. It should be noted that a great number of his works was not included in the volumes of his
 collected works that have been published to date. Slobodan Jovanović worked as a university
 professor at the Faculty of Law in Belgrade for over forty years. He performed the duties of the
 dean of the Faculty of Law and the rector of the University of Belgrade. He was the president of
 the Serbian Royal Academy, legal expert at the Paris Peace Conference, president of the Commission for drafting the Constitution of the new state in 1920, president of the Serbian Cultural
 Club, president and vice-president of the Ministerial Council of the Kingdom of Yugoslavia. In
 view of the duties he performed, social and political activities represent an important part of the
 picture of this great scientist of ours. As the president of the Serbian Cultural Club and the pivotal personage of the Serbian people he was delegated to assume the responsibilities of the second vice-president of the Ministerial Council in the government of 27 March 1941. He was the
 president and vice-president of the government in the country and later in exile. He died in emigration in London in the late 1958, almost a hundred years since his father Vladimir Jovanović,
 one of the leading Serbian Liberals, had first arrived in the British capital as a political emigrant.
 Even though Slobodan Jovanović advocated parliamentary bicameral multiparty system, he had
 never participated in party politics. However, he took part in state politics, as Jovan Dučić wrote
 in 1942: “Slobodan Jovanović has never been a member of a party, a member of government, or a
 participant in any plot. He always kept himself at a distance from ruling politics, and yet for this
 very reason he stood close to its side, as its yardstick, its judge, and its state prosecutor. He used
 to be called ‘the conscience of the Serbian people’. He was not a political person, but a statesman:
 always at the helm, and from there always taking in sweeping views that lie ahead of him.” In
 the aftermath of the war, Slobodan Jovanović was convicted at the political trial organized by
 the new communist rule in Belgrade in 1946. His personality and work were expelled from the
 educational system and scientific circles and consigned to oblivion. He was rehabilitated in 2007.
 This monograph first presents the biography of Slobodan Jovanović including the chronologically presented works that can be said to represent the milestones of his scientific develop-
 8
 ment, as well as his own theoretical viewpoints. Subsequently, the individual chapters trace the
 scientific areas he dealt with and scientific achievements he accomplished. The account starts
 with his theory of the state related to the subject he had taught, that is, General and Special
 Constitutional Law. It is followed by an account of the special legislation, that is, constitutional
 law, and an assessment of Slobodan Jovanović as a constitutional-legislative writer. The books
 in which he interpreted the constitutions of the Kingdom of Serbia and the Kingdom of Serbs,
 Croats and Slovenes (Vidovdan Constitution) are analyzed and reviewed. The following part of
 the monograph is devoted to the historiography of Slobodan Jovanović, to the multi-volume political history of Serbia of the 19th century, which is often justifiably regarded as his best-known
 work. If his other works to do with national history are also taken into account, it can be seen
 that he encompassed a period from the late 18th to mid-20th century. The subsequent part of the
 monograph deals with Jovanović as a literary scholar and critic. Special praise is given to his
 sophisticated language and well-known Belgrade literary style. The final part of the monograph
 contains Jovanović’s bibliography.
 With a view to making the text of the monograph easier to read, all footnotes, that is,
 notes, are to be found at the back of the book.
 We thank all the authors for the texts published in the monograph dedicated to the 150th
 anniversary of the birth of our renowned scientist Slobodan Jovanović.
 Kosta Čavoški and Aleksandar Kostić",
publisher = "Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Slobodan Jovanović - life, work, times : on the occasion of the 150th anniversary of his birth",
title = "Jovanović’s theory of the state",
pages = "229-266",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9729"
}
Милосављевић, Б.. (2019). Jovanović’s theory of the state. in Slobodan Jovanović - life, work, times : on the occasion of the 150th anniversary of his birth
Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts., 229-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9729
Милосављевић Б. Jovanović’s theory of the state. in Slobodan Jovanović - life, work, times : on the occasion of the 150th anniversary of his birth. 2019;:229-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9729 .
Милосављевић, Борис, "Jovanović’s theory of the state" in Slobodan Jovanović - life, work, times : on the occasion of the 150th anniversary of his birth (2019):229-266,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9729 .

Библиографија Слободана Јовановића

Симоновић-Мандић, Светлана; Нинић, Марина; Милосављевић, Борис

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Симоновић-Мандић, Светлана
AU  - Нинић, Марина
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9722
AB  - Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
T1  - Библиографија Слободана Јовановића
SP  - 429
EP  - 497
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9722
ER  - 
@conference{
author = "Симоновић-Мандић, Светлана and Нинић, Марина and Милосављевић, Борис",
year = "2019",
abstract = "Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења",
title = "Библиографија Слободана Јовановића",
pages = "429-497",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9722"
}
Симоновић-Мандић, С., Нинић, М.,& Милосављевић, Б.. (2019). Библиографија Слободана Јовановића. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 429-497.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9722
Симоновић-Мандић С, Нинић М, Милосављевић Б. Библиографија Слободана Јовановића. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења. 2019;:429-497.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9722 .
Симоновић-Мандић, Светлана, Нинић, Марина, Милосављевић, Борис, "Библиографија Слободана Јовановића" in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења (2019):429-497,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9722 .

Повеље, укази, признања, одликовања, документи

Милосављевић, Борис

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9721
AB  - Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
T1  - Повеље, укази, признања, одликовања, документи
SP  - 405
EP  - 425
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9721
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Борис",
year = "2019",
abstract = "Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења",
title = "Повеље, укази, признања, одликовања, документи",
pages = "405-425",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9721"
}
Милосављевић, Б.. (2019). Повеље, укази, признања, одликовања, документи. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 405-425.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9721
Милосављевић Б. Повеље, укази, признања, одликовања, документи. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења. 2019;:405-425.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9721 .
Милосављевић, Борис, "Повеље, укази, признања, одликовања, документи" in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења (2019):405-425,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9721 .

Из преписке Слободана Јовановића

Милосављевић, Борис

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9720
AB  - Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
T1  - Из преписке Слободана Јовановића
SP  - 371
EP  - 400
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9720
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Борис",
year = "2019",
abstract = "Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења",
title = "Из преписке Слободана Јовановића",
pages = "371-400",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9720"
}
Милосављевић, Б.. (2019). Из преписке Слободана Јовановића. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 371-400.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9720
Милосављевић Б. Из преписке Слободана Јовановића. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења. 2019;:371-400.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9720 .
Милосављевић, Борис, "Из преписке Слободана Јовановића" in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења (2019):371-400,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9720 .

Јовановићева теорија државе

Милосављевић, Борис

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9716
AB  - Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
T1  - Јовановићева теорија државе
SP  - 229
EP  - 266
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9716
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Борис",
year = "2019",
abstract = "Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења",
title = "Јовановићева теорија државе",
pages = "229-266",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9716"
}
Милосављевић, Б.. (2019). Јовановићева теорија државе. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 229-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9716
Милосављевић Б. Јовановићева теорија државе. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења. 2019;:229-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9716 .
Милосављевић, Борис, "Јовановићева теорија државе" in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења (2019):229-266,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9716 .

Слободан Јовановић

Милосављевић, Борис

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9714
AB  - Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
T1  - Слободан Јовановић
SP  - 13
EP  - 228
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9714
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Борис",
year = "2019",
abstract = "Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења",
title = "Слободан Јовановић",
pages = "13-228",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9714"
}
Милосављевић, Б.. (2019). Слободан Јовановић. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 13-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9714
Милосављевић Б. Слободан Јовановић. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења. 2019;:13-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9714 .
Милосављевић, Борис, "Слободан Јовановић" in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења (2019):13-228,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9714 .

Свет и време Слободана Јовановића : (1869-1958) : поводом 150 година од рођења

Милосављевић, Борис

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9286
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Свет и време Слободана Јовановића : (1869-1958) : поводом 150 година од рођења
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9286
ER  - 
@book{
author = "Милосављевић, Борис",
year = "2019",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Свет и време Слободана Јовановића : (1869-1958) : поводом 150 година од рођења",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9286"
}
Милосављевић, Б.. (2019). Свет и време Слободана Јовановића : (1869-1958) : поводом 150 година од рођења. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9286
Милосављевић Б. Свет и време Слободана Јовановића : (1869-1958) : поводом 150 година од рођења. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9286 .
Милосављевић, Борис, "Свет и време Слободана Јовановића : (1869-1958) : поводом 150 година од рођења" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9286 .

Стојан Новаковић и Слободан Јовановић

Милосављевић, Борис

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12037
AB  - У раду се приказује неколико аспеката односа Стојана Новаковића
и Слободана Јовановића, пре свега у вези са радом у Министарству иностраних дела и Новаковићевој
влади, и приватном преписком у којој су основна тема били њихови научни
радови. Указује се и на оцене које је Слободан Јовановић оставио о Новаковићевој политичкој
делатности, поједининим објављеним делима, карактеру и етичким схватањима. Кориштена
је архивска грађа из Архива Србије и Архива Српске академије наука и уметности,
текстови које је Слободан Јовановић објавио, као и радови из његове заоставштине који су
касније објављени.
AB  - The work shows several aspects of relation between Stojan Novaković and Slobodan
Jovanović, mainly regarding Jovanović’s work in the Ministry of Foreign Affairs in
Novaković’s government and their private correspondence whose main topic were their
scholarly works. Evaluations which Slobodan Jovanović left regarding Novaković’s political
activities, some of his works, his character and ethical views are also included in the work.
Archive materials from Archive of Serbia and SASA Archives were used, as well as articles
which Slobodan Jovanović published, and works from his legacy which were published
later.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
T1  - Стојан Новаковић и Слободан Јовановић
T1  - Stojan Novaković and Slobodan Jovanović
SP  - 357
EP  - 378
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12037
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Борис",
year = "2018",
abstract = "У раду се приказује неколико аспеката односа Стојана Новаковића
и Слободана Јовановића, пре свега у вези са радом у Министарству иностраних дела и Новаковићевој
влади, и приватном преписком у којој су основна тема били њихови научни
радови. Указује се и на оцене које је Слободан Јовановић оставио о Новаковићевој политичкој
делатности, поједининим објављеним делима, карактеру и етичким схватањима. Кориштена
је архивска грађа из Архива Србије и Архива Српске академије наука и уметности,
текстови које је Слободан Јовановић објавио, као и радови из његове заоставштине који су
касније објављени., The work shows several aspects of relation between Stojan Novaković and Slobodan
Jovanović, mainly regarding Jovanović’s work in the Ministry of Foreign Affairs in
Novaković’s government and their private correspondence whose main topic were their
scholarly works. Evaluations which Slobodan Jovanović left regarding Novaković’s political
activities, some of his works, his character and ethical views are also included in the work.
Archive materials from Archive of Serbia and SASA Archives were used, as well as articles
which Slobodan Jovanović published, and works from his legacy which were published
later.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења",
title = "Стојан Новаковић и Слободан Јовановић, Stojan Novaković and Slobodan Jovanović",
pages = "357-378",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12037"
}
Милосављевић, Б.. (2018). Стојан Новаковић и Слободан Јовановић. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 357-378.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12037
Милосављевић Б. Стојан Новаковић и Слободан Јовановић. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења. 2018;:357-378.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12037 .
Милосављевић, Борис, "Стојан Новаковић и Слободан Јовановић" in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења (2018):357-378,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12037 .

Слободан Јовановић: теорија

Милосављевић, Борис

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Милосављевић, Борис
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3922
AB  - Ауторова идеја водиља била је да до танчина истражи и обелодани оно што би се с разлогом могло назвати „генеалогијом духовног профила и теоријског становишта Слободана Јовановића“.У том трагању за базичним саставницама тог профила и тог становишта, трагању које није лишено занимљивих и узбудљивих открића, Борис Милосављевић је, слободно се може рећи применио свако истраживачко средство и сваки методски поступак који су били кадри да га доведу до нових сазнања и нових резултата. Милосављевић изводи закључке на основу обимне домаће и стране архивске грађе и становиштâ изнетих у целокупном обимном опусу Слободана Јовановића, његовог оца Владимира Јовановића и читавог низа значајних и утицајних личности Србије XIX века. Стога први део Милосављевићеве књиге оцртава историју идеја и политичких догађаја у Србији, изнесену на нов и утемељен начин. Bелика пажња је посвећена многобројним детаљима који, у ствари, чине важан саставни део мозаика о Слободану Јовановићу. Размотрене су и Јовановићеве политичке и књижевне критике, као и језик и стил којим је писао.
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Слободан Јовановић: теорија
T1  - Slobodan Jovanović. Theory
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3922
ER  - 
@book{
author = "Милосављевић, Борис",
year = "2017",
abstract = "Ауторова идеја водиља била је да до танчина истражи и обелодани оно што би се с разлогом могло назвати „генеалогијом духовног профила и теоријског становишта Слободана Јовановића“.У том трагању за базичним саставницама тог профила и тог становишта, трагању које није лишено занимљивих и узбудљивих открића, Борис Милосављевић је, слободно се може рећи применио свако истраживачко средство и сваки методски поступак који су били кадри да га доведу до нових сазнања и нових резултата. Милосављевић изводи закључке на основу обимне домаће и стране архивске грађе и становиштâ изнетих у целокупном обимном опусу Слободана Јовановића, његовог оца Владимира Јовановића и читавог низа значајних и утицајних личности Србије XIX века. Стога први део Милосављевићеве књиге оцртава историју идеја и политичких догађаја у Србији, изнесену на нов и утемељен начин. Bелика пажња је посвећена многобројним детаљима који, у ствари, чине важан саставни део мозаика о Слободану Јовановићу. Размотрене су и Јовановићеве политичке и књижевне критике, као и језик и стил којим је писао.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Слободан Јовановић: теорија, Slobodan Jovanović. Theory",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3922"
}
Милосављевић, Б.. (2017). Слободан Јовановић: теорија. 
Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3922
Милосављевић Б. Слободан Јовановић: теорија. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3922 .
Милосављевић, Борис, "Слободан Јовановић: теорија" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3922 .