@conference{
author = "Ристић, Љубодраг П.",
year = "2018",
abstract = "Прихвативши понуду краља Александра Обреновића да образује
владу Србије, Стојан Новаковић је, јула 1895. године, планирао да се посвети побољшању
међународног положаја Србије и положаја српског народа у Старој Србији и Македонији.
Рачунајући на помоћ Русије и на тешкоће које је Турска имала у решавањима јерменског и
критског питања, Новаковић је настојао да од Порте изнуди просветне и верске привилегије за
Србе у Старој Србији и Македонији. Немогућност бржег решавања финансијских и уставних
питања, нестабилна политичка ситуација у Краљевини и аустроугарски утицаји довели су до
пада Новаковићеве владе крајем 1896. године. Свака из угла својих интереса, Француска и
Велика Британија пажљиво су пратиле и анализирале ситуацију у Србији и Новаковићев рад., Stojan Novaković’s government (July 1895 – December 1896) faced numerous
inherited problems. As a scholar, a diplomat and a politician, a man led by moral and
scientific principles and national interests, Stojan Novaković was aware that he was taking
reigns of a country which was not politically, economically nor militarily ready to make
major stopes towards national liberation and unification. That is why he was resorting to
negotiations in situation where he knew there would be no major achievements. He was
resisting much more when he knew it made sense, and in situations in which he could not
swallow national pride and ignore facts. British and, especially, French envoys to Belgrade
knew that the reason for instability of Novaković’s government was not in his undisputed
political and intellectual capacities, but in international circumstances, internal political
struggles, and in unpredictable characters of former King Milan and his son Aleksandar.
Britain, who was protecting its interests from Russia in the Easter Mediterranean by
supporting Austria-Hungary, and France who, in cooperation with Russia, tried to
prevent major conflicts in the Balkans, did not take an active role in directing the policy
of Kingdom of Serbia. London, with its sometimes harsh warnings, and Paris, with its
advices, were managing to draw Belgrade’s attention to the fact that, in spite of Armenian
and Cretan question, and in spite of Albanian atrocities in Old Serbia and Macedonia,
Serbia should not take any aggressive measures.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења",
title = "Британске и француске оцене спољне политике владе Стојана Новаковића (1895-1896), British and French evaluations of Stojan Novaković's government's foreign policy",
pages = "109-126",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11588"
}
