@article{
author = "Зверева, Светлана Георгиевна",
year = "2021",
abstract = "This article addresses the theme of Russian music in the German city of Dresden as it initially related to the virtuosi who had arrived from Russia. After the Revolution of 1917, the roles of Russian émigrés, such as Issay Dobrowen, Sergei Rachmaninov, Sergei Jaroff with his Don Cossack Choir, Maria Chebotaryova-Vyrubova and others, grew in significance. On the strength of Russian émigré newspapers, archival documents, reference and research literature, individual events involving Russian music in this city during the inter-war years have been re-created and placed in a broad socio-cultural context., В статье расматривается тема русской музыки в немецком городе Дрездене,
первоначально связанная с приезжавшими из России виртуозами. После
революции 1917 года значительную роль стали играть выступавшие в
Дрездене эмигранты. В их числе Сергей Рахманинов, Исай Добровейн,
Сергей Жаров и его Хор донских казаков, Мария Чеботари-Вырубова и
другие. На основе российских эмигрантских газет, архивных документов,
справочной и исследовательской литературы отдельные мероприятия с
участием русских музыкантов в этом городе в межвоенные годы воссозданы
и помещены в широкий социокультурный контекст., Дрезден је у XIX веку био етаблирана дестинација за руске уметнике, писце и
музичаре. Руску музику су промовисали композитори-виртуози попут Алексеја
Љвова и Антона Рубинштајна. На прелому векова извођена је музика Чајковског,
Бородина, Глазунова, Аренског, Тањејева, Скрјабина, Ребикова, Метнера и
Рахмањинова. У том смислу, посебан допринос дао је Ернст фон Шух, диригент
Дрезденске опере. Између 1906. и 1909. у Дрездену је живео Рахмањинов и у
том граду је написао нека од својих најбољих дела.
После Првог светског рата, у Дрездену је боравио велики број
избеглица из Русије, међу којима су били Рахмањиновљеви рођаци – Сатинови
и Скалонови. Од 1922. до 1935. Рахмањинов је долазио у Дрезден готово сваке
године. Осим тога, концерте су држали Александар Силоти, Фјодор Шаљапин,
Игор Стравински и други музички уметници. Значајна је и активност Исаије
Добровејна, који је, заједно с Фрицом Бушом, шефом-диригентом Дрезденске
опере, поставио Бориса Годунова, Евгенија Оњегина и Хованшчину. Као и
Рахмањинов, Добровејн је подржавао Хор донских козака под вођством Сергеја
Жарова, који је често наступао у Дрездену. На челу руске заједнице били су
кнез Алексеј Оболенски (раније једна од истакнутих фигура јавног живота)
и филозоф и писац Фјодор А. Степун, који је 1930. основао Руски културни
круг (касније реорганизован и преименован у Друштво „Владимир Соловјев“).
Друштво је организовало предавања и прославе посвећене руској историји
и култури; у тим приликама је извођена руска музика. Те манифестације је
посећивала млада оперска певачица Марија Чеботари, која је 1931–1936.
редовно наступала у Дрезденској опери. После доласка националсоцијалиста
на власт, Фјодор Степун је отпуштен са универзитета због „нелојалности“
новим властима и тада је основан огранак Руског народног ослободилачког
покрета. После тога, у Дрездену није рекламирана ниједна руска опера нити се
на градским паноима могло прочитати неко од чувених имена руских гостујућих
уметника. Руску музику је представљао једино Жаровљев Хор донских козака;
он је 1939. у Дрездену одржао стоти концерт и потом отпутовао у Сједињене
Америчке Државе.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Russian Dresden of the 1920s and 1930s: profiles of musical, church and social life, Русский Дрезден 1920-1930-х годов: контуры музыкальной, церковной и общественной жизни",
pages = "35-56",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130035Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11658"
}
