Златановић, Сања

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-2268-0257
  • Златановић, Сања (18)
  • Zlatanović, Sanja (3)
  • Zlatanović, Sanja M. (1)

Author's Bibliography

Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат

Златановић, Сања; Марушиак, Јурај

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
AU  - Марушиак, Јурај
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/835/750
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7549
AB  - Овај тематски број састоји се од једанаест радова посвећених миграционим кретањима
појединаца и/или заједница у југоисточној и централној Европи. Темат је конципиран
интердисциплинарно – сачињавају га радови који феномен миграција разматрају
комбинујући истраживачке приступе етнологије и социјалне антропологије,
социологије, историје и политикологије. У темату се разматрају разнородни типови
миграција, али значајан број радова посвећен је миграцијама које су на различите
начине, непосредно или посредно, повезане с ратом (првих шест радова). Економски
разлози су такође у основи многих миграција, и могу бити, али не обавезно, повезани
с ратом и кризом која карактерише послератна подручја. Миграције могу бити
покренуте и сасвим личним разлозима, како то показује неколико радова темата.
AB  - This issue consists of eleven papers dedicated to migrations of individuals and/or
communities in Southeast and Central Europe. The concept of its topic is interdisciplinary –
it is comprised of papers which examine the migration phenomenon, combining research
methods of ethnology and social anthropology, sociology, history and political science.
Despite the immense diversity of migration types researched, a significant number of them is, in their different ways, directly or indirectly, connected to the war (the first six papers).
Economic reasons are also at the core of many migrations, and can be, but not necessarily so,
connected to the war and the crisis common in post-war regions. In addition, personal
reasons represent a possible motive for initiating migration, as shown in several papers.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат
T1  - Research of Migrations in Central and Southeast Europe: Introduction
SP  - 493
EP  - 499
VL  - 67
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1903493Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7549
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања and Марушиак, Јурај",
year = "2019",
abstract = "Овај тематски број састоји се од једанаест радова посвећених миграционим кретањима
појединаца и/или заједница у југоисточној и централној Европи. Темат је конципиран
интердисциплинарно – сачињавају га радови који феномен миграција разматрају
комбинујући истраживачке приступе етнологије и социјалне антропологије,
социологије, историје и политикологије. У темату се разматрају разнородни типови
миграција, али значајан број радова посвећен је миграцијама које су на различите
начине, непосредно или посредно, повезане с ратом (првих шест радова). Економски
разлози су такође у основи многих миграција, и могу бити, али не обавезно, повезани
с ратом и кризом која карактерише послератна подручја. Миграције могу бити
покренуте и сасвим личним разлозима, како то показује неколико радова темата., This issue consists of eleven papers dedicated to migrations of individuals and/or
communities in Southeast and Central Europe. The concept of its topic is interdisciplinary –
it is comprised of papers which examine the migration phenomenon, combining research
methods of ethnology and social anthropology, sociology, history and political science.
Despite the immense diversity of migration types researched, a significant number of them is, in their different ways, directly or indirectly, connected to the war (the first six papers).
Economic reasons are also at the core of many migrations, and can be, but not necessarily so,
connected to the war and the crisis common in post-war regions. In addition, personal
reasons represent a possible motive for initiating migration, as shown in several papers.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат, Research of Migrations in Central and Southeast Europe: Introduction",
pages = "493-499",
volume = "67",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1903493Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7549"
}
Златановић, С.,& Марушиак, Ј.. (2019). Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(3), 493-499.
https://doi.org/10.2298/GEI1903493Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7549
Златановић С, Марушиак Ј. Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):493-499.
doi:10.2298/GEI1903493Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7549 .
Златановић, Сања, Марушиак, Јурај, "Истраживање миграција у централној и југоисточној Европи : увод у темат" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):493-499,
https://doi.org/10.2298/GEI1903493Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7549 .

‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности

Златановић, Сања; Мерушиак, Јурај

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
AU  - Мерушиак, Јурај
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/213/168
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7634
AB  - Овај рад истражује актуелну миграцију припадника заједнице војвођанских Словака
из Србије за Словачку, са фокусом на њихова одређења припадности. Она представља
својеврстан пример феномена ‘повратне’ миграције – одређени број припадника
заједнице враћа се у земљу порекла предака након скоро три века проведених на
територији данашње Војводине. Миграција словачког становништва из Србије
започела је крајем 80-их и почетком 90-их година 20. века, али у последњих неколико
година она добија масовни карактер. Рад се заснива на теренским истраживањима
обављаним у Братислави 2015. и 2017. године.
AB  - This paper explores the current migration of the Slovak community members of Serbia to
Slovakia, focusing on the issue of belonging. This is an example of a ‘return’ migration
phenomenon – where a certain number of minority members return to their land of ancestors
after having lived on the territory of present-day Vojvodina for almost three centuries. The
migration of Slovaks from Serbia began in the late 1980s and early 1990s but in recent years it has taken on much greater proportions. This paper is based on fieldwork conducted in
Bratislava in 2015 and 2017.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - ‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности
T1  - ‘Return’ Migration of the Slovak Community of Vojvodina: Issue of Belonging
SP  - 653
EP  - 668
VL  - 65
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1703653Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7634
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања and Мерушиак, Јурај",
year = "2017",
abstract = "Овај рад истражује актуелну миграцију припадника заједнице војвођанских Словака
из Србије за Словачку, са фокусом на њихова одређења припадности. Она представља
својеврстан пример феномена ‘повратне’ миграције – одређени број припадника
заједнице враћа се у земљу порекла предака након скоро три века проведених на
територији данашње Војводине. Миграција словачког становништва из Србије
започела је крајем 80-их и почетком 90-их година 20. века, али у последњих неколико
година она добија масовни карактер. Рад се заснива на теренским истраживањима
обављаним у Братислави 2015. и 2017. године., This paper explores the current migration of the Slovak community members of Serbia to
Slovakia, focusing on the issue of belonging. This is an example of a ‘return’ migration
phenomenon – where a certain number of minority members return to their land of ancestors
after having lived on the territory of present-day Vojvodina for almost three centuries. The
migration of Slovaks from Serbia began in the late 1980s and early 1990s but in recent years it has taken on much greater proportions. This paper is based on fieldwork conducted in
Bratislava in 2015 and 2017.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности, ‘Return’ Migration of the Slovak Community of Vojvodina: Issue of Belonging",
pages = "653-668",
volume = "65",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1703653Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7634"
}
Златановић, С.,& Мерушиак, Ј.. (2017). ‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(3), 653-668.
https://doi.org/10.2298/GEI1703653Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7634
Златановић С, Мерушиак Ј. ‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(3):653-668.
doi:10.2298/GEI1703653Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7634 .
Златановић, Сања, Мерушиак, Јурај, "‘Повратна’ миграција војвођанских Словака и питање припадности" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 3 (2017):653-668,
https://doi.org/10.2298/GEI1703653Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7634 .
1

Холокауст: процеси идентификације и меморијализације. Поводом нових издања Института за етнологију Словачке академије наука (III)

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/141/100
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7688
AB  - Књиге и студије посвећене идентификацији словачких Јевреја могу бити
вишеструко значајне и узорне за истраживаче у Србији, и то не само за
продубљеније разумевање страдања наших Јевреја и Рома за време Другог
светског рата, као и процесâ идентификације у овим заједницама после тога.
Многе етничке, верске и/или језичке заједнице су на просторима Хрватске, Босне
и Косова претрпеле масовна страдања у недавној прошлости. Истраживање
процесâ њихових унутаргрупних динамика, као и идентитетских стратегија,
дискурса и пракси у изградњи новог (су)живота јесте суштински важно.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Холокауст: процеси идентификације и меморијализације. Поводом нових издања Института за етнологију Словачке академије наука (III)
SP  - 433
EP  - 438
VL  - 64
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7688
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2016",
abstract = "Књиге и студије посвећене идентификацији словачких Јевреја могу бити
вишеструко значајне и узорне за истраживаче у Србији, и то не само за
продубљеније разумевање страдања наших Јевреја и Рома за време Другог
светског рата, као и процесâ идентификације у овим заједницама после тога.
Многе етничке, верске и/или језичке заједнице су на просторима Хрватске, Босне
и Косова претрпеле масовна страдања у недавној прошлости. Истраживање
процесâ њихових унутаргрупних динамика, као и идентитетских стратегија,
дискурса и пракси у изградњи новог (су)живота јесте суштински важно.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Холокауст: процеси идентификације и меморијализације. Поводом нових издања Института за етнологију Словачке академије наука (III)",
pages = "433-438",
volume = "64",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7688"
}
Златановић, С.. (2016). Холокауст: процеси идентификације и меморијализације. Поводом нових издања Института за етнологију Словачке академије наука (III). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(2), 433-438.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7688
Златановић С. Холокауст: процеси идентификације и меморијализације. Поводом нових издања Института за етнологију Словачке академије наука (III). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(2):433-438.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7688 .
Златановић, Сања, "Холокауст: процеси идентификације и меморијализације. Поводом нових издања Института за етнологију Словачке академије наука (III)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 2 (2016):433-438,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7688 .

Посткомунистичке трансформације друштва. Поводом нових књига Института за етнологију Словачке академије наука (II)

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/160/117
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7708
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Посткомунистичке трансформације друштва. Поводом нових књига Института за етнологију Словачке академије наука (II)
SP  - 193
EP  - 199
VL  - 64
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7708
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2016",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Посткомунистичке трансформације друштва. Поводом нових књига Института за етнологију Словачке академије наука (II)",
pages = "193-199",
volume = "64",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7708"
}
Златановић, С.. (2016). Посткомунистичке трансформације друштва. Поводом нових књига Института за етнологију Словачке академије наука (II). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(1), 193-199.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7708
Златановић С. Посткомунистичке трансформације друштва. Поводом нових књига Института за етнологију Словачке академије наука (II). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(1):193-199.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7708 .
Златановић, Сања, "Посткомунистичке трансформације друштва. Поводом нових књига Института за етнологију Словачке академије наука (II)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 1 (2016):193-199,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7708 .

Град у Србији и Бугарској: компаративно ишчитавање актуелних процеса. Увод у темат

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/283/228
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7990
AB  - Темат је посвећен истраживањима савременог града у
Србији и Бугарској. Он се састоји из шест радова и нуди
компаративну перспективу актуелних друштвених процеса
у две суседне балканске земље, које повезују многобројна
искуства, опредељена историјским и политичким токовима. Упоредна истраживања друштвених кретања омогућују продубљеније разумевање и праћење глобалних проце-
са. У данашњем, све више глобализованом и глокализованом свету, градови доживљавају нагле промене, или прецизније – промене се ту најизразитије очитавају. Истраживачки фокус темата је на динимици савременог града, на
процесуалности и променама његових друштвених пракси.
AB  - Тhe topic of this volume is a result from The
Contemporary City in Serbia and Bulgaria: Processes
and Changes, a bilateral project of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts and the Institute of Ethnology and Folklore Studies with Ethnographic Museum of the Bulgarian Academy of Sciences (2014-2016). The six papers offer a comparative view of current social processes in two neighbouring Balkan countries, linked by numerous historical and political experiences. Comparative research into societal trends enables a more thorough understanding and monitoring of global processes. In today’s increasingly globalised and glocalised world, towns experience sudden changes and it is in the towns that these changes are most vividly to be seen. The focus of our research is on the dynamism of the contemporary town, on processuality and changes in societal practices.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Град у Србији и Бугарској: компаративно ишчитавање актуелних процеса. Увод у темат
T1  - The Town in Serbia and Bulgaria: a Comparative Reading of Current Processes. Introduction
SP  - 9
EP  - 17
VL  - 63
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1501009Z
DO  - 2334-8259 (online)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7990
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2015",
abstract = "Темат је посвећен истраживањима савременог града у
Србији и Бугарској. Он се састоји из шест радова и нуди
компаративну перспективу актуелних друштвених процеса
у две суседне балканске земље, које повезују многобројна
искуства, опредељена историјским и политичким токовима. Упоредна истраживања друштвених кретања омогућују продубљеније разумевање и праћење глобалних проце-
са. У данашњем, све више глобализованом и глокализованом свету, градови доживљавају нагле промене, или прецизније – промене се ту најизразитије очитавају. Истраживачки фокус темата је на динимици савременог града, на
процесуалности и променама његових друштвених пракси., Тhe topic of this volume is a result from The
Contemporary City in Serbia and Bulgaria: Processes
and Changes, a bilateral project of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts and the Institute of Ethnology and Folklore Studies with Ethnographic Museum of the Bulgarian Academy of Sciences (2014-2016). The six papers offer a comparative view of current social processes in two neighbouring Balkan countries, linked by numerous historical and political experiences. Comparative research into societal trends enables a more thorough understanding and monitoring of global processes. In today’s increasingly globalised and glocalised world, towns experience sudden changes and it is in the towns that these changes are most vividly to be seen. The focus of our research is on the dynamism of the contemporary town, on processuality and changes in societal practices.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Град у Србији и Бугарској: компаративно ишчитавање актуелних процеса. Увод у темат, The Town in Serbia and Bulgaria: a Comparative Reading of Current Processes. Introduction",
pages = "9-17",
volume = "63",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1501009Z, 2334-8259 (online)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7990"
}
Златановић, С.. (2015). Град у Србији и Бугарској: компаративно ишчитавање актуелних процеса. Увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(1), 9-17.
https://doi.org/10.2298/GEI1501009Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7990
Златановић С. Град у Србији и Бугарској: компаративно ишчитавање актуелних процеса. Увод у темат. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(1):9-17.
doi:10.2298/GEI1501009Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7990 .
Златановић, Сања, "Град у Србији и Бугарској: компаративно ишчитавање актуелних процеса. Увод у темат" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 1 (2015):9-17,
https://doi.org/10.2298/GEI1501009Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7990 .

Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/231/179
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7863
AB  - У овом раду разматрам методолошке, епистемолошке и
етичке изазове са којима сам се суочавала током мултило
калног теренског истраживања српске заједнице
југоисточног Косова (Гњилане, Витина и села у њиховој
околини, као и међу расељенима са овог подручја у неко-
лико градова у Србији). У фокусу истраживања послерат
ног дискурса нашла су се два вида миграција: 1.
колонизација становништва из брдско-планинских крајева
јужне Србије, која је на Косову спровођена у оквиру
аграрне реформе у периоду после Првог светског рата, 2.
исељавање српског становништва са Косова у Србију
после оружаних сукоба 1999. године и успостављања
управе Уједињених нација. У оба поменута случаја се
углавном ради о коетничким миграцијама: досељеници су
исте етничке припадности као и становништво у местима
пресељења. Интраетнички односи и границе у светлу
поменутих миграција показали су се као посебно заним
љиво истраживачко поље, које је у исто време отварало
низ методолошких, епистемолошких и етичких питања и
дилема.
AB  - In this paper I look into the methodological, epis
temological and ethical challenges I faced during multi
sited fieldwork research in the Serb community of south-
east Kosovo (Gnjilane, Vitina and neighbouring villages,
and in several towns in Serbia where displaced persons
from this area are now living). The focus of the research
into post-war discourse was on two forms of migration: 1.
the colonisation of the population from the highland areas of south Serbia, which
was carried out in Kosovo as part of agrarian reform in the period after World War
I; 2. The migration of the Serb population from Kosovo into Serbia following the
armed conflicts of 1999 and the establishment of a United Nations administration.
In both cases these are mainly co-ethnic migrations: the settlers are of the same
ethnicity as the population in the places they have moved to. Intra-ethnic relations
and boundaries in the light of these migrations turned out to be an especially inter
esting field of research, which has opened up numerous methodological, epistemo
logical and ethical questions.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену
T1  - Methodological and Epistemological Challenges of Researching Co-Ethnic Migrations in a Post-War Area
SP  - 537
EP  - 550
VL  - 63
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1503537Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7863
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2015",
abstract = "У овом раду разматрам методолошке, епистемолошке и
етичке изазове са којима сам се суочавала током мултило
калног теренског истраживања српске заједнице
југоисточног Косова (Гњилане, Витина и села у њиховој
околини, као и међу расељенима са овог подручја у неко-
лико градова у Србији). У фокусу истраживања послерат
ног дискурса нашла су се два вида миграција: 1.
колонизација становништва из брдско-планинских крајева
јужне Србије, која је на Косову спровођена у оквиру
аграрне реформе у периоду после Првог светског рата, 2.
исељавање српског становништва са Косова у Србију
после оружаних сукоба 1999. године и успостављања
управе Уједињених нација. У оба поменута случаја се
углавном ради о коетничким миграцијама: досељеници су
исте етничке припадности као и становништво у местима
пресељења. Интраетнички односи и границе у светлу
поменутих миграција показали су се као посебно заним
љиво истраживачко поље, које је у исто време отварало
низ методолошких, епистемолошких и етичких питања и
дилема., In this paper I look into the methodological, epis
temological and ethical challenges I faced during multi
sited fieldwork research in the Serb community of south-
east Kosovo (Gnjilane, Vitina and neighbouring villages,
and in several towns in Serbia where displaced persons
from this area are now living). The focus of the research
into post-war discourse was on two forms of migration: 1.
the colonisation of the population from the highland areas of south Serbia, which
was carried out in Kosovo as part of agrarian reform in the period after World War
I; 2. The migration of the Serb population from Kosovo into Serbia following the
armed conflicts of 1999 and the establishment of a United Nations administration.
In both cases these are mainly co-ethnic migrations: the settlers are of the same
ethnicity as the population in the places they have moved to. Intra-ethnic relations
and boundaries in the light of these migrations turned out to be an especially inter
esting field of research, which has opened up numerous methodological, epistemo
logical and ethical questions.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену, Methodological and Epistemological Challenges of Researching Co-Ethnic Migrations in a Post-War Area",
pages = "537-550",
volume = "63",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1503537Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7863"
}
Златановић, С.. (2015). Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(3), 537-550.
https://doi.org/10.2298/GEI1503537Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7863
Златановић С. Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):537-550.
doi:10.2298/GEI1503537Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7863 .
Златановић, Сања, "Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):537-550,
https://doi.org/10.2298/GEI1503537Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7863 .
3

Социјална култура у огледалу материјалне. Нове књиге Института за етнологију Словачке академије наука (I)

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/240/188
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7856
AB  - Нове књиге Института за етнологију Словачке академије наука показују
да материјална култура може бити изузетно важан извор информација о друштву
и његовој динамици. Или, прецизније – друштво и његов материјални одраз представљају две стране истог новчића. Књиге су засноване на обимном и разноврсном материјалу и одликује их систематичност и подробност у истраживању и
интерпретацији. Разматрани проблеми су свакако врло занимљиви и инспиративни – у тематском и методолошком смислу – и за читаоце у Србији.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Социјална култура у огледалу материјалне. Нове књиге Института за етнологију Словачке академије наука (I)
SP  - 645
EP  - 651
VL  - 63
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7856
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2015",
abstract = "Нове књиге Института за етнологију Словачке академије наука показују
да материјална култура може бити изузетно важан извор информација о друштву
и његовој динамици. Или, прецизније – друштво и његов материјални одраз представљају две стране истог новчића. Књиге су засноване на обимном и разноврсном материјалу и одликује их систематичност и подробност у истраживању и
интерпретацији. Разматрани проблеми су свакако врло занимљиви и инспиративни – у тематском и методолошком смислу – и за читаоце у Србији.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Социјална култура у огледалу материјалне. Нове књиге Института за етнологију Словачке академије наука (I)",
pages = "645-651",
volume = "63",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7856"
}
Златановић, С.. (2015). Социјална култура у огледалу материјалне. Нове књиге Института за етнологију Словачке академије наука (I). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(3), 645-651.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7856
Златановић С. Социјална култура у огледалу материјалне. Нове књиге Института за етнологију Словачке академије наука (I). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):645-651.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7856 .
Златановић, Сања, "Социјална култура у огледалу материјалне. Нове књиге Института за етнологију Словачке академије наука (I)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):645-651,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7856 .

Српска заједница у Гњилану: дискурс носталгије урбане енклаве

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/356/297
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8286
AB  - Рад се заснива на
теренском истраживању обављаном међу припадницима српске
заједнице у Гњилану. У послератном контексту, радикално
промењеном етничком и
социјалном пејзажу, дискурс
припадника мале урбане енклаве
о себи и о другом формира
калеидоскоп сликâ рефлексивне
носталгије.
AB  - The paper is based on field research
carried out among members of the Serb
community in the town of Gnjilane in 2006. I
first discuss the multi-sited fieldwork, whose
goal was to study the relation between
ethnicity and other forms of collective
identification in the Serb community in
southeast Kosovo, in the profoundly changed
situation that has existed since 1999. The key
concept of this paper – nostalgia – is then established. I go on to discuss the
population of Gnjilane as reflected in the census, and the possibility of a census that
would reflect the complex social and ethnic situation in Kosovo. I also describe the
small urban Serb enclave in Gnjilane in the post-war period.
In the radically changed ethnic and social landscape that followed the war,
the discourse of members of the small urban enclave about themselves and the other
is a kaleidoscope of reflective nostalgia. Looked at “from above”, the perspective of
ordinary people, the past takes on a wider spectrum of colours and emotions than the
official black and white images – both Serbian and Kosovan – of victims, aggressors
and never-ending hatred.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Српска заједница у Гњилану: дискурс носталгије урбане енклаве
T1  - Serb Community in Gnjilane: Nostalgia Discourse of the Urban Enclave
SP  - 67
EP  - 82
VL  - 61
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1302067Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8286
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2013",
abstract = "Рад се заснива на
теренском истраживању обављаном међу припадницима српске
заједнице у Гњилану. У послератном контексту, радикално
промењеном етничком и
социјалном пејзажу, дискурс
припадника мале урбане енклаве
о себи и о другом формира
калеидоскоп сликâ рефлексивне
носталгије., The paper is based on field research
carried out among members of the Serb
community in the town of Gnjilane in 2006. I
first discuss the multi-sited fieldwork, whose
goal was to study the relation between
ethnicity and other forms of collective
identification in the Serb community in
southeast Kosovo, in the profoundly changed
situation that has existed since 1999. The key
concept of this paper – nostalgia – is then established. I go on to discuss the
population of Gnjilane as reflected in the census, and the possibility of a census that
would reflect the complex social and ethnic situation in Kosovo. I also describe the
small urban Serb enclave in Gnjilane in the post-war period.
In the radically changed ethnic and social landscape that followed the war,
the discourse of members of the small urban enclave about themselves and the other
is a kaleidoscope of reflective nostalgia. Looked at “from above”, the perspective of
ordinary people, the past takes on a wider spectrum of colours and emotions than the
official black and white images – both Serbian and Kosovan – of victims, aggressors
and never-ending hatred.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Српска заједница у Гњилану: дискурс носталгије урбане енклаве, Serb Community in Gnjilane: Nostalgia Discourse of the Urban Enclave",
pages = "67-82",
volume = "61",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1302067Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8286"
}
Златановић, С.. (2013). Српска заједница у Гњилану: дискурс носталгије урбане енклаве. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(2), 67-82.
https://doi.org/10.2298/GEI1302067Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8286
Златановић С. Српска заједница у Гњилану: дискурс носталгије урбане енклаве. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(2):67-82.
doi:10.2298/GEI1302067Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8286 .
Златановић, Сања, "Српска заједница у Гњилану: дискурс носталгије урбане енклаве" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 2 (2013):67-82,
https://doi.org/10.2298/GEI1302067Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8286 .

Антропологија савременог града, X Конгрес руских етнографа и антрополога

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/370/311
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8279
AB  - Представљени
радови, истраживања и презентације
обухватили су широки спектар тема
и проблема урбане антропологије.
Иако је Конгрес тематски био
посвећен антропологији руског
града, велики број учесника изложио
је резултате својих истраживања у
другим урбаним подручјима
(Шпанија, Италија, Мађарска...), а
било је и више радова заснованих на
истраживањима Балкана.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Антропологија савременог града, X Конгрес руских етнографа и антрополога
SP  - 206
EP  - 209
VL  - 61
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8279
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2013",
abstract = "Представљени
радови, истраживања и презентације
обухватили су широки спектар тема
и проблема урбане антропологије.
Иако је Конгрес тематски био
посвећен антропологији руског
града, велики број учесника изложио
је резултате својих истраживања у
другим урбаним подручјима
(Шпанија, Италија, Мађарска...), а
било је и више радова заснованих на
истраживањима Балкана.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Антропологија савременог града, X Конгрес руских етнографа и антрополога",
pages = "206-209",
volume = "61",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8279"
}
Златановић, С.. (2013). Антропологија савременог града, X Конгрес руских етнографа и антрополога. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(2), 206-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8279
Златановић С. Антропологија савременог града, X Конгрес руских етнографа и антрополога. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(2):206-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8279 .
Златановић, Сања, "Антропологија савременог града, X Конгрес руских етнографа и антрополога" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 2 (2013):206-209,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8279 .

Бугарска свадба у етнолингвистичком кључу

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/365/306
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8278
AB  - Монографија Елене Семеновне Узењеве Болгарская свадьба:
этнолингвистическое исследование
(„Бугарска свадба: етнолингвистичко
истраживање“) посвећена је анализи
и систематизацији бугарске свадбене
терминологије, која се разматра у
широком друштвено-културном
контексту. Студија је заснована на
опсежном, вишегодишњем теренском истраживању (1998–2008) у
различитим регионима Бугарске, као
и на коришћењу архивских извора,
публикованих етнографских описа
свадбеног ритуала, фолклорних
зборника, етимолошких и дијалектолошких речника и сл.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Бугарска свадба у етнолингвистичком кључу
SP  - 187
EP  - 189
VL  - 61
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8278
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2013",
abstract = "Монографија Елене Семеновне Узењеве Болгарская свадьба:
этнолингвистическое исследование
(„Бугарска свадба: етнолингвистичко
истраживање“) посвећена је анализи
и систематизацији бугарске свадбене
терминологије, која се разматра у
широком друштвено-културном
контексту. Студија је заснована на
опсежном, вишегодишњем теренском истраживању (1998–2008) у
различитим регионима Бугарске, као
и на коришћењу архивских извора,
публикованих етнографских описа
свадбеног ритуала, фолклорних
зборника, етимолошких и дијалектолошких речника и сл.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Бугарска свадба у етнолингвистичком кључу",
pages = "187-189",
volume = "61",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8278"
}
Златановић, С.. (2013). Бугарска свадба у етнолингвистичком кључу. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(2), 187-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8278
Златановић С. Бугарска свадба у етнолингвистичком кључу. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(2):187-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8278 .
Златановић, Сања, "Бугарска свадба у етнолингвистичком кључу" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 2 (2013):187-189,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8278 .

Однос етничког и других облика колективног идентитета : теренска истраживања српске заједнице на југоистоку Косова

Zlatanović, Sanja M.

(Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2012)

TY  - THES
AU  - Zlatanović, Sanja M.
PY  - 2012
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=489
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6404/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=522544535
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/3249
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4503
AB  - Рад се заснива на мултилокалном теренском истраживању српске заједницејугоисточног Косова (Гњилане са околним селима, енклава Витина, расељени саовог подручја у Смедереву, Врању и Врањској Бањи). Терен је конципиран каомрежа локалитета. Истраживање, у ужем смислу, обављано је у периоду од 2003.до 2006. године.Истраживање је имало за циљ да у ситуацији дубоко измењеног контекстаод 1999. године и увођења међународног протектората на Косову сагледа односизмеђу етничке и других облика идентификација (религијске, регионалне, локалне,родне). У фокусу је конструкција етничког и других облика колективногидентитета у дискурсу припадника заједнице, која се огледа у многим аспектима, аједан од главних је дискурзивно обликовање других. На Косову је постојаломноштво значајних других, како блиских тако и далеких, као и оних који су у истовреме могли бити и једно и друго. Идентитетски дискурси о другом / другимапредстављају негатив у односу на који се формирају, обликују и изражавајуразличити и слојевити дискурси самоидентификације. У послератном контексту,радикално промењеном етничком и социјалном пејзажу, у оквиру српске заједницеотварају се процеси артикулације и реартикулације идентитета, и проблематизујусе његови различити облици. Дискурс о другом / другима представља део ширегидентитетског дискурзивног комплекса који сачињавају и друге теме: протекторат,свакодневица у енклави, миграција, рапидне промене у породичној структури иулогама, свадба, празници календарског циклуса, улога и значај православне црквеу новом контексту, итд.
AB  - This study is based on multi-sited fieldwork carried out in southeast Kosovo(Gnjilane with its surrounding villages and Vitina enclave) and among persons displacedfrom this area to Smederevo, Vranje, and Vranjska Banja. The terrain was defined as anetwork of localities. Research, in the narrower context, was carried out between 2003.and 2006.The aim was to examine the relation between ethnic and other forms ofidentification (religious, regional, gender) in a context that had undergone profoundchange since 1999, when an international protectorate had been set up for the region. Thefocus was placed on ethnic and other collective identities constructions within thediscourse of the community, seen in many aspects but most significantly, in discursivecreation of others. Kosovo was populated by many significant others, close or distant, aswell by those who could at the same time, be affiliated with both categories. Identitydiscourses about other / others represent a negative in regards to formation, shaping andexpressions of various and leveled discourses of self-identification. In the post-warcontext, in radically changeable ethnic and social milieu, within the Serbian communityseveral processes of articulation and re-articulation of identity are being open. Thediscourse about the other / others is part of a broader discursive identity complex, whichencompasses other topics as well: the protectorate, everyday life in the enclave,migration, rapid changes in family structure and roles, the wedding, holidays of thecalendar cycle, the role and importance of the Orthodox Church in the new context, etc.
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T1  - Однос етничког и других облика колективног идентитета : теренска истраживања српске заједнице на југоистоку Косова
T1  - Тhe relation between ethnic and other forms of collective identity: field research in a Serbian community in Southeast Kosovo
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4503
ER  - 
@phdthesis{
author = "Zlatanović, Sanja M.",
year = "2012",
abstract = "Рад се заснива на мултилокалном теренском истраживању српске заједницејугоисточног Косова (Гњилане са околним селима, енклава Витина, расељени саовог подручја у Смедереву, Врању и Врањској Бањи). Терен је конципиран каомрежа локалитета. Истраживање, у ужем смислу, обављано је у периоду од 2003.до 2006. године.Истраживање је имало за циљ да у ситуацији дубоко измењеног контекстаод 1999. године и увођења међународног протектората на Косову сагледа односизмеђу етничке и других облика идентификација (религијске, регионалне, локалне,родне). У фокусу је конструкција етничког и других облика колективногидентитета у дискурсу припадника заједнице, која се огледа у многим аспектима, аједан од главних је дискурзивно обликовање других. На Косову је постојаломноштво значајних других, како блиских тако и далеких, као и оних који су у истовреме могли бити и једно и друго. Идентитетски дискурси о другом / другимапредстављају негатив у односу на који се формирају, обликују и изражавајуразличити и слојевити дискурси самоидентификације. У послератном контексту,радикално промењеном етничком и социјалном пејзажу, у оквиру српске заједницеотварају се процеси артикулације и реартикулације идентитета, и проблематизујусе његови различити облици. Дискурс о другом / другима представља део ширегидентитетског дискурзивног комплекса који сачињавају и друге теме: протекторат,свакодневица у енклави, миграција, рапидне промене у породичној структури иулогама, свадба, празници календарског циклуса, улога и значај православне црквеу новом контексту, итд., This study is based on multi-sited fieldwork carried out in southeast Kosovo(Gnjilane with its surrounding villages and Vitina enclave) and among persons displacedfrom this area to Smederevo, Vranje, and Vranjska Banja. The terrain was defined as anetwork of localities. Research, in the narrower context, was carried out between 2003.and 2006.The aim was to examine the relation between ethnic and other forms ofidentification (religious, regional, gender) in a context that had undergone profoundchange since 1999, when an international protectorate had been set up for the region. Thefocus was placed on ethnic and other collective identities constructions within thediscourse of the community, seen in many aspects but most significantly, in discursivecreation of others. Kosovo was populated by many significant others, close or distant, aswell by those who could at the same time, be affiliated with both categories. Identitydiscourses about other / others represent a negative in regards to formation, shaping andexpressions of various and leveled discourses of self-identification. In the post-warcontext, in radically changeable ethnic and social milieu, within the Serbian communityseveral processes of articulation and re-articulation of identity are being open. Thediscourse about the other / others is part of a broader discursive identity complex, whichencompasses other topics as well: the protectorate, everyday life in the enclave,migration, rapid changes in family structure and roles, the wedding, holidays of thecalendar cycle, the role and importance of the Orthodox Church in the new context, etc.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
title = "Однос етничког и других облика колективног идентитета : теренска истраживања српске заједнице на југоистоку Косова, Тhe relation between ethnic and other forms of collective identity: field research in a Serbian community in Southeast Kosovo",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4503"
}
Zlatanović, S. M.. (2012). Однос етничког и других облика колективног идентитета : теренска истраживања српске заједнице на југоистоку Косова. 
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4503
Zlatanović SM. Однос етничког и других облика колективног идентитета : теренска истраживања српске заједнице на југоистоку Косова. 2012;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4503 .
Zlatanović, Sanja M., "Однос етничког и других облика колективног идентитета : теренска истраживања српске заједнице на југоистоку Косова" (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4503 .

Свадба, традиционални женски костим и идентитетски дискурси српске заједнице југоисточног Косова

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/400/339
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8410
AB  - Рад се заснива на теренском истраживању српске
заједнице југоисточног Косова и представља исечак из
знатно обимније студије односа етницитета и других
облика колективних идентификација у ситуацији дубоко
измењеног контекста од 1999. године и увођења
међународног протектората на Косову, а чија израда је у
току. Фокус је на субјективној димензији живота под
протекторатом и на локалном знању. У овом раду
разматрају се идентитетски дискурси који прате свадбу,
парадигматичaн догађај у култури српског становништва
југоисточног Косова, и употребу традиционалног женског
костима.
AB  - The paper is based on multi-sited fieldwork carried out in southeast Kosovo (Gnjilane with its surrounding villages and Vitina enclave) and among persons displaced from this area to Smederevo, Vranje, and Vranjska
Banja (all towns in Serbia). It is an excerpt from a much
more extensive study of relations among ethnicity and other forms of collective identifications (religious, regional,
local, gender) in a profoundly changed situation following
the introduction of an international protectorate in Kosovo
in 1999. The focus is on the subjective dimension of life
under the protectorate and local knowledge. The paper examines identity discourses which accompany a wedding, a paradigmatic event in
the culture of the Serb population of southeast Kosovo, and the use of traditional
women’s costume.
The wedding celebration in the morning hours is opened by the mother-in-
law (the bridegroom’s mother), by dancing the svekrvino kolo (mother-in-law’s
dance) with her kin. This wedding segment symbolizes the community’s collective
identity in the fullest sense. Women put on their traditional costume, of whose appearance and preservation to the present day the community is very proud. Discourse on the preserved traditional women’s costume (today reduced to ritual function) among members of the community expresses the intertwining of different
forms of identification. The traditional women’s costume is one of the bearing constructs on which the community bases its identity as the old inhabitants of the area,
as distinct from the colonists. Other identities such as ethnic, regional, local, gender
and family are also interlaced into the discourse on women’s costume.
Why is the women’s costume placed on a pedestal as a condensed symbol
of the community? Why does the community read complex identity discourses into
the women’s costume and the dance of the women at the wedding? One of the
spheres in which this paper seeks answers are gender relations.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Свадба, традиционални женски костим и идентитетски дискурси српске заједнице југоисточног Косова
T1  - Wedding, Traditional Women’s Costume and Identity Discourses of the Serb Community of Southeast Kosovo
SP  - 89
EP  - 105
VL  - 60
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1202089Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8410
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2012",
abstract = "Рад се заснива на теренском истраживању српске
заједнице југоисточног Косова и представља исечак из
знатно обимније студије односа етницитета и других
облика колективних идентификација у ситуацији дубоко
измењеног контекста од 1999. године и увођења
међународног протектората на Косову, а чија израда је у
току. Фокус је на субјективној димензији живота под
протекторатом и на локалном знању. У овом раду
разматрају се идентитетски дискурси који прате свадбу,
парадигматичaн догађај у култури српског становништва
југоисточног Косова, и употребу традиционалног женског
костима., The paper is based on multi-sited fieldwork carried out in southeast Kosovo (Gnjilane with its surrounding villages and Vitina enclave) and among persons displaced from this area to Smederevo, Vranje, and Vranjska
Banja (all towns in Serbia). It is an excerpt from a much
more extensive study of relations among ethnicity and other forms of collective identifications (religious, regional,
local, gender) in a profoundly changed situation following
the introduction of an international protectorate in Kosovo
in 1999. The focus is on the subjective dimension of life
under the protectorate and local knowledge. The paper examines identity discourses which accompany a wedding, a paradigmatic event in
the culture of the Serb population of southeast Kosovo, and the use of traditional
women’s costume.
The wedding celebration in the morning hours is opened by the mother-in-
law (the bridegroom’s mother), by dancing the svekrvino kolo (mother-in-law’s
dance) with her kin. This wedding segment symbolizes the community’s collective
identity in the fullest sense. Women put on their traditional costume, of whose appearance and preservation to the present day the community is very proud. Discourse on the preserved traditional women’s costume (today reduced to ritual function) among members of the community expresses the intertwining of different
forms of identification. The traditional women’s costume is one of the bearing constructs on which the community bases its identity as the old inhabitants of the area,
as distinct from the colonists. Other identities such as ethnic, regional, local, gender
and family are also interlaced into the discourse on women’s costume.
Why is the women’s costume placed on a pedestal as a condensed symbol
of the community? Why does the community read complex identity discourses into
the women’s costume and the dance of the women at the wedding? One of the
spheres in which this paper seeks answers are gender relations.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Свадба, традиционални женски костим и идентитетски дискурси српске заједнице југоисточног Косова, Wedding, Traditional Women’s Costume and Identity Discourses of the Serb Community of Southeast Kosovo",
pages = "89-105",
volume = "60",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1202089Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8410"
}
Златановић, С.. (2012). Свадба, традиционални женски костим и идентитетски дискурси српске заједнице југоисточног Косова. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(2), 89-105.
https://doi.org/10.2298/GEI1202089Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8410
Златановић С. Свадба, традиционални женски костим и идентитетски дискурси српске заједнице југоисточног Косова. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(2):89-105.
doi:10.2298/GEI1202089Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8410 .
Златановић, Сања, "Свадба, традиционални женски костим и идентитетски дискурси српске заједнице југоисточног Косова" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 2 (2012):89-105,
https://doi.org/10.2298/GEI1202089Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8410 .

Дискурзивно обликовање других: српска заједница југоисточног Косова у послератном контексту

Zlatanović, Sanja

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Zlatanović, Sanja
PY  - 2011
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/433/370
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8534
AB  - У општим потезима изложена су теоријско-методолошка
полазишта и резултати мултилокалног теренског истраживања српске заједнице југоисточног Косова. Рад представља
скраћену верзију знатно обимније студије односа етничког
и других облика колективног идентитета српске заједнице
југоисточног Косова у послератном контексту.
AB  - This paper briefly discusses method and theory and results of
multi-sited field research of the Serbian community in southeast
Kosovo. The paper represents a reduced version of much larger
study, to follow subsequently, on relation between ethnic and
other forms of collective identity of the Serbian community in
southeast Kosovo in the post-war context.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Дискурзивно обликовање других: српска заједница југоисточног Косова у послератном контексту
T1  - Discursive Construction of Others: The Serbian Community in Southeast Kosovo in the Post-War Context
SP  - 77
EP  - 97
VL  - 59
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1102079Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8534
ER  - 
@article{
author = "Zlatanović, Sanja",
year = "2011",
abstract = "У општим потезима изложена су теоријско-методолошка
полазишта и резултати мултилокалног теренског истраживања српске заједнице југоисточног Косова. Рад представља
скраћену верзију знатно обимније студије односа етничког
и других облика колективног идентитета српске заједнице
југоисточног Косова у послератном контексту., This paper briefly discusses method and theory and results of
multi-sited field research of the Serbian community in southeast
Kosovo. The paper represents a reduced version of much larger
study, to follow subsequently, on relation between ethnic and
other forms of collective identity of the Serbian community in
southeast Kosovo in the post-war context.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Дискурзивно обликовање других: српска заједница југоисточног Косова у послератном контексту, Discursive Construction of Others: The Serbian Community in Southeast Kosovo in the Post-War Context",
pages = "77-97",
volume = "59",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1102079Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8534"
}
Zlatanović, S.. (2011). Дискурзивно обликовање других: српска заједница југоисточног Косова у послератном контексту. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(2), 77-97.
https://doi.org/10.2298/GEI1102079Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8534
Zlatanović S. Дискурзивно обликовање других: српска заједница југоисточног Косова у послератном контексту. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(2):77-97.
doi:10.2298/GEI1102079Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8534 .
Zlatanović, Sanja, "Дискурзивно обликовање других: српска заједница југоисточног Косова у послератном контексту" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 2 (2011):77-97,
https://doi.org/10.2298/GEI1102079Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8534 .
1

Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/488/432
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8739
AB  - Истраживач и саговорник (казивач, информатор, информант) су
кључне речи теренског дискурса, а њихова интеракција – кључни проблем
теренске праксе етнолога и антрополога. Рад има за циљ да размотри улоге истраживача и саговорника, као и карактеристике односа који се између
њих успоставља у истраживачком процесу. Однос истраживача и његових
саговорника на терену веома је осетљив, оптерећен бројним проблемима
трансфера (преноса) и контратрансфера (против преноса).
AB  - A researcher and his/hers informants stand as the key players in a fieldwork discourse, thus their interaction is a key problem of fieldwork performed by eth­nologists and anthropologists. This paper aims to shed light on the roles of a researcher and informants and their mutually sustainable relationship formed in a research process. This fieldwork based relationship is very sensitive, burdened by many problems related to transfer and counter-transfer set about for a researcher to analyze and keep under control at all times. The notion of transfer was introduced into psychotherapy by Freud, but it is applicable as well onto all other human interactions. During the course of a fieldwork, informants can transfer a variety of feelings, thoughts and fantasies upon a researcher, who may or may not resemble some special persons from the informants' respective lives hence influencing the informants' behavior accordingly. A positive transfer is beneficial, as it tends to 'open up' the informant, while the negative one manifests in the informant's resistance toward cooperation, hiding of important information and so on. On the other hand, the actual appearance of an informant, his/hers behavior and accounts could also trigger various emotional, often subconscious, counter-transfer reactions. In this sense, a counter-transfer is a transfer by a researcher toward his/hers informants. For example, informants could, in their accounts, by saying this or that stir a researcher's negative associations and thus provoke counter-transfers with negative connotations (avoidance of particular informant, cessation of conversation, disinterest in informants' subjects, lack of empathy etc). This is why a researcher has to keep under control his/hers potential counter-transfer expressions; uncontrolled manifestation could cause various problems and burden the research process furthermore.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима
T1  - Transfer and Counter-Transfer in Ethnographic Research
SP  - 129
EP  - 139
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001129Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8739
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2010",
abstract = "Истраживач и саговорник (казивач, информатор, информант) су
кључне речи теренског дискурса, а њихова интеракција – кључни проблем
теренске праксе етнолога и антрополога. Рад има за циљ да размотри улоге истраживача и саговорника, као и карактеристике односа који се између
њих успоставља у истраживачком процесу. Однос истраживача и његових
саговорника на терену веома је осетљив, оптерећен бројним проблемима
трансфера (преноса) и контратрансфера (против преноса)., A researcher and his/hers informants stand as the key players in a fieldwork discourse, thus their interaction is a key problem of fieldwork performed by eth­nologists and anthropologists. This paper aims to shed light on the roles of a researcher and informants and their mutually sustainable relationship formed in a research process. This fieldwork based relationship is very sensitive, burdened by many problems related to transfer and counter-transfer set about for a researcher to analyze and keep under control at all times. The notion of transfer was introduced into psychotherapy by Freud, but it is applicable as well onto all other human interactions. During the course of a fieldwork, informants can transfer a variety of feelings, thoughts and fantasies upon a researcher, who may or may not resemble some special persons from the informants' respective lives hence influencing the informants' behavior accordingly. A positive transfer is beneficial, as it tends to 'open up' the informant, while the negative one manifests in the informant's resistance toward cooperation, hiding of important information and so on. On the other hand, the actual appearance of an informant, his/hers behavior and accounts could also trigger various emotional, often subconscious, counter-transfer reactions. In this sense, a counter-transfer is a transfer by a researcher toward his/hers informants. For example, informants could, in their accounts, by saying this or that stir a researcher's negative associations and thus provoke counter-transfers with negative connotations (avoidance of particular informant, cessation of conversation, disinterest in informants' subjects, lack of empathy etc). This is why a researcher has to keep under control his/hers potential counter-transfer expressions; uncontrolled manifestation could cause various problems and burden the research process furthermore.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима, Transfer and Counter-Transfer in Ethnographic Research",
pages = "129-139",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001129Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8739"
}
Златановић, С.. (2010). Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 129-139.
https://doi.org/10.2298/GEI1001129Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8739
Златановић С. Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):129-139.
doi:10.2298/GEI1001129Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8739 .
Златановић, Сања, "Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):129-139,
https://doi.org/10.2298/GEI1001129Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8739 .
2

Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/519/463
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8869
AB  - Врање је град који има богате слојеве стварности, али се слика о
њему изнутра, а добрим делом и споља, везује само за један део
његове прошлости и само за оријенталистички осенчене симболе и
мотиве који су изведени из књижевности Боре Станковића, чија се
значења даље умножавају. У раду се разматрају процеси интеракције
унутрашњих и спољашњих одређења идентитета Врања, као и
оријенталистички дискурс који их карактерише.
AB  - Vranje is a town located in the southern Serbia. Until 1878 the town was ruled by the Ottoman Turks. The period after 1878, at the crossroad of the centuries, was described in the works of a literary writer, Bora Stankovic (1876, Vranje- 1927, Belgrade). His opus describes many old forms of the town life that were replaced with the new forms; in effect, as a writer, Stankovic provided an artistic transposition of reality and not the facts. Vranje is a town with rich layers of reality, but the image of the town, both from the insiders but also the outsiders perspectives, is constantly being associated with only one period of the town's past- the one marked by Orientalism, its symbols and motives originated in the works of Strankovic, and whose meanings continue to be replicated even today. This paper discusses various processes of interaction of inter- and intra- self-determination of the Vranje's identity, as well ad the Orientalistic discourse which characterize the whole process. Vranje's identity construction is made of contradictory elements (both on the inner and outer levels), mutually connected and determined.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе
T1  - Literary Work of Bora Stankovic and Vranje : Identity Strategies, Discourse and Practices
SP  - 51
EP  - 69
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901051Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8869
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2009",
abstract = "Врање је град који има богате слојеве стварности, али се слика о
њему изнутра, а добрим делом и споља, везује само за један део
његове прошлости и само за оријенталистички осенчене симболе и
мотиве који су изведени из књижевности Боре Станковића, чија се
значења даље умножавају. У раду се разматрају процеси интеракције
унутрашњих и спољашњих одређења идентитета Врања, као и
оријенталистички дискурс који их карактерише., Vranje is a town located in the southern Serbia. Until 1878 the town was ruled by the Ottoman Turks. The period after 1878, at the crossroad of the centuries, was described in the works of a literary writer, Bora Stankovic (1876, Vranje- 1927, Belgrade). His opus describes many old forms of the town life that were replaced with the new forms; in effect, as a writer, Stankovic provided an artistic transposition of reality and not the facts. Vranje is a town with rich layers of reality, but the image of the town, both from the insiders but also the outsiders perspectives, is constantly being associated with only one period of the town's past- the one marked by Orientalism, its symbols and motives originated in the works of Strankovic, and whose meanings continue to be replicated even today. This paper discusses various processes of interaction of inter- and intra- self-determination of the Vranje's identity, as well ad the Orientalistic discourse which characterize the whole process. Vranje's identity construction is made of contradictory elements (both on the inner and outer levels), mutually connected and determined.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе, Literary Work of Bora Stankovic and Vranje : Identity Strategies, Discourse and Practices",
pages = "51-69",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901051Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8869"
}
Златановић, С.. (2009). Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 51-69.
https://doi.org/10.2298/GEI0901051Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8869
Златановић С. Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):51-69.
doi:10.2298/GEI0901051Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8869 .
Златановић, Сања, "Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):51-69,
https://doi.org/10.2298/GEI0901051Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8869 .

Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo

Zlatanović, Sanja

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Zlatanović, Sanja
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/563/498
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8864
AB  - The paper is based on fieldwork conducted over the course of a period from 2003 until 2006 at refugee centers in Serbia proper and Southeastern Kosovo more specifically in a part of the area known today as Kosovsko Pomoravlje. The paper is intended to present preliminary results of the probe into the issue of relations between the native Serbs and Serb in comers (colonized in the area after 1918 as part of the agrarian reform drive). Incomers from Southeastern Serbia to whom the native population ascribed the 'Sop' identity are the focal point of the research.
AB  - Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од
2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и
Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина,
коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач,
Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце,
Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне
резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника
(колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У
фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је
староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“.
Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су
променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим
процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и
доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други
облици колективног идентитета) увек представља резултат интеракције
континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција –
категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс).
Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације
у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у
области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим
ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову,
интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају
ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски
дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише
погранични карактер и мултиетницитет.
Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности
(премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање),
религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с
различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе.
Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама
локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним
идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета.
Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се
изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло
до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима
и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану
на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи
доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић).
Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета,
јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и
солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко
порекло и сл.)
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo
T1  - Моћ категоризације : староседеоци и досељеници југоисточног Косова
SP  - 133
EP  - 147
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802133Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864
ER  - 
@article{
author = "Zlatanović, Sanja",
year = "2008",
abstract = "The paper is based on fieldwork conducted over the course of a period from 2003 until 2006 at refugee centers in Serbia proper and Southeastern Kosovo more specifically in a part of the area known today as Kosovsko Pomoravlje. The paper is intended to present preliminary results of the probe into the issue of relations between the native Serbs and Serb in comers (colonized in the area after 1918 as part of the agrarian reform drive). Incomers from Southeastern Serbia to whom the native population ascribed the 'Sop' identity are the focal point of the research., Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од
2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и
Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина,
коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач,
Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце,
Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне
резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника
(колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У
фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је
староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“.
Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су
променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим
процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и
доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други
облици колективног идентитета) увек представља резултат интеракције
континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција –
категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс).
Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације
у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у
области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим
ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову,
интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају
ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски
дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише
погранични карактер и мултиетницитет.
Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности
(премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање),
религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с
различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе.
Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама
локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним
идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета.
Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се
изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло
до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима
и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану
на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи
доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић).
Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета,
јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и
солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко
порекло и сл.)",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo, Моћ категоризације : староседеоци и досељеници југоисточног Косова",
pages = "133-147",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802133Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864"
}
Zlatanović, S.. (2008). Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 133-147.
https://doi.org/10.2298/GEI0802133Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864
Zlatanović S. Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):133-147.
doi:10.2298/GEI0802133Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864 .
Zlatanović, Sanja, "Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):133-147,
https://doi.org/10.2298/GEI0802133Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864 .

Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7512
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8699
AB  - Летница је село на северној падини планине Скопске Црне
Горе, на крајњем југоистоку Косова, познато католичко
маријанско светилиште и ходочаснички центар са кипом
Богородице који се сматра чудотворним. Летницу су 15.
августа сваке године, на дан Велике Госпе (Узнесења
Маријиног), посећивале хиљаде ходочасника и то не само
католика Хрвата и Албанаца, него и православних Срба и
Рома, муслимана Албанaца и Рома, као и припадника
других етничких и верских заједница са Косова, Македоније
и из других крајева бивше Југославије. Летница је као
ходочаснички центар била пример превазилажења етничких и религијских граница. Током теренских истраживања у
селима која сачињавају српску енклаву на југоистоку Косова, у области варошице Витине, посетила сам у августу
2005. године и Летницу. Дискурс припадника српске заједнице у енклави показује да прича о Летници пробија данашње строго фиксиране и контролисане етничке и верске
границе.
AB  - Letnica is a village situated on the north
side of the mountain Skopska Crna Gora, at the
far southeast side of Kosovo. The village is
known as a Catholic temple and pilgrim center of
the miraculous sculpture of Holly Mary. Every
August 15 th , on the Day of Holly Mary, Letnica
was visited by thousands of pilgrims, Catholic
Croatians and Albanians, but also by Orthodox
Serbs, Roma, Muslim Albanians, Roma and
members of other ethnic and religious communities in Kosovo, Macedonia, and
almost all other parts of the former Yugoslavia. The village, as a pilgrimage center,
was an example of triumph over ethnic and religious boundaries. During the course
of my fieldwork in the villages of the Serbian enclave Vitina in 2005, I also visited
Letnica. The discourse of the members of Serbian community in the enclave shows
that the story of Letnica crosses-over today‟s strictly fixed and controlled ethnic and
religious boundaries.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци
T1  - Letnica: Crossing Religious Boundaries
SP  - 179
EP  - 191
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8699
ER  - 
@inbook{
author = "Златановић, Сања",
year = "2008",
abstract = "Летница је село на северној падини планине Скопске Црне
Горе, на крајњем југоистоку Косова, познато католичко
маријанско светилиште и ходочаснички центар са кипом
Богородице који се сматра чудотворним. Летницу су 15.
августа сваке године, на дан Велике Госпе (Узнесења
Маријиног), посећивале хиљаде ходочасника и то не само
католика Хрвата и Албанаца, него и православних Срба и
Рома, муслимана Албанaца и Рома, као и припадника
других етничких и верских заједница са Косова, Македоније
и из других крајева бивше Југославије. Летница је као
ходочаснички центар била пример превазилажења етничких и религијских граница. Током теренских истраживања у
селима која сачињавају српску енклаву на југоистоку Косова, у области варошице Витине, посетила сам у августу
2005. године и Летницу. Дискурс припадника српске заједнице у енклави показује да прича о Летници пробија данашње строго фиксиране и контролисане етничке и верске
границе., Letnica is a village situated on the north
side of the mountain Skopska Crna Gora, at the
far southeast side of Kosovo. The village is
known as a Catholic temple and pilgrim center of
the miraculous sculpture of Holly Mary. Every
August 15 th , on the Day of Holly Mary, Letnica
was visited by thousands of pilgrims, Catholic
Croatians and Albanians, but also by Orthodox
Serbs, Roma, Muslim Albanians, Roma and
members of other ethnic and religious communities in Kosovo, Macedonia, and
almost all other parts of the former Yugoslavia. The village, as a pilgrimage center,
was an example of triumph over ethnic and religious boundaries. During the course
of my fieldwork in the villages of the Serbian enclave Vitina in 2005, I also visited
Letnica. The discourse of the members of Serbian community in the enclave shows
that the story of Letnica crosses-over today‟s strictly fixed and controlled ethnic and
religious boundaries.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
booktitle = "Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци, Letnica: Crossing Religious Boundaries",
pages = "179-191",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8699"
}
Златановић, С.. (2008). Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 179-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8699
Златановић С. Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:179-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8699 .
Златановић, Сања, "Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци" in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):179-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8699 .

Свадба и конструисање идентитета

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8757
AB  - Циљ овог прилога је сумарни преглед досадашњих
резултата рада на проблему конструисања идентитета у
периоду ретрадиционализације друштва – деведесетих
година двадесетог века, а на примеру врањске свадбе.
Осим тога, он има за циљ и својеврстан postscriptum:
допуну већ објављених резултата и осврт на идентитет
изражен у симболичком језику свадбеног ритуала на
почетку новог века.
AB  - This report aims to summarize results
obtained so far in the research that dealt with the
problem of an identity construction in the period of
tradition revival in 1990’s, on the example of wedding
in the city of Vranje, in southern Serbia. In addition,
the report will serve as postscriptum: an addendum to
the already published results and a discussion on
identity expressed in the symbolic language of the
wedding ritual in the beginning of the new century.
A wedding, so, appears to be the most important, the most elaborated and
in contextual way, the richest ritual of a life cycle. It expresses social reality:
economic, kinship and gender relations, religious beliefs, and could be designated
as a paradigm event in the Serbian culture. Considering all these features and the
importance of a wedding ritual, it was expected that all the changes at the global
level of a given society (including the revival of the tradition and identity
fluctuations) beginning in the 1980’s, will be reflected also at the ritual, which then,
takes new shapes. The societal changes are clearly evident in the ritual, since it
represents an instrument of a special sensitivity and expression.
In the first part of the paper, I analyze the relationship between ethnic and
other identities of a collective identity (religious, local, gender) on the example of
Vranje’s wedding ceremony in the last decade of the 20 th century. The second part
of the paper contains an analysis of the same problem, but within the period from
1999, NATO bombing and introduction of international peace forces protectorate in
Kosovo.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Свадба и конструисање идентитета
T1  - Wedding and Identity Construction
SP  - 35
EP  - 46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8757
ER  - 
@inbook{
author = "Златановић, Сања",
year = "2007",
abstract = "Циљ овог прилога је сумарни преглед досадашњих
резултата рада на проблему конструисања идентитета у
периоду ретрадиционализације друштва – деведесетих
година двадесетог века, а на примеру врањске свадбе.
Осим тога, он има за циљ и својеврстан postscriptum:
допуну већ објављених резултата и осврт на идентитет
изражен у симболичком језику свадбеног ритуала на
почетку новог века., This report aims to summarize results
obtained so far in the research that dealt with the
problem of an identity construction in the period of
tradition revival in 1990’s, on the example of wedding
in the city of Vranje, in southern Serbia. In addition,
the report will serve as postscriptum: an addendum to
the already published results and a discussion on
identity expressed in the symbolic language of the
wedding ritual in the beginning of the new century.
A wedding, so, appears to be the most important, the most elaborated and
in contextual way, the richest ritual of a life cycle. It expresses social reality:
economic, kinship and gender relations, religious beliefs, and could be designated
as a paradigm event in the Serbian culture. Considering all these features and the
importance of a wedding ritual, it was expected that all the changes at the global
level of a given society (including the revival of the tradition and identity
fluctuations) beginning in the 1980’s, will be reflected also at the ritual, which then,
takes new shapes. The societal changes are clearly evident in the ritual, since it
represents an instrument of a special sensitivity and expression.
In the first part of the paper, I analyze the relationship between ethnic and
other identities of a collective identity (religious, local, gender) on the example of
Vranje’s wedding ceremony in the last decade of the 20 th century. The second part
of the paper contains an analysis of the same problem, but within the period from
1999, NATO bombing and introduction of international peace forces protectorate in
Kosovo.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Свадба и конструисање идентитета, Wedding and Identity Construction",
pages = "35-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8757"
}
Златановић, С.. (2007). Свадба и конструисање идентитета. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 35-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8757
Златановић С. Свадба и конструисање идентитета. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:35-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8757 .
Златановић, Сања, "Свадба и конструисање идентитета" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):35-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8757 .

Пут до Токија: eтнонационализам у Врању од 1999. године

Zlatanović, Sanja

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2006)

TY  - CHAP
AU  - Zlatanović, Sanja
PY  - 2006
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7513
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8575
AB  - Транзицију у Србији карактеришу продужено трајање,
етнички сукоби и национализам. До суочавања са стварним
дешавањима на ратним подручјима, почињеним злочинима
и сопственом улогом у томе, долази тешко, али је процес
прочишћења покренут. У малом граду на југу Србије
(ушушканом у самоодређење да представља Швајцарску),
етнички сукоби током деведесетих година прошлог века
примани су као ехо далеких дешавања. Од 1999. године и
увођења међународног протектората на Косову, чији
лиминални статус прелази у завршну фазу, тема
етнонационалног постаје горућа и свеприсутна у малом
граду: у свакодневној конверзацији, графитима, плановима
за будућност...
AB  - The prolonged transition period
in Serbia is characterized by ethnic
conflicts and nationalism. The reality
facing of what has happened in the wars,
war crimes and one‘s own role played,
does not come easy; however, the
process has begun. In Vranje, a town in
the southern part of Serbia (tucked in
self-determination to represent
Switzerland), the ethnic conflicts from 1990‘s were taken like echoes of some
distant events. Since 1999 and the establishment of the international protectorate in
Kosovo, the theme of ethno-national in Vranje has become hot and omnipresent: in
everyday conversations, wall-drawings, plans for the future…The paper analyses a
construction of the local identity, and the relationship between ethnic and local.
Since 1999 the ethnic identity becomes the first and foremost way of identification,
more important than any other category or affiliation. This paper analyses examples
from public and everyday discourse on Albanians and Roma.
AB  - Преходът в Сърбия се характеризира с продължителност, етнически конфлкти и национали-зъм.
Трудно се стига до изправяне пред
лицето на действителните събития,
извършени по полетата на бойните
действия от военнопрес-тъпниците,
както и до осъзнаване на собствената роля в това, но все пак процесът на
пречистване е започнат. В малък град на юг в Сърбия (сгушен в
самоопределянето си, че представлява Швейцария), етническите конфликти
от деветдесетте години на ХХ век са приемани като ехо от далечни събития.
От 1999 г., обаче, след въвеждането на международния протекторат в Косово,
чийто лиминален статус преминава в завършващата си фаза, в малкия град етнонационалната тема се превръща в гореща и присъстваща навсякъде: във
всекидневните разговори, в графитите, в плановете за бъдещето...
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period
T1  - Пут до Токија: eтнонационализам у Врању од 1999. године
T1  - A Trip to Tokyo: Ethno-Nationalism in Vranje Since 1999
T1  - Път до Токио: eтнонационализмът във Враня през 1999 година
SP  - 357
EP  - 370
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8575
ER  - 
@inbook{
author = "Zlatanović, Sanja",
year = "2006",
abstract = "Транзицију у Србији карактеришу продужено трајање,
етнички сукоби и национализам. До суочавања са стварним
дешавањима на ратним подручјима, почињеним злочинима
и сопственом улогом у томе, долази тешко, али је процес
прочишћења покренут. У малом граду на југу Србије
(ушушканом у самоодређење да представља Швајцарску),
етнички сукоби током деведесетих година прошлог века
примани су као ехо далеких дешавања. Од 1999. године и
увођења међународног протектората на Косову, чији
лиминални статус прелази у завршну фазу, тема
етнонационалног постаје горућа и свеприсутна у малом
граду: у свакодневној конверзацији, графитима, плановима
за будућност..., The prolonged transition period
in Serbia is characterized by ethnic
conflicts and nationalism. The reality
facing of what has happened in the wars,
war crimes and one‘s own role played,
does not come easy; however, the
process has begun. In Vranje, a town in
the southern part of Serbia (tucked in
self-determination to represent
Switzerland), the ethnic conflicts from 1990‘s were taken like echoes of some
distant events. Since 1999 and the establishment of the international protectorate in
Kosovo, the theme of ethno-national in Vranje has become hot and omnipresent: in
everyday conversations, wall-drawings, plans for the future…The paper analyses a
construction of the local identity, and the relationship between ethnic and local.
Since 1999 the ethnic identity becomes the first and foremost way of identification,
more important than any other category or affiliation. This paper analyses examples
from public and everyday discourse on Albanians and Roma., Преходът в Сърбия се характеризира с продължителност, етнически конфлкти и национали-зъм.
Трудно се стига до изправяне пред
лицето на действителните събития,
извършени по полетата на бойните
действия от военнопрес-тъпниците,
както и до осъзнаване на собствената роля в това, но все пак процесът на
пречистване е започнат. В малък град на юг в Сърбия (сгушен в
самоопределянето си, че представлява Швейцария), етническите конфликти
от деветдесетте години на ХХ век са приемани като ехо от далечни събития.
От 1999 г., обаче, след въвеждането на международния протекторат в Косово,
чийто лиминален статус преминава в завършващата си фаза, в малкия град етнонационалната тема се превръща в гореща и присъстваща навсякъде: във
всекидневните разговори, в графитите, в плановете за бъдещето...",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period",
booktitle = "Пут до Токија: eтнонационализам у Врању од 1999. године, A Trip to Tokyo: Ethno-Nationalism in Vranje Since 1999, Път до Токио: eтнонационализмът във Враня през 1999 година",
pages = "357-370",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8575"
}
Zlatanović, S.. (2006). Пут до Токија: eтнонационализам у Врању од 1999. године. in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 357-370.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8575
Zlatanović S. Пут до Токија: eтнонационализам у Врању од 1999. године. in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period. 2006;:357-370.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8575 .
Zlatanović, Sanja, "Пут до Токија: eтнонационализам у Врању од 1999. године" in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period (2006):357-370,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8575 .

Свакодневица у енклави

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/697/626
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8798
AB  - Рад се заснива на теренском истраживању обављеном 2003. године у
енклави Витина на Косову и има за циљ да начини етнографску скицу
(после)ратне свакодневице.
AB  - The paper is based on a fieldwork performed in 2003 in the enclave Vitina, Kosovo. The aim of the paper is to provide an ethnographic brief account of the post-war daily life in the researched area. Since 1999 and the establishment of the international protectorate over the area, the enclave’s daily life has changed profoundly. The people from Vitina are very much concerned about their daily troubles, especially the ones involving the relationship with the Albanian population. The daily life in Vitina is saturated with the war related traumas, existential insecurity and unpredictability, experiences of ghetto, paralyzed everyday life, and the time that appears to stand still. The Kosovo area is characterized by especially complex historical, political and cultural contexts. It is a borderline area, so identities seem to be undefined, varying, ambivalent and situational. In the last decades of the 20th century, the identities became homogenous, developing fixed boundaries. The ethnic identification thus becomes more relevant than any other membership or affiliation. A need to designate and preserve an ethnic identity in Kosovo has lead to a paroxysm. The dominant, Albanian population displays its ethnic symbols openly, while the Serbs demonstrate their symbols more alluringly but with the same amount of fervor. The ethnicity is being articulated in everyday life, in different answers to its requirements and challenges while a daily life is usually equalized with privacy and female sphere, therefore, the paper also discusses a relationship between the ethnic and gender identities.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Свакодневица у енклави
T1  - Daily Life in the Enclave Vitina
SP  - 83
EP  - 92
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553083Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8798
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2005",
abstract = "Рад се заснива на теренском истраживању обављеном 2003. године у
енклави Витина на Косову и има за циљ да начини етнографску скицу
(после)ратне свакодневице., The paper is based on a fieldwork performed in 2003 in the enclave Vitina, Kosovo. The aim of the paper is to provide an ethnographic brief account of the post-war daily life in the researched area. Since 1999 and the establishment of the international protectorate over the area, the enclave’s daily life has changed profoundly. The people from Vitina are very much concerned about their daily troubles, especially the ones involving the relationship with the Albanian population. The daily life in Vitina is saturated with the war related traumas, existential insecurity and unpredictability, experiences of ghetto, paralyzed everyday life, and the time that appears to stand still. The Kosovo area is characterized by especially complex historical, political and cultural contexts. It is a borderline area, so identities seem to be undefined, varying, ambivalent and situational. In the last decades of the 20th century, the identities became homogenous, developing fixed boundaries. The ethnic identification thus becomes more relevant than any other membership or affiliation. A need to designate and preserve an ethnic identity in Kosovo has lead to a paroxysm. The dominant, Albanian population displays its ethnic symbols openly, while the Serbs demonstrate their symbols more alluringly but with the same amount of fervor. The ethnicity is being articulated in everyday life, in different answers to its requirements and challenges while a daily life is usually equalized with privacy and female sphere, therefore, the paper also discusses a relationship between the ethnic and gender identities.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Свакодневица у енклави, Daily Life in the Enclave Vitina",
pages = "83-92",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553083Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8798"
}
Златановић, С.. (2005). Свакодневица у енклави. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 83-92.
https://doi.org/10.2298/GEI0553083Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8798
Златановић С. Свакодневица у енклави. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:83-92.
doi:10.2298/GEI0553083Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8798 .
Златановић, Сања, "Свакодневица у енклави" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):83-92,
https://doi.org/10.2298/GEI0553083Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8798 .
1

Василица и самоодређење Рoмa

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2004
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8785
AB  - Василица и Ђурђевдан су два најзначајнија празника у годишњем циклусу врањских Рома. Док прослављање Ђурђевдана Роми углавном доводе у везу с културом већинске групе Срба, чије елементе усвајају дајући им специфичну интерпретацију, Василицу доживљавају као свој праэник. У раду се даје згуснут опис обележавања Василице у периоду од 2001. до 2004. године у насељима Горња Чаpшија и Сарајина у Врању, а затим различита објашњења информатора о пореклу празника, да би се сагледала његова улога у самоидентификацији.
Рад има за циљ да пружи емпиријско упознавање ситуације.
AB  - Vasilica and Đurđevdan are the two most important holidays in the yearly cycle among the Roma of Vranje (Southern Serbia). While they connect the celebration of Đurđevdan (6th of May) mainly with the culture of the Serbian majority group (whose elements they assimilate, giving them a specific interpretation), Vasilica is considered to be a true Roma holiday. During the discussions, all the informants emphasized that Vasilica is the most important Roma holiday, more significant than Đurđevdan. Vasilica consists of two segments. The date of the first one, which can be called the preparation, greeting and celebration of Vasilica, is a fixed one (from 12th to 17th of January, 14th of January being the actual holiday), while the date of the second segment -farewell to the goose - is set individually by every household. This paper offers a thick description of both segments of Vasilica, depicting the way it has been celebrated between 2001 and 2004 in the settlements Gornja Čaršija and Sarajina of Vranje. It also includes selected statements of the informants, as well as the text of the local TV broadcast dedicated to the celebration of Vasilica. The different explanations of the origin of this most important Roma holiday, in light of the current identity problems in Serbia - both of the majority and of the minority group - point to the complexity and polysemy of the answer to the question: Who am I? The aim of this paper is to offer an empirical insight into the situation.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Василица и самоодређење Рoмa
T1  - Vasilica and self-determination of Roma
SP  - 155
EP  - 164
VL  - 52
DO  - 10.2298/GEI0452155Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8785
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2004",
abstract = "Василица и Ђурђевдан су два најзначајнија празника у годишњем циклусу врањских Рома. Док прослављање Ђурђевдана Роми углавном доводе у везу с културом већинске групе Срба, чије елементе усвајају дајући им специфичну интерпретацију, Василицу доживљавају као свој праэник. У раду се даје згуснут опис обележавања Василице у периоду од 2001. до 2004. године у насељима Горња Чаpшија и Сарајина у Врању, а затим различита објашњења информатора о пореклу празника, да би се сагледала његова улога у самоидентификацији.
Рад има за циљ да пружи емпиријско упознавање ситуације., Vasilica and Đurđevdan are the two most important holidays in the yearly cycle among the Roma of Vranje (Southern Serbia). While they connect the celebration of Đurđevdan (6th of May) mainly with the culture of the Serbian majority group (whose elements they assimilate, giving them a specific interpretation), Vasilica is considered to be a true Roma holiday. During the discussions, all the informants emphasized that Vasilica is the most important Roma holiday, more significant than Đurđevdan. Vasilica consists of two segments. The date of the first one, which can be called the preparation, greeting and celebration of Vasilica, is a fixed one (from 12th to 17th of January, 14th of January being the actual holiday), while the date of the second segment -farewell to the goose - is set individually by every household. This paper offers a thick description of both segments of Vasilica, depicting the way it has been celebrated between 2001 and 2004 in the settlements Gornja Čaršija and Sarajina of Vranje. It also includes selected statements of the informants, as well as the text of the local TV broadcast dedicated to the celebration of Vasilica. The different explanations of the origin of this most important Roma holiday, in light of the current identity problems in Serbia - both of the majority and of the minority group - point to the complexity and polysemy of the answer to the question: Who am I? The aim of this paper is to offer an empirical insight into the situation.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Василица и самоодређење Рoмa, Vasilica and self-determination of Roma",
pages = "155-164",
volume = "52",
doi = "10.2298/GEI0452155Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8785"
}
Златановић, С.. (2004). Василица и самоодређење Рoмa. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 52, 155-164.
https://doi.org/10.2298/GEI0452155Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8785
Златановић С. Василица и самоодређење Рoмa. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2004;52:155-164.
doi:10.2298/GEI0452155Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8785 .
Златановић, Сања, "Василица и самоодређење Рoмa" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 52 (2004):155-164,
https://doi.org/10.2298/GEI0452155Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8785 .

Савремена свадба – прича о идентитету

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2002)

TY  - CHAP
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2002
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/97/5e5ab09e6ea03_48.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8703
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8707
AB  - Средишња тема савремене свадбе (Врање, 1990-2001),
оно што се обрађује кроз сâм ритуал, као и кроз исказе казивача, је проблем идентитета. Појам идентитета је неодвојиво повезан с појмом ритуалâ, јер су ритуали уграђени
у идентитет заједнице, а с друге стране, и један и други
појам неодвојиво су повезани с појмом традиције, који конотира прошлост и преношење вредности с генерације на
генерацију. Савремена свадба је тачка пресека ова три појма, јер је она својом формом, садржајем и значајем веома
погодна да се посредством ње проблематизује сопствени
идентитет.
AB  - The main theme of the contemporary wedding (Vranje 1990-2001), that is
being worked out both throught the ritual itself and throught the informant′s
tellings is the problem of identity. The notion of identity is inseparably
connected to the notion of ritual, because rituals are built in the identity of the
community, and both notions are inseparably connected to the notion of
tradition, the late conoting the past and the transmission of the values from
one generation to another. The contemporary wedding is considered as the
intersection of these three notions being very suitable by its form, content and
importance to be interconnected to the tradition and as a device of the own
identity questioning.
AB  - Средищна тема в съвременната сватба (Враня, 1990-2001) – т.е. това,
 което се долавя от самия ритуал и от разказите на информаторите, е проблемът за идентитета. Понятието за идентитет е тясно свързано с понятието
 за ритуал, защото ритуалите са вградени в идентитета на общността. От
 друга страна и едното, и другото понятие са неразривно свързани с
 понятието традиция, което конотира наследство и пренасяне на ценности
 от генерация на генерация. Съвременната сватба представлява пресечна
 точка на тези три понятия, доколкото със своята форма, съдържание и
 значение е изключително удобно тя да бъде свързана с традицията и
 посредством нея да се проблематизира собственият идентитет.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда
T1  - Савремена свадба – прича о идентитету
T1  - Contemporary Wedding – Story of Identity
T1  - Савременната сватба – разказ за идентитета
SP  - 291
EP  - 301
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8707
ER  - 
@inbook{
author = "Златановић, Сања",
year = "2002",
abstract = "Средишња тема савремене свадбе (Врање, 1990-2001),
оно што се обрађује кроз сâм ритуал, као и кроз исказе казивача, је проблем идентитета. Појам идентитета је неодвојиво повезан с појмом ритуалâ, јер су ритуали уграђени
у идентитет заједнице, а с друге стране, и један и други
појам неодвојиво су повезани с појмом традиције, који конотира прошлост и преношење вредности с генерације на
генерацију. Савремена свадба је тачка пресека ова три појма, јер је она својом формом, садржајем и значајем веома
погодна да се посредством ње проблематизује сопствени
идентитет., The main theme of the contemporary wedding (Vranje 1990-2001), that is
being worked out both throught the ritual itself and throught the informant′s
tellings is the problem of identity. The notion of identity is inseparably
connected to the notion of ritual, because rituals are built in the identity of the
community, and both notions are inseparably connected to the notion of
tradition, the late conoting the past and the transmission of the values from
one generation to another. The contemporary wedding is considered as the
intersection of these three notions being very suitable by its form, content and
importance to be interconnected to the tradition and as a device of the own
identity questioning., Средищна тема в съвременната сватба (Враня, 1990-2001) – т.е. това,
 което се долавя от самия ритуал и от разказите на информаторите, е проблемът за идентитета. Понятието за идентитет е тясно свързано с понятието
 за ритуал, защото ритуалите са вградени в идентитета на общността. От
 друга страна и едното, и другото понятие са неразривно свързани с
 понятието традиция, което конотира наследство и пренасяне на ценности
 от генерация на генерация. Съвременната сватба представлява пресечна
 точка на тези три понятия, доколкото със своята форма, съдържание и
 значение е изключително удобно тя да бъде свързана с традицията и
 посредством нея да се проблематизира собственият идентитет.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда",
booktitle = "Савремена свадба – прича о идентитету, Contemporary Wedding – Story of Identity, Савременната сватба – разказ за идентитета",
pages = "291-301",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8707"
}
Златановић, С.. (2002). Савремена свадба – прича о идентитету. in Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 291-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8707
Златановић С. Савремена свадба – прича о идентитету. in Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда. 2002;:291-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8707 .
Златановић, Сања, "Савремена свадба – прича о идентитету" in Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда (2002):291-301,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8707 .