TY  - CONF
AU  - Лазаревић Радак, Сања
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9346
AB  - Увид у европске и америчке дипломатске извештаје
о „европској Турској“, „Балкану“, те ономе што се данас у јавном дискурсу
назива „Југоисточном Европом“, сведочи о амбивалентном односу према
њеном културном и етничком саставу. Од раног деветнаестог, па до краја
прве половине двадесетог века он се означава као хибридан, „неприродан“
и несвојствен Европи. Са овим у вези, јавља се термин „балканизација“ који
се до данас употребљава са негативном политичком конотацијом. У раду се
преиспитује: 1. веза између стварања националних држава, мултикултуралности и употребе термина „балканизација“; 2. динамична улога представе о
хибридности и мултикултуралности; 3. њен однос према захтевима у вези са
правима националних мањина.
AB  - With a distance of one hundred years, Serbia and the societies in the region
are recognized as multicultural. Diplomats coming from countries that supported
the Right of Peoples to self-determination support the autonomy of societies that
once belonged to the Austro-Hungarian Empire and the Ottoman Empire. In the
Balkans, people are called by “hybrids’’ or a mixture of people, races and cultures.
This population relates to civilization backwardness and disease, and thus, diplomats
send an ambivalent message about their internal relations. Officially, they express
concern about the future of these countries, but also the fear that hybridity might be
reflected on their own societies. By the end of the 19th century, the term balkanization was introduced. It indicates fragmentation and intolerance in the region. This
term is based on the so-called Balkan myth, but adapted to meet new needs. This
paper analyzes the relationship between concepts of hybridity, multiculturalism,
nation, national state and balkanization. The analysis shows dynamic and flexible
nature of the mentioned terms.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017.
T1  - Сто година (не)толеранције: националне државе, хибридност и балканизација
T1  - Hundred years of (in)tolerance: national states, hibridity and Balkanization
SP  - 153
EP  - 165
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9346
ER  - 

@conference{
author = "Лазаревић Радак, Сања",
year = "2019",
abstract = "Увид у европске и америчке дипломатске извештаје
о „европској Турској“, „Балкану“, те ономе што се данас у јавном дискурсу
назива „Југоисточном Европом“, сведочи о амбивалентном односу према
њеном културном и етничком саставу. Од раног деветнаестог, па до краја
прве половине двадесетог века он се означава као хибридан, „неприродан“
и несвојствен Европи. Са овим у вези, јавља се термин „балканизација“ који
се до данас употребљава са негативном политичком конотацијом. У раду се
преиспитује: 1. веза између стварања националних држава, мултикултуралности и употребе термина „балканизација“; 2. динамична улога представе о
хибридности и мултикултуралности; 3. њен однос према захтевима у вези са
правима националних мањина., With a distance of one hundred years, Serbia and the societies in the region
are recognized as multicultural. Diplomats coming from countries that supported
the Right of Peoples to self-determination support the autonomy of societies that
once belonged to the Austro-Hungarian Empire and the Ottoman Empire. In the
Balkans, people are called by “hybrids’’ or a mixture of people, races and cultures.
This population relates to civilization backwardness and disease, and thus, diplomats
send an ambivalent message about their internal relations. Officially, they express
concern about the future of these countries, but also the fear that hybridity might be
reflected on their own societies. By the end of the 19th century, the term balkanization was introduced. It indicates fragmentation and intolerance in the region. This
term is based on the so-called Balkan myth, but adapted to meet new needs. This
paper analyzes the relationship between concepts of hybridity, multiculturalism,
nation, national state and balkanization. The analysis shows dynamic and flexible
nature of the mentioned terms.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017.",
title = "Сто година (не)толеранције: националне државе, хибридност и балканизација, Hundred years of (in)tolerance: national states, hibridity and Balkanization",
pages = "153-165",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9346"
}

Лазаревић Радак, С.. (2019). Сто година (не)толеранције: националне државе, хибридност и балканизација. in Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017.
Београд : Српска академија наука и уметности., 153-165.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9346

Лазаревић Радак С. Сто година (не)толеранције: националне државе, хибридност и балканизација. in Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017.. 2019;:153-165.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9346 .

Лазаревић Радак, Сања, "Сто година (не)толеранције: националне државе, хибридност и балканизација" in Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017. (2019):153-165,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9346 .

TY  - JOUR
AU  - Лазаревић Радак, Сања
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/917
AB  - Издвајајући десет југословенских филмова који користе ефекте хорора, указујем на могућности њихове класификације ослањањем на жанрове са којима се преплићу, крећући се од тематизације демонске сексуалности жене, кокетирајући са филмом апокалипсе, социјалне драме, онтолошке драме, слешер филма и великог наратива о геополитичкој судбини ови филмови исписују ауто-репрезентативни наратив чије читање открива само-критику, преипситивање историјских наратива и вредности социјалистичког друштва. Читање социјалног подтекста југословен ског хорора заснива се на комбиновању антрополошких приступа и психоанализе филмског наратива.
AB  - Analysis of Yugoslav horror subgenres enables reading film contexts. This form of fantasy reveals the fears, anxieties, hopes and objectives of the society. Serving as a means of distorting the dominant values, it also figures as their criticism. Flirting with the subgenre of apocalypse, drama, slasher movie, ontological film and even comedy, horror films show the reverse side of social reality. In this sense, the Yugoslav horror indicates fear of disrupting social relations, porosity of values built during socialism, anxieties of economic meltdown, the relativity of concepts such as progress, freedom and a better future. While the narrative of some films can be read as a critique of the present, others anticipate future conflicts and point out political problems in the rise of ethnical and confessional conflicts.
T2  - Култура
T1  - Друштвени аспекти хорор жанра у југословенском филму од 1973. до  1990. године
SP  - 271
EP  - 288
IS  - 150
DO  - 10.5937/kultura1650271L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_917
ER  - 

@article{
author = "Лазаревић Радак, Сања",
year = "2016",
abstract = "Издвајајући десет југословенских филмова који користе ефекте хорора, указујем на могућности њихове класификације ослањањем на жанрове са којима се преплићу, крећући се од тематизације демонске сексуалности жене, кокетирајући са филмом апокалипсе, социјалне драме, онтолошке драме, слешер филма и великог наратива о геополитичкој судбини ови филмови исписују ауто-репрезентативни наратив чије читање открива само-критику, преипситивање историјских наратива и вредности социјалистичког друштва. Читање социјалног подтекста југословен ског хорора заснива се на комбиновању антрополошких приступа и психоанализе филмског наратива., Analysis of Yugoslav horror subgenres enables reading film contexts. This form of fantasy reveals the fears, anxieties, hopes and objectives of the society. Serving as a means of distorting the dominant values, it also figures as their criticism. Flirting with the subgenre of apocalypse, drama, slasher movie, ontological film and even comedy, horror films show the reverse side of social reality. In this sense, the Yugoslav horror indicates fear of disrupting social relations, porosity of values built during socialism, anxieties of economic meltdown, the relativity of concepts such as progress, freedom and a better future. While the narrative of some films can be read as a critique of the present, others anticipate future conflicts and point out political problems in the rise of ethnical and confessional conflicts.",
journal = "Култура",
title = "Друштвени аспекти хорор жанра у југословенском филму од 1973. до  1990. године",
pages = "271-288",
number = "150",
doi = "10.5937/kultura1650271L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_917"
}

Лазаревић Радак, С.. (2016). Друштвени аспекти хорор жанра у југословенском филму од 1973. до  1990. године. in Култура(150), 271-288.
https://doi.org/10.5937/kultura1650271L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_917

Лазаревић Радак С. Друштвени аспекти хорор жанра у југословенском филму од 1973. до  1990. године. in Култура. 2016;(150):271-288.
doi:10.5937/kultura1650271L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_917 .

Лазаревић Радак, Сања, "Друштвени аспекти хорор жанра у југословенском филму од 1973. до  1990. године" in Култура, no. 150 (2016):271-288,
https://doi.org/10.5937/kultura1650271L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_917 .