TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14541
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Грађа Речника САНУ као драгоцен извор за етнографска истраживања: на примеру одреднице прекада
SP  - 9
EP  - 18
VL  - 18
IS  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14541
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра",
year = "2022",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Грађа Речника САНУ као драгоцен извор за етнографска истраживања: на примеру одреднице прекада",
pages = "9-18",
volume = "18",
number = "20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14541"
}

Марковић, А.. (2022). Грађа Речника САНУ као драгоцен извор за етнографска истраживања: на примеру одреднице прекада. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 18(20), 9-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14541

Марковић А. Грађа Речника САНУ као драгоцен извор за етнографска истраживања: на примеру одреднице прекада. in Језик данас. 2022;18(20):9-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14541 .

Марковић, Александра, "Грађа Речника САНУ као драгоцен извор за етнографска истраживања: на примеру одреднице прекада" in Језик данас, 18, no. 20 (2022):9-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14541 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
AU  - Станковић, Ранка
AU  - Томић, Наталија
AU  - Китановић, Оливера
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12157
AB  - У раду се даје кратак приказ теорије семантике оквира (енгл. Frame Semantics), на којој је заснована лексичка база Фрејмнет (енгл. FrameNet). Представљена је концепција ове мреже, као и могућности њене примене. Представљена је и лексичка анализа која се примењује у пројекту израде Фрејмнета и указано на разлике између анализе засноване на оквиру у односу на анализу засновану на речи. Затим је приказано неколико повезаних оквира које призивају речи из домена ризика. У раду је представљена и платформа NLTK (енгл. Natural Language Toolkit), помоћу које се могу користити разни језички ресурси, међу њима и Фрејмнет. Завршно поглавље пружа анализу именице ризик на корпусу рударства. Представљени су најчешћи колокати ове именице, скица њене употребе, конкорданце за поједине моделе, проналажење синонима и повезаних речи у виду тезауруса, графички приказ фреквенција појединих колокација, као и облака речи.
AB  - This paper gives a short overview of the frame semantics theory that forms the theoretical basis of the Berkeley FrameNet project. We present the basic concepts of this database, as well as the possibility of implementing it in Serbian. We also take a close look at the lexical analysis used in the FrameNet development project and point out the differences between the frame-based lexical analysis and its word-based counterpart. This is followed by an illustration of a couple of related frames evoked by words from the risk domain. FrameNet data is also readily available through the Python API included in the NLTK (Natural Language Toolkit) suite, which provides a good natural language processing resource. The last chapter shows a corpus search of the noun risk in a mining-themed corpus. We also present its most common collocates, word sketch, individual pattern concordances, thesaurus entry of its synonyms and related words, collocation frequency graphs. A word cloud for the word risk is also included.
PB  - Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији
T2  - Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику
T1  - Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика
T1  - FrameNet Lexical Database : Presenting a Few Frames Within the Risk Domain
SP  - 7
EP  - 35
VL  - 21
IS  - 1
DO  - 10.18485/infotheca.2021.21.1.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра and Станковић, Ранка and Томић, Наталија and Китановић, Оливера",
year = "2021",
abstract = "У раду се даје кратак приказ теорије семантике оквира (енгл. Frame Semantics), на којој је заснована лексичка база Фрејмнет (енгл. FrameNet). Представљена је концепција ове мреже, као и могућности њене примене. Представљена је и лексичка анализа која се примењује у пројекту израде Фрејмнета и указано на разлике између анализе засноване на оквиру у односу на анализу засновану на речи. Затим је приказано неколико повезаних оквира које призивају речи из домена ризика. У раду је представљена и платформа NLTK (енгл. Natural Language Toolkit), помоћу које се могу користити разни језички ресурси, међу њима и Фрејмнет. Завршно поглавље пружа анализу именице ризик на корпусу рударства. Представљени су најчешћи колокати ове именице, скица њене употребе, конкорданце за поједине моделе, проналажење синонима и повезаних речи у виду тезауруса, графички приказ фреквенција појединих колокација, као и облака речи., This paper gives a short overview of the frame semantics theory that forms the theoretical basis of the Berkeley FrameNet project. We present the basic concepts of this database, as well as the possibility of implementing it in Serbian. We also take a close look at the lexical analysis used in the FrameNet development project and point out the differences between the frame-based lexical analysis and its word-based counterpart. This is followed by an illustration of a couple of related frames evoked by words from the risk domain. FrameNet data is also readily available through the Python API included in the NLTK (Natural Language Toolkit) suite, which provides a good natural language processing resource. The last chapter shows a corpus search of the noun risk in a mining-themed corpus. We also present its most common collocates, word sketch, individual pattern concordances, thesaurus entry of its synonyms and related words, collocation frequency graphs. A word cloud for the word risk is also included.",
publisher = "Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији",
journal = "Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику",
title = "Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика, FrameNet Lexical Database : Presenting a Few Frames Within the Risk Domain",
pages = "7-35",
volume = "21",
number = "1",
doi = "10.18485/infotheca.2021.21.1.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157"
}

Марковић, А., Станковић, Р., Томић, Н.,& Китановић, О.. (2021). Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика. in Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику
Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији., 21(1), 7-35.
https://doi.org/10.18485/infotheca.2021.21.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157

Марковић А, Станковић Р, Томић Н, Китановић О. Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика. in Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику. 2021;21(1):7-35.
doi:10.18485/infotheca.2021.21.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157 .

Марковић, Александра, Станковић, Ранка, Томић, Наталија, Китановић, Оливера, "Лексичка база Фрејмнет : неколико примера оквира из домена ризика" in Инфотека : часопис за дигиталну хуманистику, 21, no. 1 (2021):7-35,
https://doi.org/10.18485/infotheca.2021.21.1.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12157 .

TY  - GEN
AU  - Марковић, Александра
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15918
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
T1  - Нацрт педагошког речника српског језика
SP  - 92
EP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15918
ER  - 

@misc{
author = "Марковић, Александра",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема",
title = "Нацрт педагошког речника српског језика",
pages = "92-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15918"
}

Марковић, А.. (2020). Нацрт педагошког речника српског језика. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
Београд : Институт за српски језик САНУ., 92-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15918

Марковић А. Нацрт педагошког речника српског језика. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема. 2020;:92-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15918 .

Марковић, Александра, "Нацрт педагошког речника српског језика" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема (2020):92-93,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15918 .

TY  - JOUR
AU  - Stanković, Ranka
AU  - Šandrih, Branislava
AU  - Stijović, Rada
AU  - Krstev, Cvetana
AU  - Vitas, Duško
AU  - Marković, Aleksandra
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7162
AB  - In this paper we present a model for selection of good dictionary examples for Serbian and the
development of initial model components. The method used is based on a thorough analysis of
various lexical and syntactic features in a corpus compiled of examples from the five digitized
volumes of the Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) dictionary. The initial set of
features was inspired by a similar approach for other languages. The feature distribution of
examples from this corpus is compared with the feature distribution of sentence samples
extracted from corpora comprising various texts. The analysis showed that there is a group of
features which are strong indicators that a sentence should not be used as an example. The
remaining features, including detection of non-standard and other marked lexis from the SASA
dictionary, are used for ranking. The selected candidate examples, represented as featurevectors,
are used with the GDEX ranking tool for Serbian candidate examples and a supervised
machine learning model for classification on standard and non-standard Serbian sentences, for
further integration into a solution for present and future dictionary production projects.
PB  - Brno : Lexical Computing CZ s.r.o.
T2  - Electronic lexicography in the 21st century : Smart lexicography
T1  - SASA Dictionary as the Gold Standard for Good Dictionary Examples for Serbian
SP  - 248
EP  - 269
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7162
ER  - 

@article{
author = "Stanković, Ranka and Šandrih, Branislava and Stijović, Rada and Krstev, Cvetana and Vitas, Duško and Marković, Aleksandra",
year = "2019",
abstract = "In this paper we present a model for selection of good dictionary examples for Serbian and the
development of initial model components. The method used is based on a thorough analysis of
various lexical and syntactic features in a corpus compiled of examples from the five digitized
volumes of the Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) dictionary. The initial set of
features was inspired by a similar approach for other languages. The feature distribution of
examples from this corpus is compared with the feature distribution of sentence samples
extracted from corpora comprising various texts. The analysis showed that there is a group of
features which are strong indicators that a sentence should not be used as an example. The
remaining features, including detection of non-standard and other marked lexis from the SASA
dictionary, are used for ranking. The selected candidate examples, represented as featurevectors,
are used with the GDEX ranking tool for Serbian candidate examples and a supervised
machine learning model for classification on standard and non-standard Serbian sentences, for
further integration into a solution for present and future dictionary production projects.",
publisher = "Brno : Lexical Computing CZ s.r.o.",
journal = "Electronic lexicography in the 21st century : Smart lexicography",
title = "SASA Dictionary as the Gold Standard for Good Dictionary Examples for Serbian",
pages = "248-269",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7162"
}

Stanković, R., Šandrih, B., Stijović, R., Krstev, C., Vitas, D.,& Marković, A.. (2019). SASA Dictionary as the Gold Standard for Good Dictionary Examples for Serbian. in Electronic lexicography in the 21st century : Smart lexicography
Brno : Lexical Computing CZ s.r.o.., 248-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7162

Stanković R, Šandrih B, Stijović R, Krstev C, Vitas D, Marković A. SASA Dictionary as the Gold Standard for Good Dictionary Examples for Serbian. in Electronic lexicography in the 21st century : Smart lexicography. 2019;:248-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7162 .

Stanković, Ranka, Šandrih, Branislava, Stijović, Rada, Krstev, Cvetana, Vitas, Duško, Marković, Aleksandra, "SASA Dictionary as the Gold Standard for Good Dictionary Examples for Serbian" in Electronic lexicography in the 21st century : Smart lexicography (2019):248-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7162 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7277
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике
SP  - 25
EP  - 34
VL  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7277
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике",
pages = "25-34",
volume = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7277"
}

Марковић, А.. (2019). Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 14, 25-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7277

Марковић А. Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике. in Језик данас. 2019;14:25-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7277 .

Марковић, Александра, "Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике" in Језик данас, 14 (2019):25-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7277 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7168
AB  - Предмет рада је непотпуна падежна синонимија сагледана из угла когнитивне лингвистике. Наш циљ није попис и опис одређене групе непотпуних падежних синонима,
већ настојање да утврдимо шта је то што доводи до падежне синонимије (квалитативног
генитива и инструментала, с једне стране, и квалитативног генитива и локатива, с друге). Трагали смо и за одговором на питање због чега су у неким случајевима два падежа
синонимна, док у другим, наоко сличним случајевима, нису. Да бисмо одговорили на то
питање, морали смо да загледамо испод површине језичке форме и да се запитамо које
когнитивне појаве леже у основи падежне синонимије. Падеже смо сагледали кроз призму
сликовних схема.
AB  - The subject of this paper is the phenomenon of near-synonymy between some case forms with qualitative meaning in Serbian, namely between: 1. the qualitative genitive and instrumental and 2. the qualitative genitive and locative. We searched for the answers to two questions: what is it that gives rise to this kind of near-synonymy and why is it the case that two case forms are synonymous in one situation, while in the other, which is similar to it, they are not. Our search for the answers to these questions imposed the need to take a look below the surface of the language form and to find the cognitive mechanisms which are fundamental for the synonymy between case forms. We assigned an image-schema to each case form we considered: the image-schema relevant for the qualitaitve genitive is the PART—-WHOLE SCHEMA, for the instrumental the Link schema, and the CONTAINER schema for the qualitative locative. According to our analyses, the possibility that the relation between the trajector and the landmark can be viewed in two or three different ways gives rise to the near-synonymy of case forms.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - О неким питањима падежне синонимије у српском језику из угла когнитивне лингвистике
T1  - The Cognitive-Linguistic Aspect of Near-Synonymy in Some Case Forms with Qualitative Meaning in the Serbian Language
SP  - 63
EP  - 74
VL  - 48
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2019.48.1.ch6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7168
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра",
year = "2019",
abstract = "Предмет рада је непотпуна падежна синонимија сагледана из угла когнитивне лингвистике. Наш циљ није попис и опис одређене групе непотпуних падежних синонима,
већ настојање да утврдимо шта је то што доводи до падежне синонимије (квалитативног
генитива и инструментала, с једне стране, и квалитативног генитива и локатива, с друге). Трагали смо и за одговором на питање због чега су у неким случајевима два падежа
синонимна, док у другим, наоко сличним случајевима, нису. Да бисмо одговорили на то
питање, морали смо да загледамо испод површине језичке форме и да се запитамо које
когнитивне појаве леже у основи падежне синонимије. Падеже смо сагледали кроз призму
сликовних схема., The subject of this paper is the phenomenon of near-synonymy between some case forms with qualitative meaning in Serbian, namely between: 1. the qualitative genitive and instrumental and 2. the qualitative genitive and locative. We searched for the answers to two questions: what is it that gives rise to this kind of near-synonymy and why is it the case that two case forms are synonymous in one situation, while in the other, which is similar to it, they are not. Our search for the answers to these questions imposed the need to take a look below the surface of the language form and to find the cognitive mechanisms which are fundamental for the synonymy between case forms. We assigned an image-schema to each case form we considered: the image-schema relevant for the qualitaitve genitive is the PART—-WHOLE SCHEMA, for the instrumental the Link schema, and the CONTAINER schema for the qualitative locative. According to our analyses, the possibility that the relation between the trajector and the landmark can be viewed in two or three different ways gives rise to the near-synonymy of case forms.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "О неким питањима падежне синонимије у српском језику из угла когнитивне лингвистике, The Cognitive-Linguistic Aspect of Near-Synonymy in Some Case Forms with Qualitative Meaning in the Serbian Language",
pages = "63-74",
volume = "48",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2019.48.1.ch6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7168"
}

Марковић, А.. (2019). О неким питањима падежне синонимије у српском језику из угла когнитивне лингвистике. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар., 48(1), 63-74.
https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.1.ch6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7168

Марковић А. О неким питањима падежне синонимије у српском језику из угла когнитивне лингвистике. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2019;48(1):63-74.
doi:10.18485/msc.2019.48.1.ch6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7168 .

Марковић, Александра, "О неким питањима падежне синонимије у српском језику из угла когнитивне лингвистике" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 48, no. 1 (2019):63-74,
https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.1.ch6 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7168 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7169
AB  - У раду је представљена анализа глаголских сублексема (и неколико фразеологизама

с глаголском компонентом) чије се значење обично реализује уз извесна дистрибутивна

ограничења. Циљ је био да се утврди да ли се на основу колигационих склоности и огра
ничења могу донети закључци од значаја за семантику и синтаксу. Анализа је вршена на
грађи из вишетомних описних речника српског језика, и то у два корака. Најпре су издвојене сублексеме код којих се експлицитно наводе колигациона ограничења и склоности

и дате сублексеме класификоване су у неколико семантичких класа. Затим су, на основу

значења датих сублексема, у речницима пронађене и потврде код којих се таква ограни
чења и склоности експлицитно (у глосама) не наводе, али се могу уочити имплицитно (у

илустративним примерима). 
Већ и сама чињеница да се лексеме код којих постоје ограничења овог типа могу
сврстати у неколико мање-више хомогених семантичких класа указује на важност беле
жења различитих колигационих склоности и ограничења у описним речницима, као и на

значај који њихово посматрање може имати у теоријским истраживањима.
AB  - This paper deals with the analysis of the verbal sublexemes (verbal lexical units) whose meanings are usually realized with some distributional restrictions (colligations). The aim of the paper was
to determine the importance of colligational preferences and restrictions for the domains of semantics
and syntax. The analysis was realized in two steps: firstly, we searched for lexical units which were explicitly marked with glosses like “only/frequently in negative constructions”. These lexical units were
classified into several semantic classes. Secondly, these semantic classes were used for finding new
sublexemes, which weren’t overtly marked (but the colligational preferences/restrictions were obvious
from the illustrative examples). These findings made it possible for us to make several conclusions: it
is very important to mark colligational preferences/restrictions in dictionaries, because such marks give
the means for developing easier generalizations in the field of theoretical linguistics and, at the same
time, they can lead to better dictionaries.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика)
T1  - The Semantic and Syntactic Importance of Some Colligational Preferences of Verbal Sublexemes (Verbal Lexical Units)
SP  - 117
EP  - 125
VL  - 47
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2018.47.1.ch11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7169
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2018",
abstract = "У раду је представљена анализа глаголских сублексема (и неколико фразеологизама

с глаголском компонентом) чије се значење обично реализује уз извесна дистрибутивна

ограничења. Циљ је био да се утврди да ли се на основу колигационих склоности и огра
ничења могу донети закључци од значаја за семантику и синтаксу. Анализа је вршена на
грађи из вишетомних описних речника српског језика, и то у два корака. Најпре су издвојене сублексеме код којих се експлицитно наводе колигациона ограничења и склоности

и дате сублексеме класификоване су у неколико семантичких класа. Затим су, на основу

значења датих сублексема, у речницима пронађене и потврде код којих се таква ограни
чења и склоности експлицитно (у глосама) не наводе, али се могу уочити имплицитно (у

илустративним примерима). 
Већ и сама чињеница да се лексеме код којих постоје ограничења овог типа могу
сврстати у неколико мање-више хомогених семантичких класа указује на важност беле
жења различитих колигационих склоности и ограничења у описним речницима, као и на

значај који њихово посматрање може имати у теоријским истраживањима., This paper deals with the analysis of the verbal sublexemes (verbal lexical units) whose meanings are usually realized with some distributional restrictions (colligations). The aim of the paper was
to determine the importance of colligational preferences and restrictions for the domains of semantics
and syntax. The analysis was realized in two steps: firstly, we searched for lexical units which were explicitly marked with glosses like “only/frequently in negative constructions”. These lexical units were
classified into several semantic classes. Secondly, these semantic classes were used for finding new
sublexemes, which weren’t overtly marked (but the colligational preferences/restrictions were obvious
from the illustrative examples). These findings made it possible for us to make several conclusions: it
is very important to mark colligational preferences/restrictions in dictionaries, because such marks give
the means for developing easier generalizations in the field of theoretical linguistics and, at the same
time, they can lead to better dictionaries.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика), The Semantic and Syntactic Importance of Some Colligational Preferences of Verbal Sublexemes (Verbal Lexical Units)",
pages = "117-125",
volume = "47",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2018.47.1.ch11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7169"
}

Марковић, А. М.. (2018). Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика). in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар., 47(1), 117-125.
https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7169

Марковић АМ. Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика). in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2018;47(1):117-125.
doi:10.18485/msc.2018.47.1.ch11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7169 .

Марковић, Александра М., "Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика)" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 47, no. 1 (2018):117-125,
https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch11 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7169 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7143
AB  - Предмет овог рада јесте однос граматике и речника. Указује се на важност појма граматике у речнику или граматике инхерентне речнику.
Издвајају се типови граматичких информација које се наводе у описним речницима, а затим се разматрају они типови који се наводе у
описним речницима српског језика и начини на који се то чини. Уз
то, указује се и на разлике које у том смислу постоје међу описним
речницима српског језика.
AB  - В работе указывается на важность соотношения грамматики и
словаря, а также на важность понятия грамматики ингерентной словарю. Выделяются типы грамматической информации, имеющейся в
большинстве описательных словарей и сопровождается последователность ее присутствия (или ее отсутствие) в описательных словарях сербского языка. Рассматривается и потребность в перечислении
грамматической информации определенного типа, которая вообще
не обозначается в описательных словарях сербского языка или отмечается, но не систематически.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика
T1  - Соотношение грамматики и словаря - грамматика ингерентна описательным словарям сербского языка
SP  - 27
EP  - 43
VL  - 48
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7143
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2017",
abstract = "Предмет овог рада јесте однос граматике и речника. Указује се на важност појма граматике у речнику или граматике инхерентне речнику.
Издвајају се типови граматичких информација које се наводе у описним речницима, а затим се разматрају они типови који се наводе у
описним речницима српског језика и начини на који се то чини. Уз
то, указује се и на разлике које у том смислу постоје међу описним
речницима српског језика., В работе указывается на важность соотношения грамматики и
словаря, а также на важность понятия грамматики ингерентной словарю. Выделяются типы грамматической информации, имеющейся в
большинстве описательных словарей и сопровождается последователность ее присутствия (или ее отсутствие) в описательных словарях сербского языка. Рассматривается и потребность в перечислении
грамматической информации определенного типа, которая вообще
не обозначается в описательных словарях сербского языка или отмечается, но не систематически.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика, Соотношение грамматики и словаря - грамматика ингерентна описательным словарям сербского языка",
pages = "27-43",
volume = "48",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7143"
}

Марковић, А. М.. (2017). Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 48(1-2), 27-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7143

Марковић АМ. Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика. in Наш језик. 2017;48(1-2):27-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7143 .

Марковић, Александра М., "Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика" in Наш језик, 48, no. 1-2 (2017):27-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7143 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7158
AB  - В работе рассматривается способ представления префиксов в
многотомных описательных словарях сербского языка. По причине
большей продуктивности учитываются только исконные префиксы.
Целью работы является попытка дополнения и унификации словарного описания префиксов. Чтобы достичь этой цели, следует рассмотреть количество и качество информации о исконных префиксах, которую дают упомянутые словари. Дается обзор и классификация
приведенной информации, анализируется способ ее представления, а
затем предлагается каким способом можно дополнить и унифицировать описание префиксов.
AB  - У раду се испитује начин на који се у вишетомним описним
речницима српског језика представљају префикси. Због веће продуктивности домаћих префикса само су они узети у обзир. Циљ рада је
покушај да се речнички опис префикса допуни и уједначи, а да би се
тај циљ остварио, било је потребно испитати количину и квалитет информација које о домаћим префиксима пружају поменути речници.
Направљени су преглед и класификација датих информација, анализиран је начин на који се оне пружају, а затим се износе препоруке у
вези с тим како би се опис префикса могао допунити и уједначити.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика
T1  - Обработка префиксов в многотомных описательных словарях сербского языка
SP  - 93
EP  - 105
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7158
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2017",
abstract = "В работе рассматривается способ представления префиксов в
многотомных описательных словарях сербского языка. По причине
большей продуктивности учитываются только исконные префиксы.
Целью работы является попытка дополнения и унификации словарного описания префиксов. Чтобы достичь этой цели, следует рассмотреть количество и качество информации о исконных префиксах, которую дают упомянутые словари. Дается обзор и классификация
приведенной информации, анализируется способ ее представления, а
затем предлагается каким способом можно дополнить и унифицировать описание префиксов., У раду се испитује начин на који се у вишетомним описним
речницима српског језика представљају префикси. Због веће продуктивности домаћих префикса само су они узети у обзир. Циљ рада је
покушај да се речнички опис префикса допуни и уједначи, а да би се
тај циљ остварио, било је потребно испитати количину и квалитет информација које о домаћим префиксима пружају поменути речници.
Направљени су преглед и класификација датих информација, анализиран је начин на који се оне пружају, а затим се износе препоруке у
вези с тим како би се опис префикса могао допунити и уједначити.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика, Обработка префиксов в многотомных описательных словарях сербского языка",
pages = "93-105",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7158"
}

Марковић, А. М.. (2017). Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 48(3-4), 93-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7158

Марковић АМ. Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика. in Наш језик. 2017;48(3-4):93-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7158 .

Марковић, Александра М., "Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):93-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7158 .

TY  - CHAP
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7149
AB  - У раду се даје преглед граматичких истраживања Даринке Гортан

Премк. Монографија и радови посвећени граматичким питањима

представљају се према тематским областима. Указује се на најчешће

обрађивану проблематику (падежну), на теоријски оквир у ком су
вршена истраживања (Белићево учење о синтагми), на методоло
шку доследност у примени семантичко-синтаксичке анализе грађе из

дијахронијског и синхронијског угла, као и на најважније закључке и

резултате. Указује се и на оно што аутор овог прегледа сматра драгоценим за дугогодишње успешно уређивање Речника САНУ, на плодну
примену приступа у ком су повезани граматика и речник.
AB  - The aim of this paper is to present a review of the grammatical investigations of Professor
Darinka Gortan Premk. We point out the theoretical and methodological approaches on which
her analyses are based upon and present the studies according to the subject in focus (papers
dealing with the grammatical category of case, prepositions, morphology, the relation between
grammar and lexicon etc.). It is our opinion that the investigations presented in this paper are
of great importance for the grammatical description of the Serbian language, as well as for the
lexicography as a whole.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Путевима речи
T1  - Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк
T1  - The Grammatical Investigations of Professor Darinka Gortan-Premk
SP  - 73
EP  - 90
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7149
ER  - 

@inbook{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2017",
abstract = "У раду се даје преглед граматичких истраживања Даринке Гортан

Премк. Монографија и радови посвећени граматичким питањима

представљају се према тематским областима. Указује се на најчешће

обрађивану проблематику (падежну), на теоријски оквир у ком су
вршена истраживања (Белићево учење о синтагми), на методоло
шку доследност у примени семантичко-синтаксичке анализе грађе из

дијахронијског и синхронијског угла, као и на најважније закључке и

резултате. Указује се и на оно што аутор овог прегледа сматра драгоценим за дугогодишње успешно уређивање Речника САНУ, на плодну
примену приступа у ком су повезани граматика и речник., The aim of this paper is to present a review of the grammatical investigations of Professor
Darinka Gortan Premk. We point out the theoretical and methodological approaches on which
her analyses are based upon and present the studies according to the subject in focus (papers
dealing with the grammatical category of case, prepositions, morphology, the relation between
grammar and lexicon etc.). It is our opinion that the investigations presented in this paper are
of great importance for the grammatical description of the Serbian language, as well as for the
lexicography as a whole.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Путевима речи",
booktitle = "Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк, The Grammatical Investigations of Professor Darinka Gortan-Premk",
pages = "73-90",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7149"
}

Марковић, А. М.. (2017). Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк. in Путевима речи
Београд : Филолошки факултет., 73-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7149

Марковић АМ. Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк. in Путевима речи. 2017;:73-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7149 .

Марковић, Александра М., "Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк" in Путевима речи (2017):73-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7149 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3599
AB  - Предмет рада је опис једне подврсте еквативног генитива у српском језику, наиме оног који се јавља као обавезна одредба квалитативног генитива, уместо придевског назива за боју (очи боје лешника уместо очи смеђе боје). Примери су класификовани на основу чињенице да ли се номиналом у еквативном генитиву означава ПРЕДМЕТ или МАТЕРИЈА. Пошли смо од претпоставке да је појам боје ближи појму материје него појединачних, избројивих предмета. Аутор анализира језичку и психолошку мотивацију за употребу датог типа генитива и разматра његову продуктивност.
AB  - The subject of this paper is the description of the so-called Genitive of equation subclass in Serbian, namely the one being the non-omissible determiner of the qualitative genitive, instead of the colour adjective. The corpora were classified by one main criterion – according to the fact of what is being expressed by the genitive nominal – the OBJECT or the MATTER. We hypothesize that the colour concept is closer to concepts of the material kind than to countable objects. The author investigates the linguistic and psychological motivation leading to the use of the described genitive type, also having in mind the questions of its productivity.
PB  - Korean Association Of Slavic Languages
T2  - Исследования по славянским языкам
T1  - Прилог опису еквативног генитива у српском језику
T1  - The contribution to the description of the so-called genitive of equation in Serbian language
SP  - 85
EP  - 98
VL  - 22
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3599
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2017",
abstract = "Предмет рада је опис једне подврсте еквативног генитива у српском језику, наиме оног који се јавља као обавезна одредба квалитативног генитива, уместо придевског назива за боју (очи боје лешника уместо очи смеђе боје). Примери су класификовани на основу чињенице да ли се номиналом у еквативном генитиву означава ПРЕДМЕТ или МАТЕРИЈА. Пошли смо од претпоставке да је појам боје ближи појму материје него појединачних, избројивих предмета. Аутор анализира језичку и психолошку мотивацију за употребу датог типа генитива и разматра његову продуктивност., The subject of this paper is the description of the so-called Genitive of equation subclass in Serbian, namely the one being the non-omissible determiner of the qualitative genitive, instead of the colour adjective. The corpora were classified by one main criterion – according to the fact of what is being expressed by the genitive nominal – the OBJECT or the MATTER. We hypothesize that the colour concept is closer to concepts of the material kind than to countable objects. The author investigates the linguistic and psychological motivation leading to the use of the described genitive type, also having in mind the questions of its productivity.",
publisher = "Korean Association Of Slavic Languages",
journal = "Исследования по славянским языкам",
title = "Прилог опису еквативног генитива у српском језику, The contribution to the description of the so-called genitive of equation in Serbian language",
pages = "85-98",
volume = "22",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3599"
}

Марковић, А. М.. (2017). Прилог опису еквативног генитива у српском језику. in Исследования по славянским языкам
Korean Association Of Slavic Languages., 22(1), 85-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3599

Марковић АМ. Прилог опису еквативног генитива у српском језику. in Исследования по славянским языкам. 2017;22(1):85-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3599 .

Марковић, Александра М., "Прилог опису еквативног генитива у српском језику" in Исследования по славянским языкам, 22, no. 1 (2017):85-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3599 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7144
AB  - У раду се, на грађи коју чини педесетак примера, разматра могућност међусобне заменљивости именичких синтагми с неконгруентним атрибутом, у чијој је функцији генитив материје, синтагмама с
конгруентним атрибутом, у чијој је функцији најчешће неки градивни
придев. Циљ је био утврдити да ли су разлози који утичу на избор
једног или другог синтаксичког решења творбене или семантичко-синтаксичке природе. Грађа упућује на закључак да су ти разлози врло ретко творбене природе, будући да је мали број именица које се ја-
вљају у генитиву материје, а од којих се не може извести градивни
придев. Указује се на то да на избор једног или другог синтаксичког
решења утичу семантичко-синтаксички моменти. Ограничење за могућност употребе конгруентног атрибута може представљати појава
одредбе уз именицу у генитиву, али само уколико је у функцији те
одредбе неки придев оцене (типа добар, фин, племенит), придев лажан или неки односни придев (босански, енглески и сл.). Ограничење
за замену неконгруентног атрибута конгруентним налазимо и у случајевима када се у генитиву нађу две координиране именице, као и
када се генитивна именица одређује већим бројем описних придева.
AB  - На основании анализа представленного материала автор делает вывод, что причины, влияющие на возможность взаимной заменимости субстантивных словосочетаний с несогласованным определением, в функции которого выступает генитив материала, согласованным определением, в функции которого выступает прилагательное,
обозначающее материал, редко бывают словообразовательной природы, так как существует небольшое количество существительных в генитиве материала, от которых нельзя образовать прилагательные,
обозначающие материал. В работе указывается на то, что на выбор
одного или другого синтаксического решения влияют семантикосинтаксические факторы. Ограничение возможного употребления согласованного определения может быть присутствие определения при
существительном в форме генитива, но только если в функции этого
определения находится какое-то прилагательное оценки (типа добар
– хороший, фин – тонкий, мелкий, первоклассный, племенит – благородный, родовитый), прилагательное лажан – ложный, фальшивый,
поддельный или какое-то относительное прилагательное (босански –
боснийский, енглески – английский и пр.). Ограничение замены несогласованного определения согласованным находим и в случаях, когда два координированных существительных находятся в форме генитива, а также когда генитив существительного определяется большим количеством описательных прилагательных.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом
T1  - Возможность трансформации субстантивных словосочетаний с генитивом материала в словосочетания с адъективным согласованным определением
SP  - 11
EP  - 24
VL  - 47
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2016",
abstract = "У раду се, на грађи коју чини педесетак примера, разматра могућност међусобне заменљивости именичких синтагми с неконгруентним атрибутом, у чијој је функцији генитив материје, синтагмама с
конгруентним атрибутом, у чијој је функцији најчешће неки градивни
придев. Циљ је био утврдити да ли су разлози који утичу на избор
једног или другог синтаксичког решења творбене или семантичко-синтаксичке природе. Грађа упућује на закључак да су ти разлози врло ретко творбене природе, будући да је мали број именица које се ја-
вљају у генитиву материје, а од којих се не може извести градивни
придев. Указује се на то да на избор једног или другог синтаксичког
решења утичу семантичко-синтаксички моменти. Ограничење за могућност употребе конгруентног атрибута може представљати појава
одредбе уз именицу у генитиву, али само уколико је у функцији те
одредбе неки придев оцене (типа добар, фин, племенит), придев лажан или неки односни придев (босански, енглески и сл.). Ограничење
за замену неконгруентног атрибута конгруентним налазимо и у случајевима када се у генитиву нађу две координиране именице, као и
када се генитивна именица одређује већим бројем описних придева., На основании анализа представленного материала автор делает вывод, что причины, влияющие на возможность взаимной заменимости субстантивных словосочетаний с несогласованным определением, в функции которого выступает генитив материала, согласованным определением, в функции которого выступает прилагательное,
обозначающее материал, редко бывают словообразовательной природы, так как существует небольшое количество существительных в генитиве материала, от которых нельзя образовать прилагательные,
обозначающие материал. В работе указывается на то, что на выбор
одного или другого синтаксического решения влияют семантикосинтаксические факторы. Ограничение возможного употребления согласованного определения может быть присутствие определения при
существительном в форме генитива, но только если в функции этого
определения находится какое-то прилагательное оценки (типа добар
– хороший, фин – тонкий, мелкий, первоклассный, племенит – благородный, родовитый), прилагательное лажан – ложный, фальшивый,
поддельный или какое-то относительное прилагательное (босански –
боснийский, енглески – английский и пр.). Ограничение замены несогласованного определения согласованным находим и в случаях, когда два координированных существительных находятся в форме генитива, а также когда генитив существительного определяется большим количеством описательных прилагательных.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом, Возможность трансформации субстантивных словосочетаний с генитивом материала в словосочетания с адъективным согласованным определением",
pages = "11-24",
volume = "47",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144"
}

Марковић, А. М.. (2016). Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 47(1-2), 11-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144

Марковић АМ. Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом. in Наш језик. 2016;47(1-2):11-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144 .

Марковић, Александра М., "Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом" in Наш језик, 47, no. 1-2 (2016):11-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144 .

TY  - THES
AU  - Marković, Aleksandra
PY  - 2016
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3480
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12123/bdef:Content/download
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12172/bdef:Izvestaj/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=48079375
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/6200
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1497
AB  - Предмет овог рада су падежи и предлошко-падежне конструкције с квалитативним значењем у савременом српском књижевном језику. Ове конструкције подвргли смо семантичко-синтаксичкој анализи, вршеној у теоријском оквиру интегралног приступа синтакси Љ. Поповића и когнитивне лингвистике, прецизније когнитивне семантике.У квалитативна значења убрајамо следећа придевска значења: описно, посесивно и градивно. Описно значење, којим се изражавају инхерентне особине предмета и материје, сматрамо квалитативним значењем у ужем смислу. Посесивно и градивно значење убрајамо у квалитативно значење у ширем смислу.Анализирали смо следеће падеже и ППК: два типа генитива без предлога (квалитативни и еквативни генитив), од + Г, без + Г, с(а) + И, у + Л, на + Л. Као прототипичан падеж када је у питању квалификовање именичким јединицама издваја се генитив – у њему се налази више од половине анализираних номинала. У оквиру анализираних падежа и ППК с квалитативним значењем као прототипичан се издваја квалитативни генитив – готово трећина анализираних примера налази се у том падежу. За генитивна значења релевантне су две сликовне схеме: схема ДЕО–ЦЕЛИНА и схема ВЕЗЕ.Квалитативна значења инструментала анализирали смо на основу односа ПРАЋЕЊА, у ком учествују два учесника, ПРАЋЕНИ и ПРАТИЛАЦ. Према типу односа који постоји између појмова учесника у односу ПРАЋЕЊА издвојили смо четири случаја: однос ДЕО–ЦЕЛИНА, однос САДРЖАВАЊА, однос ВЕЗЕ и однос НОШЕЊА. Учесници односа ПРАЋЕЊА најчешће се налазе у односу ДЕО–ЦЕЛИНА.Именичке јединице с квалитативним значењем у локативу посматрамо у две шире групе. У првој се као ЛОКАЛИЗАТОРИ јављају конкретни САДРЖАТЕЉИ и НОСИТЕЉИ, а у другој метафорички. Именичке јединице са овако одређеним квалитативним значењем посматрамо на терену синтагме (у функцијама атрибута и апозитива) и на терену реченице (функције предикатива и актуелног квалификатива). Прототипичност атрибутске функције за придеве као врсту речи важи и за придевска значења изражена номиналима – највећи број анализираних номинала налази се у функцији атрибута.
AB  - The subject of this dissertation represents the cases and prepositional case constructions with qualitative meaning in contemporary Serbian literary language. These constructions were subjected to semantico-syntactic analysis, which was carried out within the framework of an integral approach to syntax of Ljubomir Popović, as well as from the perspective of cognitive linguistics or, more specifically, cognitive semantics.The adjectival meanings that are defined as qualitative are the following: descriptive, possessive and material. Descriptive meaning, which expresses the inherent properties of objects and substances, is considered as the qualitative meaning in the strict sense. Possessive and material meanings are identified as the qualitative meanings in the broad sense.The analysis includes the following cases and PCCs: two types of genitive without prepositions (qualitative and equative genitive), od (‘from’) + G (genitive), bez (‘without’) + G (genitive), s(a) (‘with’) + I (instrumental), u (‘in’) + L (locative), na (‘on’) + L (locative). The case that was established as prototypical regarding the qualification of nominal units is the genitive case – it represents more than a half of the analyzed nominals. Within the analyzed cases and PCCs with qualitative meaning, we identified qualitative genitive as prototypical, since nearly a third of the analyzed examples contains that case. When genitive meanings are concerned, there are two image schemas that proved to be relevant: the PART–WHOLE schema and the LINK schema.The qualitative meanings of the instrumental case were analyzed according to the schema of ACCOMPANIMENT, which included two participants, the ACCOMPANEE and the COMPANION. According to the type of relation between the participants within the schema of ACCOMPANIMENT, we identified four different cases: the PART–WHOLE schema, the CONTAINMENT schema, the LINK schema, and the SUPPORT schema. The participants of the ACCOMPANIMENT schema are most frequently related according to the PART–WHOLE schema.Nominal units with qualitative meaning in the locative case were divided into two broadly defined groups. In the first group, the LOCALIZERS represent the concrete CONTAINERS and CARRIERS, and in the second group the LOCALIZERS are metaphorical.Nominal units with thus defined qualitative meaning were analyzed at the level of phrases (in the attributive and appositive functions), as well as at the level of clauses (in the predicative and adjunctive functions). The prototypicality of the attributive function for adjectives as a word class is also valid for the adjectival meanings realized by nominals – the greatest number of analyzed nominals are used in the attributive function.
PB  - Универзитет у Београду, Филолошки факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Падежи и предлошко-падежне конструкције са квалитативним значењем у савременом српском књижевном језику (семантичко-синтаксичка анализа)
T1  - Cases and prepositional case constructions with qualitative meaning in contemporary Serbia literary language (semantico-syntactic analysis)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1497
ER  - 

@phdthesis{
author = "Marković, Aleksandra",
year = "2016",
abstract = "Предмет овог рада су падежи и предлошко-падежне конструкције с квалитативним значењем у савременом српском књижевном језику. Ове конструкције подвргли смо семантичко-синтаксичкој анализи, вршеној у теоријском оквиру интегралног приступа синтакси Љ. Поповића и когнитивне лингвистике, прецизније когнитивне семантике.У квалитативна значења убрајамо следећа придевска значења: описно, посесивно и градивно. Описно значење, којим се изражавају инхерентне особине предмета и материје, сматрамо квалитативним значењем у ужем смислу. Посесивно и градивно значење убрајамо у квалитативно значење у ширем смислу.Анализирали смо следеће падеже и ППК: два типа генитива без предлога (квалитативни и еквативни генитив), од + Г, без + Г, с(а) + И, у + Л, на + Л. Као прототипичан падеж када је у питању квалификовање именичким јединицама издваја се генитив – у њему се налази више од половине анализираних номинала. У оквиру анализираних падежа и ППК с квалитативним значењем као прототипичан се издваја квалитативни генитив – готово трећина анализираних примера налази се у том падежу. За генитивна значења релевантне су две сликовне схеме: схема ДЕО–ЦЕЛИНА и схема ВЕЗЕ.Квалитативна значења инструментала анализирали смо на основу односа ПРАЋЕЊА, у ком учествују два учесника, ПРАЋЕНИ и ПРАТИЛАЦ. Према типу односа који постоји између појмова учесника у односу ПРАЋЕЊА издвојили смо четири случаја: однос ДЕО–ЦЕЛИНА, однос САДРЖАВАЊА, однос ВЕЗЕ и однос НОШЕЊА. Учесници односа ПРАЋЕЊА најчешће се налазе у односу ДЕО–ЦЕЛИНА.Именичке јединице с квалитативним значењем у локативу посматрамо у две шире групе. У првој се као ЛОКАЛИЗАТОРИ јављају конкретни САДРЖАТЕЉИ и НОСИТЕЉИ, а у другој метафорички. Именичке јединице са овако одређеним квалитативним значењем посматрамо на терену синтагме (у функцијама атрибута и апозитива) и на терену реченице (функције предикатива и актуелног квалификатива). Прототипичност атрибутске функције за придеве као врсту речи важи и за придевска значења изражена номиналима – највећи број анализираних номинала налази се у функцији атрибута., The subject of this dissertation represents the cases and prepositional case constructions with qualitative meaning in contemporary Serbian literary language. These constructions were subjected to semantico-syntactic analysis, which was carried out within the framework of an integral approach to syntax of Ljubomir Popović, as well as from the perspective of cognitive linguistics or, more specifically, cognitive semantics.The adjectival meanings that are defined as qualitative are the following: descriptive, possessive and material. Descriptive meaning, which expresses the inherent properties of objects and substances, is considered as the qualitative meaning in the strict sense. Possessive and material meanings are identified as the qualitative meanings in the broad sense.The analysis includes the following cases and PCCs: two types of genitive without prepositions (qualitative and equative genitive), od (‘from’) + G (genitive), bez (‘without’) + G (genitive), s(a) (‘with’) + I (instrumental), u (‘in’) + L (locative), na (‘on’) + L (locative). The case that was established as prototypical regarding the qualification of nominal units is the genitive case – it represents more than a half of the analyzed nominals. Within the analyzed cases and PCCs with qualitative meaning, we identified qualitative genitive as prototypical, since nearly a third of the analyzed examples contains that case. When genitive meanings are concerned, there are two image schemas that proved to be relevant: the PART–WHOLE schema and the LINK schema.The qualitative meanings of the instrumental case were analyzed according to the schema of ACCOMPANIMENT, which included two participants, the ACCOMPANEE and the COMPANION. According to the type of relation between the participants within the schema of ACCOMPANIMENT, we identified four different cases: the PART–WHOLE schema, the CONTAINMENT schema, the LINK schema, and the SUPPORT schema. The participants of the ACCOMPANIMENT schema are most frequently related according to the PART–WHOLE schema.Nominal units with qualitative meaning in the locative case were divided into two broadly defined groups. In the first group, the LOCALIZERS represent the concrete CONTAINERS and CARRIERS, and in the second group the LOCALIZERS are metaphorical.Nominal units with thus defined qualitative meaning were analyzed at the level of phrases (in the attributive and appositive functions), as well as at the level of clauses (in the predicative and adjunctive functions). The prototypicality of the attributive function for adjectives as a word class is also valid for the adjectival meanings realized by nominals – the greatest number of analyzed nominals are used in the attributive function.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филолошки факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Падежи и предлошко-падежне конструкције са квалитативним значењем у савременом српском књижевном језику (семантичко-синтаксичка анализа), Cases and prepositional case constructions with qualitative meaning in contemporary Serbia literary language (semantico-syntactic analysis)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1497"
}

Marković, A.. (2016). Падежи и предлошко-падежне конструкције са квалитативним значењем у савременом српском књижевном језику (семантичко-синтаксичка анализа). in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Филолошки факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1497

Marković A. Падежи и предлошко-падежне конструкције са квалитативним значењем у савременом српском књижевном језику (семантичко-синтаксичка анализа). in Универзитет у Београду. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1497 .

Marković, Aleksandra, "Падежи и предлошко-падежне конструкције са квалитативним значењем у савременом српском књижевном језику (семантичко-синтаксичка анализа)" in Универзитет у Београду (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1497 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7140
AB  - The subject of this paper is the expressiveness of the binominal noun phrases of the type a man
of science. The source of their expressiveness author links to the model on which they are based, the
genitive of material. Phrases of the type a man of science are observed as metaphorical extension of
that genitive category. The author also observes the transitional types which are presumed between the
noun phrases with the genitive of material (as an incongruent determiner) and the phrases of the type being studied.
AB  - Предмет рада је експресивност именичких синтагми условно названих типом човек
од науке. Њихову експресивност аутор везује за модел генитива материје који им је у основи – посматра их као метафорично проширење од те генитивне категорије. Посматрају се
и прелазни типови који се, по претпоставци аутора, налазе између синтагми с генитивом
материје у функцији неконгруентног атрибута и синтагми посматраног типа.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Експресивност именичких синтагми типа човек од науке
T1  - Expressiveness of the Binominal Noun Phrases Of the type a Man of Science
SP  - 469
EP  - 478
VL  - 45
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7140
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2016",
abstract = "The subject of this paper is the expressiveness of the binominal noun phrases of the type a man
of science. The source of their expressiveness author links to the model on which they are based, the
genitive of material. Phrases of the type a man of science are observed as metaphorical extension of
that genitive category. The author also observes the transitional types which are presumed between the
noun phrases with the genitive of material (as an incongruent determiner) and the phrases of the type being studied., Предмет рада је експресивност именичких синтагми условно названих типом човек
од науке. Њихову експресивност аутор везује за модел генитива материје који им је у основи – посматра их као метафорично проширење од те генитивне категорије. Посматрају се
и прелазни типови који се, по претпоставци аутора, налазе између синтагми с генитивом
материје у функцији неконгруентног атрибута и синтагми посматраног типа.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Експресивност именичких синтагми типа човек од науке, Expressiveness of the Binominal Noun Phrases Of the type a Man of Science",
pages = "469-478",
volume = "45",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7140"
}

Марковић, А. М.. (2016). Експресивност именичких синтагми типа човек од науке. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар., 45(1), 469-478.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7140

Марковић АМ. Експресивност именичких синтагми типа човек од науке. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2016;45(1):469-478.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7140 .

Марковић, Александра М., "Експресивност именичких синтагми типа човек од науке" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 45, no. 1 (2016):469-478,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7140 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7159
AB  - В предлагаемой работе подчеркивается необходимость критического
подхода при использовании других словарей в процессе составления Словаря
САНИ. Подчеркивается также необходимость учета критериев отбора слов из
этих словарей, ссылаясь на концепцию работы над Словарем САНИ. Кроме того,
затрагивается вопрос о примерах неподходящих определений или недостаточного
лексикографического контекста, с чем автору приходилось встречаться в своей
работе, приводя такие примеры в качестве лексикографических случаев.
AB  - У раду се, на примерима из описних и других речника који се користе
у изради Речника САНУ, говори о потреби за њиховим критичким
коришћењем. Указује се на потребу за вођењем рачуна о чувању концепције
речника који се израђује.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Критичко коришћење других речника у изради Речника САНУ
T1  - Критическое использование других словарей при составлении Словаря Сербской академии наук и искусств
SP  - 49
EP  - 61
VL  - 45
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7159
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра",
year = "2014",
abstract = "В предлагаемой работе подчеркивается необходимость критического
подхода при использовании других словарей в процессе составления Словаря
САНИ. Подчеркивается также необходимость учета критериев отбора слов из
этих словарей, ссылаясь на концепцию работы над Словарем САНИ. Кроме того,
затрагивается вопрос о примерах неподходящих определений или недостаточного
лексикографического контекста, с чем автору приходилось встречаться в своей
работе, приводя такие примеры в качестве лексикографических случаев., У раду се, на примерима из описних и других речника који се користе
у изради Речника САНУ, говори о потреби за њиховим критичким
коришћењем. Указује се на потребу за вођењем рачуна о чувању концепције
речника који се израђује.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Критичко коришћење других речника у изради Речника САНУ, Критическое использование других словарей при составлении Словаря Сербской академии наук и искусств",
pages = "49-61",
volume = "45",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7159"
}

Марковић, А.. (2014). Критичко коришћење других речника у изради Речника САНУ. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 45(1-2), 49-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7159

Марковић А. Критичко коришћење других речника у изради Речника САНУ. in Наш језик. 2014;45(1-2):49-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7159 .

Марковић, Александра, "Критичко коришћење других речника у изради Речника САНУ" in Наш језик, 45, no. 1-2 (2014):49-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7159 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2260
AB  - Предмет рада је граматика у описним речницима српског језика. Анализира се начин на који се граматичке информације наводе у речницима, као и начин на који граматика утиче на значење речи. С обзиром на то да су у дескриптивним граматикама описане многе језичке појаве, неопходно је ослањати се на њих при изради описних речника. Међутим, у граматикама таквог типа свакако не могу бити описане све појаве с којима се
лексикографи срећу у свом послу. С друге стране, лексикографи, због природе свог посла, не могу бити подједнако стручни у свим областима граматике – морфологији, творби
речи и синтакси. Ипак, од доброг лексикографа се очекује да буде добро
упознат и са граматиком, с једне стране, и са лексикологијом, с друге стра-
не, као и са теоријском лексикографијом, односно металексикографијом, с
треће. Чини се да се прави пут ка добрим граматикама и речницима заиста
може наћи у интегралном приступу језичком опису.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Савремена српска лексикографија у теорији и пракси
T1  - Граматика у српским речницима
SP  - 69
EP  - 91
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2260
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2014",
abstract = "Предмет рада је граматика у описним речницима српског језика. Анализира се начин на који се граматичке информације наводе у речницима, као и начин на који граматика утиче на значење речи. С обзиром на то да су у дескриптивним граматикама описане многе језичке појаве, неопходно је ослањати се на њих при изради описних речника. Међутим, у граматикама таквог типа свакако не могу бити описане све појаве с којима се
лексикографи срећу у свом послу. С друге стране, лексикографи, због природе свог посла, не могу бити подједнако стручни у свим областима граматике – морфологији, творби
речи и синтакси. Ипак, од доброг лексикографа се очекује да буде добро
упознат и са граматиком, с једне стране, и са лексикологијом, с друге стра-
не, као и са теоријском лексикографијом, односно металексикографијом, с
треће. Чини се да се прави пут ка добрим граматикама и речницима заиста
може наћи у интегралном приступу језичком опису.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Савремена српска лексикографија у теорији и пракси",
title = "Граматика у српским речницима",
pages = "69-91",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2260"
}

Марковић, А. М.. (2014). Граматика у српским речницима. in Савремена српска лексикографија у теорији и пракси
Београд : Филолошки факултет., 69-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2260

Марковић АМ. Граматика у српским речницима. in Савремена српска лексикографија у теорији и пракси. 2014;:69-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2260 .

Марковић, Александра М., "Граматика у српским речницима" in Савремена српска лексикографија у теорији и пракси (2014):69-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2260 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7154
AB  - У раду се разматра начин идентификације логичког субјекта у
описним речницима српског језика (у РСАНУ и РМС) и указује на
потребу за уједначавањем поступака лексикографског представљања
овог реченичног члана, као и за дорадом Упутстава за израду РСАНУ
с тим у вези. Указује се и на тип реченица које могу имати два логичка субјекта, који није описан у нашим граматикама.
AB  - В предлагаемой работе рассматривается способ идентификации логического субъекта в описательных словарях сербского языка
(в РСАНУ – Словаре Сербской академии наук и искусств и в РМС –
Словаре Матицы сербской) и указывает на необходимость унификации приемов при лексикографической презентации данного члена
предложения. Кроме того, следовало бы доработать Инструкцию,
связанную с работой над РСАНУ. Автор также указывает на тип
предложений, могущих иметь два логических субъекта, что отсутствует в наших грамматиках.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О идентификовању логичког субјекта и његовом представљању у описним речницима српског језика
T1  - Об идентификации логического субъекта и его презентации в описательных словарях сербского языка
SP  - 75
EP  - 90
VL  - 44
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7154
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра",
year = "2013",
abstract = "У раду се разматра начин идентификације логичког субјекта у
описним речницима српског језика (у РСАНУ и РМС) и указује на
потребу за уједначавањем поступака лексикографског представљања
овог реченичног члана, као и за дорадом Упутстава за израду РСАНУ
с тим у вези. Указује се и на тип реченица које могу имати два логичка субјекта, који није описан у нашим граматикама., В предлагаемой работе рассматривается способ идентификации логического субъекта в описательных словарях сербского языка
(в РСАНУ – Словаре Сербской академии наук и искусств и в РМС –
Словаре Матицы сербской) и указывает на необходимость унификации приемов при лексикографической презентации данного члена
предложения. Кроме того, следовало бы доработать Инструкцию,
связанную с работой над РСАНУ. Автор также указывает на тип
предложений, могущих иметь два логических субъекта, что отсутствует в наших грамматиках.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О идентификовању логичког субјекта и његовом представљању у описним речницима српског језика, Об идентификации логического субъекта и его презентации в описательных словарях сербского языка",
pages = "75-90",
volume = "44",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7154"
}

Марковић, А.. (2013). О идентификовању логичког субјекта и његовом представљању у описним речницима српског језика. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 44(1-2), 75-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7154

Марковић А. О идентификовању логичког субјекта и његовом представљању у описним речницима српског језика. in Наш језик. 2013;44(1-2):75-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7154 .

Марковић, Александра, "О идентификовању логичког субјекта и његовом представљању у описним речницима српског језика" in Наш језик, 44, no. 1-2 (2013):75-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7154 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7170
AB  - У раду се износи преглед типологије предиката у важнијим школским и
универзитетским граматикама српског језика, као и у неким радовима посвећеним
предикатском изразу, и указује се на сличности и разлике међу њима.
AB  - This paper offers a survey of different predicate typologies presented in some referential school and university grammars of Serbian language. Typologies are presented
chronologically, firstly the ones made by the first syntacticians to the ones made by modern
linguists. Certain typologies are the result of the underlying linguistic theories.

There are few points of dissagreement among syntacticians, concerning the types and
the level of syntactic units which may be used in the predicative position. There is a dissagreement about the so-called adverbial predicate in Serbian, as some linguists claim that
only adverbs can enter that position, while others allow the prepositional phrases too. As for
the type, there are few researchers who also identify the so-called predicative clause.

The type of predicate which is found to be the most difficult to deal with is the analytic predicate. The so-called decomposed and periphrastic predicates, as specific verbo-nominal constructions, are introduced in recent syntactic descriptions of Serbian language.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О типологији предиката у србистици
T1  - On Predicate Typology in Serbian Language
SP  - 579
EP  - 593
VL  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7170
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2013",
abstract = "У раду се износи преглед типологије предиката у важнијим школским и
универзитетским граматикама српског језика, као и у неким радовима посвећеним
предикатском изразу, и указује се на сличности и разлике међу њима., This paper offers a survey of different predicate typologies presented in some referential school and university grammars of Serbian language. Typologies are presented
chronologically, firstly the ones made by the first syntacticians to the ones made by modern
linguists. Certain typologies are the result of the underlying linguistic theories.

There are few points of dissagreement among syntacticians, concerning the types and
the level of syntactic units which may be used in the predicative position. There is a dissagreement about the so-called adverbial predicate in Serbian, as some linguists claim that
only adverbs can enter that position, while others allow the prepositional phrases too. As for
the type, there are few researchers who also identify the so-called predicative clause.

The type of predicate which is found to be the most difficult to deal with is the analytic predicate. The so-called decomposed and periphrastic predicates, as specific verbo-nominal constructions, are introduced in recent syntactic descriptions of Serbian language.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О типологији предиката у србистици, On Predicate Typology in Serbian Language",
pages = "579-593",
volume = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7170"
}

Марковић, А. М.. (2013). О типологији предиката у србистици. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 18, 579-593.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7170

Марковић АМ. О типологији предиката у србистици. in Српски језик. 2013;18:579-593.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7170 .

Марковић, Александра М., "О типологији предиката у србистици" in Српски језик, 18 (2013):579-593,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7170 .

TY  - CHAP
AU  - Ристић, Стана
AU  - Самарџић, Тања
AU  - Јакић, Милена
AU  - Марковић, Александра
AU  - Ивановић, Ненад
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7172
AB  - Постојећа грађа за израду Речника савременог српскохрватског
књижевног и народног језика САНУ представља колекцију од око шест
милиона листића који садрже податке на основу којих се утврђују значења,
обрасци употребе и граматичке особине речи српског језика. Грађа је
брижљиво прикупљана током периода од готово сто година и данас
представља богат и незаменљив извор сазнања о српском језику, култури,
па чак и историји. Са развојем рачунарске технологије ствара се могућност
складиштења и чувања језичких ресурса Речника САНУ у дигиталном
облику.

Наш рад има неколико циљева: а) истицање доприноса који би
дигитализација језичких ресурса Речника САНУ дала развоју науке и
очувању културне баштине; 6) идентификовање конкретних поступака које
би пројекат дигитализације требало да обухвати; ц) дефинисање стандарда
квалитета дигитализације. Наша разматрања обухватају анализу начина
на који се тренутно користи речничка грађа, испитивање могућности њене
рачунарске обраде, као и процену потребних улагања. Настојимо да
покажемо да овај подухват, који би омогућио лакши приступ ресурсима,
као и њихово аутоматско претраживање, захтева релативно мало улагања
у односу на очекивану корист не само за истраживачку заједницу која се
бави проучавањем и стандардизацијом српског језика, већ и за друштво у
целини.
AB  - Existing material for creating modern Serbo-Croatian Dictionary of literary
and national language of the Serbian Academy of Arts and Sciences is a collection
of about six million leaflets that contain information allowing to determine the
meaning, usage patterns and grammatical features of words in Serbian language.

The materials were carefully collected over a period of almost a hundred
years and today provides a rich and indispensable source of knowledge about
the Serbian language, culture and even history. The possibility for storing
and maintenance of the SAAS Dictionary in digital form is created with the
development of computer technology.

Our work has several objectives: a) we would like to emphasize that the
digitalization of linguistic resources of the SAAS Dictionary would help to the
development of science and conservation of cultural heritage; b) identifying of
specific procedures that the digitalization project should involve, c) defining
the quality standards for digitalization. Our review includes an analysis of the
currently used material vocabulary, examination of the possibilities for its
computer processing, as well as an estimate of required investment.

We are trying to show that this project, which would allow easier access
to resources, as well as automatic search, requires relatively small investment
in regard to expected benefit, not only for the community of researchers that is
dealing with standardization of Serbian language, but also for society in general.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Вичита : Универзитет Емпориа
PB  - Београд : Народна библиотека Србије
T2  - Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину III : Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима
T1  - Значај дигитализације језичких ресурса Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ за развој науке и очување културне баштине
T1  - Significance of Digitalization Language Resources of Serbo-Croatian Dictionary of Literary And National Language for Development of Science and Preservation of Cultural Heritage
SP  - 79
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7172
ER  - 

@inbook{
author = "Ристић, Стана and Самарџић, Тања and Јакић, Милена and Марковић, Александра and Ивановић, Ненад",
year = "2012",
abstract = "Постојећа грађа за израду Речника савременог српскохрватског
књижевног и народног језика САНУ представља колекцију од око шест
милиона листића који садрже податке на основу којих се утврђују значења,
обрасци употребе и граматичке особине речи српског језика. Грађа је
брижљиво прикупљана током периода од готово сто година и данас
представља богат и незаменљив извор сазнања о српском језику, култури,
па чак и историји. Са развојем рачунарске технологије ствара се могућност
складиштења и чувања језичких ресурса Речника САНУ у дигиталном
облику.

Наш рад има неколико циљева: а) истицање доприноса који би
дигитализација језичких ресурса Речника САНУ дала развоју науке и
очувању културне баштине; 6) идентификовање конкретних поступака које
би пројекат дигитализације требало да обухвати; ц) дефинисање стандарда
квалитета дигитализације. Наша разматрања обухватају анализу начина
на који се тренутно користи речничка грађа, испитивање могућности њене
рачунарске обраде, као и процену потребних улагања. Настојимо да
покажемо да овај подухват, који би омогућио лакши приступ ресурсима,
као и њихово аутоматско претраживање, захтева релативно мало улагања
у односу на очекивану корист не само за истраживачку заједницу која се
бави проучавањем и стандардизацијом српског језика, већ и за друштво у
целини., Existing material for creating modern Serbo-Croatian Dictionary of literary
and national language of the Serbian Academy of Arts and Sciences is a collection
of about six million leaflets that contain information allowing to determine the
meaning, usage patterns and grammatical features of words in Serbian language.

The materials were carefully collected over a period of almost a hundred
years and today provides a rich and indispensable source of knowledge about
the Serbian language, culture and even history. The possibility for storing
and maintenance of the SAAS Dictionary in digital form is created with the
development of computer technology.

Our work has several objectives: a) we would like to emphasize that the
digitalization of linguistic resources of the SAAS Dictionary would help to the
development of science and conservation of cultural heritage; b) identifying of
specific procedures that the digitalization project should involve, c) defining
the quality standards for digitalization. Our review includes an analysis of the
currently used material vocabulary, examination of the possibilities for its
computer processing, as well as an estimate of required investment.

We are trying to show that this project, which would allow easier access
to resources, as well as automatic search, requires relatively small investment
in regard to expected benefit, not only for the community of researchers that is
dealing with standardization of Serbian language, but also for society in general.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Вичита : Универзитет Емпориа, Београд : Народна библиотека Србије",
journal = "Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину III : Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима",
booktitle = "Значај дигитализације језичких ресурса Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ за развој науке и очување културне баштине, Significance of Digitalization Language Resources of Serbo-Croatian Dictionary of Literary And National Language for Development of Science and Preservation of Cultural Heritage",
pages = "79-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7172"
}

Ристић, С., Самарџић, Т., Јакић, М., Марковић, А.,& Ивановић, Н.. (2012). Значај дигитализације језичких ресурса Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ за развој науке и очување културне баштине. in Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину III : Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима
Београд : Филолошки факултет., 79-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7172

Ристић С, Самарџић Т, Јакић М, Марковић А, Ивановић Н. Значај дигитализације језичких ресурса Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ за развој науке и очување културне баштине. in Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину III : Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима. 2012;:79-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7172 .

Ристић, Стана, Самарџић, Тања, Јакић, Милена, Марковић, Александра, Ивановић, Ненад, "Значај дигитализације језичких ресурса Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ за развој науке и очување културне баштине" in Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину III : Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима (2012):79-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7172 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7167
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис
SP  - 208
EP  - 215
VL  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7167
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2012",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис",
pages = "208-215",
volume = "58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7167"
}

Марковић, А. М.. (2012). Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 58, 208-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7167

Марковић АМ. Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис. in Јужнословенски филолог. 2012;58:208-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7167 .

Марковић, Александра М., "Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис" in Јужнословенски филолог, 58 (2012):208-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7167 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7150
PB  - Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Нови приступи лексикологији и граматици
SP  - 119
EP  - 125
VL  - 59
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7150
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2012",
publisher = "Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Нови приступи лексикологији и граматици",
pages = "119-125",
volume = "59",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7150"
}

Марковић, А. М.. (2012). Нови приступи лексикологији и граматици. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије., 59(1-2), 119-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7150

Марковић АМ. Нови приступи лексикологији и граматици. in Књижевност и језик. 2012;59(1-2):119-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7150 .

Марковић, Александра М., "Нови приступи лексикологији и граматици" in Књижевност и језик, 59, no. 1-2 (2012):119-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7150 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7152
AB  - Предмет овог рада су два сродна реченична члана. Даје се преглед термина
који су били у употреби за сваки од њих и износе се погледи синтаксичара који
су се њима бавили. Посматра се специфичан случај када се, у конструкцијама
с прелазним семикопулативним глаголима, односно с прелазним глаголима уз
које се користи предикативни атрибут, није правила јасна разлика између рече
ничних чланова о којима је реч и указује на семантичко-синтаксичке разлоге
који су до тога могли довести.
AB  - The subject of this study is two similar syntactic constituents. The overview of
the terminology used for each of them is given, and the views of the syntacticians who
dealt with this matter are discussed. The author tries to determine semantic and syntactic
conditions which could have made some syntacticians not to differ these constituents in
the two specific types of constructions–in the construction which consists of a transitive
semi-auxiliary verb and an object complement and in the construction of a transitive
verb and an object complement.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Два сродна реченична конституента – допунски предикатив и предикативни атрибут
T1  - The Similar Syntactic Constituents in Serbian Language – An Object Complement in two Types of Construction: A. Transitive semi-auxiliry verb + object complement B. Transitive verb + object complement
SP  - 29
EP  - 37
VL  - 42
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7152
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра",
year = "2011",
abstract = "Предмет овог рада су два сродна реченична члана. Даје се преглед термина
који су били у употреби за сваки од њих и износе се погледи синтаксичара који
су се њима бавили. Посматра се специфичан случај када се, у конструкцијама
с прелазним семикопулативним глаголима, односно с прелазним глаголима уз
које се користи предикативни атрибут, није правила јасна разлика између рече
ничних чланова о којима је реч и указује на семантичко-синтаксичке разлоге
који су до тога могли довести., The subject of this study is two similar syntactic constituents. The overview of
the terminology used for each of them is given, and the views of the syntacticians who
dealt with this matter are discussed. The author tries to determine semantic and syntactic
conditions which could have made some syntacticians not to differ these constituents in
the two specific types of constructions–in the construction which consists of a transitive
semi-auxiliary verb and an object complement and in the construction of a transitive
verb and an object complement.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Два сродна реченична конституента – допунски предикатив и предикативни атрибут, The Similar Syntactic Constituents in Serbian Language – An Object Complement in two Types of Construction: A. Transitive semi-auxiliry verb + object complement B. Transitive verb + object complement",
pages = "29-37",
volume = "42",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7152"
}

Марковић, А.. (2011). Два сродна реченична конституента – допунски предикатив и предикативни атрибут. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 42(3-4), 29-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7152

Марковић А. Два сродна реченична конституента – допунски предикатив и предикативни атрибут. in Наш језик. 2011;42(3-4):29-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7152 .

Марковић, Александра, "Два сродна реченична конституента – допунски предикатив и предикативни атрибут" in Наш језик, 42, no. 3-4 (2011):29-37,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7152 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3228
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Стана Ристић: Модификација значења и лексички модификатори у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009
SP  - 346
EP  - 351
IS  - 67
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3228
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра",
year = "2011",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Стана Ристић: Модификација значења и лексички модификатори у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009",
pages = "346-351",
number = "67",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3228"
}

Марковић, А.. (2011). Стана Ристић: Модификација значења и лексички модификатори у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009. in Јужнословенски филолог(67), 346-351.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3228

Марковић А. Стана Ристић: Модификација значења и лексички модификатори у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009. in Јужнословенски филолог. 2011;(67):346-351.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3228 .

Марковић, Александра, "Стана Ристић: Модификација значења и лексички модификатори у српском језику, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2009" in Јужнословенски филолог, no. 67 (2011):346-351,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3228 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7161
AB  - У раду се даје семантичко-синтаксичка и прагматичка анализа речце пак
у српском језику. Износи се критички осврт на обраду ове лексеме у речницима српског језика и даје се пример њене лексикографске обраде у РСАНУ, уз
указивање на проблеме с којима се лексикографи срећу приликом обраде
хомоформних функционалних речи. Указује се на потребу да се Упутства за израду РСАНУ ускладе са модерном лексиколошком теоријом у вези са обрадом
лексема добијених конверзијом.
AB  - In this paper the author presents a semantico-syntactic and pragmatic analysis
of the particle pak (,,on the contrary“) in the Serbian language. The aim of this analysis
is to make a full and systematic description of the lexeme in question in the process of
compiling The SANU Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language. Furthermore, the author points out the problems that may confront lexicographers
when dealing with functional words. The particle pak is derived from the corresponding
conjunction via conversion. For that reason, the word pak should be represented as a particle and a conjunction in two separate dictionary entries, which is in accordance with
the tenets of modern lexicology.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Речца пак у српском језику
T1  - The Particle pak (,,On the Contrary‘) in the Serbian Language
SP  - 559
EP  - 578
VL  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7161
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра",
year = "2011",
abstract = "У раду се даје семантичко-синтаксичка и прагматичка анализа речце пак
у српском језику. Износи се критички осврт на обраду ове лексеме у речницима српског језика и даје се пример њене лексикографске обраде у РСАНУ, уз
указивање на проблеме с којима се лексикографи срећу приликом обраде
хомоформних функционалних речи. Указује се на потребу да се Упутства за израду РСАНУ ускладе са модерном лексиколошком теоријом у вези са обрадом
лексема добијених конверзијом., In this paper the author presents a semantico-syntactic and pragmatic analysis
of the particle pak (,,on the contrary“) in the Serbian language. The aim of this analysis
is to make a full and systematic description of the lexeme in question in the process of
compiling The SANU Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language. Furthermore, the author points out the problems that may confront lexicographers
when dealing with functional words. The particle pak is derived from the corresponding
conjunction via conversion. For that reason, the word pak should be represented as a particle and a conjunction in two separate dictionary entries, which is in accordance with
the tenets of modern lexicology.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Речца пак у српском језику, The Particle pak (,,On the Contrary‘) in the Serbian Language",
pages = "559-578",
volume = "16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7161"
}

Марковић, А.. (2011). Речца пак у српском језику. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 16, 559-578.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7161

Марковић А. Речца пак у српском језику. in Српски језик. 2011;16:559-578.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7161 .

Марковић, Александра, "Речца пак у српском језику" in Српски језик, 16 (2011):559-578,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7161 .

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3615
AB  - У раду се анализира застарели везник „пак“ са семантичког и синтаксичког становишта и даје се пример лексикографске обраде ове функционалне речи. Ова лексема пореди се с везником „а“, који има сличан семантички садржај. Полазећи од чињенице да је од супротног везника „пак“ настао саставни везник „па“, разматра се однос између саставности и супротности.
AB  - In this paper the author presents a semantico-syntactic analysis of the conjunction pak („and/but“) in the Serbian language. There are two aims of this paper: the first one is to make a full and systematic description of the lexeme in question in the process of compiling The SANU Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language. The second is an attempt to determine the nature of the relationship between copulative and adversative meaning and also between some copulative and adversative conjunctions. The motivation for this kind of research the author has found in the fact the copulative Serbian conjunction pa has been derived from the archaic adversative conjunction pak. The conclusion is that seemingly quite disparate meanings, such as copulative and adversative meanings, are often very close and intertwined.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Везник „пак“ у српском језику
T1  - The аrсhaic соnjunction pak ("and, but" in the Serbіаn languаgе
SP  - 85
EP  - 97
VL  - 41
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3615
ER  - 

@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2010",
abstract = "У раду се анализира застарели везник „пак“ са семантичког и синтаксичког становишта и даје се пример лексикографске обраде ове функционалне речи. Ова лексема пореди се с везником „а“, који има сличан семантички садржај. Полазећи од чињенице да је од супротног везника „пак“ настао саставни везник „па“, разматра се однос између саставности и супротности., In this paper the author presents a semantico-syntactic analysis of the conjunction pak („and/but“) in the Serbian language. There are two aims of this paper: the first one is to make a full and systematic description of the lexeme in question in the process of compiling The SANU Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language. The second is an attempt to determine the nature of the relationship between copulative and adversative meaning and also between some copulative and adversative conjunctions. The motivation for this kind of research the author has found in the fact the copulative Serbian conjunction pa has been derived from the archaic adversative conjunction pak. The conclusion is that seemingly quite disparate meanings, such as copulative and adversative meanings, are often very close and intertwined.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Везник „пак“ у српском језику, The аrсhaic соnjunction pak ("and, but" in the Serbіаn languаgе",
pages = "85-97",
volume = "41",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3615"
}

Марковић, А. М.. (2010). Везник „пак“ у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 41(3-4), 85-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3615

Марковић АМ. Везник „пак“ у српском језику. in Наш језик. 2010;41(3-4):85-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3615 .

Марковић, Александра М., "Везник „пак“ у српском језику" in Наш језик, 41, no. 3-4 (2010):85-97,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3615 .