Савић-Грујић, Ана Р.

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-6801-2572
  • Савић-Грујић, Ана Р. (16)
  • Савић-Грујић, Ана (12)
  • Савић Грујић, Ана (5)
Projects

Author's Bibliography

Сточарски штапови у говорима југоисточне Србије

Савић-Грујић, Ана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15582
AB  - У раду су с лексичко-семантичког аспекта представљене различите врсте сточарских штапова. Грађа је ексцепирана из материјала добијеног по Упитнику за прикупљање сточарске лексике југоисточне Србије, Пастирског речника југоисточне Србије (Богдановић 2019) и бројних дијалекатских речника с призренско-тимочке дијалекатске области. У зависности од изгледа, штапови су подељени на прутове, тољаге и мотке, а потом је извршена њихова класификација и лексичко-семантичка анализа. Анализа расположивог корпуса доприноси изоштравању слике традиционалног пастирења у планинским пределима југоисточне Србије.
AB  - The paper presents various types of cattle herders’ rods from a lexical-semantic aspect. The material used in the study was excerpted from the material obtained from the Upitnik za prikupljanje stočarske leksike jugoistočne Srbije, Pastirski rečnik jugoistočne Srbije (Bogdanović 2019), and numerous dialectical dictionaries from the Prizren-Timok dialect area. Depending on the general appearance of the rods, they were divided into rods, clubs and sticks, classified, and analyzed from a lexical-semantic point of view. The analysis of the available corpus contributes to a more clear image of traditional shepherding in the mountain areas of south-east Serbia
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Скоље : МАНУ
T2  - Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија
T1  - Сточарски штапови у говорима југоисточне Србије
T1  - Cattle herders’ rods in the speech of south-east Serbia
SP  - 209
EP  - 226
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15582
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана",
year = "2023",
abstract = "У раду су с лексичко-семантичког аспекта представљене различите врсте сточарских штапова. Грађа је ексцепирана из материјала добијеног по Упитнику за прикупљање сточарске лексике југоисточне Србије, Пастирског речника југоисточне Србије (Богдановић 2019) и бројних дијалекатских речника с призренско-тимочке дијалекатске области. У зависности од изгледа, штапови су подељени на прутове, тољаге и мотке, а потом је извршена њихова класификација и лексичко-семантичка анализа. Анализа расположивог корпуса доприноси изоштравању слике традиционалног пастирења у планинским пределима југоисточне Србије., The paper presents various types of cattle herders’ rods from a lexical-semantic aspect. The material used in the study was excerpted from the material obtained from the Upitnik za prikupljanje stočarske leksike jugoistočne Srbije, Pastirski rečnik jugoistočne Srbije (Bogdanović 2019), and numerous dialectical dictionaries from the Prizren-Timok dialect area. Depending on the general appearance of the rods, they were divided into rods, clubs and sticks, classified, and analyzed from a lexical-semantic point of view. The analysis of the available corpus contributes to a more clear image of traditional shepherding in the mountain areas of south-east Serbia",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Скоље : МАНУ",
journal = "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија",
title = "Сточарски штапови у говорима југоисточне Србије, Cattle herders’ rods in the speech of south-east Serbia",
pages = "209-226",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15582"
}
Савић-Грујић, А.. (2023). Сточарски штапови у говорима југоисточне Србије. in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија
Београд : Српска академија наука и уметности., 209-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15582
Савић-Грујић А. Сточарски штапови у говорима југоисточне Србије. in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. 2023;:209-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15582 .
Савић-Грујић, Ана, "Сточарски штапови у говорима југоисточне Србије" in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија (2023):209-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15582 .

Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)

Савић-Грујић, Ана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Савић-Грујић, Ана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13411
AB  - Године
2004, на иницијативу
тадашњег
председника
Научног
већа Института
за
српски
језик САНУ проф. др Александра
Ломе, дописног
члана
САНУ, и директора
Института
др Софије
Милорадовић,
покренута
је едиција
Монографије,
с циљем
објављивања
резултата
рада везаних
за основни
пројекат
Института
– Речник
САНУ.
Потом је на седници
Научног
већа одржаној
25. марта
2004. године
одлучено
да се у
оквиру
новопокренуте
едиције
публикују
студије
које су проистекле
из истраживања
сарадника
и са других
институтских
пројеката,
као и на основу
одбрањених
магистарских
и докторских
радова
тематски
везаних
за пројектна
истраживања.
Јединствен
визуелни
идентитет
корица
поверен
је дизајнеру
издавачке
куће „Чигоја“,
госпођи
Лепосави
Кнежевић,
и на седници
која је одржана
29. јуна 2004. године
представљено
је графичко
решење
за корице
прве књиге
у оквиру
едиције.
Од заснивања
едиције
уредник
је био академик
Александар
Лома, док су од 2020.
године
та част и одговорност
припале
др Владану
Јовановићу.
До сада су објављене
тридесет
четири
књиге,
чије сведене
прегледе
овде доносимо
хронолошким
редом.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411
ER  - 
@book{
author = "Савић-Грујић, Ана",
year = "2022",
abstract = "Године
2004, на иницијативу
тадашњег
председника
Научног
већа Института
за
српски
језик САНУ проф. др Александра
Ломе, дописног
члана
САНУ, и директора
Института
др Софије
Милорадовић,
покренута
је едиција
Монографије,
с циљем
објављивања
резултата
рада везаних
за основни
пројекат
Института
– Речник
САНУ.
Потом је на седници
Научног
већа одржаној
25. марта
2004. године
одлучено
да се у
оквиру
новопокренуте
едиције
публикују
студије
које су проистекле
из истраживања
сарадника
и са других
институтских
пројеката,
као и на основу
одбрањених
магистарских
и докторских
радова
тематски
везаних
за пројектна
истраживања.
Јединствен
визуелни
идентитет
корица
поверен
је дизајнеру
издавачке
куће „Чигоја“,
госпођи
Лепосави
Кнежевић,
и на седници
која је одржана
29. јуна 2004. године
представљено
је графичко
решење
за корице
прве књиге
у оквиру
едиције.
Од заснивања
едиције
уредник
је био академик
Александар
Лома, док су од 2020.
године
та част и одговорност
припале
др Владану
Јовановићу.
До сада су објављене
тридесет
четири
књиге,
чије сведене
прегледе
овде доносимо
хронолошким
редом.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411"
}
Савић-Грујић, А.. (2022). Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022). 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411
Савић-Грујић А. Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022). 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411 .
Савић-Грујић, Ана, "Едиција Mонографије Института за српски језик САНУ : (2004– 2022)" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13411 .

Лексема кошуља у говорима призренско-тимочке дијалекатске области

Савић-Грујић, Ана

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15580
AB  - У раду су с лексичко-семантичког становишта представљени називи којима се у говорима југоисточне Србије означавају традиционална кошуља и њени саставни делови. Лексичка грађа ексцерпирана је из дијалекатских речника и допуњена подацима прикупљеним за први том Српског дијалектолошког атласа, с изузетком мањег броја лексема чије је значење утврђено теренском провером. Забележене номинационе јединице описане су на основу семантичких података који су потврђени у речницима, те сагледане у оквиру семантичких група и подгрупа. Циљ овог рада јесте да се кроз лесичко-семантичку анализу укаже на значај традиционалне кошуље као дела традиционалне српске ношње у језичкој слици света патријархалних говорника призренско-тимочке дијалекатске области, на културне специфичности уткане у семантичке садржаје датих лексичких јединица, као и на однос говорних представника према једном сегменту традиционалне материјалне културе.
AB  - The paper provides a lexical-semantic and ethnolinguistic analysis of the various names used in the speeches of South-East Serbia to denote the traditional košulja or shirt (belača, brčanka, vitiljaška, gorunka, grsničarka, ednodinka, (ј)eđerka, pamučernica / pomučernica, premenjača, prtenica, prtenjarka, prtenjača, raspornjača, rubinka, rubina, toska, tančica / tьnčica, težinjavka, tređerača, ćenarka...) and its component parts. The lexical material was excerpted from dialectical dictionaries and expanded with data compiled for the first volume of the Serbian Dialectical Atlas. The recorded nominations were described based on semantic data confirmed in the dictionaries, and then analyzed as part of semantic groups and subgroups (1. Names for a shirt: 1. 1. Names for a man’s shirt, 1. 2. Names for a woman’s shirt; 2. Names for parts of the shirt: 2. 1. Names for the collar, 2. 2. Names for the body front, 2. 3. Names for the body back, 2. 4. Names for the sleeves, 2. 5. Names for the front placket, 2. 6. Names for the yoke, 2. 7. Names for parts inserted in the arm holes; 3. Names for buttons and buckles; 4. Names for various decorative ornaments on the shirt; 5. Names for the kinds of cloth used to make a shirt...) determined based on the findings of the Questionnaire for compiling terminology of clothing and footwear.  The aim of this paper was to perform a lexical-semantic analysis to indicate the importance of the traditional shirt as part of the traditional Serbian dress in the linguistic image of the world of patriarchal speakers of the Prizren-Timok dialect area, the cultural specificities (beliefs, rituals, symbols, etc.) embedded into the semantic content of the given lexical units, as well as the specific attitude of the representative speakers towards one segment of traditional material culture.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ
T1  - Лексема кошуља у говорима призренско-тимочке дијалекатске области
T1  - The lexeme košulja in the speech of the Prizren-Timok dialect area
SP  - 179
EP  - 194
VL  - 70
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2201179S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15580
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана",
year = "2022",
abstract = "У раду су с лексичко-семантичког становишта представљени називи којима се у говорима југоисточне Србије означавају традиционална кошуља и њени саставни делови. Лексичка грађа ексцерпирана је из дијалекатских речника и допуњена подацима прикупљеним за први том Српског дијалектолошког атласа, с изузетком мањег броја лексема чије је значење утврђено теренском провером. Забележене номинационе јединице описане су на основу семантичких података који су потврђени у речницима, те сагледане у оквиру семантичких група и подгрупа. Циљ овог рада јесте да се кроз лесичко-семантичку анализу укаже на значај традиционалне кошуље као дела традиционалне српске ношње у језичкој слици света патријархалних говорника призренско-тимочке дијалекатске области, на културне специфичности уткане у семантичке садржаје датих лексичких јединица, као и на однос говорних представника према једном сегменту традиционалне материјалне културе., The paper provides a lexical-semantic and ethnolinguistic analysis of the various names used in the speeches of South-East Serbia to denote the traditional košulja or shirt (belača, brčanka, vitiljaška, gorunka, grsničarka, ednodinka, (ј)eđerka, pamučernica / pomučernica, premenjača, prtenica, prtenjarka, prtenjača, raspornjača, rubinka, rubina, toska, tančica / tьnčica, težinjavka, tređerača, ćenarka...) and its component parts. The lexical material was excerpted from dialectical dictionaries and expanded with data compiled for the first volume of the Serbian Dialectical Atlas. The recorded nominations were described based on semantic data confirmed in the dictionaries, and then analyzed as part of semantic groups and subgroups (1. Names for a shirt: 1. 1. Names for a man’s shirt, 1. 2. Names for a woman’s shirt; 2. Names for parts of the shirt: 2. 1. Names for the collar, 2. 2. Names for the body front, 2. 3. Names for the body back, 2. 4. Names for the sleeves, 2. 5. Names for the front placket, 2. 6. Names for the yoke, 2. 7. Names for parts inserted in the arm holes; 3. Names for buttons and buckles; 4. Names for various decorative ornaments on the shirt; 5. Names for the kinds of cloth used to make a shirt...) determined based on the findings of the Questionnaire for compiling terminology of clothing and footwear.  The aim of this paper was to perform a lexical-semantic analysis to indicate the importance of the traditional shirt as part of the traditional Serbian dress in the linguistic image of the world of patriarchal speakers of the Prizren-Timok dialect area, the cultural specificities (beliefs, rituals, symbols, etc.) embedded into the semantic content of the given lexical units, as well as the specific attitude of the representative speakers towards one segment of traditional material culture.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ",
title = "Лексема кошуља у говорима призренско-тимочке дијалекатске области, The lexeme košulja in the speech of the Prizren-Timok dialect area",
pages = "179-194",
volume = "70",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2201179S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15580"
}
Савић-Грујић, А.. (2022). Лексема кошуља у говорима призренско-тимочке дијалекатске области. in Гласник Етнографског института САНУ
Београд : Етнографски институт САНУ., 70(1), 179-194.
https://doi.org/10.2298/GEI2201179S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15580
Савић-Грујић А. Лексема кошуља у говорима призренско-тимочке дијалекатске области. in Гласник Етнографског института САНУ. 2022;70(1):179-194.
doi:10.2298/GEI2201179S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15580 .
Савић-Грујић, Ана, "Лексема кошуља у говорима призренско-тимочке дијалекатске области" in Гласник Етнографског института САНУ, 70, no. 1 (2022):179-194,
https://doi.org/10.2298/GEI2201179S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15580 .

Семантичка анализа лексема са значењем заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске области

Савић-Грујић, Ана

(Ниш : Филозофски факултет Универзитета, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15581
AB  - У раду су с лексичко-семантичког становишта представљени алтернативни  називи којима је у говорима призренско-тимочке дијалекатске области снаха именовала мужевљеву сестру. Лексичка грађа ексцерпирана је из дијалекатских речника и допуњена подацима прикупљеним за први том Српског дијалектолошког атласа. Подстицај за бављење овом темом произашао је из чињенице да је у речницима поред више различитих фонетских ликова лексеме заова забележен и велики број алтернативних (најчешће метафоричких) назива заснованих на колективној експресији језичке заједнице. Забележене номинационе јединице описане су на основу семантичких података који су потврђени у речницима, те сагледане у оквиру семантичких група које је установила М. Бјелетић (1996а: 97), а ми их модификовали у складу с нашом грађом: именовања која означавају друштвени статус (статус у породици, престижна занимања, титуле), именовања која означавају позитивне људске особине (физичке и психичке), именовања настала према називима различитих реалија, именовања настала према називима биљака, именовања настала према називима животиња. Истраживањем је потврђена првобитна претпоставка да су оваква алтернативна именовања најчешће одражавала емотивни став новодоведене младе према мужевљевој сестри, а неретко су имала и профилактичку сврху. Циљ овог рада јесте да се кроз лесичко-семантичку анализу укаже на културне специфичности (веровања, ритуали, симболи и сл.) уткане у семантичке садржаје датих именовања, као и на специфичан однос говорних представника према једном сегменту њиховог окружења.
AB  - The paper presents alternative terms used to address a husband’s sister, other than the term snaha, in the speech of the Prizren-Timok dialect area, from a lexical-semantic point of view. The material for analysis was taken from dialect dictionaries and expanded to include data compiled for the first volume of the Serbian Dialectical Atlas. The motivation for analyzing this topic stemmed from the fact that dictionaries contain several different phonetic images of the lexeme zaova or sister-in-law along with quite a few alternative (usually metaphorical) names based on the collective expression of the linguistic community. The recorded nomination units were described based on the semantic data confirmed in the dictionaries, and therefore viewed as part of the semantic groups established by M. Bjeletić (1996: 97), which we then modified in accordance with our material: nominations which denote social status (status within the family, prestigious occupations, titles), nominations which denote positive human features (physical and psychological), nominations which occur based on the names originating from various realia, nominations which originated from the names of plants, nominations which originated from the names of animals. 	
	The aim of this paper was to use a lexical-semantic analysis to determine the cultural specificities (beliefs, rituals, symbols, etc.) interwoven into the semantic content of the given nominations, as well as the specific relationships of the speech representatives towards a certain segment of their environment. 
	The detailed study resulted in numerous conclusions. In traditional culture a snaha or daughter-in-law would never address her zaova or sister-in-law by her first name, and so these nominations represented an alternative form of address. Almost all the recorded names are hypocorisms, which denote the subjective attitude of the bride towards her sister-in-law, and an emotional familiar relation. A daughter-in-law addresses a sister-in-law in such a manner in order to point out her positive qualities, but also to establish good mutual relations. These names reflect the moral and esthetic norms of patriarchal society and are usually consciously selected in accordance with the character or any other features of the person they are intended for. However, even though these nominations usually reflect the emotional attitude of the newly-arrived bride, it was not infrequent for them to be imposed: – Kakvo ime mi reču, takvo ime im dadem (Ćirić, 2018: 1058) (in English: Whichever name they give me, that is how I call them). They often had a prophylactic purpose, and were given so that the addressed individual could be protected from the effects of evil forces. One of the important criteria for the selection of an alternative name is age. A great many names were meant for a younger sister-in-law: golubica, granjica, jabalčica, lutka, ćitica... More evidence of the applied criteria for selecting a name is provided by a conclusion included in illustrative material “na ubavo ime da je” (Zlatković I 2014: 128) (in English: let it be a nice-sounding name). The broader, culturologically colored context is invoked by the negative relationship between a daughter-in-law and a sister-in-law: – Neće ti, ćerko, bude lьko, imaš ti deveri i  zьlve (Zlatanović 1998: 127) (in English: You will not have an easy time of it daughter, you have both brothers- and sisters-in-law).
	Even though in the past there were more favorable social circumstances for the spontaneous continuation of these nominations, today a conscious effort is required in order for them to be preserved. Dialect dictionaries as the most precious treasure troves of bygone times nurture words that come to us from far into the past, and with them the meanings and knowledge which are today either completely unknown, or only known to a very small number of speakers. These nominations are a reflection of the past and are no longer a part of the lexicon of either the older or younger dialect speakers.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - Језик, књижевност, алтернативе
T1  - Семантичка анализа лексема са значењем заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске области
T1  - A semantic analysis of lexemes with the meaning “sister-in-law” in the speech of the prizren-timok dialect area
SP  - 245
EP  - 258
DO  - 10.2298/GEI2201179S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15581
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана",
year = "2022",
abstract = "У раду су с лексичко-семантичког становишта представљени алтернативни  називи којима је у говорима призренско-тимочке дијалекатске области снаха именовала мужевљеву сестру. Лексичка грађа ексцерпирана је из дијалекатских речника и допуњена подацима прикупљеним за први том Српског дијалектолошког атласа. Подстицај за бављење овом темом произашао је из чињенице да је у речницима поред више различитих фонетских ликова лексеме заова забележен и велики број алтернативних (најчешће метафоричких) назива заснованих на колективној експресији језичке заједнице. Забележене номинационе јединице описане су на основу семантичких података који су потврђени у речницима, те сагледане у оквиру семантичких група које је установила М. Бјелетић (1996а: 97), а ми их модификовали у складу с нашом грађом: именовања која означавају друштвени статус (статус у породици, престижна занимања, титуле), именовања која означавају позитивне људске особине (физичке и психичке), именовања настала према називима различитих реалија, именовања настала према називима биљака, именовања настала према називима животиња. Истраживањем је потврђена првобитна претпоставка да су оваква алтернативна именовања најчешће одражавала емотивни став новодоведене младе према мужевљевој сестри, а неретко су имала и профилактичку сврху. Циљ овог рада јесте да се кроз лесичко-семантичку анализу укаже на културне специфичности (веровања, ритуали, симболи и сл.) уткане у семантичке садржаје датих именовања, као и на специфичан однос говорних представника према једном сегменту њиховог окружења., The paper presents alternative terms used to address a husband’s sister, other than the term snaha, in the speech of the Prizren-Timok dialect area, from a lexical-semantic point of view. The material for analysis was taken from dialect dictionaries and expanded to include data compiled for the first volume of the Serbian Dialectical Atlas. The motivation for analyzing this topic stemmed from the fact that dictionaries contain several different phonetic images of the lexeme zaova or sister-in-law along with quite a few alternative (usually metaphorical) names based on the collective expression of the linguistic community. The recorded nomination units were described based on the semantic data confirmed in the dictionaries, and therefore viewed as part of the semantic groups established by M. Bjeletić (1996: 97), which we then modified in accordance with our material: nominations which denote social status (status within the family, prestigious occupations, titles), nominations which denote positive human features (physical and psychological), nominations which occur based on the names originating from various realia, nominations which originated from the names of plants, nominations which originated from the names of animals. 	
	The aim of this paper was to use a lexical-semantic analysis to determine the cultural specificities (beliefs, rituals, symbols, etc.) interwoven into the semantic content of the given nominations, as well as the specific relationships of the speech representatives towards a certain segment of their environment. 
	The detailed study resulted in numerous conclusions. In traditional culture a snaha or daughter-in-law would never address her zaova or sister-in-law by her first name, and so these nominations represented an alternative form of address. Almost all the recorded names are hypocorisms, which denote the subjective attitude of the bride towards her sister-in-law, and an emotional familiar relation. A daughter-in-law addresses a sister-in-law in such a manner in order to point out her positive qualities, but also to establish good mutual relations. These names reflect the moral and esthetic norms of patriarchal society and are usually consciously selected in accordance with the character or any other features of the person they are intended for. However, even though these nominations usually reflect the emotional attitude of the newly-arrived bride, it was not infrequent for them to be imposed: – Kakvo ime mi reču, takvo ime im dadem (Ćirić, 2018: 1058) (in English: Whichever name they give me, that is how I call them). They often had a prophylactic purpose, and were given so that the addressed individual could be protected from the effects of evil forces. One of the important criteria for the selection of an alternative name is age. A great many names were meant for a younger sister-in-law: golubica, granjica, jabalčica, lutka, ćitica... More evidence of the applied criteria for selecting a name is provided by a conclusion included in illustrative material “na ubavo ime da je” (Zlatković I 2014: 128) (in English: let it be a nice-sounding name). The broader, culturologically colored context is invoked by the negative relationship between a daughter-in-law and a sister-in-law: – Neće ti, ćerko, bude lьko, imaš ti deveri i  zьlve (Zlatanović 1998: 127) (in English: You will not have an easy time of it daughter, you have both brothers- and sisters-in-law).
	Even though in the past there were more favorable social circumstances for the spontaneous continuation of these nominations, today a conscious effort is required in order for them to be preserved. Dialect dictionaries as the most precious treasure troves of bygone times nurture words that come to us from far into the past, and with them the meanings and knowledge which are today either completely unknown, or only known to a very small number of speakers. These nominations are a reflection of the past and are no longer a part of the lexicon of either the older or younger dialect speakers.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "Језик, књижевност, алтернативе",
title = "Семантичка анализа лексема са значењем заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске области, A semantic analysis of lexemes with the meaning “sister-in-law” in the speech of the prizren-timok dialect area",
pages = "245-258",
doi = "10.2298/GEI2201179S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15581"
}
Савић-Грујић, А.. (2022). Семантичка анализа лексема са значењем заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске области. in Језик, књижевност, алтернативе
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 245-258.
https://doi.org/10.2298/GEI2201179S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15581
Савић-Грујић А. Семантичка анализа лексема са значењем заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске области. in Језик, књижевност, алтернативе. 2022;:245-258.
doi:10.2298/GEI2201179S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15581 .
Савић-Грујић, Ана, "Семантичка анализа лексема са значењем заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске области" in Језик, књижевност, алтернативе (2022):245-258,
https://doi.org/10.2298/GEI2201179S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15581 .

Из пастирске лексике југоисточне Србије

Савић-Грујић, Ана; Бојовић, Јована

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана
AU  - Бојовић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13711
AB  - The paper represents a segment of the much broader research project Atlas pastirske leksike jugoistočne Srbije
(the Atlas of the herding lexis of South-East Serbia), realized as part of the project Narodna i poetska leksika
jugoistočne Srbije (the National and poetic lexis of South-East Serbia), (project manager, professor Nedeljko
Bogdanović, and coordinator, academician Aleksandar Loma) under the auspices of the SASA branch in Niš.
The aim of this scientific research which spanned several years is the complete analysis of the linguistic and everyday
reality of herders in the area of South-East Serbia. Several decades of field research based on the Upitnik
za prikupljanje stočarske leksike jugoistočne Srbije (the Questionnaire for compiling the herding lexis of South-
East Serbia), throughout the broader Prizren-Timok dialect region, provided rich lexical material for denoting the
practicalities of herding activities. It was then used to present herding as a complex phenomenon based on actual
elements of material culture used to regulate the most important aspects of herding, and also the complex elements
of spiritual culture which reflect the customs of the members of a particular community, their beliefs, culture, folk
philosophy, etc. From the rich lexical material, on this occasion we singled out a thematic unit which refers to
the space and spaces of herding. More than 20 items included in the Questionnaire refer to the names for sheep
pens, the names for buildings herders use as shelter, the names of spaces in front of barns or on pastures, as well as certain parts of these spaces set aside for calves and lambs, where milk is kept and processed, etc. What contributes
to the extent of the approach is the lexical material which was obtained based on the questionnaire for the
General Slavic Linguistic Atlas. The state that was determined in the field was compared to the state presented in
the relevant dialectic dictionaries from the same area. The semantic data from the dictionaries contributed to the
more precise lexical-semantic descriptions of the given lexemes and to the identification of semantic-motivational
aspects. Even though the recorded linguistic material indicates differences on all levels of linguistic structure, the
Atlas will only present lexical differences, and the same principle was applied in this paper as well. Specifically,
linguistic maps precisely detail the territorial distribution of diverse lexical realizations in the area of South-East
Europe, proving the geographical diversity of the analysed lexemes.
AB  - Рад представља део шире истраживачке теме Атлас пастирске лексике југоисточне Србије, чија се реализација обавља у оквиру пројекта Народна и поетска лексика југоисточне Србије, под окриљем Огранка
САНУ у Нишу. Циљ овог вишегодишњег научноистраживачког рада јесте свеобухватно сагледавање језичке и животне стварности сточара на подручју југоисточне Србије. Вишедеценијским теренским истраживањем на основу Упитника за прикупљање сточарске лексике југоисточне Србије, у говорима призренско-тимочке дијалекатске области прикупљена је веродостојна лексичка грађа за означавање реалија
сточарске делатности. Из богатог лексичког материјала, овом приликом, издвојили смо тематску целину
која се односи на простор и просторије у пастирству. Стање потврђено на терену упоређено је са стањем
репрезентованим у релевантним дијалекатским речницима с истог говорног подручја. Лингвистичком картом указано је на географску разуђеност једног броја анализираних лексема на ареалу југоисточне Србије.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Из пастирске лексике југоисточне Србије
T1  - A Segment of the Herding Lexis of South-East Serbia
SP  - 227
EP  - 236
DO  - 978-86-6065-717-8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана and Бојовић, Јована",
year = "2022",
abstract = "The paper represents a segment of the much broader research project Atlas pastirske leksike jugoistočne Srbije
(the Atlas of the herding lexis of South-East Serbia), realized as part of the project Narodna i poetska leksika
jugoistočne Srbije (the National and poetic lexis of South-East Serbia), (project manager, professor Nedeljko
Bogdanović, and coordinator, academician Aleksandar Loma) under the auspices of the SASA branch in Niš.
The aim of this scientific research which spanned several years is the complete analysis of the linguistic and everyday
reality of herders in the area of South-East Serbia. Several decades of field research based on the Upitnik
za prikupljanje stočarske leksike jugoistočne Srbije (the Questionnaire for compiling the herding lexis of South-
East Serbia), throughout the broader Prizren-Timok dialect region, provided rich lexical material for denoting the
practicalities of herding activities. It was then used to present herding as a complex phenomenon based on actual
elements of material culture used to regulate the most important aspects of herding, and also the complex elements
of spiritual culture which reflect the customs of the members of a particular community, their beliefs, culture, folk
philosophy, etc. From the rich lexical material, on this occasion we singled out a thematic unit which refers to
the space and spaces of herding. More than 20 items included in the Questionnaire refer to the names for sheep
pens, the names for buildings herders use as shelter, the names of spaces in front of barns or on pastures, as well as certain parts of these spaces set aside for calves and lambs, where milk is kept and processed, etc. What contributes
to the extent of the approach is the lexical material which was obtained based on the questionnaire for the
General Slavic Linguistic Atlas. The state that was determined in the field was compared to the state presented in
the relevant dialectic dictionaries from the same area. The semantic data from the dictionaries contributed to the
more precise lexical-semantic descriptions of the given lexemes and to the identification of semantic-motivational
aspects. Even though the recorded linguistic material indicates differences on all levels of linguistic structure, the
Atlas will only present lexical differences, and the same principle was applied in this paper as well. Specifically,
linguistic maps precisely detail the territorial distribution of diverse lexical realizations in the area of South-East
Europe, proving the geographical diversity of the analysed lexemes., Рад представља део шире истраживачке теме Атлас пастирске лексике југоисточне Србије, чија се реализација обавља у оквиру пројекта Народна и поетска лексика југоисточне Србије, под окриљем Огранка
САНУ у Нишу. Циљ овог вишегодишњег научноистраживачког рада јесте свеобухватно сагледавање језичке и животне стварности сточара на подручју југоисточне Србије. Вишедеценијским теренским истраживањем на основу Упитника за прикупљање сточарске лексике југоисточне Србије, у говорима призренско-тимочке дијалекатске области прикупљена је веродостојна лексичка грађа за означавање реалија
сточарске делатности. Из богатог лексичког материјала, овом приликом, издвојили смо тематску целину
која се односи на простор и просторије у пастирству. Стање потврђено на терену упоређено је са стањем
репрезентованим у релевантним дијалекатским речницима с истог говорног подручја. Лингвистичком картом указано је на географску разуђеност једног броја анализираних лексема на ареалу југоисточне Србије.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Из пастирске лексике југоисточне Србије, A Segment of the Herding Lexis of South-East Serbia",
pages = "227-236",
doi = "978-86-6065-717-8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711"
}
Савић-Грујић, А.,& Бојовић, Ј.. (2022). Из пастирске лексике југоисточне Србије. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 227-236.
https://doi.org/978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711
Савић-Грујић А, Бојовић Ј. Из пастирске лексике југоисточне Србије. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:227-236.
doi:978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711 .
Савић-Грујић, Ана, Бојовић, Јована, "Из пастирске лексике југоисточне Србије" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):227-236,
https://doi.org/978-86-6065-717-8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711 .

Називи за желудац код животиња у говорима југоисточне Србије

Савић-Грујић, Ана; Богдановић, Недељко

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана
AU  - Богдановић, Недељко
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15856
AB  - У чланку су представљени почеци рада на Атласу пастирске лексике југоисточне Србије. Дати су основни подаци о пројекту у оквиру кога се ова истраживачка тема реализује, као и о резултатима досадашњих истраживања којима је Атлас комплементаран. Из богатог језичког материјала добијеног по Упитнику за прикупљање сточарске лексике југоисточне Србије (аутор Н. Богдановић) издвојене су лексеме којима се у говорима југоисточне Србије именује „део животињског тела у којем се вари храна”. Како би преглед био свеобухватнији, стање представљено преко Упитника допуњено је лексичком грађом из дијалекатских речника којима се репрезентују сва три типа призренско-тимочке дијалекатске области. Лексичко-семантичком анализом указано је на богатство семантичких мотивација које су условиле успостављање датих именовања. Распоред различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије приказан је прецизно сачињеном лингвистичком картом.
AB  - The paper presents the initial work done on the Atlas of Shepherd Lexis in South-East Europe. Basic data have been provided on the project as part of which this research topic is being analyzed, as well as the results of existing research which is complementary to the material in the Atlas. From the extensive material obtained using the Questionnaire for the compilation of cattle herder lexis of South-East Europe (authored by N. Bogdanović) lexemes were selected that are used in the speeches of South-East Serbia to name ‘the part of the body of an animal in which food is digested’. For the overview to be more encompassing, the current situation presented based on the Questionnaire was expanded using lexical material from dialectical dictionaries which represent all three types of the Prizren-Timok dialect area. The lexical-semantic analysis indicated a wealth of semantic motivation which conditioned the establishment of the given nominations. The distribution of various lexical realizations in the area of South-East Serbia was portrayed through a precisely drawn up linguistic map.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник 24
T1  - Називи за желудац код животиња у говорима југоисточне Србије
T1  - Various names for the stomach in the mountain regions of south-east Serbia
SP  - 73
EP  - 83
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15856
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана and Богдановић, Недељко",
year = "2021",
abstract = "У чланку су представљени почеци рада на Атласу пастирске лексике југоисточне Србије. Дати су основни подаци о пројекту у оквиру кога се ова истраживачка тема реализује, као и о резултатима досадашњих истраживања којима је Атлас комплементаран. Из богатог језичког материјала добијеног по Упитнику за прикупљање сточарске лексике југоисточне Србије (аутор Н. Богдановић) издвојене су лексеме којима се у говорима југоисточне Србије именује „део животињског тела у којем се вари храна”. Како би преглед био свеобухватнији, стање представљено преко Упитника допуњено је лексичком грађом из дијалекатских речника којима се репрезентују сва три типа призренско-тимочке дијалекатске области. Лексичко-семантичком анализом указано је на богатство семантичких мотивација које су условиле успостављање датих именовања. Распоред различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије приказан је прецизно сачињеном лингвистичком картом., The paper presents the initial work done on the Atlas of Shepherd Lexis in South-East Europe. Basic data have been provided on the project as part of which this research topic is being analyzed, as well as the results of existing research which is complementary to the material in the Atlas. From the extensive material obtained using the Questionnaire for the compilation of cattle herder lexis of South-East Europe (authored by N. Bogdanović) lexemes were selected that are used in the speeches of South-East Serbia to name ‘the part of the body of an animal in which food is digested’. For the overview to be more encompassing, the current situation presented based on the Questionnaire was expanded using lexical material from dialectical dictionaries which represent all three types of the Prizren-Timok dialect area. The lexical-semantic analysis indicated a wealth of semantic motivation which conditioned the establishment of the given nominations. The distribution of various lexical realizations in the area of South-East Serbia was portrayed through a precisely drawn up linguistic map.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник 24",
booktitle = "Називи за желудац код животиња у говорима југоисточне Србије, Various names for the stomach in the mountain regions of south-east Serbia",
pages = "73-83",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15856"
}
Савић-Грујић, А.,& Богдановић, Н.. (2021). Називи за желудац код животиња у говорима југоисточне Србије. in Етно-културолошки зборник 24
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт., 73-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15856
Савић-Грујић А, Богдановић Н. Називи за желудац код животиња у говорима југоисточне Србије. in Етно-културолошки зборник 24. 2021;:73-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15856 .
Савић-Грујић, Ана, Богдановић, Недељко, "Називи за желудац код животиња у говорима југоисточне Србије" in Етно-културолошки зборник 24 (2021):73-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15856 .

Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора

Савић-Грујић, Ана Р.; Бојовић, Јована Д.

(Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9532
AB  - У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“.
AB  - The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора
T1  - Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech
SP  - 237
EP  - 246
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р. and Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“., The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора, Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech",
pages = "237-246",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532"
}
Савић-Грујић, А. Р.,& Бојовић, Ј. Д.. (2020). Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора. in Исходишта
Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару., 6, 237-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532
Савић-Грујић АР, Бојовић ЈД. Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора. in Исходишта. 2020;6:237-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532 .
Савић-Грујић, Ана Р., Бојовић, Јована Д., "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора" in Исходишта, 6 (2020):237-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532 .

Пастирска лексика југоисточне Србије у науци о језику

Савић-Грујић, Ана Р.

(Ниш : САНУ огранак САНУ у Нишу, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11994
AB  - Пастирство представља сложену делатност која се одвија унутар сеоског газдинства. Овај комплексан феномен одређен је природним и цивилизацијским условима традиционалног друштва и заснован како на стварним елементима материјалне културе, којима се регулишу најважнији аспекти
пастирења (исхрана и нега стоке, смештај, прерада производа...), тако и на
сложеним елементима духовне културе у којима се одражавају обичаји чланова одређене заједнице, њихова веровања, култура, народна филозофија и
сл. Проучавање назначених карактеристика пастирства првенствено је задатак етнографије и етнологије, на шта посебно указује Клепикова у раду
Славанскал пастушескал терминологил (Клепикова 1974: 5). Међутим, у
историјском и културном току, паралелно с природним и спонтаним развијањем и усавршавањем човековог односа са животињама из окружења,
развијао се и лексички фонд којим је човек настојао да означи сваку познату
реалност, односно све што се под појмом сточарења, сточарства, пастирења, пастирства поима и спомиње у комуникацији.
PB  - Ниш : САНУ огранак САНУ у Нишу
T2  - Пастирска лексика југоисточне Србије : колективна монографија
T1  - Пастирска лексика југоисточне Србије у науци о језику
SP  - 19
EP  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11994
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2020",
abstract = "Пастирство представља сложену делатност која се одвија унутар сеоског газдинства. Овај комплексан феномен одређен је природним и цивилизацијским условима традиционалног друштва и заснован како на стварним елементима материјалне културе, којима се регулишу најважнији аспекти
пастирења (исхрана и нега стоке, смештај, прерада производа...), тако и на
сложеним елементима духовне културе у којима се одражавају обичаји чланова одређене заједнице, њихова веровања, култура, народна филозофија и
сл. Проучавање назначених карактеристика пастирства првенствено је задатак етнографије и етнологије, на шта посебно указује Клепикова у раду
Славанскал пастушескал терминологил (Клепикова 1974: 5). Међутим, у
историјском и културном току, паралелно с природним и спонтаним развијањем и усавршавањем човековог односа са животињама из окружења,
развијао се и лексички фонд којим је човек настојао да означи сваку познату
реалност, односно све што се под појмом сточарења, сточарства, пастирења, пастирства поима и спомиње у комуникацији.",
publisher = "Ниш : САНУ огранак САНУ у Нишу",
journal = "Пастирска лексика југоисточне Србије : колективна монографија",
booktitle = "Пастирска лексика југоисточне Србије у науци о језику",
pages = "19-36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11994"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2020). Пастирска лексика југоисточне Србије у науци о језику. in Пастирска лексика југоисточне Србије : колективна монографија
Ниш : САНУ огранак САНУ у Нишу., 19-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11994
Савић-Грујић АР. Пастирска лексика југоисточне Србије у науци о језику. in Пастирска лексика југоисточне Србије : колективна монографија. 2020;:19-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11994 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Пастирска лексика југоисточне Србије у науци о језику" in Пастирска лексика југоисточне Србије : колективна монографија (2020):19-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11994 .

Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије

Савић-Грујић, Ана Р.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11993
AB  - У говорима призренско-тимочке дијалекатске области, на ареалу југоисточне Србије, представљене су лексичке јединице са значењем „метална
направа с клатном која виси на врату животиње“. Грађа добијена по
Уџишнику за ирикупљање сшонарске лексике јутоисшоине Србије и допуњена
лексичким јединицама из релевантних речника с истог говорног подручја, сагледана је у ширем контексту – у оквиру целине српске језичке територије, на основу материјала за Опшшесловенски линтвисшички ашлас, и
као део општекарпатског језичког комплекса, репрезентованог кроз лингвистичке карте „"(орот“ и „звонок на шее пасушцегоса скота“. Анализом
је обухваћено преко четрдесет именичких лексема, укључујући и различите фонетске и творбене варијанте. Основни циљ рада био је лексичко-семантичко расветљавање датих лексичких јединица уз освртање на
њихову семантичку мотивисаност и порекло. Лингвистичком картом прецизирана је територијална распрострањеност различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије.
AB  - In the speech of the Prizren-Timok dialect area, in the areal of South-East
Serbia, lexical units are found with the meaning “a metal object with a pendulum that is hung around the neck of an animal”. The material obtained from the
Questionnaire for the compilation of animal husbandry lexemes in the lexicon of
South-East Serbia and was expanded with the lexical units from the relevant
dictionaries from the same area, viewed in a broader context - as part of the
entirety of the Serbian linguistic territory, and based on the material for the
Opsteslovenski lingvisticki atlas, and as part of the Carpathian linguistic complex,
represented through the linguistic items “*klopot”. The analysis included over forty nominal lexemes, including various phonetic and derivational variants. The basic aim of the paper was
the lexical-semantic clarification of the given lexical units with a view of their
semantic motivation and origin. The linguistic map was used for more precise
delineations of the territorial dispersion of various lexical realizations in the
areal of South-East Serbia.

A precise analysis has determined that all the lexical units belong to the
South-East Serbian speech, and that they make up an essential part of the folk
cattle herder terminology, providing definitive proof of the significance of the
cow bell in the life of the traditional village community. These lexemes mostly
have a Slavic base. In most of the noted items we find the particular Slavic base
Derived words are also of
Slavic origin: tipdiiopay / tipatiopoy, tipdiopak, tpdtiopue.

In many of the names we can also distinguish an onomatopoeic base. Motivated by the onomatopoeic yun, which is used to mimic the sound of a bell, the
term yunidp emerged. The further onomatopoeic elements of kzet(eim) and
yex(ei) also provide a base for naming.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици
T1  - Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије
SP  - 167
EP  - 183
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2020",
abstract = "У говорима призренско-тимочке дијалекатске области, на ареалу југоисточне Србије, представљене су лексичке јединице са значењем „метална
направа с клатном која виси на врату животиње“. Грађа добијена по
Уџишнику за ирикупљање сшонарске лексике јутоисшоине Србије и допуњена
лексичким јединицама из релевантних речника с истог говорног подручја, сагледана је у ширем контексту – у оквиру целине српске језичке територије, на основу материјала за Опшшесловенски линтвисшички ашлас, и
као део општекарпатског језичког комплекса, репрезентованог кроз лингвистичке карте „"(орот“ и „звонок на шее пасушцегоса скота“. Анализом
је обухваћено преко четрдесет именичких лексема, укључујући и различите фонетске и творбене варијанте. Основни циљ рада био је лексичко-семантичко расветљавање датих лексичких јединица уз освртање на
њихову семантичку мотивисаност и порекло. Лингвистичком картом прецизирана је територијална распрострањеност различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије., In the speech of the Prizren-Timok dialect area, in the areal of South-East
Serbia, lexical units are found with the meaning “a metal object with a pendulum that is hung around the neck of an animal”. The material obtained from the
Questionnaire for the compilation of animal husbandry lexemes in the lexicon of
South-East Serbia and was expanded with the lexical units from the relevant
dictionaries from the same area, viewed in a broader context - as part of the
entirety of the Serbian linguistic territory, and based on the material for the
Opsteslovenski lingvisticki atlas, and as part of the Carpathian linguistic complex,
represented through the linguistic items “*klopot”. The analysis included over forty nominal lexemes, including various phonetic and derivational variants. The basic aim of the paper was
the lexical-semantic clarification of the given lexical units with a view of their
semantic motivation and origin. The linguistic map was used for more precise
delineations of the territorial dispersion of various lexical realizations in the
areal of South-East Serbia.

A precise analysis has determined that all the lexical units belong to the
South-East Serbian speech, and that they make up an essential part of the folk
cattle herder terminology, providing definitive proof of the significance of the
cow bell in the life of the traditional village community. These lexemes mostly
have a Slavic base. In most of the noted items we find the particular Slavic base
Derived words are also of
Slavic origin: tipdiiopay / tipatiopoy, tipdiopak, tpdtiopue.

In many of the names we can also distinguish an onomatopoeic base. Motivated by the onomatopoeic yun, which is used to mimic the sound of a bell, the
term yunidp emerged. The further onomatopoeic elements of kzet(eim) and
yex(ei) also provide a base for naming.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици",
booktitle = "Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије",
pages = "167-183",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2020). Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије. in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 167-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993
Савић-Грујић АР. Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије. in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици. 2020;:167-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије" in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици (2020):167-183,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993 .

Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне

Савић-Грујић, Ана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10350
AB  - Based on a cartographic representati on of various dialectical versions
of the lexeme zaova in the Prizren-Timok dialect areal, the territorial distribution
of the continuant sonant -l in a syllable-fi nal position has been
presented, an idiosyncrasy of this part of the Serbian linguistic territory.
The material used in the study was excerpted from the material compiled
for Volume I of the Serbian Dialectological Atlas, and further expanded by
the use of relevant dialectic material from dictionaries from the same speech
area. An overview of the monographic descriptions of the Prizren-Timok
speech provided an abundance of data and enabled the precise overview of
this linguistic facet.
AB  - У овом раду је картографским представљањем различитих дијалекатских ликова лексеме заова (зьлва, зьªлва, зьвла, залва, зьва, зьава, зава)
на призренско-тимочком дијалекатском ареалу указано на територијалну
распрострањеност континуаната сонанта л на крају слога, спецификума
овог дела српске језичке територије. Грађа је ексцерпирана из материјала
прикупљеног за I том Српског дијалектолошког атласа и допуњена релевантном дијалекатском грађом из речника с истог говорног подручја. Преглед монографских описа призренско-тимочких говора пружио је обиље података и омогућио прецизно сагледавање ове лингвистичке датости.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне
T1  - The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone
SP  - 645
EP  - 653
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2019",
abstract = "Based on a cartographic representati on of various dialectical versions
of the lexeme zaova in the Prizren-Timok dialect areal, the territorial distribution
of the continuant sonant -l in a syllable-fi nal position has been
presented, an idiosyncrasy of this part of the Serbian linguistic territory.
The material used in the study was excerpted from the material compiled
for Volume I of the Serbian Dialectological Atlas, and further expanded by
the use of relevant dialectic material from dictionaries from the same speech
area. An overview of the monographic descriptions of the Prizren-Timok
speech provided an abundance of data and enabled the precise overview of
this linguistic facet., У овом раду је картографским представљањем различитих дијалекатских ликова лексеме заова (зьлва, зьªлва, зьвла, залва, зьва, зьава, зава)
на призренско-тимочком дијалекатском ареалу указано на територијалну
распрострањеност континуаната сонанта л на крају слога, спецификума
овог дела српске језичке територије. Грађа је ексцерпирана из материјала
прикупљеног за I том Српског дијалектолошког атласа и допуњена релевантном дијалекатском грађом из речника с истог говорног подручја. Преглед монографских описа призренско-тимочких говора пружио је обиље података и омогућио прецизно сагледавање ове лингвистичке датости.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне, The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone",
pages = "645-653",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2019). Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 645-653.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350
Савић-Грујић АР. Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне. in Наш језик. 2019;50(2):645-653.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):645-653,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350 .

Негативне метафоре у карактеризацији човека

Савић-Грујић, Ана Р.

(Ниш : Филозофски факултет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11995
AB  - This work deals with the metaphoric denotations of an individual in the speech of the Svrljig area, based on his negative physical traits. The corpus is comprised of more than 130 lexemes which were obtained by the research in the field, based on the Question-naire for collecting the anthropographic lexicon. The aim of this research was to establish the relationship between the negative phys-ical traits of an idividual and different entities from his environment through the prism of metaphoric denotations.
AB  - У овом раду представљена су метафоричка именовања човека у говорима сврљишког краја, заснована на негативним физичким особинама. Корпус чини више од 130 лексема, до којих се дошло тренским истраживањем на основу Упитника за прикупљање антропографске лексике. Циљ истраживања јесте да кроз призму метафоричких именовања, насталих путем асоцијативне идентификације, успоставимо везу измеёу човека негативних физичких особина и различитих ентитета из њего-вог окружења.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику = Опсцена и друга колоквијална лексика во српскиот и македонскиот јазик : зборник радова са научног скупа Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику одржаног 19. априла 2019. године у Нишу
T1  - Негативне метафоре у карактеризацији човека
T1  - Negative Metaphors in the Characterization of an Individual
SP  - 313
EP  - 325
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11995
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2019",
abstract = "This work deals with the metaphoric denotations of an individual in the speech of the Svrljig area, based on his negative physical traits. The corpus is comprised of more than 130 lexemes which were obtained by the research in the field, based on the Question-naire for collecting the anthropographic lexicon. The aim of this research was to establish the relationship between the negative phys-ical traits of an idividual and different entities from his environment through the prism of metaphoric denotations., У овом раду представљена су метафоричка именовања човека у говорима сврљишког краја, заснована на негативним физичким особинама. Корпус чини више од 130 лексема, до којих се дошло тренским истраживањем на основу Упитника за прикупљање антропографске лексике. Циљ истраживања јесте да кроз призму метафоричких именовања, насталих путем асоцијативне идентификације, успоставимо везу измеёу човека негативних физичких особина и различитих ентитета из њего-вог окружења.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику = Опсцена и друга колоквијална лексика во српскиот и македонскиот јазик : зборник радова са научног скупа Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику одржаног 19. априла 2019. године у Нишу",
booktitle = "Негативне метафоре у карактеризацији човека, Negative Metaphors in the Characterization of an Individual",
pages = "313-325",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11995"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2019). Негативне метафоре у карактеризацији човека. in Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику = Опсцена и друга колоквијална лексика во српскиот и македонскиот јазик : зборник радова са научног скупа Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику одржаног 19. априла 2019. године у Нишу
Ниш : Филозофски факултет., 313-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11995
Савић-Грујић АР. Негативне метафоре у карактеризацији човека. in Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику = Опсцена и друга колоквијална лексика во српскиот и македонскиот јазик : зборник радова са научног скупа Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику одржаног 19. априла 2019. године у Нишу. 2019;:313-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11995 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Негативне метафоре у карактеризацији човека" in Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику = Опсцена и друга колоквијална лексика во српскиот и македонскиот јазик : зборник радова са научног скупа Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику одржаног 19. априла 2019. године у Нишу (2019):313-325,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11995 .

Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије

Савић-Грујић, Ана Р.

(Темишвар : Западни универзитет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11990
AB  - У раду су представљени лексички синоними ексцерпирани из
Речника пастирства југоисточне Србије Н. Богдановића. Одабиром
једног броја именичких и придевских лексичких јединица показано
је да су широка територија, више дијалекатских типова у оквиру
призренско-тимочке дијалекатске области, као и различит утицај
старине и других веза условили појаву великог броја речи код којих
се на семантичком плану реализује значењска блискост. Такође,
истакнуто је да се синонимија обично успоставља на нивоу веће
целине (два дијалекатска типа у оквиру призренско-тимочке
дијалекатске области или два села у оквиру једног дијалектаског
типа) и да исти говорник никада истовремено неће употребити две
лексеме са истим значењем.
PB  - Темишвар : Западни универзитет
T2  - Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана
T1  - Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије
SP  - 219
EP  - 227
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11990
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2019",
abstract = "У раду су представљени лексички синоними ексцерпирани из
Речника пастирства југоисточне Србије Н. Богдановића. Одабиром
једног броја именичких и придевских лексичких јединица показано
је да су широка територија, више дијалекатских типова у оквиру
призренско-тимочке дијалекатске области, као и различит утицај
старине и других веза условили појаву великог броја речи код којих
се на семантичком плану реализује значењска блискост. Такође,
истакнуто је да се синонимија обично успоставља на нивоу веће
целине (два дијалекатска типа у оквиру призренско-тимочке
дијалекатске области или два села у оквиру једног дијалектаског
типа) и да исти говорник никада истовремено неће употребити две
лексеме са истим значењем.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет",
journal = "Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана",
booktitle = "Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије",
pages = "219-227",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11990"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2019). Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана
Темишвар : Западни универзитет., 219-227.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11990
Савић-Грујић АР. Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана. 2019;:219-227.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11990 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Лексички синоними у Речнику пастирства југоисточне Србије" in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана (2019):219-227,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11990 .

Стереотипи о људској лепоти у говорима сврљишког краја

Савић-Грујић, Ана

(София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“, 2019)

TY  - CONF
AU  - Савић-Грујић, Ана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7268
AB  - The determination of the semantic extent of lexical units which refer to the nomination of an individual has led to a more precise lexical image of the speech of the Svrljig area, but also to the understanding of the cultural identity of a single linguistic community. In a word, the formation of these lexical units is primarily based on visual perception (color, size, shape and the like). At the same time, their final form was also influenced by the socio-cultural specificities of the speech community which rested on the traditional human life values of people living in a rural environment. The volume and diversity of the nominations used to denote physical characteristics reflect a clear cultural specificity of the speech community in which everything that disrupts the ideal of a natural image and is not in accordance with the social norms is deemed negative.
PB  - София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“
C3  - Стереотипът в славянските езици, литератури и култури
T1  - Стереотипи о људској лепоти у говорима сврљишког краја
SP  - 105
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7268
ER  - 
@conference{
author = "Савић-Грујић, Ана",
year = "2019",
abstract = "The determination of the semantic extent of lexical units which refer to the nomination of an individual has led to a more precise lexical image of the speech of the Svrljig area, but also to the understanding of the cultural identity of a single linguistic community. In a word, the formation of these lexical units is primarily based on visual perception (color, size, shape and the like). At the same time, their final form was also influenced by the socio-cultural specificities of the speech community which rested on the traditional human life values of people living in a rural environment. The volume and diversity of the nominations used to denote physical characteristics reflect a clear cultural specificity of the speech community in which everything that disrupts the ideal of a natural image and is not in accordance with the social norms is deemed negative.",
publisher = "София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“",
journal = "Стереотипът в славянските езици, литератури и култури",
title = "Стереотипи о људској лепоти у говорима сврљишког краја",
pages = "105-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7268"
}
Савић-Грујић, А.. (2019). Стереотипи о људској лепоти у говорима сврљишког краја. in Стереотипът в славянските езици, литератури и култури
София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“., 105-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7268
Савић-Грујић А. Стереотипи о људској лепоти у говорима сврљишког краја. in Стереотипът в славянските езици, литератури и култури. 2019;:105-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7268 .
Савић-Грујић, Ана, "Стереотипи о људској лепоти у говорима сврљишког краја" in Стереотипът в славянските езици, литератури и култури (2019):105-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7268 .

Антропографска лексика у говорима сврљишког краја – лингвогеографски приступ

Савић-Грујић, Ана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6141
AB  - The doctoral dissertation entitled The anthropological lexicon in the speech
of the Svrljig area – a linguo-geographic approach deals with the study of the
lexicon which is used to denote an individual based on his physical traits, in the
speech of the Svrljig area.
The term anthropogeographic lexicon refers to a lexicon used to denote an
individual based on his features: physical features, social features, character.
In the analysis of this lexicon, we selected an approach based on what is
evident, and this primarily includes the physical features of individuals, that is,
characteristics which the interlocutor can see (and/or hear) in contact with the
individual in possession of these features. In order to obtain more precise results,
we carried out the research in a very narrow geographic area – in the speech of
the Svrljig area.
A detailed analysis founded on relevant and extensive material, collected in
the field, offered us the opportunity to use a linguistic perspective in order to view
how a particular human community treats a certain part of the social reality – an
individual and his physical features.
The subject matter of this dissertation consists of more than 1600 nominal
and adjectival lexemes of the Svrljig area, which can be defined as words which
characterize an individual based on his physical features, and which belong to the
semantic micro field of “physical features“, as a part of the semantic field “human
traits“ and the associated field of “man“.
The aim of this research was to isolate and study this lexicon, to organize
an appropriate discussion, map the geographic distribution of certain lexemes and
compile a dictionary.
The determination of the semantic extent of lexical units which refer to the
nomination and qualification of an individual has led to a more precise lexical
image of the speech of the Svrljig area, but also to the understanding of the cultural
identity of a single linguistic community. In a word, the formation of these lexical
units is primarily based on visual perception (color, size, shape and the like). At the same time, their final form was also influenced by the socio-cultural specificities
of the speech community which rested on the traditional human life values of
people living in a rural environment. The volume and diversity of the nominations
used to denote physical characteristics reflect a clear cultural specificity of the
speech community in which everything that disrupts the ideal of a natural image
and is not in accordance with the social norms is deemed negative. On the other
hand, the number of positive and expressively neutral lexical units used to denote
an individual with positive physical characteristics, as well as those which in no
way deviate from the patterns of social norm, is negligible.
A large part of this lexicon is represented by lexical units motivated by the
name of a body part, but a significant percentage is made up of words which are the
result of a metaphoric extension related to various entities from the environment,
as well as lexical units based on a mythological semantic motivation.
The derivational analysis included only those words which in synchronic
terms can be considered derived words. The derivations obtained through
prefixation and suffixation were analyzed as derivates which are the result of a
complex-suffixation derivation process. Special attention was paid to suffixation
as the basic and most widely available means of derivation. Suffixes were
represented in combination with the base to which they were bound, and their
productivity and meaning in terms of derivation were indicated.
Lexical maps were used to represent the geographic distribution of ten
selected lexemes. Since there is significant homogeneity on the lexical field,
the differentiations between the Timok-Lužnice and Svrljg-Zaplanje speech are
almost non-existent.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Антропографска лексика у говорима сврљишког краја – лингвогеографски приступ
T1  - The Anthropographic Lexicon in the Speech of the Svrljig Area ‒ a Linguo-Geographic Approach
VL  - 64
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6141
ER  - 
@book{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2017",
abstract = "The doctoral dissertation entitled The anthropological lexicon in the speech
of the Svrljig area – a linguo-geographic approach deals with the study of the
lexicon which is used to denote an individual based on his physical traits, in the
speech of the Svrljig area.
The term anthropogeographic lexicon refers to a lexicon used to denote an
individual based on his features: physical features, social features, character.
In the analysis of this lexicon, we selected an approach based on what is
evident, and this primarily includes the physical features of individuals, that is,
characteristics which the interlocutor can see (and/or hear) in contact with the
individual in possession of these features. In order to obtain more precise results,
we carried out the research in a very narrow geographic area – in the speech of
the Svrljig area.
A detailed analysis founded on relevant and extensive material, collected in
the field, offered us the opportunity to use a linguistic perspective in order to view
how a particular human community treats a certain part of the social reality – an
individual and his physical features.
The subject matter of this dissertation consists of more than 1600 nominal
and adjectival lexemes of the Svrljig area, which can be defined as words which
characterize an individual based on his physical features, and which belong to the
semantic micro field of “physical features“, as a part of the semantic field “human
traits“ and the associated field of “man“.
The aim of this research was to isolate and study this lexicon, to organize
an appropriate discussion, map the geographic distribution of certain lexemes and
compile a dictionary.
The determination of the semantic extent of lexical units which refer to the
nomination and qualification of an individual has led to a more precise lexical
image of the speech of the Svrljig area, but also to the understanding of the cultural
identity of a single linguistic community. In a word, the formation of these lexical
units is primarily based on visual perception (color, size, shape and the like). At the same time, their final form was also influenced by the socio-cultural specificities
of the speech community which rested on the traditional human life values of
people living in a rural environment. The volume and diversity of the nominations
used to denote physical characteristics reflect a clear cultural specificity of the
speech community in which everything that disrupts the ideal of a natural image
and is not in accordance with the social norms is deemed negative. On the other
hand, the number of positive and expressively neutral lexical units used to denote
an individual with positive physical characteristics, as well as those which in no
way deviate from the patterns of social norm, is negligible.
A large part of this lexicon is represented by lexical units motivated by the
name of a body part, but a significant percentage is made up of words which are the
result of a metaphoric extension related to various entities from the environment,
as well as lexical units based on a mythological semantic motivation.
The derivational analysis included only those words which in synchronic
terms can be considered derived words. The derivations obtained through
prefixation and suffixation were analyzed as derivates which are the result of a
complex-suffixation derivation process. Special attention was paid to suffixation
as the basic and most widely available means of derivation. Suffixes were
represented in combination with the base to which they were bound, and their
productivity and meaning in terms of derivation were indicated.
Lexical maps were used to represent the geographic distribution of ten
selected lexemes. Since there is significant homogeneity on the lexical field,
the differentiations between the Timok-Lužnice and Svrljg-Zaplanje speech are
almost non-existent.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Антропографска лексика у говорима сврљишког краја – лингвогеографски приступ, The Anthropographic Lexicon in the Speech of the Svrljig Area ‒ a Linguo-Geographic Approach",
volume = "64",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6141"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2017). Антропографска лексика у говорима сврљишког краја – лингвогеографски приступ. in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик САНУ., 64(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6141
Савић-Грујић АР. Антропографска лексика у говорима сврљишког краја – лингвогеографски приступ. in Српски дијалектолошки зборник. 2017;64(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6141 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Антропографска лексика у говорима сврљишког краја – лингвогеографски приступ" in Српски дијалектолошки зборник, 64, no. 2 (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6141 .

Лексеме за именовање особа мале главе у говорима сврљишког краја

Савић-Грујић, Ана Р.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7444
AB  - У овом раду представљене су именичке лексеме којима се на
основу семе изгледа „који је мале главе“ именују особе у говорима
сврљишког краја. Коришћена грађа прикупљена је при изради докторске дисертациje Антропографска лексика у говорима сврљишког
краја – лингвогеографски приступ, а употпуњена подацима из Антропографског речника југоисточне Србије Н. Богдановића. Анализом је
обухваћено 20 именичких лексема, углавном заснованих на субјективној оцени појединаца, али и на уверењима и представама патријархалне заједнице.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лексеме за именовање особа мале главе у говорима сврљишког краја
T1  - A Person with a Small Head in the Speech of the Svrljig Area
SP  - 169
EP  - 176
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7444
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2017",
abstract = "У овом раду представљене су именичке лексеме којима се на
основу семе изгледа „који је мале главе“ именују особе у говорима
сврљишког краја. Коришћена грађа прикупљена је при изради докторске дисертациje Антропографска лексика у говорима сврљишког
краја – лингвогеографски приступ, а употпуњена подацима из Антропографског речника југоисточне Србије Н. Богдановића. Анализом је
обухваћено 20 именичких лексема, углавном заснованих на субјективној оцени појединаца, али и на уверењима и представама патријархалне заједнице.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лексеме за именовање особа мале главе у говорима сврљишког краја, A Person with a Small Head in the Speech of the Svrljig Area",
pages = "169-176",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7444"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2017). Лексеме за именовање особа мале главе у говорима сврљишког краја. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 169-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7444
Савић-Грујић АР. Лексеме за именовање особа мале главе у говорима сврљишког краја. in Наш језик. 2017;48(3-4):169-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7444 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Лексеме за именовање особа мале главе у говорима сврљишког краја" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):169-176,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7444 .

Лексика за означавање особа специфичних физичких особина у говору села каменице

Савић-Грујић, Ана Р.; Јовановић, Властимир Ж.

(Ниш : Филозофски факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
AU  - Јовановић, Властимир Ж.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12208
AB  - У овом прилогу даје се систематизован попис именичких и придевских
лексема којима се у говору села Каменице код Ниша означавају особе специфичних
физичких особина. Грађа је распоређена у три тематске целине: I глава, делови главе
и врат, II труп и удови и III општи физички изглед и здравствено стање. Детаљно
класификован лексички материјал доступан је за даљу лексичко-семантичку и
творбену анализу.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Лексика за означавање особа специфичних физичких особина у говору села каменице
SP  - 227
EP  - 244
VL  - 28
IS  - 15
DO  - 2334-6922
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12208
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р. and Јовановић, Властимир Ж.",
year = "2017",
abstract = "У овом прилогу даје се систематизован попис именичких и придевских
лексема којима се у говору села Каменице код Ниша означавају особе специфичних
физичких особина. Грађа је распоређена у три тематске целине: I глава, делови главе
и врат, II труп и удови и III општи физички изглед и здравствено стање. Детаљно
класификован лексички материјал доступан је за даљу лексичко-семантичку и
творбену анализу.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Лексика за означавање особа специфичних физичких особина у говору села каменице",
pages = "227-244",
volume = "28",
number = "15",
doi = "2334-6922",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12208"
}
Савић-Грујић, А. Р.,& Јовановић, В. Ж.. (2017). Лексика за означавање особа специфичних физичких особина у говору села каменице. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 28(15), 227-244.
https://doi.org/2334-6922
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12208
Савић-Грујић АР, Јовановић ВЖ. Лексика за означавање особа специфичних физичких особина у говору села каменице. in Годишњак за српски језик. 2017;28(15):227-244.
doi:2334-6922
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12208 .
Савић-Грујић, Ана Р., Јовановић, Властимир Ж., "Лексика за означавање особа специфичних физичких особина у говору села каменице" in Годишњак за српски језик, 28, no. 15 (2017):227-244,
https://doi.org/2334-6922 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12208 .

Степен очуваности полугласника и палатализованих сугласника к, г у тимочко-лужничким говорима сврљишког краја

Савић-Грујић, Ана Р.

(Ниш : Филозофски факултет, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11992
AB  - Belic's study the dialects of the eastern and southern serbia comprises the wide area of
Dialectical types, with the obvious tendency of the young erudite to notice the common features as the
Signs of the whole, but also to describe the internal differences which form the particular dialectical
Zones and systems.

That is just why belic's dialects are the basic and the most complete book about
Prizren-timok speeches, being also abundantly documented and authoritatively structured, every
Further research of particular speeches and particular language segments from the areas of belic's
Dialects have relied od this foundation stone. In that way many questions, which were made by beli¢
And also widely resolved, were profounded and precized, which actually contributed to the constitution
Of the clear linguistic image of the prizren-timok speches in the frame of serbian speaking area as a
Wholeness.

However, in spite of the former research, numerous nonlinguistic factors initiated the
Appearance of the innovations whose incorporation is particularly obvious in the young people’s way
Of speaking, which, on the linguistic plan, results in the need to continue the further research work and
The interpretation of the collected linguistic facts.

Having this idea in mind our tendency is to, taking beli¢’s dialects into consideration, view
The changes which demand phonetic plan, and which are referred to the degree of the preservation of
Semivowels which as archaisms typical of the whole prizren-timok dialect, and the palatalization of the
Consonants & and g in front of e, i and behind /, /j, nj as the innovative features of the timok-luznica
Speaking type. The research is based on the lexical material which is made of the adjective and
Nominal lexemes, which are used to qualify and nominate the persons of male which is based on the
Expression of certain (most frequently negative) physical characteristics; this is particularly obvious at
The several puncts in the area around svrljig, which belong to the timok-luznica dialectical type.

Linguogeographical maps, which are attached, are used to precise geographical spreading of
The different phonetic realizations of the analyzed lexemes.
AB  - Наш рад представља покушај да у светлу Белићевих Дијалеката источне и јужне
Србије сагледамо промене које захватају фонетски план, а тичу се степена очуваности
полугласника, као архаизма својственог целом  призренско-тимоком _ дијалекату, и
палатализације сугласника к и 2 испред е, и и иза ], љ, њ као иновативне одлике тимочко-
лужничког говорног типа. Истраживање се заснива на лексичком материјалу сачињеном од
придевских и именичких лексема, којима се у неколико одабраних пунктова у сврљишком
крају означавају особе мушког пола на основу поседовања особине која се манифестује у
спољашњем виду и оставља непријатан естетски утисак.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Александар Белић - 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника
T1  - Степен очуваности полугласника и палатализованих сугласника к, г у тимочко-лужничким говорима сврљишког краја
T1  - The Condition of Semivowels and Palatalized Consonants k, g in the Type of Speeches of Timok-Luznica
SP  - 113
EP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11992
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2017",
abstract = "Belic's study the dialects of the eastern and southern serbia comprises the wide area of
Dialectical types, with the obvious tendency of the young erudite to notice the common features as the
Signs of the whole, but also to describe the internal differences which form the particular dialectical
Zones and systems.

That is just why belic's dialects are the basic and the most complete book about
Prizren-timok speeches, being also abundantly documented and authoritatively structured, every
Further research of particular speeches and particular language segments from the areas of belic's
Dialects have relied od this foundation stone. In that way many questions, which were made by beli¢
And also widely resolved, were profounded and precized, which actually contributed to the constitution
Of the clear linguistic image of the prizren-timok speches in the frame of serbian speaking area as a
Wholeness.

However, in spite of the former research, numerous nonlinguistic factors initiated the
Appearance of the innovations whose incorporation is particularly obvious in the young people’s way
Of speaking, which, on the linguistic plan, results in the need to continue the further research work and
The interpretation of the collected linguistic facts.

Having this idea in mind our tendency is to, taking beli¢’s dialects into consideration, view
The changes which demand phonetic plan, and which are referred to the degree of the preservation of
Semivowels which as archaisms typical of the whole prizren-timok dialect, and the palatalization of the
Consonants & and g in front of e, i and behind /, /j, nj as the innovative features of the timok-luznica
Speaking type. The research is based on the lexical material which is made of the adjective and
Nominal lexemes, which are used to qualify and nominate the persons of male which is based on the
Expression of certain (most frequently negative) physical characteristics; this is particularly obvious at
The several puncts in the area around svrljig, which belong to the timok-luznica dialectical type.

Linguogeographical maps, which are attached, are used to precise geographical spreading of
The different phonetic realizations of the analyzed lexemes., Наш рад представља покушај да у светлу Белићевих Дијалеката источне и јужне
Србије сагледамо промене које захватају фонетски план, а тичу се степена очуваности
полугласника, као архаизма својственог целом  призренско-тимоком _ дијалекату, и
палатализације сугласника к и 2 испред е, и и иза ], љ, њ као иновативне одлике тимочко-
лужничког говорног типа. Истраживање се заснива на лексичком материјалу сачињеном од
придевских и именичких лексема, којима се у неколико одабраних пунктова у сврљишком
крају означавају особе мушког пола на основу поседовања особине која се манифестује у
спољашњем виду и оставља непријатан естетски утисак.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Александар Белић - 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника",
booktitle = "Степен очуваности полугласника и палатализованих сугласника к, г у тимочко-лужничким говорима сврљишког краја, The Condition of Semivowels and Palatalized Consonants k, g in the Type of Speeches of Timok-Luznica",
pages = "113-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11992"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2017). Степен очуваности полугласника и палатализованих сугласника к, г у тимочко-лужничким говорима сврљишког краја. in Александар Белић - 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника
Ниш : Филозофски факултет., 113-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11992
Савић-Грујић АР. Степен очуваности полугласника и палатализованих сугласника к, г у тимочко-лужничким говорима сврљишког краја. in Александар Белић - 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника. 2017;:113-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11992 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Степен очуваности полугласника и палатализованих сугласника к, г у тимочко-лужничким говорима сврљишког краја" in Александар Белић - 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника (2017):113-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11992 .

Моциони суфикси у сврљишким говорима српског језика

Савић-Грујић, Ана Р.

(Ниш : Филозофски факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11973
AB  - Рад се бави изучавањем творбеног маркирања именица којима се означавају женска лица у говорима сврљишког краја (источна Србија). Установљени су продуктивни суфикси у моционој творби и њихови корелативни парњаци. Анализа се темељи на корпусу који је прикупљен у говорима сврљишког краја за потребе докторске дисертације Антропографска лексика у говорима сврљишког краја ‒ лингвогеографски приступ.
AB  - In this paper we studied the derivational marking of nouns marked for female
gender. The analysis is based on a corpus of over 200 noun derivatives which in the
speech of the Svrljig area refer to females with certain pronounced physical traits.
The corpus abounds in features which are known to be found among males and
females, excluding those which were classified only as female, and whose male
correlations were established by analogy. We outlined the productive suffixes in the
derivation of nouns marked for female gender and their correlational pairs. In terms
of the state of the literary language, this analysis has indicated that the productivity
of the suffix -ica, one of the most productive suffixes in the derivation process of
nouns marked for female gender in formal language of the Svrljig area is poor. On
the other hand, the suffix -na which in the derivation process of nouns marked for
female gender in the speech of the Svrljig area is the second most productive suffix
right after the most productive suffix –ka, is not even noted in the literary language.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Моциони суфикси у сврљишким говорима српског језика
T1  - Derivation of Nouns Marked for Female Gender from Forms Marked for Male Gender
SP  - 165
EP  - 174
VL  - 28
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11973
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2017",
abstract = "Рад се бави изучавањем творбеног маркирања именица којима се означавају женска лица у говорима сврљишког краја (источна Србија). Установљени су продуктивни суфикси у моционој творби и њихови корелативни парњаци. Анализа се темељи на корпусу који је прикупљен у говорима сврљишког краја за потребе докторске дисертације Антропографска лексика у говорима сврљишког краја ‒ лингвогеографски приступ., In this paper we studied the derivational marking of nouns marked for female
gender. The analysis is based on a corpus of over 200 noun derivatives which in the
speech of the Svrljig area refer to females with certain pronounced physical traits.
The corpus abounds in features which are known to be found among males and
females, excluding those which were classified only as female, and whose male
correlations were established by analogy. We outlined the productive suffixes in the
derivation of nouns marked for female gender and their correlational pairs. In terms
of the state of the literary language, this analysis has indicated that the productivity
of the suffix -ica, one of the most productive suffixes in the derivation process of
nouns marked for female gender in formal language of the Svrljig area is poor. On
the other hand, the suffix -na which in the derivation process of nouns marked for
female gender in the speech of the Svrljig area is the second most productive suffix
right after the most productive suffix –ka, is not even noted in the literary language.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Моциони суфикси у сврљишким говорима српског језика, Derivation of Nouns Marked for Female Gender from Forms Marked for Male Gender",
pages = "165-174",
volume = "28",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11973"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2017). Моциони суфикси у сврљишким говорима српског језика. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 28(15), 165-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11973
Савић-Грујић АР. Моциони суфикси у сврљишким говорима српског језика. in Годишњак за српски језик. 2017;28(15):165-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11973 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Моциони суфикси у сврљишким говорима српског језика" in Годишњак за српски језик, 28, no. 15 (2017):165-174,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11973 .

Лексеме за означавање особа специфична хода у југоисточним српским говорима

Савић-Грујић, Ана Р.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9944
AB  - The thematic group with the dominant seme “leg” and the same name consists of
adjective and nominal lexemes which are used to describe and name individuals based on
the specific appearance of their leg/legs. The conceptual value of the lexeme leg includes
numerous potential semes which contain information on different specificities of the lower
extremities realized on the visual plain, and as such are motivation for qualification and
nomination. It is precisely the large number of the semes that have conditioned the existence
of ten thematic sub-groups within which the lexical units are motivated by the way an
individual moves, and which deviates from the normal way of walking: an individual with
a limp, and individual who waddles, an individual who skips when they walk, an individual
who hops while they walk, an individual who takes big steps, an individual who takes small
steps, an individual with wobbly knees, a woman who sways her hips when she walks.
AB  - Циљ овог рада био је да с лексичко-семантичког становишта представимо
више од 150 именичких и придевских лексема којима се у говорима сврљишког
краја (источна Србија) означава особа специфична хода. Лексеме су на основу доминантних сема у којима је садржана информација о карактеристичном кретању,
распоређене у десет тематских подгрупа: Особа која храмље, Особа која се гега
у ходу, Особа која хода споро, с напором, Особа која брзо хода, Особа која хода
потрчкујући, Особа која поскакује кад хода, Особа која прави крупне кораке, Особа која прави ситне кораке, Особа којој клецају колена, Жена која њише куковима
док хода. Конституисање лексичких јединица којима се квалификује и номинује
особа специфична хода првенствено је засновано на визуелној перцепцији, али
су спецификацији њихових значења допринеле социокултурне специфичности
говорне заједнице као и вредносни ставови дијалекатског говорника.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексеме за означавање особа специфична хода у југоисточним српским говорима
T1  - Lexemes for Denoting Individuals with Specific Ways of Walking
SP  - 443
EP  - 455
VL  - 22
DO  - 10.18485/sj.2017.22.1.27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9944
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2017",
abstract = "The thematic group with the dominant seme “leg” and the same name consists of
adjective and nominal lexemes which are used to describe and name individuals based on
the specific appearance of their leg/legs. The conceptual value of the lexeme leg includes
numerous potential semes which contain information on different specificities of the lower
extremities realized on the visual plain, and as such are motivation for qualification and
nomination. It is precisely the large number of the semes that have conditioned the existence
of ten thematic sub-groups within which the lexical units are motivated by the way an
individual moves, and which deviates from the normal way of walking: an individual with
a limp, and individual who waddles, an individual who skips when they walk, an individual
who hops while they walk, an individual who takes big steps, an individual who takes small
steps, an individual with wobbly knees, a woman who sways her hips when she walks., Циљ овог рада био је да с лексичко-семантичког становишта представимо
више од 150 именичких и придевских лексема којима се у говорима сврљишког
краја (источна Србија) означава особа специфична хода. Лексеме су на основу доминантних сема у којима је садржана информација о карактеристичном кретању,
распоређене у десет тематских подгрупа: Особа која храмље, Особа која се гега
у ходу, Особа која хода споро, с напором, Особа која брзо хода, Особа која хода
потрчкујући, Особа која поскакује кад хода, Особа која прави крупне кораке, Особа која прави ситне кораке, Особа којој клецају колена, Жена која њише куковима
док хода. Конституисање лексичких јединица којима се квалификује и номинује
особа специфична хода првенствено је засновано на визуелној перцепцији, али
су спецификацији њихових значења допринеле социокултурне специфичности
говорне заједнице као и вредносни ставови дијалекатског говорника.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексеме за означавање особа специфична хода у југоисточним српским говорима, Lexemes for Denoting Individuals with Specific Ways of Walking",
pages = "443-455",
volume = "22",
doi = "10.18485/sj.2017.22.1.27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9944"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2017). Лексеме за означавање особа специфична хода у југоисточним српским говорима. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 22, 443-455.
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9944
Савић-Грујић АР. Лексеме за означавање особа специфична хода у југоисточним српским говорима. in Српски језик. 2017;22:443-455.
doi:10.18485/sj.2017.22.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9944 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Лексеме за означавање особа специфична хода у југоисточним српским говорима" in Српски језик, 22 (2017):443-455,
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.27 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9944 .

Творба придева са значењем човекових физичких особина у говорима сврљишког краја

Савић-Грујић, Ана

(Приштина : Филозофски факултет, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12213
AB  - У раду су представљени придеви којима се у говорима сврљишког краја
квалификују особе специфичних телесних особина. Творбеном анализом обухваћено је више од 300 деривата добијених префиксацијом, суфиксацијом и сложено-суфиксалним начином творбе. Посебна пажња
посвећена је анализи суфикса, који су представљени у комбинацији с основом уз коју се везују, а уједно је указано и на њихову продуктивност и значење на деривационом плану.
AB  - Our analysis focuses on all the adjectives which refer to human
physical traits in the speech of the villages in the Svrljig area. This
derivational analysis included more than 300 derivative adjectives
which, from a synchronic point of view, belong to the category of
derived words. The analysis included derivatives which have been
formed through prefixation and suffixation, as well as derivatives
which occurred as the result of compound-suffix derivation. Special
attention was paid to suffixation as the basic and most frequently
available means of adjective formation. Suffixes are represented in
combination with the base they are bound to, with an indication of
their productivity and meaning in derivational terms.
A study of the material indicates that adjective derivation by
means of suffixation is made possible with the use of 20 suffixes and
suffix derivatives, 10 of which have one confirmation each. The
greatest productivity has been found for the noun base and suffix –av
(52) which a total number of recorded derivative adjectives is 200.
The prefix-suffix derivation process is the least frequent, and thus
only 12 adjectives were derived in this way. Contrary to the mainstream
opinion that complex words are not characteristic of our
diasystem, the derivation process involving adjectives referring to
humans based on physical traits shows great productivity in the
compound-suffix derivation process. More than 90 complex words
were derived from the binding the suffix –av (4), -as / -es (54) and the
zero suffix (37) to complex bases. Another difference compared to the
literary language is reflected in the occurrence of various forms of
one suffix, which came about as the consequence of vowel changes
(-as / -es : -ast). It is also not infrequent that during derivation, various
forms of bases are used, or that a nonproductive basis in one
system is productive in another. So for example it has been
confirmed that in the speech of the Svrljig area the suffix –av is
bound to adjective bases or that the suffix -as / -es is bound to verbal
bases, which is almost never found in literary language.
PB  - Приштина : Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
T1  - Творба придева са значењем човекових физичких особина у говорима сврљишког краја
T1  - Formation of Adjectives Referring to Human Physical Traits in the Speech of the Svrljig Area
SP  - 49
EP  - 65
VL  - 46
IS  - 4
DO  - 10.5937/ZRFFP46-12552
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12213
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана",
year = "2016",
abstract = "У раду су представљени придеви којима се у говорима сврљишког краја
квалификују особе специфичних телесних особина. Творбеном анализом обухваћено је више од 300 деривата добијених префиксацијом, суфиксацијом и сложено-суфиксалним начином творбе. Посебна пажња
посвећена је анализи суфикса, који су представљени у комбинацији с основом уз коју се везују, а уједно је указано и на њихову продуктивност и значење на деривационом плану., Our analysis focuses on all the adjectives which refer to human
physical traits in the speech of the villages in the Svrljig area. This
derivational analysis included more than 300 derivative adjectives
which, from a synchronic point of view, belong to the category of
derived words. The analysis included derivatives which have been
formed through prefixation and suffixation, as well as derivatives
which occurred as the result of compound-suffix derivation. Special
attention was paid to suffixation as the basic and most frequently
available means of adjective formation. Suffixes are represented in
combination with the base they are bound to, with an indication of
their productivity and meaning in derivational terms.
A study of the material indicates that adjective derivation by
means of suffixation is made possible with the use of 20 suffixes and
suffix derivatives, 10 of which have one confirmation each. The
greatest productivity has been found for the noun base and suffix –av
(52) which a total number of recorded derivative adjectives is 200.
The prefix-suffix derivation process is the least frequent, and thus
only 12 adjectives were derived in this way. Contrary to the mainstream
opinion that complex words are not characteristic of our
diasystem, the derivation process involving adjectives referring to
humans based on physical traits shows great productivity in the
compound-suffix derivation process. More than 90 complex words
were derived from the binding the suffix –av (4), -as / -es (54) and the
zero suffix (37) to complex bases. Another difference compared to the
literary language is reflected in the occurrence of various forms of
one suffix, which came about as the consequence of vowel changes
(-as / -es : -ast). It is also not infrequent that during derivation, various
forms of bases are used, or that a nonproductive basis in one
system is productive in another. So for example it has been
confirmed that in the speech of the Svrljig area the suffix –av is
bound to adjective bases or that the suffix -as / -es is bound to verbal
bases, which is almost never found in literary language.",
publisher = "Приштина : Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета у Приштини",
title = "Творба придева са значењем човекових физичких особина у говорима сврљишког краја, Formation of Adjectives Referring to Human Physical Traits in the Speech of the Svrljig Area",
pages = "49-65",
volume = "46",
number = "4",
doi = "10.5937/ZRFFP46-12552",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12213"
}
Савић-Грујић, А.. (2016). Творба придева са значењем човекових физичких особина у говорима сврљишког краја. in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
Приштина : Филозофски факултет., 46(4), 49-65.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP46-12552
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12213
Савић-Грујић А. Творба придева са значењем човекових физичких особина у говорима сврљишког краја. in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 2016;46(4):49-65.
doi:10.5937/ZRFFP46-12552
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12213 .
Савић-Грујић, Ана, "Творба придева са значењем човекових физичких особина у говорима сврљишког краја" in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 46, no. 4 (2016):49-65,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP46-12552 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12213 .

Лексика соматизама у призренско-тимочким пунктовима на тлу Србије и Румуније – сличности и разлике (на материјалу Српског дијалектолошког атласа)

Савић-Грујић, Ана

(Ниш : Филозофски факултет, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12209
AB  - Конципирањем првих томова Српског дијалектолошког атласа отворена је могућност да се распоред језичких чињеница осмотри на географском
плану, као и да се у фундусу података прикупљених путем јединственог упитника издвоје црте које су заједничке српским народним говорима, па и оним изван
матице, али и оне које су спецификум само једног дела српске језичке територије.
Материјал Српског дијалектолошког атласа пружа нарочито занимљиве податке када је реч о српским говорима на тлу Румуније, од којих једна група
припада тимочком говорном типу (призренско-тимочки дијалекат). Будући да
је лексички план свакако најочитији, те и најпогоднији за анализу, наш задатак био је да упоредним праћењем одговора на истоветна питања из упитника, која се односе на називе појединих делова главе (слепоочница, зеница,
обрва, ноздрва и усна), издвојимо оне одлике које на лексичком плану спајају
ове говоре са матичним, исходишним.
AB  - The material contained within the corpus of the Serbian Dialect Atlas offers the
opportunity to identify those characteristics which are shared by the national
dialects in Serbia, but also those outside the national mainstream, which are specific
to only one part of the Serbian linguistic field.
This paper will focus on the Serbian dialects spoken on the territory of Romania,
one of which belongs to the Timok dialect zone, that is – the dialects of the Prizren-
Timok type.
Considering the fact that the lexicon is most easily available, and thus the most
suitable for analysis, our task was to do a comparative analysis of the responses to the
same questions from the Questionnaire which refer to the names of particular body
parts, and to separate those features which, on a lexical scale, merge these dialects
with the mainstream. Insight into the corpus indicates that there are lexemes which
are shared by the Prizren-Timok dialects in Romania and some of the Prizren-Timok
dialects in Serbia – lexemes known only in one or the other zone, and in the rarest
cases, lexemes which are not to be found in some parts of the two studied zones.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Тематски зборник радова [са трећег међународног научног скупа Наука и савремени универзитет, 2013]. [Tом 4], Језик, књижевност и култура
T1  - Лексика соматизама у призренско-тимочким пунктовима на тлу Србије и Румуније – сличности и разлике (на материјалу Српског дијалектолошког атласа)
SP  - 87
EP  - 96
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12209
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана",
year = "2016",
abstract = "Конципирањем првих томова Српског дијалектолошког атласа отворена је могућност да се распоред језичких чињеница осмотри на географском
плану, као и да се у фундусу података прикупљених путем јединственог упитника издвоје црте које су заједничке српским народним говорима, па и оним изван
матице, али и оне које су спецификум само једног дела српске језичке територије.
Материјал Српског дијалектолошког атласа пружа нарочито занимљиве податке када је реч о српским говорима на тлу Румуније, од којих једна група
припада тимочком говорном типу (призренско-тимочки дијалекат). Будући да
је лексички план свакако најочитији, те и најпогоднији за анализу, наш задатак био је да упоредним праћењем одговора на истоветна питања из упитника, која се односе на називе појединих делова главе (слепоочница, зеница,
обрва, ноздрва и усна), издвојимо оне одлике које на лексичком плану спајају
ове говоре са матичним, исходишним., The material contained within the corpus of the Serbian Dialect Atlas offers the
opportunity to identify those characteristics which are shared by the national
dialects in Serbia, but also those outside the national mainstream, which are specific
to only one part of the Serbian linguistic field.
This paper will focus on the Serbian dialects spoken on the territory of Romania,
one of which belongs to the Timok dialect zone, that is – the dialects of the Prizren-
Timok type.
Considering the fact that the lexicon is most easily available, and thus the most
suitable for analysis, our task was to do a comparative analysis of the responses to the
same questions from the Questionnaire which refer to the names of particular body
parts, and to separate those features which, on a lexical scale, merge these dialects
with the mainstream. Insight into the corpus indicates that there are lexemes which
are shared by the Prizren-Timok dialects in Romania and some of the Prizren-Timok
dialects in Serbia – lexemes known only in one or the other zone, and in the rarest
cases, lexemes which are not to be found in some parts of the two studied zones.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Тематски зборник радова [са трећег међународног научног скупа Наука и савремени универзитет, 2013]. [Tом 4], Језик, књижевност и култура",
title = "Лексика соматизама у призренско-тимочким пунктовима на тлу Србије и Румуније – сличности и разлике (на материјалу Српског дијалектолошког атласа)",
pages = "87-96",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12209"
}
Савић-Грујић, А.. (2016). Лексика соматизама у призренско-тимочким пунктовима на тлу Србије и Румуније – сличности и разлике (на материјалу Српског дијалектолошког атласа). in Тематски зборник радова [са трећег међународног научног скупа Наука и савремени универзитет, 2013]. [Tом 4], Језик, књижевност и култура
Ниш : Филозофски факултет., 87-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12209
Савић-Грујић А. Лексика соматизама у призренско-тимочким пунктовима на тлу Србије и Румуније – сличности и разлике (на материјалу Српског дијалектолошког атласа). in Тематски зборник радова [са трећег међународног научног скупа Наука и савремени универзитет, 2013]. [Tом 4], Језик, књижевност и култура. 2016;:87-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12209 .
Савић-Грујић, Ана, "Лексика соматизама у призренско-тимочким пунктовима на тлу Србије и Румуније – сличности и разлике (на материјалу Српског дијалектолошког атласа)" in Тематски зборник радова [са трећег међународног научног скупа Наука и савремени универзитет, 2013]. [Tом 4], Језик, књижевност и култура (2016):87-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12209 .

Усмено предање као слој дијалекатског речника

Савић-Грујић, Ана Р.

(Сврљиг : Етно-културолошка радионица, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11996
AB  - In the paper, we are pointing at the procedures applied in the Retnik timockog govora
(Dictionary of Timok Speech) by Ljubisa Rajkovic Kozeljac, on confirming the meaning and
use of lexemes, which are supported by the record of folk tradition, primarily the songs. This
sort of an approach makes the dialect dictionary exclusive, enabling at the same time placing lexis in the eternal treasury o folk culture.
AB  - У раду се указује на поступак примењен у Речнику тимочког товора аутора Љубише

Рајковића Кожељца да се за потврду значења и употребе лексема користе записи народних умотворина, понајвише песама. Такав поступак дијалекатски речник

чини екслузивним, али истовремено омогућава смештање лексике у трајну ризницу народне културе.
PB  - Сврљиг : Етно-културолошка радионица
T2  - Етно-културолошки зборник
T1  - Усмено предање као слој дијалекатског речника
T1  - Oral Tradition as a Form of the Dialect Dictionary
SP  - 85
EP  - 89
VL  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11996
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2016",
abstract = "In the paper, we are pointing at the procedures applied in the Retnik timockog govora
(Dictionary of Timok Speech) by Ljubisa Rajkovic Kozeljac, on confirming the meaning and
use of lexemes, which are supported by the record of folk tradition, primarily the songs. This
sort of an approach makes the dialect dictionary exclusive, enabling at the same time placing lexis in the eternal treasury o folk culture., У раду се указује на поступак примењен у Речнику тимочког товора аутора Љубише

Рајковића Кожељца да се за потврду значења и употребе лексема користе записи народних умотворина, понајвише песама. Такав поступак дијалекатски речник

чини екслузивним, али истовремено омогућава смештање лексике у трајну ризницу народне културе.",
publisher = "Сврљиг : Етно-културолошка радионица",
journal = "Етно-културолошки зборник",
title = "Усмено предање као слој дијалекатског речника, Oral Tradition as a Form of the Dialect Dictionary",
pages = "85-89",
volume = "20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11996"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2016). Усмено предање као слој дијалекатског речника. in Етно-културолошки зборник
Сврљиг : Етно-културолошка радионица., 20, 85-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11996
Савић-Грујић АР. Усмено предање као слој дијалекатског речника. in Етно-културолошки зборник. 2016;20:85-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11996 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Усмено предање као слој дијалекатског речника" in Етно-културолошки зборник, 20 (2016):85-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11996 .

Tворба речи за именовање човека на основу негативних говорних обележја

Савић-Грујић, Ана Р.

(Годишњак за српски језик Врста грађе - часопис Издавање и производња - Ниш : Филозофски факултет, 2012- Језик - српски ISSN - 2334-6922 COBISS.SR-ID - 195610124, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11991
AB  - У раду се региструју и анализирају именички деривати којима се у говорима
призренско-тимочке дијалекатске области именује човек на основу негативних говорних карактеристика. За потребе овог рада грађа је ексцерпирана из
необјављеног Антропографског речника призренско-тимочког говора“ професора Недељка Богдановића. Деривационом анализом идентификовали смо
творбене јединице које учествују у деривационом процесу. Анализи су подвргнуте изведенице добијене префиксацијом и суфиксацијом, као и творенице
настале комбинованом творбом. Истраживање је показало да је у творби ових
именица доминантна творбена деривација па је посебна пажња посвећена
анализи суфикса, њиховој фреквентности, продуктивности и значењу.

Ради се о изведеницама од глаголске, придевске и именичке основе и суф-

иксима: -а, -ак, -ан, -ар, -ац, -ач, -ина, -оја, -ко, -ља, -оња, -ча, -џија, -ша,

-штина.
AB  - The paper recognises and analyses the nominal derivatives used for naming
people considering the negative speech features in the Prizren-Timok dialects. The
necessary materials have been excerpted from an unpublished work, Antropografski
recnik prizrensko-timockog govora (Anthropographic Dictionary of the Prizren-
Timok Dialect) by professor Nedeljko Bogdanovic. The formative units pertaining
to the derivational process have been identified by a derivational analysis. The
derivatives formed in the processes of prefixation and suffixation, as well as those
obtained by the combination of the two, have been analysed. The research has
resulted in the conclusion that the derivation is the dominant process of noun
formation. Thus, suffixes, their frequency, productivity and meanings have been
thoroughly analysed.
The following are the derivatives formed from a verbal, adjectival and nominal
root and suffixes: -a, -ak, -an, -ar, -ac, -ac, -ina, -oja, -ko, -lja, -onja, -ca, -dzija,
-Sa, -Stina.
PB  - Годишњак за српски језик Врста грађе - часопис Издавање и производња - Ниш : Филозофски факултет, 2012- Језик - српски ISSN - 2334-6922 COBISS.SR-ID - 195610124
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Tворба речи за именовање човека на основу негативних говорних обележја
T1  - Formation of the Words for Naming People Considering Negative Speech Features
SP  - 217
EP  - 225
VL  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11991
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2016",
abstract = "У раду се региструју и анализирају именички деривати којима се у говорима
призренско-тимочке дијалекатске области именује човек на основу негативних говорних карактеристика. За потребе овог рада грађа је ексцерпирана из
необјављеног Антропографског речника призренско-тимочког говора“ професора Недељка Богдановића. Деривационом анализом идентификовали смо
творбене јединице које учествују у деривационом процесу. Анализи су подвргнуте изведенице добијене префиксацијом и суфиксацијом, као и творенице
настале комбинованом творбом. Истраживање је показало да је у творби ових
именица доминантна творбена деривација па је посебна пажња посвећена
анализи суфикса, њиховој фреквентности, продуктивности и значењу.

Ради се о изведеницама од глаголске, придевске и именичке основе и суф-

иксима: -а, -ак, -ан, -ар, -ац, -ач, -ина, -оја, -ко, -ља, -оња, -ча, -џија, -ша,

-штина., The paper recognises and analyses the nominal derivatives used for naming
people considering the negative speech features in the Prizren-Timok dialects. The
necessary materials have been excerpted from an unpublished work, Antropografski
recnik prizrensko-timockog govora (Anthropographic Dictionary of the Prizren-
Timok Dialect) by professor Nedeljko Bogdanovic. The formative units pertaining
to the derivational process have been identified by a derivational analysis. The
derivatives formed in the processes of prefixation and suffixation, as well as those
obtained by the combination of the two, have been analysed. The research has
resulted in the conclusion that the derivation is the dominant process of noun
formation. Thus, suffixes, their frequency, productivity and meanings have been
thoroughly analysed.
The following are the derivatives formed from a verbal, adjectival and nominal
root and suffixes: -a, -ak, -an, -ar, -ac, -ac, -ina, -oja, -ko, -lja, -onja, -ca, -dzija,
-Sa, -Stina.",
publisher = "Годишњак за српски језик Врста грађе - часопис Издавање и производња - Ниш : Филозофски факултет, 2012- Језик - српски ISSN - 2334-6922 COBISS.SR-ID - 195610124",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Tворба речи за именовање човека на основу негативних говорних обележја, Formation of the Words for Naming People Considering Negative Speech Features",
pages = "217-225",
volume = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11991"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2016). Tворба речи за именовање човека на основу негативних говорних обележја. in Годишњак за српски језик
Годишњак за српски језик Врста грађе - часопис Издавање и производња - Ниш : Филозофски факултет, 2012- Језик - српски ISSN - 2334-6922 COBISS.SR-ID - 195610124., 14, 217-225.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11991
Савић-Грујић АР. Tворба речи за именовање човека на основу негативних говорних обележја. in Годишњак за српски језик. 2016;14:217-225.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11991 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Tворба речи за именовање човека на основу негативних говорних обележја" in Годишњак за српски језик, 14 (2016):217-225,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11991 .

Белопоточки зборник

Савић Грујић, Ана

(Сврљиг : Етно-културолошка радионица, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Савић Грујић, Ана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12212
AB  - На Спасовдан 2013. године научној и читалачкој јавности представљен је први
број Белопоточког зборника, и то у самом Белом Потоку. Тога дана, ово расељено
село са тромеђе сврљишке, књажевачке и сокобањске општине, окупило је толико људи да у селу није било просторије која ће их све примити зарад виђења и
представљања Зборника (кад већ одавно заборављене литије нису могле оживети!).
Није чест случај да један зборник завичајног карактера, какав је и овај, изазове оволику пажњу јавности те је то још један разлог више да овом приликом у неколико
реченица проговоримо о њему.
Иницијатор за настајање Белопоточког зборника је проф. др Недељко Богдановић,
који је у Белом Потоку започео наставничку службу, а својим магистарским
радом из 1979. године Говори Бучума и Белог Потока (којим почиње његова научна и високонаучна каријера) говор сврљишког краја детаљно представио научној
јавности.
PB  - Сврљиг : Етно-културолошка радионица
T2  - Етно-културолошки зборник
T1  - Белопоточки зборник
SP  - 132
EP  - 133
VL  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12212
ER  - 
@article{
author = "Савић Грујић, Ана",
year = "2014",
abstract = "На Спасовдан 2013. године научној и читалачкој јавности представљен је први
број Белопоточког зборника, и то у самом Белом Потоку. Тога дана, ово расељено
село са тромеђе сврљишке, књажевачке и сокобањске општине, окупило је толико људи да у селу није било просторије која ће их све примити зарад виђења и
представљања Зборника (кад већ одавно заборављене литије нису могле оживети!).
Није чест случај да један зборник завичајног карактера, какав је и овај, изазове оволику пажњу јавности те је то још један разлог више да овом приликом у неколико
реченица проговоримо о њему.
Иницијатор за настајање Белопоточког зборника је проф. др Недељко Богдановић,
који је у Белом Потоку започео наставничку службу, а својим магистарским
радом из 1979. године Говори Бучума и Белог Потока (којим почиње његова научна и високонаучна каријера) говор сврљишког краја детаљно представио научној
јавности.",
publisher = "Сврљиг : Етно-културолошка радионица",
journal = "Етно-културолошки зборник",
title = "Белопоточки зборник",
pages = "132-133",
volume = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12212"
}
Савић Грујић, А.. (2014). Белопоточки зборник. in Етно-културолошки зборник
Сврљиг : Етно-културолошка радионица., 18, 132-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12212
Савић Грујић А. Белопоточки зборник. in Етно-културолошки зборник. 2014;18:132-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12212 .
Савић Грујић, Ана, "Белопоточки зборник" in Етно-културолошки зборник, 18 (2014):132-133,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12212 .

Лексика цвећа у Црнотравском речнику Радосава Стојановића

Савић Грујић, Ана

(Ниш : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Савић Грујић, Ана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12188
AB  - У овом раду бавили смо се испитивањем лексике цвећа на
територији призренско-тимочког дијалекта, конкретно у црнотравском говору, који целином својих одлика припада сврљишко-заплањском говорном типу. Грађа је ексцерпирана из Црнотравског
речника Радосава Стојановића. Овом приликом анализирали смо само
оне лексеме којима се означава баштенско цвеће. Циљ рада био је да
утврдимо принципе њиховог именовања и на основу тога укажемо колико се лексика цвећа уклапа у осталу лексику овог дијалекта. Такође,
указали смо и на оне називе који су примљени са других страна и на
евентуалне обличке адаптације које су претрпели. Колико је било могуће, настојали смо сазнати да ли регистрована лексика у испитиваном
говору поред естетске има и обичајну/обредну или митску функцију.
AB  - This paper deals with examining the lexis of flowers on the
territory of Prizren-Timok dialect, more precisely in the speech of
Crna Trava, which belongs to the speech type of Svrljig-Zaplanje. The
material is taken from The Dictionary of Crna Trava (Crnotravski
recnik) by Radosav Stojanović. Hereby, we analyzed those lexemes
that denote garden flowers. The aim of the paper was to determine
the principles of their naming and on the basis of that show how
much the lexis of flowers fits into the rest of the lexis of this dialect.
Also, we pointed to those names that were received from elsewhere
and to the possible forms of adaptation they underwent. As much as
it was possible, we tried to find out if the registered lexis in the
examined speech, apart from aesthetic, has customary/ritual or
mythical function.
PB  - Ниш : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Врт
T1  - Лексика цвећа у Црнотравском речнику Радосава Стојановића
T1  - Lexis of Flowers in the Dictionary of Crna Trava (Crnotravski Rečnik) by Radosav Stojanović
SP  - 107
EP  - 114
VL  - 24
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12188
ER  - 
@inbook{
author = "Савић Грујић, Ана",
year = "2014",
abstract = "У овом раду бавили смо се испитивањем лексике цвећа на
територији призренско-тимочког дијалекта, конкретно у црнотравском говору, који целином својих одлика припада сврљишко-заплањском говорном типу. Грађа је ексцерпирана из Црнотравског
речника Радосава Стојановића. Овом приликом анализирали смо само
оне лексеме којима се означава баштенско цвеће. Циљ рада био је да
утврдимо принципе њиховог именовања и на основу тога укажемо колико се лексика цвећа уклапа у осталу лексику овог дијалекта. Такође,
указали смо и на оне називе који су примљени са других страна и на
евентуалне обличке адаптације које су претрпели. Колико је било могуће, настојали смо сазнати да ли регистрована лексика у испитиваном
говору поред естетске има и обичајну/обредну или митску функцију., This paper deals with examining the lexis of flowers on the
territory of Prizren-Timok dialect, more precisely in the speech of
Crna Trava, which belongs to the speech type of Svrljig-Zaplanje. The
material is taken from The Dictionary of Crna Trava (Crnotravski
recnik) by Radosav Stojanović. Hereby, we analyzed those lexemes
that denote garden flowers. The aim of the paper was to determine
the principles of their naming and on the basis of that show how
much the lexis of flowers fits into the rest of the lexis of this dialect.
Also, we pointed to those names that were received from elsewhere
and to the possible forms of adaptation they underwent. As much as
it was possible, we tried to find out if the registered lexis in the
examined speech, apart from aesthetic, has customary/ritual or
mythical function.",
publisher = "Ниш : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Врт",
booktitle = "Лексика цвећа у Црнотравском речнику Радосава Стојановића, Lexis of Flowers in the Dictionary of Crna Trava (Crnotravski Rečnik) by Radosav Stojanović",
pages = "107-114",
volume = "24",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12188"
}
Савић Грујић, А.. (2014). Лексика цвећа у Црнотравском речнику Радосава Стојановића. in Врт
Ниш : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу., 24(11), 107-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12188
Савић Грујић А. Лексика цвећа у Црнотравском речнику Радосава Стојановића. in Врт. 2014;24(11):107-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12188 .
Савић Грујић, Ана, "Лексика цвећа у Црнотравском речнику Радосава Стојановића" in Врт, 24, no. 11 (2014):107-114,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12188 .