Марковић, Александра М.

Link to this page

Authority KeyName Variants
9c9d009a-d643-433a-8dbc-23b7c6476b66
  • Марковић, Александра М. (12)
Projects

Author's Bibliography

Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика)

Марковић, Александра М.

(Београд : Међународни славистички центар, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7169
AB  - У раду је представљена анализа глаголских сублексема (и неколико фразеологизама

с глаголском компонентом) чије се значење обично реализује уз извесна дистрибутивна

ограничења. Циљ је био да се утврди да ли се на основу колигационих склоности и огра
ничења могу донети закључци од значаја за семантику и синтаксу. Анализа је вршена на
грађи из вишетомних описних речника српског језика, и то у два корака. Најпре су издвојене сублексеме код којих се експлицитно наводе колигациона ограничења и склоности

и дате сублексеме класификоване су у неколико семантичких класа. Затим су, на основу

значења датих сублексема, у речницима пронађене и потврде код којих се таква ограни
чења и склоности експлицитно (у глосама) не наводе, али се могу уочити имплицитно (у

илустративним примерима). 
Већ и сама чињеница да се лексеме код којих постоје ограничења овог типа могу
сврстати у неколико мање-више хомогених семантичких класа указује на важност беле
жења различитих колигационих склоности и ограничења у описним речницима, као и на

значај који њихово посматрање може имати у теоријским истраживањима.
AB  - This paper deals with the analysis of the verbal sublexemes (verbal lexical units) whose meanings are usually realized with some distributional restrictions (colligations). The aim of the paper was
to determine the importance of colligational preferences and restrictions for the domains of semantics
and syntax. The analysis was realized in two steps: firstly, we searched for lexical units which were explicitly marked with glosses like “only/frequently in negative constructions”. These lexical units were
classified into several semantic classes. Secondly, these semantic classes were used for finding new
sublexemes, which weren’t overtly marked (but the colligational preferences/restrictions were obvious
from the illustrative examples). These findings made it possible for us to make several conclusions: it
is very important to mark colligational preferences/restrictions in dictionaries, because such marks give
the means for developing easier generalizations in the field of theoretical linguistics and, at the same
time, they can lead to better dictionaries.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика)
T1  - The Semantic and Syntactic Importance of Some Colligational Preferences of Verbal Sublexemes (Verbal Lexical Units)
SP  - 117
EP  - 125
VL  - 47
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2018.47.1.ch11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7169
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2018",
abstract = "У раду је представљена анализа глаголских сублексема (и неколико фразеологизама

с глаголском компонентом) чије се значење обично реализује уз извесна дистрибутивна

ограничења. Циљ је био да се утврди да ли се на основу колигационих склоности и огра
ничења могу донети закључци од значаја за семантику и синтаксу. Анализа је вршена на
грађи из вишетомних описних речника српског језика, и то у два корака. Најпре су издвојене сублексеме код којих се експлицитно наводе колигациона ограничења и склоности

и дате сублексеме класификоване су у неколико семантичких класа. Затим су, на основу

значења датих сублексема, у речницима пронађене и потврде код којих се таква ограни
чења и склоности експлицитно (у глосама) не наводе, али се могу уочити имплицитно (у

илустративним примерима). 
Већ и сама чињеница да се лексеме код којих постоје ограничења овог типа могу
сврстати у неколико мање-више хомогених семантичких класа указује на важност беле
жења различитих колигационих склоности и ограничења у описним речницима, као и на

значај који њихово посматрање може имати у теоријским истраживањима., This paper deals with the analysis of the verbal sublexemes (verbal lexical units) whose meanings are usually realized with some distributional restrictions (colligations). The aim of the paper was
to determine the importance of colligational preferences and restrictions for the domains of semantics
and syntax. The analysis was realized in two steps: firstly, we searched for lexical units which were explicitly marked with glosses like “only/frequently in negative constructions”. These lexical units were
classified into several semantic classes. Secondly, these semantic classes were used for finding new
sublexemes, which weren’t overtly marked (but the colligational preferences/restrictions were obvious
from the illustrative examples). These findings made it possible for us to make several conclusions: it
is very important to mark colligational preferences/restrictions in dictionaries, because such marks give
the means for developing easier generalizations in the field of theoretical linguistics and, at the same
time, they can lead to better dictionaries.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика), The Semantic and Syntactic Importance of Some Colligational Preferences of Verbal Sublexemes (Verbal Lexical Units)",
pages = "117-125",
volume = "47",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2018.47.1.ch11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7169"
}
Марковић, А. М.. (2018). Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика). in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар., 47(1), 117-125.
https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7169
Марковић АМ. Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика). in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2018;47(1):117-125.
doi:10.18485/msc.2018.47.1.ch11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7169 .
Марковић, Александра М., "Значај неких колигационих склоности глаголских сублексема за семантику и синтаксу (на грађи из описних речника српског језика)" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 47, no. 1 (2018):117-125,
https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch11 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7169 .

Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк

Марковић, Александра М.

(Београд : Филолошки факултет, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7149
AB  - У раду се даје преглед граматичких истраживања Даринке Гортан

Премк. Монографија и радови посвећени граматичким питањима

представљају се према тематским областима. Указује се на најчешће

обрађивану проблематику (падежну), на теоријски оквир у ком су
вршена истраживања (Белићево учење о синтагми), на методоло
шку доследност у примени семантичко-синтаксичке анализе грађе из

дијахронијског и синхронијског угла, као и на најважније закључке и

резултате. Указује се и на оно што аутор овог прегледа сматра драгоценим за дугогодишње успешно уређивање Речника САНУ, на плодну
примену приступа у ком су повезани граматика и речник.
AB  - The aim of this paper is to present a review of the grammatical investigations of Professor
Darinka Gortan Premk. We point out the theoretical and methodological approaches on which
her analyses are based upon and present the studies according to the subject in focus (papers
dealing with the grammatical category of case, prepositions, morphology, the relation between
grammar and lexicon etc.). It is our opinion that the investigations presented in this paper are
of great importance for the grammatical description of the Serbian language, as well as for the
lexicography as a whole.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Путевима речи
T1  - Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк
T1  - The Grammatical Investigations of Professor Darinka Gortan-Premk
SP  - 73
EP  - 90
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7149
ER  - 
@inbook{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2017",
abstract = "У раду се даје преглед граматичких истраживања Даринке Гортан

Премк. Монографија и радови посвећени граматичким питањима

представљају се према тематским областима. Указује се на најчешће

обрађивану проблематику (падежну), на теоријски оквир у ком су
вршена истраживања (Белићево учење о синтагми), на методоло
шку доследност у примени семантичко-синтаксичке анализе грађе из

дијахронијског и синхронијског угла, као и на најважније закључке и

резултате. Указује се и на оно што аутор овог прегледа сматра драгоценим за дугогодишње успешно уређивање Речника САНУ, на плодну
примену приступа у ком су повезани граматика и речник., The aim of this paper is to present a review of the grammatical investigations of Professor
Darinka Gortan Premk. We point out the theoretical and methodological approaches on which
her analyses are based upon and present the studies according to the subject in focus (papers
dealing with the grammatical category of case, prepositions, morphology, the relation between
grammar and lexicon etc.). It is our opinion that the investigations presented in this paper are
of great importance for the grammatical description of the Serbian language, as well as for the
lexicography as a whole.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Путевима речи",
booktitle = "Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк, The Grammatical Investigations of Professor Darinka Gortan-Premk",
pages = "73-90",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7149"
}
Марковић, А. М.. (2017). Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк. in Путевима речи
Београд : Филолошки факултет., 73-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7149
Марковић АМ. Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк. in Путевима речи. 2017;:73-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7149 .
Марковић, Александра М., "Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк" in Путевима речи (2017):73-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7149 .

Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика

Марковић, Александра М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7143
AB  - Предмет овог рада јесте однос граматике и речника. Указује се на важност појма граматике у речнику или граматике инхерентне речнику.
Издвајају се типови граматичких информација које се наводе у описним речницима, а затим се разматрају они типови који се наводе у
описним речницима српског језика и начини на који се то чини. Уз
то, указује се и на разлике које у том смислу постоје међу описним
речницима српског језика.
AB  - В работе указывается на важность соотношения грамматики и
словаря, а также на важность понятия грамматики ингерентной словарю. Выделяются типы грамматической информации, имеющейся в
большинстве описательных словарей и сопровождается последователность ее присутствия (или ее отсутствие) в описательных словарях сербского языка. Рассматривается и потребность в перечислении
грамматической информации определенного типа, которая вообще
не обозначается в описательных словарях сербского языка или отмечается, но не систематически.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика
T1  - Соотношение грамматики и словаря - грамматика ингерентна описательным словарям сербского языка
SP  - 27
EP  - 43
VL  - 48
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7143
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2017",
abstract = "Предмет овог рада јесте однос граматике и речника. Указује се на важност појма граматике у речнику или граматике инхерентне речнику.
Издвајају се типови граматичких информација које се наводе у описним речницима, а затим се разматрају они типови који се наводе у
описним речницима српског језика и начини на који се то чини. Уз
то, указује се и на разлике које у том смислу постоје међу описним
речницима српског језика., В работе указывается на важность соотношения грамматики и
словаря, а также на важность понятия грамматики ингерентной словарю. Выделяются типы грамматической информации, имеющейся в
большинстве описательных словарей и сопровождается последователность ее присутствия (или ее отсутствие) в описательных словарях сербского языка. Рассматривается и потребность в перечислении
грамматической информации определенного типа, которая вообще
не обозначается в описательных словарях сербского языка или отмечается, но не систематически.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика, Соотношение грамматики и словаря - грамматика ингерентна описательным словарям сербского языка",
pages = "27-43",
volume = "48",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7143"
}
Марковић, А. М.. (2017). Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 48(1-2), 27-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7143
Марковић АМ. Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика. in Наш језик. 2017;48(1-2):27-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7143 .
Марковић, Александра М., "Однос граматике и речника – граматика инхерентна описним речницима српског језика" in Наш језик, 48, no. 1-2 (2017):27-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7143 .

Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика

Марковић, Александра М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7158
AB  - В работе рассматривается способ представления префиксов в
многотомных описательных словарях сербского языка. По причине
большей продуктивности учитываются только исконные префиксы.
Целью работы является попытка дополнения и унификации словарного описания префиксов. Чтобы достичь этой цели, следует рассмотреть количество и качество информации о исконных префиксах, которую дают упомянутые словари. Дается обзор и классификация
приведенной информации, анализируется способ ее представления, а
затем предлагается каким способом можно дополнить и унифицировать описание префиксов.
AB  - У раду се испитује начин на који се у вишетомним описним
речницима српског језика представљају префикси. Због веће продуктивности домаћих префикса само су они узети у обзир. Циљ рада је
покушај да се речнички опис префикса допуни и уједначи, а да би се
тај циљ остварио, било је потребно испитати количину и квалитет информација које о домаћим префиксима пружају поменути речници.
Направљени су преглед и класификација датих информација, анализиран је начин на који се оне пружају, а затим се износе препоруке у
вези с тим како би се опис префикса могао допунити и уједначити.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика
T1  - Обработка префиксов в многотомных описательных словарях сербского языка
SP  - 93
EP  - 105
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7158
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2017",
abstract = "В работе рассматривается способ представления префиксов в
многотомных описательных словарях сербского языка. По причине
большей продуктивности учитываются только исконные префиксы.
Целью работы является попытка дополнения и унификации словарного описания префиксов. Чтобы достичь этой цели, следует рассмотреть количество и качество информации о исконных префиксах, которую дают упомянутые словари. Дается обзор и классификация
приведенной информации, анализируется способ ее представления, а
затем предлагается каким способом можно дополнить и унифицировать описание префиксов., У раду се испитује начин на који се у вишетомним описним
речницима српског језика представљају префикси. Због веће продуктивности домаћих префикса само су они узети у обзир. Циљ рада је
покушај да се речнички опис префикса допуни и уједначи, а да би се
тај циљ остварио, било је потребно испитати количину и квалитет информација које о домаћим префиксима пружају поменути речници.
Направљени су преглед и класификација датих информација, анализиран је начин на који се оне пружају, а затим се износе препоруке у
вези с тим како би се опис префикса могао допунити и уједначити.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика, Обработка префиксов в многотомных описательных словарях сербского языка",
pages = "93-105",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7158"
}
Марковић, А. М.. (2017). Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 48(3-4), 93-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7158
Марковић АМ. Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика. in Наш језик. 2017;48(3-4):93-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7158 .
Марковић, Александра М., "Обрада префикса у вишетомним описним речницима српског језика" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):93-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7158 .

Прилог опису еквативног генитива у српском језику

Марковић, Александра М.

(Korean Association Of Slavic Languages, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3599
AB  - Предмет рада је опис једне подврсте еквативног генитива у српском језику, наиме оног који се јавља као обавезна одредба квалитативног генитива, уместо придевског назива за боју (очи боје лешника уместо очи смеђе боје). Примери су класификовани на основу чињенице да ли се номиналом у еквативном генитиву означава ПРЕДМЕТ или МАТЕРИЈА. Пошли смо од претпоставке да је појам боје ближи појму материје него појединачних, избројивих предмета. Аутор анализира језичку и психолошку мотивацију за употребу датог типа генитива и разматра његову продуктивност.
AB  - The subject of this paper is the description of the so-called Genitive of equation subclass in Serbian, namely the one being the non-omissible determiner of the qualitative genitive, instead of the colour adjective. The corpora were classified by one main criterion – according to the fact of what is being expressed by the genitive nominal – the OBJECT or the MATTER. We hypothesize that the colour concept is closer to concepts of the material kind than to countable objects. The author investigates the linguistic and psychological motivation leading to the use of the described genitive type, also having in mind the questions of its productivity.
PB  - Korean Association Of Slavic Languages
T2  - Исследования по славянским языкам
T1  - Прилог опису еквативног генитива у српском језику
T1  - The contribution to the description of the so-called genitive of equation in Serbian language
SP  - 85
EP  - 98
VL  - 22
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3599
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2017",
abstract = "Предмет рада је опис једне подврсте еквативног генитива у српском језику, наиме оног који се јавља као обавезна одредба квалитативног генитива, уместо придевског назива за боју (очи боје лешника уместо очи смеђе боје). Примери су класификовани на основу чињенице да ли се номиналом у еквативном генитиву означава ПРЕДМЕТ или МАТЕРИЈА. Пошли смо од претпоставке да је појам боје ближи појму материје него појединачних, избројивих предмета. Аутор анализира језичку и психолошку мотивацију за употребу датог типа генитива и разматра његову продуктивност., The subject of this paper is the description of the so-called Genitive of equation subclass in Serbian, namely the one being the non-omissible determiner of the qualitative genitive, instead of the colour adjective. The corpora were classified by one main criterion – according to the fact of what is being expressed by the genitive nominal – the OBJECT or the MATTER. We hypothesize that the colour concept is closer to concepts of the material kind than to countable objects. The author investigates the linguistic and psychological motivation leading to the use of the described genitive type, also having in mind the questions of its productivity.",
publisher = "Korean Association Of Slavic Languages",
journal = "Исследования по славянским языкам",
title = "Прилог опису еквативног генитива у српском језику, The contribution to the description of the so-called genitive of equation in Serbian language",
pages = "85-98",
volume = "22",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3599"
}
Марковић, А. М.. (2017). Прилог опису еквативног генитива у српском језику. in Исследования по славянским языкам
Korean Association Of Slavic Languages., 22(1), 85-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3599
Марковић АМ. Прилог опису еквативног генитива у српском језику. in Исследования по славянским языкам. 2017;22(1):85-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3599 .
Марковић, Александра М., "Прилог опису еквативног генитива у српском језику" in Исследования по славянским языкам, 22, no. 1 (2017):85-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3599 .

Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом

Марковић, Александра М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7144
AB  - У раду се, на грађи коју чини педесетак примера, разматра могућност међусобне заменљивости именичких синтагми с неконгруентним атрибутом, у чијој је функцији генитив материје, синтагмама с
конгруентним атрибутом, у чијој је функцији најчешће неки градивни
придев. Циљ је био утврдити да ли су разлози који утичу на избор
једног или другог синтаксичког решења творбене или семантичко-синтаксичке природе. Грађа упућује на закључак да су ти разлози врло ретко творбене природе, будући да је мали број именица које се ја-
вљају у генитиву материје, а од којих се не може извести градивни
придев. Указује се на то да на избор једног или другог синтаксичког
решења утичу семантичко-синтаксички моменти. Ограничење за могућност употребе конгруентног атрибута може представљати појава
одредбе уз именицу у генитиву, али само уколико је у функцији те
одредбе неки придев оцене (типа добар, фин, племенит), придев лажан или неки односни придев (босански, енглески и сл.). Ограничење
за замену неконгруентног атрибута конгруентним налазимо и у случајевима када се у генитиву нађу две координиране именице, као и
када се генитивна именица одређује већим бројем описних придева.
AB  - На основании анализа представленного материала автор делает вывод, что причины, влияющие на возможность взаимной заменимости субстантивных словосочетаний с несогласованным определением, в функции которого выступает генитив материала, согласованным определением, в функции которого выступает прилагательное,
обозначающее материал, редко бывают словообразовательной природы, так как существует небольшое количество существительных в генитиве материала, от которых нельзя образовать прилагательные,
обозначающие материал. В работе указывается на то, что на выбор
одного или другого синтаксического решения влияют семантикосинтаксические факторы. Ограничение возможного употребления согласованного определения может быть присутствие определения при
существительном в форме генитива, но только если в функции этого
определения находится какое-то прилагательное оценки (типа добар
– хороший, фин – тонкий, мелкий, первоклассный, племенит – благородный, родовитый), прилагательное лажан – ложный, фальшивый,
поддельный или какое-то относительное прилагательное (босански –
боснийский, енглески – английский и пр.). Ограничение замены несогласованного определения согласованным находим и в случаях, когда два координированных существительных находятся в форме генитива, а также когда генитив существительного определяется большим количеством описательных прилагательных.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом
T1  - Возможность трансформации субстантивных словосочетаний с генитивом материала в словосочетания с адъективным согласованным определением
SP  - 11
EP  - 24
VL  - 47
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2016",
abstract = "У раду се, на грађи коју чини педесетак примера, разматра могућност међусобне заменљивости именичких синтагми с неконгруентним атрибутом, у чијој је функцији генитив материје, синтагмама с
конгруентним атрибутом, у чијој је функцији најчешће неки градивни
придев. Циљ је био утврдити да ли су разлози који утичу на избор
једног или другог синтаксичког решења творбене или семантичко-синтаксичке природе. Грађа упућује на закључак да су ти разлози врло ретко творбене природе, будући да је мали број именица које се ја-
вљају у генитиву материје, а од којих се не може извести градивни
придев. Указује се на то да на избор једног или другог синтаксичког
решења утичу семантичко-синтаксички моменти. Ограничење за могућност употребе конгруентног атрибута може представљати појава
одредбе уз именицу у генитиву, али само уколико је у функцији те
одредбе неки придев оцене (типа добар, фин, племенит), придев лажан или неки односни придев (босански, енглески и сл.). Ограничење
за замену неконгруентног атрибута конгруентним налазимо и у случајевима када се у генитиву нађу две координиране именице, као и
када се генитивна именица одређује већим бројем описних придева., На основании анализа представленного материала автор делает вывод, что причины, влияющие на возможность взаимной заменимости субстантивных словосочетаний с несогласованным определением, в функции которого выступает генитив материала, согласованным определением, в функции которого выступает прилагательное,
обозначающее материал, редко бывают словообразовательной природы, так как существует небольшое количество существительных в генитиве материала, от которых нельзя образовать прилагательные,
обозначающие материал. В работе указывается на то, что на выбор
одного или другого синтаксического решения влияют семантикосинтаксические факторы. Ограничение возможного употребления согласованного определения может быть присутствие определения при
существительном в форме генитива, но только если в функции этого
определения находится какое-то прилагательное оценки (типа добар
– хороший, фин – тонкий, мелкий, первоклассный, племенит – благородный, родовитый), прилагательное лажан – ложный, фальшивый,
поддельный или какое-то относительное прилагательное (босански –
боснийский, енглески – английский и пр.). Ограничение замены несогласованного определения согласованным находим и в случаях, когда два координированных существительных находятся в форме генитива, а также когда генитив существительного определяется большим количеством описательных прилагательных.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом, Возможность трансформации субстантивных словосочетаний с генитивом материала в словосочетания с адъективным согласованным определением",
pages = "11-24",
volume = "47",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144"
}
Марковић, А. М.. (2016). Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 47(1-2), 11-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144
Марковић АМ. Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом. in Наш језик. 2016;47(1-2):11-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144 .
Марковић, Александра М., "Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом" in Наш језик, 47, no. 1-2 (2016):11-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144 .

Експресивност именичких синтагми типа човек од науке

Марковић, Александра М.

(Београд : Међународни славистички центар, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7140
AB  - The subject of this paper is the expressiveness of the binominal noun phrases of the type a man
of science. The source of their expressiveness author links to the model on which they are based, the
genitive of material. Phrases of the type a man of science are observed as metaphorical extension of
that genitive category. The author also observes the transitional types which are presumed between the
noun phrases with the genitive of material (as an incongruent determiner) and the phrases of the type being studied.
AB  - Предмет рада је експресивност именичких синтагми условно названих типом човек
од науке. Њихову експресивност аутор везује за модел генитива материје који им је у основи – посматра их као метафорично проширење од те генитивне категорије. Посматрају се
и прелазни типови који се, по претпоставци аутора, налазе између синтагми с генитивом
материје у функцији неконгруентног атрибута и синтагми посматраног типа.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Експресивност именичких синтагми типа човек од науке
T1  - Expressiveness of the Binominal Noun Phrases Of the type a Man of Science
SP  - 469
EP  - 478
VL  - 45
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7140
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2016",
abstract = "The subject of this paper is the expressiveness of the binominal noun phrases of the type a man
of science. The source of their expressiveness author links to the model on which they are based, the
genitive of material. Phrases of the type a man of science are observed as metaphorical extension of
that genitive category. The author also observes the transitional types which are presumed between the
noun phrases with the genitive of material (as an incongruent determiner) and the phrases of the type being studied., Предмет рада је експресивност именичких синтагми условно названих типом човек
од науке. Њихову експресивност аутор везује за модел генитива материје који им је у основи – посматра их као метафорично проширење од те генитивне категорије. Посматрају се
и прелазни типови који се, по претпоставци аутора, налазе између синтагми с генитивом
материје у функцији неконгруентног атрибута и синтагми посматраног типа.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Експресивност именичких синтагми типа човек од науке, Expressiveness of the Binominal Noun Phrases Of the type a Man of Science",
pages = "469-478",
volume = "45",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7140"
}
Марковић, А. М.. (2016). Експресивност именичких синтагми типа човек од науке. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар., 45(1), 469-478.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7140
Марковић АМ. Експресивност именичких синтагми типа човек од науке. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2016;45(1):469-478.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7140 .
Марковић, Александра М., "Експресивност именичких синтагми типа човек од науке" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 45, no. 1 (2016):469-478,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7140 .

О типологији предиката у србистици

Марковић, Александра М.

(Београд : Филолошки факултет, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7170
AB  - У раду се износи преглед типологије предиката у важнијим школским и
универзитетским граматикама српског језика, као и у неким радовима посвећеним
предикатском изразу, и указује се на сличности и разлике међу њима.
AB  - This paper offers a survey of different predicate typologies presented in some referential school and university grammars of Serbian language. Typologies are presented
chronologically, firstly the ones made by the first syntacticians to the ones made by modern
linguists. Certain typologies are the result of the underlying linguistic theories.

There are few points of dissagreement among syntacticians, concerning the types and
the level of syntactic units which may be used in the predicative position. There is a dissagreement about the so-called adverbial predicate in Serbian, as some linguists claim that
only adverbs can enter that position, while others allow the prepositional phrases too. As for
the type, there are few researchers who also identify the so-called predicative clause.

The type of predicate which is found to be the most difficult to deal with is the analytic predicate. The so-called decomposed and periphrastic predicates, as specific verbo-nominal constructions, are introduced in recent syntactic descriptions of Serbian language.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О типологији предиката у србистици
T1  - On Predicate Typology in Serbian Language
SP  - 579
EP  - 593
VL  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7170
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2013",
abstract = "У раду се износи преглед типологије предиката у важнијим школским и
универзитетским граматикама српског језика, као и у неким радовима посвећеним
предикатском изразу, и указује се на сличности и разлике међу њима., This paper offers a survey of different predicate typologies presented in some referential school and university grammars of Serbian language. Typologies are presented
chronologically, firstly the ones made by the first syntacticians to the ones made by modern
linguists. Certain typologies are the result of the underlying linguistic theories.

There are few points of dissagreement among syntacticians, concerning the types and
the level of syntactic units which may be used in the predicative position. There is a dissagreement about the so-called adverbial predicate in Serbian, as some linguists claim that
only adverbs can enter that position, while others allow the prepositional phrases too. As for
the type, there are few researchers who also identify the so-called predicative clause.

The type of predicate which is found to be the most difficult to deal with is the analytic predicate. The so-called decomposed and periphrastic predicates, as specific verbo-nominal constructions, are introduced in recent syntactic descriptions of Serbian language.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О типологији предиката у србистици, On Predicate Typology in Serbian Language",
pages = "579-593",
volume = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7170"
}
Марковић, А. М.. (2013). О типологији предиката у србистици. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 18, 579-593.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7170
Марковић АМ. О типологији предиката у србистици. in Српски језик. 2013;18:579-593.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7170 .
Марковић, Александра М., "О типологији предиката у србистици" in Српски језик, 18 (2013):579-593,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7170 .

Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис

Марковић, Александра М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7167
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис
SP  - 208
EP  - 215
VL  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7167
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2012",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис",
pages = "208-215",
volume = "58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7167"
}
Марковић, А. М.. (2012). Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 58, 208-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7167
Марковић АМ. Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис. in Јужнословенски филолог. 2012;58:208-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7167 .
Марковић, Александра М., "Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семантички и лексикографски опис" in Јужнословенски филолог, 58 (2012):208-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7167 .

Гордана Штрбац: Допуне комуникативних глагола - синтаксичко-семантички и лексикографски опис, Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, Нови Сад, 2011

Марковић, Александра М.

(2012)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3143
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Гордана Штрбац: Допуне комуникативних глагола - синтаксичко-семантички и лексикографски опис, Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, Нови Сад, 2011
SP  - 208
EP  - 215
IS  - 68
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3143
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2012",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Гордана Штрбац: Допуне комуникативних глагола - синтаксичко-семантички и лексикографски опис, Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, Нови Сад, 2011",
pages = "208-215",
number = "68",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3143"
}
Марковић, А. М.. (2012). Гордана Штрбац: Допуне комуникативних глагола - синтаксичко-семантички и лексикографски опис, Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, Нови Сад, 2011. in Јужнословенски филолог(68), 208-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3143
Марковић АМ. Гордана Штрбац: Допуне комуникативних глагола - синтаксичко-семантички и лексикографски опис, Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, Нови Сад, 2011. in Јужнословенски филолог. 2012;(68):208-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3143 .
Марковић, Александра М., "Гордана Штрбац: Допуне комуникативних глагола - синтаксичко-семантички и лексикографски опис, Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, Нови Сад, 2011" in Јужнословенски филолог, no. 68 (2012):208-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3143 .

Нови приступи лексикологији и граматици

Марковић, Александра М.

(Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7150
PB  - Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Нови приступи лексикологији и граматици
SP  - 119
EP  - 125
VL  - 59
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7150
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2012",
publisher = "Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Нови приступи лексикологији и граматици",
pages = "119-125",
volume = "59",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7150"
}
Марковић, А. М.. (2012). Нови приступи лексикологији и граматици. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије., 59(1-2), 119-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7150
Марковић АМ. Нови приступи лексикологији и граматици. in Књижевност и језик. 2012;59(1-2):119-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7150 .
Марковић, Александра М., "Нови приступи лексикологији и граматици" in Књижевност и језик, 59, no. 1-2 (2012):119-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7150 .

Везник „пак“ у српском језику

Марковић, Александра М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Александра М.
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3615
AB  - У раду се анализира застарели везник „пак“ са семантичког и синтаксичког становишта и даје се пример лексикографске обраде ове функционалне речи. Ова лексема пореди се с везником „а“, који има сличан семантички садржај. Полазећи од чињенице да је од супротног везника „пак“ настао саставни везник „па“, разматра се однос између саставности и супротности.
AB  - In this paper the author presents a semantico-syntactic analysis of the conjunction pak („and/but“) in the Serbian language. There are two aims of this paper: the first one is to make a full and systematic description of the lexeme in question in the process of compiling The SANU Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language. The second is an attempt to determine the nature of the relationship between copulative and adversative meaning and also between some copulative and adversative conjunctions. The motivation for this kind of research the author has found in the fact the copulative Serbian conjunction pa has been derived from the archaic adversative conjunction pak. The conclusion is that seemingly quite disparate meanings, such as copulative and adversative meanings, are often very close and intertwined.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Везник „пак“ у српском језику
T1  - The аrсhaic соnjunction pak ("and, but" in the Serbіаn languаgе
SP  - 85
EP  - 97
VL  - 41
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3615
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Александра М.",
year = "2010",
abstract = "У раду се анализира застарели везник „пак“ са семантичког и синтаксичког становишта и даје се пример лексикографске обраде ове функционалне речи. Ова лексема пореди се с везником „а“, који има сличан семантички садржај. Полазећи од чињенице да је од супротног везника „пак“ настао саставни везник „па“, разматра се однос између саставности и супротности., In this paper the author presents a semantico-syntactic analysis of the conjunction pak („and/but“) in the Serbian language. There are two aims of this paper: the first one is to make a full and systematic description of the lexeme in question in the process of compiling The SANU Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language. The second is an attempt to determine the nature of the relationship between copulative and adversative meaning and also between some copulative and adversative conjunctions. The motivation for this kind of research the author has found in the fact the copulative Serbian conjunction pa has been derived from the archaic adversative conjunction pak. The conclusion is that seemingly quite disparate meanings, such as copulative and adversative meanings, are often very close and intertwined.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Везник „пак“ у српском језику, The аrсhaic соnjunction pak ("and, but" in the Serbіаn languаgе",
pages = "85-97",
volume = "41",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3615"
}
Марковић, А. М.. (2010). Везник „пак“ у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 41(3-4), 85-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3615
Марковић АМ. Везник „пак“ у српском језику. in Наш језик. 2010;41(3-4):85-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3615 .
Марковић, Александра М., "Везник „пак“ у српском језику" in Наш језик, 41, no. 3-4 (2010):85-97,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3615 .