TY  - JOUR
AU  - Bjeljac, Željko
AU  - Terzić, Aleksandra
AU  - Brankov, Jovana
AU  - Vujović, Slavoljub
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13993
AB  - The history and cultural memory of hajduk's and uskok's movements in the Balkan territory are well-documented, and even became recognized as a part of tangible and intangible heritage through the Balkan region. The historical and cultural importance of those movements is mostly reflected in oral epic literature, toponomastics, and some local traditions and customs. The research aims to analyze the contexts of "hajduks and uskoks" heritage in the territory of former Yugoslavia (Serbia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, and Montenegro), and in particular, the reflections of cultural remains of those movements emphasized in oral traditions and traditional sports and games as intangible cultural heritage of the region. Special focus is placed on various traditional "hajduk games and skills" which were transmitted to the traditional sports events, and reflect great similarities on a regional level. This is confirmed by a comparison of selected events of the ex-Yugoslav area within different contexts. These events are perceived as part of living folk culture and sort of public memorialization of hajduk's and uskok's movements and historic battles, recently becoming a prospective element of intangible cultural heritage with international recognition (eg. Nevesinje Olympics, Alka of Sinj, Ljubičevo Equestrian Games, etc.). However, under the process of popularization and globalization, traditional folk sports and games became a sort of invented tradition under the process of commoditization and commercialization. The scopes and popularity of such sports events and traditions are limited and endangered, demanding more public attention, reaffirmation and support.
PB  - Romania : University of Craiova
T2  - Forum Geografic
T1  - Image of Hajduks and Uskoks and its role in formation of traditional sports and games as intangible heritage of Ex-Yugoslav area
SP  - 224
EP  - 237
VL  - 20
IS  - 2
DO  - 10.5775/fg.2021.017.d
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13993
ER  - 

@article{
author = "Bjeljac, Željko and Terzić, Aleksandra and Brankov, Jovana and Vujović, Slavoljub",
year = "2022",
abstract = "The history and cultural memory of hajduk's and uskok's movements in the Balkan territory are well-documented, and even became recognized as a part of tangible and intangible heritage through the Balkan region. The historical and cultural importance of those movements is mostly reflected in oral epic literature, toponomastics, and some local traditions and customs. The research aims to analyze the contexts of "hajduks and uskoks" heritage in the territory of former Yugoslavia (Serbia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, and Montenegro), and in particular, the reflections of cultural remains of those movements emphasized in oral traditions and traditional sports and games as intangible cultural heritage of the region. Special focus is placed on various traditional "hajduk games and skills" which were transmitted to the traditional sports events, and reflect great similarities on a regional level. This is confirmed by a comparison of selected events of the ex-Yugoslav area within different contexts. These events are perceived as part of living folk culture and sort of public memorialization of hajduk's and uskok's movements and historic battles, recently becoming a prospective element of intangible cultural heritage with international recognition (eg. Nevesinje Olympics, Alka of Sinj, Ljubičevo Equestrian Games, etc.). However, under the process of popularization and globalization, traditional folk sports and games became a sort of invented tradition under the process of commoditization and commercialization. The scopes and popularity of such sports events and traditions are limited and endangered, demanding more public attention, reaffirmation and support.",
publisher = "Romania : University of Craiova",
journal = "Forum Geografic",
title = "Image of Hajduks and Uskoks and its role in formation of traditional sports and games as intangible heritage of Ex-Yugoslav area",
pages = "224-237",
volume = "20",
number = "2",
doi = "10.5775/fg.2021.017.d",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13993"
}

Bjeljac, Ž., Terzić, A., Brankov, J.,& Vujović, S.. (2022). Image of Hajduks and Uskoks and its role in formation of traditional sports and games as intangible heritage of Ex-Yugoslav area. in Forum Geografic
Romania : University of Craiova., 20(2), 224-237.
https://doi.org/10.5775/fg.2021.017.d
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13993

Bjeljac Ž, Terzić A, Brankov J, Vujović S. Image of Hajduks and Uskoks and its role in formation of traditional sports and games as intangible heritage of Ex-Yugoslav area. in Forum Geografic. 2022;20(2):224-237.
doi:10.5775/fg.2021.017.d
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13993 .

Bjeljac, Željko, Terzić, Aleksandra, Brankov, Jovana, Vujović, Slavoljub, "Image of Hajduks and Uskoks and its role in formation of traditional sports and games as intangible heritage of Ex-Yugoslav area" in Forum Geografic, 20, no. 2 (2022):224-237,
https://doi.org/10.5775/fg.2021.017.d .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13993 .

TY  - CONF
AU  - Ćurčić, Nevena
AU  - Bjeljac, Željko
AU  - Terzić, Aleksandra
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16343
AB  - Turizam je postao globalni fenomen i važan izvor prihoda za mnoge zemlje i regije. Industrija događaja (manifestacija) postala je jedan od glavnih turističkih sektora i ostvarila značajan ekonomski doprinos turističkoj industriji. Sektor putovanja i turizma generisao je 7,6 triliona US $ (10,2% globalnog BDP) i 292 miliona radnih mesta u 2016. godini, što je jednako 1 od 10 mesta u globalnoj ekonomiji. Ovaj sektor ostvaruje 6,6% ukupnog svetskog izvoza i skoro 30% ukupnog svetskog izvoza usluga. U budućnosti se očekuje njegov dalji rast, tako da bi u 2027. godini doprineo razvoju 380 miliona radnih mesta i daljem razvoju svetske ekonomije. Atraktivni elementi su važni pokretači na putovanjima i na delu su kako u prirodnim tako i u urbanim sredinama. Turističke manifestacije predstavljaju važan povoljan činilac u privlačenju turista i sastavni su deo turističkog potencijala. U ponudi turističkih destinacija sve je više posebnih manifestacija, čije je osmišljavanje i izvođenje uslovljeno strateškim razlozima, pre svega ekonomske prirode. Uloga manifestacija u turističkoj poželjnosti destinacije značajna je i zbog njihovih turističkih, društvenih i kulturnih funkcija, kao i uloge u lokalnom i regionalnom razvoju. Smatra se da se pozitivni učinci manifestacija ispoljavaju kroz: dodatno zapošljavanje lokalnog stanovništva, izgradnju i adaptaciju objekata, povećanje prihoda mesta domaćina,
jačanje konkurentnosti i podizanje kvaliteta ponude, povećanje publiciteta i izgradnju imidža mesta/manifestacije i drugo.
U Srbiji manifestacioni turizam, koji je Strategijom razvoja turizma do 2015. godine istaknut kao prosperitetna vrsta turizma, na značaju dobija tek početkom sadašnjeg veka. Od tada su manifestacije istaknute kao mogući nosioci razvoja turizma pojedinih destinacija, odnosno pojedine su prepoznate kao potencijalni brend turizma Srbije (EXIT u Novom Sadu, Sabor trubača u Guči, Beer Fest u Beogradu i druge svetkovine). Istraživanjima je
utvrđeno da se u Srbiji godišnje održi oko 2.000 manifestacija različitog karaktera i ranga.
Osim popularnosti na domaćem tržištu, neki od događaja imaju potencijal i na međunarodnom tržištu, gde su već do sada stekli određen stepen popularnosti. Masovna okupljanja na otvorenom ili u salama, opuštena atmosfera, želja i potreba za novim iskustvom i druženjem sastavni su činioci doživljaja na manifestacijama. Upravo velika koncentracija ljudi na jednome mestu, kao i smanjen nivo opreznosti samih posetilaca na manifestacijama mogu biti meta terorističkih napada. Takođe, posetioci manifestacija su izloženi delovanju i nekih drugih negativnih pojava: džeparenja, krađe, zaraze, prevare prilikom menjanja novca, ponuda psihoaktivnih supstanci i drugih nevolja. Svetski ekonomski forum je za potrebe veće bezbednosti putovanja izradio priručnike koji se bave
postupcima tokom krize i posle krize, zasnovane na najboljim praksama i iskustvima destinacija koje su se sretale sa pojedinim krizama (politički prevrati, terorizam, pandemije, katastrofe u okruženju). Cilj rada je da ukaže koliko su turističke manifestacije bile izložene pojavama koje ugrožavaju bezbednost i sigurnost posetilaca generalno. Istraživanje se bavi i prisustvom ugrožavajućih elemenata na turističkim manifestacijama u Srbiji. Autori su koristili metodologiju primenjivu u društvenim naukama. U istraživanju bezbednosti na domaćim manifestacijama korišćen je anketni upitnik koji je primenjen na festivalu Green Love u Novom Sadu među posetiocima ovog zbivanja. Uzorak je obuhvatio 120 ispitanika, pretežno mlađih od 29 godina. Zadatak istraživanja je bio da utvrdi na koji način mladi posetioci percipiraju bezbednost manifestacije i koje su to mere koje su ocenili kao dobre, a koje kao slabe. Većina ispitanika smatra da se
nisu osećali ugroženo na festivalu ni na koji način (72%). Takođe, 82% ispitanika nisu
prisustvovali nasilju na festivalu. U slučaju potrebe pružanja pomoći nekoj osobi većina
bi prišla da pomogne. Piće koje se prodaje ocenjeno je kao potpuno bezbedno. Elementi
koji su slabije ocenjeni odnose se na potrebu većeg broja lica koja vrše obezbeđenje u
sali, ispred sale bi trebao da bude veći broj medicinskih radnika, kao i veći broj pripadnika policije. Takođe, za bolje tehničko funkcionisanje festivala ispitanici smatraju da bi trebalo obezbediti veći broj ulaza u salu, bolju ventilaciju u toku festivala, kao i veći broj
protivpožarnih aparata u sali. Cilj rada je da ukaže koliko su turističke manifestacije izložene pojavama koje ugrožavaju bezbednost i sigurnost posetilaca generalno i koja su neka od rešenja koja se u svetu preduzimaju radi povećanja bezbednosti. Istraživanje se bavi i prisustvom elemenata koji narušavaju bezbednost na festivalu Green Love u Novom Sadu, a na osnovu percepcije samih posetilaca festivala. Zadatak istraživanja je bio da utvrdi na koji način mladi posetioci percipiraju bezbednost manifestacije i koje su mere ocenili kao dobre, a koje kao loše.
Autori su koristili metodologiju primenjivu u društvenim naukama (anketni upitnik). Rezultati istraživanja mogu pomoći organizatorima manifestacije da unaprede bezbednost kako bi se posetioci osećali još više sigurno. Proaktivan pristup bezbednosti na festivalu omogućiće veće zadovoljstvo posetilaca, bržu izgradnju brenda i dugoročan kontinuitet održavanja same manifestacije. Generalno, rezultati pokazuju da bezbednost turistâ predstavlja vodeći faktor konkurentnosti kako manifestacije tako i same turističke destinacije.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti
C3  - Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj” : zbornik radova
T1  - Bezbednost turista i posetilaca na manifestacijama u urbanim sredinama
SP  - 338
EP  - 353
VL  - 1
DO  - 10.18485/fb_ubur.2018.1.ch22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16343
ER  - 

@conference{
author = "Ćurčić, Nevena and Bjeljac, Željko and Terzić, Aleksandra",
year = "2018",
abstract = "Turizam je postao globalni fenomen i važan izvor prihoda za mnoge zemlje i regije. Industrija događaja (manifestacija) postala je jedan od glavnih turističkih sektora i ostvarila značajan ekonomski doprinos turističkoj industriji. Sektor putovanja i turizma generisao je 7,6 triliona US $ (10,2% globalnog BDP) i 292 miliona radnih mesta u 2016. godini, što je jednako 1 od 10 mesta u globalnoj ekonomiji. Ovaj sektor ostvaruje 6,6% ukupnog svetskog izvoza i skoro 30% ukupnog svetskog izvoza usluga. U budućnosti se očekuje njegov dalji rast, tako da bi u 2027. godini doprineo razvoju 380 miliona radnih mesta i daljem razvoju svetske ekonomije. Atraktivni elementi su važni pokretači na putovanjima i na delu su kako u prirodnim tako i u urbanim sredinama. Turističke manifestacije predstavljaju važan povoljan činilac u privlačenju turista i sastavni su deo turističkog potencijala. U ponudi turističkih destinacija sve je više posebnih manifestacija, čije je osmišljavanje i izvođenje uslovljeno strateškim razlozima, pre svega ekonomske prirode. Uloga manifestacija u turističkoj poželjnosti destinacije značajna je i zbog njihovih turističkih, društvenih i kulturnih funkcija, kao i uloge u lokalnom i regionalnom razvoju. Smatra se da se pozitivni učinci manifestacija ispoljavaju kroz: dodatno zapošljavanje lokalnog stanovništva, izgradnju i adaptaciju objekata, povećanje prihoda mesta domaćina,
jačanje konkurentnosti i podizanje kvaliteta ponude, povećanje publiciteta i izgradnju imidža mesta/manifestacije i drugo.
U Srbiji manifestacioni turizam, koji je Strategijom razvoja turizma do 2015. godine istaknut kao prosperitetna vrsta turizma, na značaju dobija tek početkom sadašnjeg veka. Od tada su manifestacije istaknute kao mogući nosioci razvoja turizma pojedinih destinacija, odnosno pojedine su prepoznate kao potencijalni brend turizma Srbije (EXIT u Novom Sadu, Sabor trubača u Guči, Beer Fest u Beogradu i druge svetkovine). Istraživanjima je
utvrđeno da se u Srbiji godišnje održi oko 2.000 manifestacija različitog karaktera i ranga.
Osim popularnosti na domaćem tržištu, neki od događaja imaju potencijal i na međunarodnom tržištu, gde su već do sada stekli određen stepen popularnosti. Masovna okupljanja na otvorenom ili u salama, opuštena atmosfera, želja i potreba za novim iskustvom i druženjem sastavni su činioci doživljaja na manifestacijama. Upravo velika koncentracija ljudi na jednome mestu, kao i smanjen nivo opreznosti samih posetilaca na manifestacijama mogu biti meta terorističkih napada. Takođe, posetioci manifestacija su izloženi delovanju i nekih drugih negativnih pojava: džeparenja, krađe, zaraze, prevare prilikom menjanja novca, ponuda psihoaktivnih supstanci i drugih nevolja. Svetski ekonomski forum je za potrebe veće bezbednosti putovanja izradio priručnike koji se bave
postupcima tokom krize i posle krize, zasnovane na najboljim praksama i iskustvima destinacija koje su se sretale sa pojedinim krizama (politički prevrati, terorizam, pandemije, katastrofe u okruženju). Cilj rada je da ukaže koliko su turističke manifestacije bile izložene pojavama koje ugrožavaju bezbednost i sigurnost posetilaca generalno. Istraživanje se bavi i prisustvom ugrožavajućih elemenata na turističkim manifestacijama u Srbiji. Autori su koristili metodologiju primenjivu u društvenim naukama. U istraživanju bezbednosti na domaćim manifestacijama korišćen je anketni upitnik koji je primenjen na festivalu Green Love u Novom Sadu među posetiocima ovog zbivanja. Uzorak je obuhvatio 120 ispitanika, pretežno mlađih od 29 godina. Zadatak istraživanja je bio da utvrdi na koji način mladi posetioci percipiraju bezbednost manifestacije i koje su to mere koje su ocenili kao dobre, a koje kao slabe. Većina ispitanika smatra da se
nisu osećali ugroženo na festivalu ni na koji način (72%). Takođe, 82% ispitanika nisu
prisustvovali nasilju na festivalu. U slučaju potrebe pružanja pomoći nekoj osobi većina
bi prišla da pomogne. Piće koje se prodaje ocenjeno je kao potpuno bezbedno. Elementi
koji su slabije ocenjeni odnose se na potrebu većeg broja lica koja vrše obezbeđenje u
sali, ispred sale bi trebao da bude veći broj medicinskih radnika, kao i veći broj pripadnika policije. Takođe, za bolje tehničko funkcionisanje festivala ispitanici smatraju da bi trebalo obezbediti veći broj ulaza u salu, bolju ventilaciju u toku festivala, kao i veći broj
protivpožarnih aparata u sali. Cilj rada je da ukaže koliko su turističke manifestacije izložene pojavama koje ugrožavaju bezbednost i sigurnost posetilaca generalno i koja su neka od rešenja koja se u svetu preduzimaju radi povećanja bezbednosti. Istraživanje se bavi i prisustvom elemenata koji narušavaju bezbednost na festivalu Green Love u Novom Sadu, a na osnovu percepcije samih posetilaca festivala. Zadatak istraživanja je bio da utvrdi na koji način mladi posetioci percipiraju bezbednost manifestacije i koje su mere ocenili kao dobre, a koje kao loše.
Autori su koristili metodologiju primenjivu u društvenim naukama (anketni upitnik). Rezultati istraživanja mogu pomoći organizatorima manifestacije da unaprede bezbednost kako bi se posetioci osećali još više sigurno. Proaktivan pristup bezbednosti na festivalu omogućiće veće zadovoljstvo posetilaca, bržu izgradnju brenda i dugoročan kontinuitet održavanja same manifestacije. Generalno, rezultati pokazuju da bezbednost turistâ predstavlja vodeći faktor konkurentnosti kako manifestacije tako i same turističke destinacije.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti",
journal = "Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj” : zbornik radova",
title = "Bezbednost turista i posetilaca na manifestacijama u urbanim sredinama",
pages = "338-353",
volume = "1",
doi = "10.18485/fb_ubur.2018.1.ch22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16343"
}

Ćurčić, N., Bjeljac, Ž.,& Terzić, A.. (2018). Bezbednost turista i posetilaca na manifestacijama u urbanim sredinama. in Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj” : zbornik radova
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti., 1, 338-353.
https://doi.org/10.18485/fb_ubur.2018.1.ch22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16343

Ćurčić N, Bjeljac Ž, Terzić A. Bezbednost turista i posetilaca na manifestacijama u urbanim sredinama. in Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj” : zbornik radova. 2018;1:338-353.
doi:10.18485/fb_ubur.2018.1.ch22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16343 .

Ćurčić, Nevena, Bjeljac, Željko, Terzić, Aleksandra, "Bezbednost turista i posetilaca na manifestacijama u urbanim sredinama" in Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj” : zbornik radova, 1 (2018):338-353,
https://doi.org/10.18485/fb_ubur.2018.1.ch22 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16343 .