Живковић, Милош

Link to this page

Authority KeyName Variants
25b042d3-917c-4adb-9d3c-57c3f8e6ab5a
  • Живковић, Милош (8)
  • Živković, Miloš (5)
Projects

Author's Bibliography

Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting

Живковић, Милош

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Живковић, Милош
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12593
AB  - У раду се публикује триптих са словенским натписима из Манастира Свете 
Катарине на Синају, састављен од икона на којима су представљени Свети Стефан, 
Богородица и Свети Никола. На основу стилске анализе и разматрања иконографских особености, износи се мишљење да је реч о делу српског средњовековног сли карства. Таква атрибуција се образлаже, уз наведено, и подацима о чврстим и конти нуираним везама између средњовевних српских земаља и славног „монашког града” 
подно Синајске горе. Отвара се, најзад, могућност да се дело о коме је реч тумачи у 
вези са појединим, веома занимљивим изворним сведочанствима о ктиторским по духватима српских владара на Синају.
AB  - A triptych with Slavic inscriptions from the monastery of St. Catherine in Sinai, composed of icons depicting St. Stephen, the Mother of God and St. Nicholas, is published in the 
paper. Based on the stylistic analysis and consideration of iconographic features, the opinion 
is expressed that it is a work of Serbian medieval painting. In addition, such an attribution is 
explained through the light of intensive and continuous contacts between the medieval Serbian lands and the famous monastery at the foot of Mount Sinai. Finally, a possibility is opened 
for the interpretation of the work in question in connection with certain, very interesting 
source material about the ktetorial activity of the Serbian rulers in Sinai.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института 58
T1  - Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting
SP  - 149
EP  - 184
VL  - 58
DO  - 10.2298/ZRVI2158149Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12593
ER  - 
@article{
author = "Живковић, Милош",
year = "2021",
abstract = "У раду се публикује триптих са словенским натписима из Манастира Свете 
Катарине на Синају, састављен од икона на којима су представљени Свети Стефан, 
Богородица и Свети Никола. На основу стилске анализе и разматрања иконографских особености, износи се мишљење да је реч о делу српског средњовековног сли карства. Таква атрибуција се образлаже, уз наведено, и подацима о чврстим и конти нуираним везама између средњовевних српских земаља и славног „монашког града” 
подно Синајске горе. Отвара се, најзад, могућност да се дело о коме је реч тумачи у 
вези са појединим, веома занимљивим изворним сведочанствима о ктиторским по духватима српских владара на Синају., A triptych with Slavic inscriptions from the monastery of St. Catherine in Sinai, composed of icons depicting St. Stephen, the Mother of God and St. Nicholas, is published in the 
paper. Based on the stylistic analysis and consideration of iconographic features, the opinion 
is expressed that it is a work of Serbian medieval painting. In addition, such an attribution is 
explained through the light of intensive and continuous contacts between the medieval Serbian lands and the famous monastery at the foot of Mount Sinai. Finally, a possibility is opened 
for the interpretation of the work in question in connection with certain, very interesting 
source material about the ktetorial activity of the Serbian rulers in Sinai.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института 58",
title = "Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting",
pages = "149-184",
volume = "58",
doi = "10.2298/ZRVI2158149Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12593"
}
Живковић, М.. (2021). Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting. in Зборник радова Византолошког института 58
Београд : Византолошки институт САНУ., 58, 149-184.
https://doi.org/10.2298/ZRVI2158149Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12593
Живковић М. Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting. in Зборник радова Византолошког института 58. 2021;58:149-184.
doi:10.2298/ZRVI2158149Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12593 .
Живковић, Милош, "Триптих из манастира Свете Катарине на Синају – непознато дело старог српског иконописа / Triptych from Saint Catherine’s Monastery at Sinai – an Unknown Work of Old Serbian Icon Painting" in Зборник радова Византолошког института 58, 58 (2021):149-184,
https://doi.org/10.2298/ZRVI2158149Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12593 .
9

On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art

Živković, Miloš

(Beograd : Filozofski fakultet - Institut za istoriju umetnosti, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Živković, Miloš
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12205
AB  - The first part of the paper discusses the written testimonies 
about the history of the cult of the holy fathers of Sinai and 
Raithou at St. Catherine’s monastery and the visual represen tations of these saints in East Christian art. The Sinai icons 
in question are then analysed in two ways. First, the choice of 
figures of the saints in the upper registers of the icons is considered. On the other hand, the iconography of the forty Sinai  and Raithou martyrs is studied in greater detail. It is shown 
that representations of the celebrated holy monks were used to 
paint their “portraits”.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet - Institut za istoriju umetnosti
T2  - Зограф
T1  - On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art
SP  - 101
EP  - 125
VL  - 44
DO  - 10.2298/ZOG2044101Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12205
ER  - 
@article{
author = "Živković, Miloš",
year = "2020",
abstract = "The first part of the paper discusses the written testimonies 
about the history of the cult of the holy fathers of Sinai and 
Raithou at St. Catherine’s monastery and the visual represen tations of these saints in East Christian art. The Sinai icons 
in question are then analysed in two ways. First, the choice of 
figures of the saints in the upper registers of the icons is considered. On the other hand, the iconography of the forty Sinai  and Raithou martyrs is studied in greater detail. It is shown 
that representations of the celebrated holy monks were used to 
paint their “portraits”.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet - Institut za istoriju umetnosti",
journal = "Зограф",
title = "On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art",
pages = "101-125",
volume = "44",
doi = "10.2298/ZOG2044101Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12205"
}
Živković, M.. (2020). On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art. in Зограф
Beograd : Filozofski fakultet - Institut za istoriju umetnosti., 44, 101-125.
https://doi.org/10.2298/ZOG2044101Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12205
Živković M. On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art. in Зограф. 2020;44:101-125.
doi:10.2298/ZOG2044101Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12205 .
Živković, Miloš, "On the icons of Sinai and Raithou martyrs in Saint Catherine’s monastery at Sinai, with an overview of the cult and iconography of these saints in East Christian art" in Зограф, 44 (2020):101-125,
https://doi.org/10.2298/ZOG2044101Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12205 .

Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности

Živković, Miloš

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Živković, Miloš
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10475
AB  - The paper discusses the visual representations of St. Mark of Ephesus, under-researched in previous scholarship, which have survived in several monuments of post-Byzantine wall painting in the Balkans. These depictions are analyzed as visual testimonies of the veneration of Mark of Ephesus in the period under consideration, i.e. as important indicators of the presence, continuity and dissemination of his cult a long time before his official canonization in the 18th century. The paper also offers an overview of the different iconographic versions of the images of St. Mark of Ephesus. Finally, it examines the possible reasons for the emergence of images representing this famed anti-Unionist metropolitan in the discussed monuments. In this context, the images of Mark of Ephesus are considered through the prism of their placement in a given iconographic program; wherever possible, the role of the ktetor and artist in their creation is examined.
AB  - Главни задатак нашег рада било је разматрање ликова Светог Марка Ефеског који су настајали пре његове званичне канонизације. Па ипак, и у овој прилици се за тренутак ваља осврнути на неке веома репрезентативне представе Светог Марка Ефеског из XVIII и XIX века. Међу њима је посебно значајна представа Светог Марка Ефеског у скиту Свете Тројице у Кавсокаливији (сл.8). Светитељ је приказан у олтару параклиса Успења Богородице, задужбини јеромонаха Јоне (†1765), ученика Светог Акакија Кавсокаливита († 1730), коју је
1759. осликао сликар Партеније из Фурне. „Свети Марко Евгеник“ приказан је у фронталној репрезентативној фигури, како десном руком указује на развијени свитак у левој, са текстом у коме проклиње одступање од праве вере, док се под његовим ногама налази лик неименованог римског папе. Поглавар Западне цркве, највероватније Евгеније IV (1431 - 1447), приказан је у понижавајућем положају – наг до појаса, оборен на леђа, он се левом руком држи за главу, а у десној, о коју су обешени кључеви Светог Петра, држи сабљу којом пробија књигу. У најнижем регистру представе приказано је како двоструку папску круну гута
аждаја разјапљених чељусти. Описани иконографски тип, са својом више него јасном симболичком садржином, био је и у потоњим временима коришћен као предложак за представе Светог Марка Ефеског, уз извесне варијације у поставци призора и решењу појединих иконографских детаља. Посебно је томе, изгледа, допринела његова популаризација кроз графичке листове, о чему, рецимо, сведочи један бакрорез у поседу Александријске патријаршије (сл. 9), израђен у Венецији током прве четвртине XIX столећа.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института 57
T1  - Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности
T1  - Depictions of St. Mark of Ephesus in Post-Byzantine Art
SP  - 143
EP  - 174
VL  - 57
DO  - 10.2298/ZRVI2057143Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10475
ER  - 
@article{
author = "Živković, Miloš",
year = "2020",
abstract = "The paper discusses the visual representations of St. Mark of Ephesus, under-researched in previous scholarship, which have survived in several monuments of post-Byzantine wall painting in the Balkans. These depictions are analyzed as visual testimonies of the veneration of Mark of Ephesus in the period under consideration, i.e. as important indicators of the presence, continuity and dissemination of his cult a long time before his official canonization in the 18th century. The paper also offers an overview of the different iconographic versions of the images of St. Mark of Ephesus. Finally, it examines the possible reasons for the emergence of images representing this famed anti-Unionist metropolitan in the discussed monuments. In this context, the images of Mark of Ephesus are considered through the prism of their placement in a given iconographic program; wherever possible, the role of the ktetor and artist in their creation is examined., Главни задатак нашег рада било је разматрање ликова Светог Марка Ефеског који су настајали пре његове званичне канонизације. Па ипак, и у овој прилици се за тренутак ваља осврнути на неке веома репрезентативне представе Светог Марка Ефеског из XVIII и XIX века. Међу њима је посебно значајна представа Светог Марка Ефеског у скиту Свете Тројице у Кавсокаливији (сл.8). Светитељ је приказан у олтару параклиса Успења Богородице, задужбини јеромонаха Јоне (†1765), ученика Светог Акакија Кавсокаливита († 1730), коју је
1759. осликао сликар Партеније из Фурне. „Свети Марко Евгеник“ приказан је у фронталној репрезентативној фигури, како десном руком указује на развијени свитак у левој, са текстом у коме проклиње одступање од праве вере, док се под његовим ногама налази лик неименованог римског папе. Поглавар Западне цркве, највероватније Евгеније IV (1431 - 1447), приказан је у понижавајућем положају – наг до појаса, оборен на леђа, он се левом руком држи за главу, а у десној, о коју су обешени кључеви Светог Петра, држи сабљу којом пробија књигу. У најнижем регистру представе приказано је како двоструку папску круну гута
аждаја разјапљених чељусти. Описани иконографски тип, са својом више него јасном симболичком садржином, био је и у потоњим временима коришћен као предложак за представе Светог Марка Ефеског, уз извесне варијације у поставци призора и решењу појединих иконографских детаља. Посебно је томе, изгледа, допринела његова популаризација кроз графичке листове, о чему, рецимо, сведочи један бакрорез у поседу Александријске патријаршије (сл. 9), израђен у Венецији током прве четвртине XIX столећа.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института 57",
title = "Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности, Depictions of St. Mark of Ephesus in Post-Byzantine Art",
pages = "143-174",
volume = "57",
doi = "10.2298/ZRVI2057143Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10475"
}
Živković, M.. (2020). Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности. in Зборник радова Византолошког института 57
Београд : Византолошки институт САНУ., 57, 143-174.
https://doi.org/10.2298/ZRVI2057143Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10475
Živković M. Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности. in Зборник радова Византолошког института 57. 2020;57:143-174.
doi:10.2298/ZRVI2057143Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10475 .
Živković, Miloš, "Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности" in Зборник радова Византолошког института 57, 57 (2020):143-174,
https://doi.org/10.2298/ZRVI2057143Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10475 .

Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку

Živković, Miloš

(Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2019)

TY  - THES
AU  - Živković, Miloš
PY  - 2019
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=7431
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12305
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:21959/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=51956751
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8966
AB  - Рад представља монографску студију зидног сликарства најстаријег делаБогородичине цркве у Студеници. Реч је о два слоја фресака. Први је изведен 1208/1209, уоквиру ктиторског подухвата великог жупана Стефана Првовенчаног, под надзоромњеговог брата, студеничког архимандрита Саве. Млађе фреске настале су 1568. године, уоквиру велике обнове црквених споменика на подручју обновљене Пећке патријаршије.Израду фресака финансирао је студенички игуман Симеон са братијом.У складу са конвенционалном структуром монографских студија, у раду се најпредоноси преглед истраживања зидног сликарства Богородичине цркве. Потом суразмотрене историјске околности и хронологија оснивања манастира, односно његовогосликавања.Пажња је, затим, усмерена на главни проблем рада: истраживање програмских,иконографских и стилских одлика живописа Богородичине цркве. Иако су у питању дваслоја фресака, хронолошки међусобно удаљена више три и по века, могуће их је у великојмери разматрати обједињено. Такав приступ заснован је на околности да је оригиналнииконографски програм у XVI веку углавном поштован. Тематски реперотоар сликарстваБогородичине цркве представљен је систематски, у складу са хијерархијом у оквирусакралне топографије храма (купола и пандантифи, олтар, наос, вестибили, припрата).При томе је подједнака пажња посвећена његовим типским обележјима, сагледаним уконтексту развоја сликаних програма, као и особеностима произашлим на основунарочитих захтева ктитора и манастирског управитеља (особености у погледу избора ираспореда појединих светитеља; ктиторска композиција итд). У поглављу о иконографијинајстаријих студеничких фресака размотрене су поједине особености јеванђељских сцена(Благовести, Распеће), односно бројних појединачних фигура. Посебно значајан аспектнајстаријих студеничких фресака представљају њихове стилске одлике. Имајући у видувреме њиховог настанка (епоха после Четвртог крсташког рата), односно њихов висок квалитет, ликовне особености оригиналних зидних слика Богородичине цркве имајувелики значај за проучавање новог стилског израза византијског сликарства XIII века,сажетог у синтагми „монументални стил“. Са свешћу о таквој важности студеничкихфресака, њихове стилске одлике сагледане су, у мери у којој је то било могуће, у широкојперспективи византијског сликарства с краја XII и првих деценија XIII века. Најзад,посебан напор уложен је у разматрање односа сликара из 1568, односно њиховихсаветодаваца, према оригиналном иконографском програму. У посебном поглављусагледане су измене оригиналног тематског репертоара. Реч је, најпре, о представамасветитеља који нису могли бити приказани на најстаријим студеничким фрескама, као и опроменама иконографског устројства првобитних сцена (Велики празници, СтрадањаХристова, Страшни суд).
AB  - The dissertation presents a monographic study of the wall paintings of the oldest partof the Church of the Mother of God in Studenica monastery. Murals in question are preserved ontwo different layers of frescoes. The first was executed 1208/1209, under the patronage of theGrand Župan Stefan, and under the supervision of his brother, the archimandrite of Studenica,Sava. Second layer of frescoes was created in 1568, within the large renovation of the churchmonuments in the area of the renewed Patriarchate of Peć. The production of these frescoes wasfinanced by heigoumenos of Studenica, Simeon.In accordance with the conventional structure of monographic studies, the dissertationbegins with a resume of the previous research of the wall paintings of the Church of the Motherof God. Next chapter is devoted to the historical circumstances and chronology of theestablishment of the monastery and its wall paintings.Attention is, then, focused on the main topic of our work: research of thematic programand iconographic and stylistic features of the wall paintings of the Church of the Mother of God.Although two layers of frescoes are chronologically separated for more than three and a halfcenturies, they can be largely considered unified. Such an approach is based on the fact that theoriginal iconographic programme was largely respected in the 16th century. The iconogrphicrepertoire of the Church of the Virgin Mary was presented systematically, in accordance with thehierarchy within the sacral topography of the temple (dome and pandantives, altar, naos,vestibules, narthex). Equal attention is paid to its typical features, seen in the context of thedevelopment of the painted programs of Byzantine churches, as well as to some of its specialfeatures, arising from the specific requests of the ktetor and archimandrite Sava (selection andarrangement of individual saints, the ktetorial composition, etc.). In the chapter devoted to theiconography of the oldest frescoes Studenica, specific features of the Gospel scenes(Annunciation, Crucifixion) and numerous individual figures are considered. A particularly significant aspect of the oldest frescoes of Studenica are their stylisticfeatures. Bearing in mind the time of their creation (that is, the time after the Fourth Crusade), aswell as their high aquality, the artistic features of the original wall paintings of the Church of theVirgin have a great significance for studying the new stylistic expression of Byzantine paintingof the 13th century, summarized in the term "monumental style". With the awareness of suchimportance of frescoes, their stylistic features were examined in the broad perspective ofByzantine painting from the end of the 12th and the first decades of the 13th century. In the end,a special effort was made to consider the relationship of the painters from 1568, and theiradvisers, with the original iconographic program. In a separate chapter, changes made within theoriginal thematic repertoire were considered. The attention is focues on the figure of saints whocould not be shown on the oldest frescoes, as well as on the changes in the iconography of theoriginal scenes (Great Feasts, Passion Cycle, Last Judgement etc).
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8966
ER  - 
@phdthesis{
author = "Živković, Miloš",
year = "2019",
abstract = "Рад представља монографску студију зидног сликарства најстаријег делаБогородичине цркве у Студеници. Реч је о два слоја фресака. Први је изведен 1208/1209, уоквиру ктиторског подухвата великог жупана Стефана Првовенчаног, под надзоромњеговог брата, студеничког архимандрита Саве. Млађе фреске настале су 1568. године, уоквиру велике обнове црквених споменика на подручју обновљене Пећке патријаршије.Израду фресака финансирао је студенички игуман Симеон са братијом.У складу са конвенционалном структуром монографских студија, у раду се најпредоноси преглед истраживања зидног сликарства Богородичине цркве. Потом суразмотрене историјске околности и хронологија оснивања манастира, односно његовогосликавања.Пажња је, затим, усмерена на главни проблем рада: истраживање програмских,иконографских и стилских одлика живописа Богородичине цркве. Иако су у питању дваслоја фресака, хронолошки међусобно удаљена више три и по века, могуће их је у великојмери разматрати обједињено. Такав приступ заснован је на околности да је оригиналнииконографски програм у XVI веку углавном поштован. Тематски реперотоар сликарстваБогородичине цркве представљен је систематски, у складу са хијерархијом у оквирусакралне топографије храма (купола и пандантифи, олтар, наос, вестибили, припрата).При томе је подједнака пажња посвећена његовим типским обележјима, сагледаним уконтексту развоја сликаних програма, као и особеностима произашлим на основунарочитих захтева ктитора и манастирског управитеља (особености у погледу избора ираспореда појединих светитеља; ктиторска композиција итд). У поглављу о иконографијинајстаријих студеничких фресака размотрене су поједине особености јеванђељских сцена(Благовести, Распеће), односно бројних појединачних фигура. Посебно значајан аспектнајстаријих студеничких фресака представљају њихове стилске одлике. Имајући у видувреме њиховог настанка (епоха после Четвртог крсташког рата), односно њихов висок квалитет, ликовне особености оригиналних зидних слика Богородичине цркве имајувелики значај за проучавање новог стилског израза византијског сликарства XIII века,сажетог у синтагми „монументални стил“. Са свешћу о таквој важности студеничкихфресака, њихове стилске одлике сагледане су, у мери у којој је то било могуће, у широкојперспективи византијског сликарства с краја XII и првих деценија XIII века. Најзад,посебан напор уложен је у разматрање односа сликара из 1568, односно њиховихсаветодаваца, према оригиналном иконографском програму. У посебном поглављусагледане су измене оригиналног тематског репертоара. Реч је, најпре, о представамасветитеља који нису могли бити приказани на најстаријим студеничким фрескама, као и опроменама иконографског устројства првобитних сцена (Велики празници, СтрадањаХристова, Страшни суд)., The dissertation presents a monographic study of the wall paintings of the oldest partof the Church of the Mother of God in Studenica monastery. Murals in question are preserved ontwo different layers of frescoes. The first was executed 1208/1209, under the patronage of theGrand Župan Stefan, and under the supervision of his brother, the archimandrite of Studenica,Sava. Second layer of frescoes was created in 1568, within the large renovation of the churchmonuments in the area of the renewed Patriarchate of Peć. The production of these frescoes wasfinanced by heigoumenos of Studenica, Simeon.In accordance with the conventional structure of monographic studies, the dissertationbegins with a resume of the previous research of the wall paintings of the Church of the Motherof God. Next chapter is devoted to the historical circumstances and chronology of theestablishment of the monastery and its wall paintings.Attention is, then, focused on the main topic of our work: research of thematic programand iconographic and stylistic features of the wall paintings of the Church of the Mother of God.Although two layers of frescoes are chronologically separated for more than three and a halfcenturies, they can be largely considered unified. Such an approach is based on the fact that theoriginal iconographic programme was largely respected in the 16th century. The iconogrphicrepertoire of the Church of the Virgin Mary was presented systematically, in accordance with thehierarchy within the sacral topography of the temple (dome and pandantives, altar, naos,vestibules, narthex). Equal attention is paid to its typical features, seen in the context of thedevelopment of the painted programs of Byzantine churches, as well as to some of its specialfeatures, arising from the specific requests of the ktetor and archimandrite Sava (selection andarrangement of individual saints, the ktetorial composition, etc.). In the chapter devoted to theiconography of the oldest frescoes Studenica, specific features of the Gospel scenes(Annunciation, Crucifixion) and numerous individual figures are considered. A particularly significant aspect of the oldest frescoes of Studenica are their stylisticfeatures. Bearing in mind the time of their creation (that is, the time after the Fourth Crusade), aswell as their high aquality, the artistic features of the original wall paintings of the Church of theVirgin have a great significance for studying the new stylistic expression of Byzantine paintingof the 13th century, summarized in the term "monumental style". With the awareness of suchimportance of frescoes, their stylistic features were examined in the broad perspective ofByzantine painting from the end of the 12th and the first decades of the 13th century. In the end,a special effort was made to consider the relationship of the painters from 1568, and theiradvisers, with the original iconographic program. In a separate chapter, changes made within theoriginal thematic repertoire were considered. The attention is focues on the figure of saints whocould not be shown on the oldest frescoes, as well as on the changes in the iconography of theoriginal scenes (Great Feasts, Passion Cycle, Last Judgement etc).",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8966"
}
Živković, M.. (2019). Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку. in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8966
Živković M. Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку. in Универзитет у Београду. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8966 .
Živković, Miloš, "Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку" in Универзитет у Београду (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8966 .

Припадност развојним токовима византијске уметности

Лидов, Алексеј; Живковић, Милош

(Београд : САНУ, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Лидов, Алексеј
AU  - Живковић, Милош
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9337
PB  - Београд : САНУ
T2  - Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита
T1  - Припадност развојним токовима византијске уметности
SP  - 165
EP  - 184
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9337
ER  - 
@inbook{
author = "Лидов, Алексеј and Живковић, Милош",
year = "2017",
publisher = "Београд : САНУ",
journal = "Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита",
booktitle = "Припадност развојним токовима византијске уметности",
pages = "165-184",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9337"
}
Лидов, А.,& Живковић, М.. (2017). Припадност развојним токовима византијске уметности. in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита
Београд : САНУ., 165-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9337
Лидов А, Живковић М. Припадност развојним токовима византијске уметности. in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита. 2017;:165-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9337 .
Лидов, Алексеј, Живковић, Милош, "Припадност развојним токовима византијске уметности" in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита (2017):165-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9337 .

Studenica : The Funerary Church of the Dynastic Founder - The Cornerstone of Church and State Independence

Živković, Miloš

(Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Živković, Miloš
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11508
AB  - The paper discusses the significance of the Studenica monastery as the most important endowment of the Grand Župan Stefan Nemanja in Serbia. Several aspects of Studenica are analised: its function as the mausoleum of the ruler, the status of an autonomous monastery, as well as the peculiarities of the architecture of wall painting, realized in a unique symbiosis of Romanesque and Byzantine art.
PB  - Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB
PB  - Belgrade : P.E. Službeni glasnik
PB  - Belgrade : Instutute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages
T1  - Studenica : The Funerary Church of the Dynastic Founder - The Cornerstone of Church and State Independence
SP  - 193
EP  - 209
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11508
ER  - 
@inbook{
author = "Živković, Miloš",
year = "2016",
abstract = "The paper discusses the significance of the Studenica monastery as the most important endowment of the Grand Župan Stefan Nemanja in Serbia. Several aspects of Studenica are analised: its function as the mausoleum of the ruler, the status of an autonomous monastery, as well as the peculiarities of the architecture of wall painting, realized in a unique symbiosis of Romanesque and Byzantine art.",
publisher = "Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB, Belgrade : P.E. Službeni glasnik, Belgrade : Instutute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages",
booktitle = "Studenica : The Funerary Church of the Dynastic Founder - The Cornerstone of Church and State Independence",
pages = "193-209",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11508"
}
Živković, M.. (2016). Studenica : The Funerary Church of the Dynastic Founder - The Cornerstone of Church and State Independence. in Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages
Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB., 2, 193-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11508
Živković M. Studenica : The Funerary Church of the Dynastic Founder - The Cornerstone of Church and State Independence. in Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages. 2016;2:193-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11508 .
Živković, Miloš, "Studenica : The Funerary Church of the Dynastic Founder - The Cornerstone of Church and State Independence" in Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages, 2 (2016):193-209,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11508 .

Иконографска забелешка о сликарству хиландарског католикона: представа Светог Сисоја над гробом Александра Великог у ексонартексу

Живковић, Милош

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Живковић, Милош
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9095
AB  - У чланку се разматра представа светог Сисоја над гробом Александра Великог у ексонартексу храма Ваведења манастира Хиландара. Указује се на старије српске примере те иконографске теме, али се хиландарска фреска сагледава и као израз светогорских иконографских традиција. Одговарајућа пажња посвећена је и пратећем натпису, као и разлозима сликања представе.
AB  - As part of the extensive and continuous architectural and artistic activities in the Hilandar monastery during the 18th and early 19th century, the exonarthex of the catholicon, built in the 14th century, was decorated with frescoes. This work was carried out in 1803. by the monks Benjamin and Zacharias, cousins of kyr Makarios, a painter from Galatista.
On a narrow area above the portal of the south wall, above mentioned painters depicted the early Christian hermit St. Sisoes above the tomb of Alexander the Great. This image, representing well-known iconographic subject of post-Byzantine art, is not unusual for the wall paintings in Serbian churches, but is only the latest in a series of preserved Serbian depictions of Sisoes’ lament. Almost two centuries before the fresco in Hilandar was created, Greek painters depicted St. Sisoes above Alexander’s tomb in Piva (1604/5) and Lomnica (1607/8). The same type of iconographic thеme found its place in the thematic repertoires of the frescoes in the Dormition monastery in Reževići (end of the third decade of the seventeenth century), the church with
the same dedication in the Podmaine monastery near Budva (soon after 1630), as well as in the narthex of the Church of St. Nicholas in the Nikolje monastery (1637). One hundred years later a fresco of Sisoes’ lament was painted in the Church of St. Nicholas in the Drača Monastery (1735). On the other side, for the purpose of adequate interpretation of Hilandar fresco in question, one should bear in mind artistic traditions of Mount Athos as well. Namely, St. Sisoes above Alexander’s grave was often painted in the temples of this monastic comunity, starting from the first half of the 16th century. Sisoes’ image from Hilandar is chronologically preceded by the
frescoes in the cemetery churches of monasteries Karakallou (1768) and Stauroniketa (1798), as well as those in the Skete of Kausokalybia (1776) and in the narthex of the katholikon of Xeropotamou (1783).
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
PB  - Београд : Задужбина светог манастира Хиландара
T2  - ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ
T1  - Иконографска забелешка о сликарству хиландарског католикона: представа Светог Сисоја над гробом Александра Великог у ексонартексу
T1  - An iconographic note on the wall paintings of the katholikon of the Hilandar monastery: the depiction of St. Sisoes above the grave of Alexander the Great in the exonarthex
SP  - 579
EP  - 586
VL  - 44
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9095
ER  - 
@article{
author = "Живковић, Милош",
year = "2015",
abstract = "У чланку се разматра представа светог Сисоја над гробом Александра Великог у ексонартексу храма Ваведења манастира Хиландара. Указује се на старије српске примере те иконографске теме, али се хиландарска фреска сагледава и као израз светогорских иконографских традиција. Одговарајућа пажња посвећена је и пратећем натпису, као и разлозима сликања представе., As part of the extensive and continuous architectural and artistic activities in the Hilandar monastery during the 18th and early 19th century, the exonarthex of the catholicon, built in the 14th century, was decorated with frescoes. This work was carried out in 1803. by the monks Benjamin and Zacharias, cousins of kyr Makarios, a painter from Galatista.
On a narrow area above the portal of the south wall, above mentioned painters depicted the early Christian hermit St. Sisoes above the tomb of Alexander the Great. This image, representing well-known iconographic subject of post-Byzantine art, is not unusual for the wall paintings in Serbian churches, but is only the latest in a series of preserved Serbian depictions of Sisoes’ lament. Almost two centuries before the fresco in Hilandar was created, Greek painters depicted St. Sisoes above Alexander’s tomb in Piva (1604/5) and Lomnica (1607/8). The same type of iconographic thеme found its place in the thematic repertoires of the frescoes in the Dormition monastery in Reževići (end of the third decade of the seventeenth century), the church with
the same dedication in the Podmaine monastery near Budva (soon after 1630), as well as in the narthex of the Church of St. Nicholas in the Nikolje monastery (1637). One hundred years later a fresco of Sisoes’ lament was painted in the Church of St. Nicholas in the Drača Monastery (1735). On the other side, for the purpose of adequate interpretation of Hilandar fresco in question, one should bear in mind artistic traditions of Mount Athos as well. Namely, St. Sisoes above Alexander’s grave was often painted in the temples of this monastic comunity, starting from the first half of the 16th century. Sisoes’ image from Hilandar is chronologically preceded by the
frescoes in the cemetery churches of monasteries Karakallou (1768) and Stauroniketa (1798), as well as those in the Skete of Kausokalybia (1776) and in the narthex of the katholikon of Xeropotamou (1783).",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ, Београд : Задужбина светог манастира Хиландара",
journal = "ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ",
title = "Иконографска забелешка о сликарству хиландарског католикона: представа Светог Сисоја над гробом Александра Великог у ексонартексу, An iconographic note on the wall paintings of the katholikon of the Hilandar monastery: the depiction of St. Sisoes above the grave of Alexander the Great in the exonarthex",
pages = "579-586",
volume = "44",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9095"
}
Живковић, М.. (2015). Иконографска забелешка о сликарству хиландарског католикона: представа Светог Сисоја над гробом Александра Великог у ексонартексу. in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ
Београд : Византолошки институт САНУ., 44(2), 579-586.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9095
Живковић М. Иконографска забелешка о сликарству хиландарског католикона: представа Светог Сисоја над гробом Александра Великог у ексонартексу. in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ. 2015;44(2):579-586.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9095 .
Живковић, Милош, "Иконографска забелешка о сликарству хиландарског католикона: представа Светог Сисоја над гробом Александра Великог у ексонартексу" in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ, 44, no. 2 (2015):579-586,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9095 .

Héritagesde Byzance en Europe du Sud-Est à l’époque moderne et contemporaine, eds. Olivier Delouis, Anne Couderc & Petre Guran. Athens: École française d’Athènes, 2013, 522 p.

Živković, Miloš

(Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Živković, Miloš
PY  - 2015
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=308618
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5660
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Héritagesde Byzance en Europe du Sud-Est à l’époque moderne et contemporaine, eds. Olivier Delouis, Anne Couderc & Petre Guran. Athens: École française d’Athènes, 2013, 522 p.
SP  - 429
EP  - 434
IS  - XLVI
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5660
ER  - 
@article{
author = "Živković, Miloš",
year = "2015",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Héritagesde Byzance en Europe du Sud-Est à l’époque moderne et contemporaine, eds. Olivier Delouis, Anne Couderc & Petre Guran. Athens: École française d’Athènes, 2013, 522 p.",
pages = "429-434",
number = "XLVI",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5660"
}
Živković, M.. (2015). Héritagesde Byzance en Europe du Sud-Est à l’époque moderne et contemporaine, eds. Olivier Delouis, Anne Couderc & Petre Guran. Athens: École française d’Athènes, 2013, 522 p.. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLVI), 429-434.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5660
Živković M. Héritagesde Byzance en Europe du Sud-Est à l’époque moderne et contemporaine, eds. Olivier Delouis, Anne Couderc & Petre Guran. Athens: École française d’Athènes, 2013, 522 p.. in Balcanica. 2015;(XLVI):429-434.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5660 .
Živković, Miloš, "Héritagesde Byzance en Europe du Sud-Est à l’époque moderne et contemporaine, eds. Olivier Delouis, Anne Couderc & Petre Guran. Athens: École française d’Athènes, 2013, 522 p." in Balcanica, no. XLVI (2015):429-434,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5660 .

Представе светих монаха у западном травеју Богородичине цркве у Студеници

Живковић, Милош

(Београд : Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Живковић, Милош
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6333
AB  - Расправа је посвећена фигурама светих монаха у западном травеју Богородичине цркве у Студеници, насликаним приликом обнове оригиналног живописа 1568. године. У раду се утврђује идентитет појединих раније погрешно препознатих светитеља, као и оних који у ранијим истраживањима нису били запажени. Пажња је такође посвећена проблему заснованости избора монашких представа о којима је реч у првобитном иконографском програму. Резултати истраживања потврђују одавно изнету претпоставку по којој је приликом обнове фресака студеничког католикона у највећој мери поштован затечени сликани програм. На примеру представа светих монаха у западном травеју може се, међутим, закључити и да су у појединим случајевима обновитељи сликарства одступили од првобитног иконографског програма. Они су, по свему судећи, приликом одабира нових светачких фигура користили месецослов.
AB  - The study is dedicated to the figures of holy monks in the west bay of the Church of the Virgin in Studenica, painted during the restoration of the original murals in 1568. The paper seeks to establish the identity of some saints who were previously incorrectly identified, as well as the identity of those who were unobserved in previous studies. It also discusses to what extent the choice of holy monks to be depicted was determined by the original iconographic program. The research results confirm the hypothesis that has for long been present in scholarly literature; according to it, during the restoration of frescoes in the Studenica katholikon, the painters largely repeated the original painted program. Nevertheless, judging by the example of the holy monks depicted in west bay, it may be concluded that in some cases they departed from the original iconographic program. In selecting new saints to be depicted they must have relied on the Menologion.
PB  - Београд : Филозофски факултет, Универзитет у Београду
T2  - Зограф
T1  - Представе светих монаха у западном травеју Богородичине цркве у Студеници
T1  - Depictions of holy monks in the western bay of the Church of the Virgin in Studenica
SP  - 65
EP  - 90
VL  - 39
DO  - 10.2298/ZOG1539065Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6333
ER  - 
@article{
author = "Живковић, Милош",
year = "2015",
abstract = "Расправа је посвећена фигурама светих монаха у западном травеју Богородичине цркве у Студеници, насликаним приликом обнове оригиналног живописа 1568. године. У раду се утврђује идентитет појединих раније погрешно препознатих светитеља, као и оних који у ранијим истраживањима нису били запажени. Пажња је такође посвећена проблему заснованости избора монашких представа о којима је реч у првобитном иконографском програму. Резултати истраживања потврђују одавно изнету претпоставку по којој је приликом обнове фресака студеничког католикона у највећој мери поштован затечени сликани програм. На примеру представа светих монаха у западном травеју може се, међутим, закључити и да су у појединим случајевима обновитељи сликарства одступили од првобитног иконографског програма. Они су, по свему судећи, приликом одабира нових светачких фигура користили месецослов., The study is dedicated to the figures of holy monks in the west bay of the Church of the Virgin in Studenica, painted during the restoration of the original murals in 1568. The paper seeks to establish the identity of some saints who were previously incorrectly identified, as well as the identity of those who were unobserved in previous studies. It also discusses to what extent the choice of holy monks to be depicted was determined by the original iconographic program. The research results confirm the hypothesis that has for long been present in scholarly literature; according to it, during the restoration of frescoes in the Studenica katholikon, the painters largely repeated the original painted program. Nevertheless, judging by the example of the holy monks depicted in west bay, it may be concluded that in some cases they departed from the original iconographic program. In selecting new saints to be depicted they must have relied on the Menologion.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет, Универзитет у Београду",
journal = "Зограф",
title = "Представе светих монаха у западном травеју Богородичине цркве у Студеници, Depictions of holy monks in the western bay of the Church of the Virgin in Studenica",
pages = "65-90",
volume = "39",
doi = "10.2298/ZOG1539065Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6333"
}
Живковић, М.. (2015). Представе светих монаха у западном травеју Богородичине цркве у Студеници. in Зограф
Београд : Филозофски факултет, Универзитет у Београду., 39, 65-90.
https://doi.org/10.2298/ZOG1539065Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6333
Живковић М. Представе светих монаха у западном травеју Богородичине цркве у Студеници. in Зограф. 2015;39:65-90.
doi:10.2298/ZOG1539065Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6333 .
Живковић, Милош, "Представе светих монаха у западном травеју Богородичине цркве у Студеници" in Зограф, 39 (2015):65-90,
https://doi.org/10.2298/ZOG1539065Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6333 .
1

The Deesis row from Piva: A contribution to the study of the iconostasis and icon painting of the Monastery of Piva

Војводић, Драган; Живковић, Милош

(Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Војводић, Драган
AU  - Живковић, Милош
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10721
AB  - Расправа је посвећена хронологији настанка иконостаса и хороса манастира Пиве, односно атрибуцији неких икона на њима. Најпре је представљен раније необјављен Деизисни чин, део првобитне олтарске преграде пивског храма, израђен негде између 1586. и 1604. Тај Чин и нешто млађи велики крст (1606) стајали су на старом иконостасу изнад престоних икона сликара Лонгина из 1573/1534. године. Бар једна од двостраних икона с накнадно насталог хороса (1610/1611) није његова. За нов дрворезбарени иконостас из 1638/1639. српски сликар Јован насликао је престоне иконе и икону Силаска Светог Духа у вишој зони. Неки његов ученик творац је једанаест икона осталих Великих празника.
AB  - The paper is devoted to the chronology of the genesis of the iconostasis and the choros of the monastery of Piva and to the attribution of some of their icons. It presents the hitherto unpublished
Deesis row which formed part of the original altar screen and was painted sometime between 1586 and 1604. The Deeisis and the somewhat younger Crucifix (1606) were mounted on the old iconostasis above the despotic icons painted by Longin in 1573/1574. At least one of the two-sided icons from the subsequently made choros (1610/1611) is not his work. For the new carved wooden iconostasis (1638/1639) the Serbian painter Jovan painted the despotic icons and the icon of the Descent of the Holy Spirit in the upper tier. A disciple of his painted the other eleven icons of the Great Feasts.
PB  - Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности
T2  - Зограф
T1  - The Deesis row from Piva: A contribution to the study of the iconostasis and icon painting of the Monastery of Piva
T1  - Деизисни чин из Пиве: Прилог проучавању иконостаса и иконописа у пивском манастиру
SP  - 203
EP  - 220
VL  - 38
DO  - 10.2298/ZOG1438203V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10721
ER  - 
@article{
author = "Војводић, Драган and Живковић, Милош",
year = "2014",
abstract = "Расправа је посвећена хронологији настанка иконостаса и хороса манастира Пиве, односно атрибуцији неких икона на њима. Најпре је представљен раније необјављен Деизисни чин, део првобитне олтарске преграде пивског храма, израђен негде између 1586. и 1604. Тај Чин и нешто млађи велики крст (1606) стајали су на старом иконостасу изнад престоних икона сликара Лонгина из 1573/1534. године. Бар једна од двостраних икона с накнадно насталог хороса (1610/1611) није његова. За нов дрворезбарени иконостас из 1638/1639. српски сликар Јован насликао је престоне иконе и икону Силаска Светог Духа у вишој зони. Неки његов ученик творац је једанаест икона осталих Великих празника., The paper is devoted to the chronology of the genesis of the iconostasis and the choros of the monastery of Piva and to the attribution of some of their icons. It presents the hitherto unpublished
Deesis row which formed part of the original altar screen and was painted sometime between 1586 and 1604. The Deeisis and the somewhat younger Crucifix (1606) were mounted on the old iconostasis above the despotic icons painted by Longin in 1573/1574. At least one of the two-sided icons from the subsequently made choros (1610/1611) is not his work. For the new carved wooden iconostasis (1638/1639) the Serbian painter Jovan painted the despotic icons and the icon of the Descent of the Holy Spirit in the upper tier. A disciple of his painted the other eleven icons of the Great Feasts.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности",
journal = "Зограф",
title = "The Deesis row from Piva: A contribution to the study of the iconostasis and icon painting of the Monastery of Piva, Деизисни чин из Пиве: Прилог проучавању иконостаса и иконописа у пивском манастиру",
pages = "203-220",
volume = "38",
doi = "10.2298/ZOG1438203V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10721"
}
Војводић, Д.,& Живковић, М.. (2014). The Deesis row from Piva: A contribution to the study of the iconostasis and icon painting of the Monastery of Piva. in Зограф
Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности., 38, 203-220.
https://doi.org/10.2298/ZOG1438203V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10721
Војводић Д, Живковић М. The Deesis row from Piva: A contribution to the study of the iconostasis and icon painting of the Monastery of Piva. in Зограф. 2014;38:203-220.
doi:10.2298/ZOG1438203V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10721 .
Војводић, Драган, Живковић, Милош, "The Deesis row from Piva: A contribution to the study of the iconostasis and icon painting of the Monastery of Piva" in Зограф, 38 (2014):203-220,
https://doi.org/10.2298/ZOG1438203V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10721 .
1
2

Прилози проучавању архијерејских представа у католикону манастира Студенице

Живковић, Милош

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Живковић, Милош
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7136
AB  - Рад је посвећен нарочито одабраним представама светих архијереја у Богородичиној цркви у Студеници. Пажња је усмерена најпре на ликове четворице епископа који су били делимично заклоњени високим иконостасом из XIX века. У питању су стојеће фигуре Светог Ахилија и неидентификованог светитеља, те попрсја Светог Партенија и Светог Харалампија. Осим поменутих, размaтрају се и фигуре тројице Светих Григорија у проскомидији, представа Светог Кирила Александријског у олтарској апсиди, попрсје Светог Климента Римског на западном зиду наоса, као и представа истоименог светитеља – вероватно малог апостола Климента, епископа Сарда – на источном поткуполном луку.
AB  - The paper is devoted to selected images of the saint hierarchs in the Church of the Virgin in Studenica Monastery. The attention is first of all focused on the figures of four bishops who were partially covered by the high iconostasis from the XIX century. These are standing figures of St. Achillius and an unidentified saint, and busts of St. Parthenius and St. Charalambos. In adittion to mentioned, some other figures are also analyzed – three saints named Gregory in the prothesis, St. Cyril of Alexandria in the apse, a bust of St. Clement of Rome on the west wall of the nave, as well as the bust of eponymous saint – probably Clement, bishop of Sardis – on the eastern arch below the dome.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Византолошки институт САНУ
T1  - Прилози проучавању архијерејских представа у католикону манастира  Студенице
SP  - 215
EP  - 248
VL  - 51
DO  - 10.2298/ZRVI1451215Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7136
ER  - 
@article{
author = "Живковић, Милош",
year = "2014",
abstract = "Рад је посвећен нарочито одабраним представама светих архијереја у Богородичиној цркви у Студеници. Пажња је усмерена најпре на ликове четворице епископа који су били делимично заклоњени високим иконостасом из XIX века. У питању су стојеће фигуре Светог Ахилија и неидентификованог светитеља, те попрсја Светог Партенија и Светог Харалампија. Осим поменутих, размaтрају се и фигуре тројице Светих Григорија у проскомидији, представа Светог Кирила Александријског у олтарској апсиди, попрсје Светог Климента Римског на западном зиду наоса, као и представа истоименог светитеља – вероватно малог апостола Климента, епископа Сарда – на источном поткуполном луку., The paper is devoted to selected images of the saint hierarchs in the Church of the Virgin in Studenica Monastery. The attention is first of all focused on the figures of four bishops who were partially covered by the high iconostasis from the XIX century. These are standing figures of St. Achillius and an unidentified saint, and busts of St. Parthenius and St. Charalambos. In adittion to mentioned, some other figures are also analyzed – three saints named Gregory in the prothesis, St. Cyril of Alexandria in the apse, a bust of St. Clement of Rome on the west wall of the nave, as well as the bust of eponymous saint – probably Clement, bishop of Sardis – on the eastern arch below the dome.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Византолошки институт САНУ",
title = "Прилози проучавању архијерејских представа у католикону манастира  Студенице",
pages = "215-248",
volume = "51",
doi = "10.2298/ZRVI1451215Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7136"
}
Живковић, М.. (2014). Прилози проучавању архијерејских представа у католикону манастира  Студенице. in Византолошки институт САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 51, 215-248.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1451215Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7136
Живковић М. Прилози проучавању архијерејских представа у католикону манастира  Студенице. in Византолошки институт САНУ. 2014;51:215-248.
doi:10.2298/ZRVI1451215Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7136 .
Живковић, Милош, "Прилози проучавању архијерејских представа у католикону манастира  Студенице" in Византолошки институт САНУ, 51 (2014):215-248,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1451215Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7136 .

О византијском пореклу фигуралних минијатура Београдске Александриде

Живковић, Милош

(Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Живковић, Милош
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10722
AB  - Касноантичка књижевна биографија Александра Великог, позната под називом Псеудо-Калистенов Роман о Александру, била је изузетно популарна у средњем веку како у Византији тако и на Западу. То књижевно остварење преведено је и на српскословенски језик. Позната су два опширно илустрована рукописа Српске Александриде и један са свега неколико цртежа. У чланку се разматрају иконографске особености најстаријег познатог
рукописа, такозване Београдске Александриде, датоване углавном у другу половину односно крај XIV века. У истраживању је посебна пажња посвећена костиму представљених личности. Aнализа костима доводи до закључка да су иконографска решења минијатура Бе-
оградске Александриде византијског порекла, те да ранија мишљења о западноевропским утицајима на њихово уобличавање нису основана.
AB  - The late antique literary biography of Alexander the Great
known as Pseudo-Callisthenes’ Alexander Romance was remarkably
popular reading both in Byzantium and in the West
in the middle ages. This literary work was also translated into
Serbian Slavonic. Two extensively illustrated manuscripts of
the “Serbian Alexandride”, and one decorated with only a few drawings are known. The paper discusses the iconographic features of the oldest of the known manuscripts, the so-called
Belgrade Alexandride, which is commonly dated to the second half or the end of the fourteenth century. The research is particularly focused on the costumes of the depicted figures.The findings of the research suggest that the iconographic solutions of the miniatures are of Byzantine origin and that earlier views suggesting West-European influences on their shaping are not founded.
PB  - Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности
T2  - Зограф
T1  - О византијском пореклу фигуралних минијатура Београдске Александриде
T1  - On Byzantine origins of figural miniatures of Belgrade Alexandride
SP  - 169
EP  - 200
VL  - 37
DO  - 10.2298/ZOG1337169Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10722
ER  - 
@article{
author = "Живковић, Милош",
year = "2013",
abstract = "Касноантичка књижевна биографија Александра Великог, позната под називом Псеудо-Калистенов Роман о Александру, била је изузетно популарна у средњем веку како у Византији тако и на Западу. То књижевно остварење преведено је и на српскословенски језик. Позната су два опширно илустрована рукописа Српске Александриде и један са свега неколико цртежа. У чланку се разматрају иконографске особености најстаријег познатог
рукописа, такозване Београдске Александриде, датоване углавном у другу половину односно крај XIV века. У истраживању је посебна пажња посвећена костиму представљених личности. Aнализа костима доводи до закључка да су иконографска решења минијатура Бе-
оградске Александриде византијског порекла, те да ранија мишљења о западноевропским утицајима на њихово уобличавање нису основана., The late antique literary biography of Alexander the Great
known as Pseudo-Callisthenes’ Alexander Romance was remarkably
popular reading both in Byzantium and in the West
in the middle ages. This literary work was also translated into
Serbian Slavonic. Two extensively illustrated manuscripts of
the “Serbian Alexandride”, and one decorated with only a few drawings are known. The paper discusses the iconographic features of the oldest of the known manuscripts, the so-called
Belgrade Alexandride, which is commonly dated to the second half or the end of the fourteenth century. The research is particularly focused on the costumes of the depicted figures.The findings of the research suggest that the iconographic solutions of the miniatures are of Byzantine origin and that earlier views suggesting West-European influences on their shaping are not founded.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности",
journal = "Зограф",
title = "О византијском пореклу фигуралних минијатура Београдске Александриде, On Byzantine origins of figural miniatures of Belgrade Alexandride",
pages = "169-200",
volume = "37",
doi = "10.2298/ZOG1337169Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10722"
}
Живковић, М.. (2013). О византијском пореклу фигуралних минијатура Београдске Александриде. in Зограф
Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности., 37, 169-200.
https://doi.org/10.2298/ZOG1337169Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10722
Живковић М. О византијском пореклу фигуралних минијатура Београдске Александриде. in Зограф. 2013;37:169-200.
doi:10.2298/ZOG1337169Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10722 .
Живковић, Милош, "О византијском пореклу фигуралних минијатура Београдске Александриде" in Зограф, 37 (2013):169-200,
https://doi.org/10.2298/ZOG1337169Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10722 .

Свети Сисоје над гробом Александра Великог. Једна монашка тема поствизантијске уметности и њени примери у српском сликарству XVII века

Живковић, Милош

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Живковић, Милош
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7203
AB  - Представа Светог Сисоја над гробом Александра Великог иконографски је уобличена на самом крају XV столећа. Реч је о особеној ликовној интерпретацији једне кратке песме („Гледам те, гробе“), током следећа два века често сликаној у храмовима широм Балкана. У чланку се, уз осврт на текстуалне основе иконографске теме и њено значење, разматрају недовољно проучене српске представе Светог Сисоја над Александровим гробом, сачуване на зидовима неколико цркава осликаних у првој половини XVII века.
AB  - The depiction of St. Sisoes above the grave of Alexander the Great was formulated at the end of the 15th century. The image in question is a visual interpretation of a short song («I see you, grave»), and it was often painted in the churches throughout the Balkans during the next two centuries. With references to the textual basis of this iconographic theme, as well as its meaning, the article is devoted to insuffi ciently studied Serbian examples of frescoes of St. Sisoes above Alexander’s tomb, preserved on the walls of several churches painted in the fi rst half of the 17th century.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института САНУ
T1  - Свети Сисоје над гробом Александра Великог. Једна монашка тема поствизантијске уметности и њени примери у српском сликарству XVII века
T1  - Saint Sisoes above the grave of Alexander the Great. A monastic theme of post-Byzantine art and its examples from the 17th century Serbian painting
SP  - 913
EP  - 940
VL  - 50
IS  - 2
DO  - 10.2298/ZRVI1350913Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7203
ER  - 
@article{
author = "Живковић, Милош",
year = "2013",
abstract = "Представа Светог Сисоја над гробом Александра Великог иконографски је уобличена на самом крају XV столећа. Реч је о особеној ликовној интерпретацији једне кратке песме („Гледам те, гробе“), током следећа два века често сликаној у храмовима широм Балкана. У чланку се, уз осврт на текстуалне основе иконографске теме и њено значење, разматрају недовољно проучене српске представе Светог Сисоја над Александровим гробом, сачуване на зидовима неколико цркава осликаних у првој половини XVII века., The depiction of St. Sisoes above the grave of Alexander the Great was formulated at the end of the 15th century. The image in question is a visual interpretation of a short song («I see you, grave»), and it was often painted in the churches throughout the Balkans during the next two centuries. With references to the textual basis of this iconographic theme, as well as its meaning, the article is devoted to insuffi ciently studied Serbian examples of frescoes of St. Sisoes above Alexander’s tomb, preserved on the walls of several churches painted in the fi rst half of the 17th century.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ",
title = "Свети Сисоје над гробом Александра Великог. Једна монашка тема поствизантијске уметности и њени примери у српском сликарству XVII века, Saint Sisoes above the grave of Alexander the Great. A monastic theme of post-Byzantine art and its examples from the 17th century Serbian painting",
pages = "913-940",
volume = "50",
number = "2",
doi = "10.2298/ZRVI1350913Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7203"
}
Живковић, М.. (2013). Свети Сисоје над гробом Александра Великог. Једна монашка тема поствизантијске уметности и њени примери у српском сликарству XVII века. in Зборник радова Византолошког института САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 50(2), 913-940.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1350913Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7203
Живковић М. Свети Сисоје над гробом Александра Великог. Једна монашка тема поствизантијске уметности и њени примери у српском сликарству XVII века. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2013;50(2):913-940.
doi:10.2298/ZRVI1350913Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7203 .
Живковић, Милош, "Свети Сисоје над гробом Александра Великог. Једна монашка тема поствизантијске уметности и њени примери у српском сликарству XVII века" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 50, no. 2 (2013):913-940,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1350913Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7203 .