TY  - CONF
AU  - Растовић, Александар
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13127
AB  - У раду се на основу стенографских белешки са заседања Дома општина и Дома лордова британског парламента, и литературе 
разматра став највишег законодавног тела британске империје, али и владе 
и јавног мњења према југословенском питању и формирању заједничке државе јужнословенских народа у предвечерје завршетка Великог рата. Такође, 
анализира се и однос британског парламента према новоформираној Краљевини СХС.
AB  - One can notice two phases in relation of the Great Britain, its parliament, its 
government and its public towards the Yugoslav question and creation of the joint 
state of the South Slav peoples during the World War I. Practically, almost until the 
end of the war, among the most important political spheres of the British empire 
there was fi rm belief that Austria-Hungary should be kept, i.e. that there was no 
need to form a separate state of the South Slav communities. Part of the British 
political elite supported the idea of enlarged Serbia which would include parts 
of Austria-Hungarian empire such as Bosnia and Herzegovina, Syrmia, Slavonia, 
part of the Adriatic coast. However, a group of intellectuals led by university 
professor Seton-Watson was also active on the political stage, advocating their 
opinion that in the post-war “new Europe” survival of Austria-Hungary was not 
possible, and that on its foundations, among others, a separate state which would 
include the South Slavs should be built. British war cabinet defi nitely gave up on 
supporting territorial integrity of Austria-Hungary and accepted the concept of 
Yugoslav state in the beginning of June 1918. Th e peak of this Copernican turn 
was the British government’s decision to recognize the newly formed Kingdom of 
Serbs, Croats and Slovenes on June 2, 1919. Advocates of the Yugoslav unifi cation 
also had their supporters among British MPs who were expressing their pro Yugoslav stances during sessions of both Houses of the British Parliament between 
1917 and 1920. Among other things, they supported the Corfu declaration, spoke 
about inevitability of breakup of Austria-Hungarian empire, need of opening of 
the Macedonian front, and they were most agile when it came to their demands to 
the British government to recognize the newly-formed Kingdom of Serbs, Croats 
and Slovenes as soon as possible aft er the end of the Great war.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
T1  - Југословенско питање у британском парламенту 1917–1920. године
T1  - Yugoslav question in the british parliament 1917–1920.
SP  - 189
EP  - 204
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13127
ER  - 

@conference{
author = "Растовић, Александар",
year = "2021",
abstract = "У раду се на основу стенографских белешки са заседања Дома општина и Дома лордова британског парламента, и литературе 
разматра став највишег законодавног тела британске империје, али и владе 
и јавног мњења према југословенском питању и формирању заједничке државе јужнословенских народа у предвечерје завршетка Великог рата. Такође, 
анализира се и однос британског парламента према новоформираној Краљевини СХС., One can notice two phases in relation of the Great Britain, its parliament, its 
government and its public towards the Yugoslav question and creation of the joint 
state of the South Slav peoples during the World War I. Practically, almost until the 
end of the war, among the most important political spheres of the British empire 
there was fi rm belief that Austria-Hungary should be kept, i.e. that there was no 
need to form a separate state of the South Slav communities. Part of the British 
political elite supported the idea of enlarged Serbia which would include parts 
of Austria-Hungarian empire such as Bosnia and Herzegovina, Syrmia, Slavonia, 
part of the Adriatic coast. However, a group of intellectuals led by university 
professor Seton-Watson was also active on the political stage, advocating their 
opinion that in the post-war “new Europe” survival of Austria-Hungary was not 
possible, and that on its foundations, among others, a separate state which would 
include the South Slavs should be built. British war cabinet defi nitely gave up on 
supporting territorial integrity of Austria-Hungary and accepted the concept of 
Yugoslav state in the beginning of June 1918. Th e peak of this Copernican turn 
was the British government’s decision to recognize the newly formed Kingdom of 
Serbs, Croats and Slovenes on June 2, 1919. Advocates of the Yugoslav unifi cation 
also had their supporters among British MPs who were expressing their pro Yugoslav stances during sessions of both Houses of the British Parliament between 
1917 and 1920. Among other things, they supported the Corfu declaration, spoke 
about inevitability of breakup of Austria-Hungarian empire, need of opening of 
the Macedonian front, and they were most agile when it came to their demands to 
the British government to recognize the newly-formed Kingdom of Serbs, Croats 
and Slovenes as soon as possible aft er the end of the Great war.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.",
title = "Југословенско питање у британском парламенту 1917–1920. године, Yugoslav question in the british parliament 1917–1920.",
pages = "189-204",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13127"
}

Растовић, А.. (2021). Југословенско питање у британском парламенту 1917–1920. године. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
Београд : Српска академија наука и уметности., 189-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13127

Растовић А. Југословенско питање у британском парламенту 1917–1920. године. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:189-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13127 .

Растовић, Александар, "Југословенско питање у британском парламенту 1917–1920. године" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):189-204,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13127 .

TY  - GEN
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Димић, Љубодраг
AU  - Растовић, Александар
AU  - Несторовић, Зорица
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10814
AB  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења : научни скуп са међународним учешћем одржан у Српској академији  наука и уметности, 1. и 2. новембра 2017. године / уредници Михаило , Војводић, Александар Костић. – Београд : САНУ, 2018.
Говорили: академик Михаило Војводић, академик Љубодраг Димић, проф. др Александар Растовић, проф. др Зорица Несторовић. У Београду, уторак 26. март 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]
SP  - 59
EP  - 74
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10814
ER  - 

@misc{
author = "Војводић, Михаило and Димић, Љубодраг and Растовић, Александар and Несторовић, Зорица and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења : научни скуп са међународним учешћем одржан у Српској академији  наука и уметности, 1. и 2. новембра 2017. године / уредници Михаило , Војводић, Александар Костић. – Београд : САНУ, 2018.
Говорили: академик Михаило Војводић, академик Љубодраг Димић, проф. др Александар Растовић, проф. др Зорица Несторовић. У Београду, уторак 26. март 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]",
pages = "59-74",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10814"
}

Војводић, М., Димић, Љ., Растовић, А., Несторовић, З.,& Вуксановић, М.. (2020). Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 59-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10814

Војводић М, Димић Љ, Растовић А, Несторовић З, Вуксановић М. Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):59-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10814 .

Војводић, Михаило, Димић, Љубодраг, Растовић, Александар, Несторовић, Зорица, Вуксановић, Миро, "Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):59-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10814 .

TY  - CONF
AU  - Растовић, Александар
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11587
AB  - Стојан Новаковић је био један од најугледнијих српских државника, ди пломата и научника на размеђу 19. и 20. века. У четири наврата је обављао дужност министра 
просвете и црквених дела Кнежевине, односно Краљевине Србије када су извршене највеће 
реформе српског образовања и отпочета модернизација просвете. Његовом иницијативом и 
заслугом, између осталог, уведена је општа, обавезна, шесторазредна основна школа за децу 
која не иду у гимназије или стручне школе, извршена реформа наставног плана, то јест донети 
нови наставни планови за ниже и више основне школе, за Вишу женску школу, гимназије, 
полугимназије, реалке, и учитељске школе, повећане плате учитеља и професора. Новаковић 
је дао значајан допринос и развоју Велике школе, чији је професор био. Његов идеал је био мо дерни Универзитет изграђен по угледу на европске. Као министар просвете био је творац два десет три просветна закона који су усвојени између 1873. и 1883. године. Неки од најважнијих
закона су били: Закон о основним школама, Предлог Закона о модернизацији школа, Измене 
и допуне у Закону о устројству гимназија, Измене и допуне Закона о устројству Велике школе. 
Његовим залагањем донето је и 38 просветних расписа, девет наредби, 12 правила, а усвојено 
је и шест нових наставних планова.
AB  - Stojan Novaković was one of the most respectable Serbian statesmen, diplomats and 
scholars at the turn of the 20th century. He was performing duty of Minister of Education 
and Ecclesiastical Affairs of Princedom (and later of Kingdom) on four occasions, when 
the biggest reforms of Serbian education system were made and when modernization 
of education in Serbia began. Upon his initiative and thanks to his efforts, compulsory 
6-grade general elementary school was introduced for children who were not attending 
gymnasium or trade schools, reform of curriculum was made, i.e. new curriculums were 
made for junior and high elementary schools, for High school for girls, gymnasiums, semi gymnasiums, so-called real schools and teacher schools, and teachers’ and professors’ 
salaries were increased. He also significantly contributed to development of the Belgrade 
Higher School, in which he was also teaching. His ideal was a modern university, built 
upon model of European universities. As Minister of Education, he created 23 laws related 
to education which were passed between 1873 and 1883. Some of the more important 
laws were: Law on Elementary Schools, Proposal of the Law on Modernization of Schools, 
Amendments to the Law on Organization of Gymnasiums, Amendments to the Law on 
Organization of Higher School. Thanks to his efforts, 38 official proclamations, 9 orders, 
12 rules and 6 new curriculums related to education were passed
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
T1  - Стојан Новаковић као министар просвете
T1  - Stojan Novaković as the education minister
SP  - 89
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11587
ER  - 

@conference{
author = "Растовић, Александар",
year = "2018",
abstract = "Стојан Новаковић је био један од најугледнијих српских државника, ди пломата и научника на размеђу 19. и 20. века. У четири наврата је обављао дужност министра 
просвете и црквених дела Кнежевине, односно Краљевине Србије када су извршене највеће 
реформе српског образовања и отпочета модернизација просвете. Његовом иницијативом и 
заслугом, између осталог, уведена је општа, обавезна, шесторазредна основна школа за децу 
која не иду у гимназије или стручне школе, извршена реформа наставног плана, то јест донети 
нови наставни планови за ниже и више основне школе, за Вишу женску школу, гимназије, 
полугимназије, реалке, и учитељске школе, повећане плате учитеља и професора. Новаковић 
је дао значајан допринос и развоју Велике школе, чији је професор био. Његов идеал је био мо дерни Универзитет изграђен по угледу на европске. Као министар просвете био је творац два десет три просветна закона који су усвојени између 1873. и 1883. године. Неки од најважнијих
закона су били: Закон о основним школама, Предлог Закона о модернизацији школа, Измене 
и допуне у Закону о устројству гимназија, Измене и допуне Закона о устројству Велике школе. 
Његовим залагањем донето је и 38 просветних расписа, девет наредби, 12 правила, а усвојено 
је и шест нових наставних планова., Stojan Novaković was one of the most respectable Serbian statesmen, diplomats and 
scholars at the turn of the 20th century. He was performing duty of Minister of Education 
and Ecclesiastical Affairs of Princedom (and later of Kingdom) on four occasions, when 
the biggest reforms of Serbian education system were made and when modernization 
of education in Serbia began. Upon his initiative and thanks to his efforts, compulsory 
6-grade general elementary school was introduced for children who were not attending 
gymnasium or trade schools, reform of curriculum was made, i.e. new curriculums were 
made for junior and high elementary schools, for High school for girls, gymnasiums, semi gymnasiums, so-called real schools and teacher schools, and teachers’ and professors’ 
salaries were increased. He also significantly contributed to development of the Belgrade 
Higher School, in which he was also teaching. His ideal was a modern university, built 
upon model of European universities. As Minister of Education, he created 23 laws related 
to education which were passed between 1873 and 1883. Some of the more important 
laws were: Law on Elementary Schools, Proposal of the Law on Modernization of Schools, 
Amendments to the Law on Organization of Gymnasiums, Amendments to the Law on 
Organization of Higher School. Thanks to his efforts, 38 official proclamations, 9 orders, 
12 rules and 6 new curriculums related to education were passed",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења",
title = "Стојан Новаковић као министар просвете, Stojan Novaković as the education minister",
pages = "89-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11587"
}

Растовић, А.. (2018). Стојан Новаковић као министар просвете. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 89-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11587

Растовић А. Стојан Новаковић као министар просвете. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења. 2018;:89-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11587 .

Растовић, Александар, "Стојан Новаковић као министар просвете" in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења (2018):89-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11587 .

TY  - JOUR
AU  - Растовић, Александар
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9106
AB  - У раду се анализира однос Роберта Вилијама Ситон-
-Вотсона, британског историчара и публицисте према српској политичкој елити од почетка Великог рата до почетка Другог светског рата. За разлику од
позитивног става према српском народу, његове политичке представнике је
најоштрије критиковао, а нарочито Николу Пашића.
AB  - During his career, professor Robert Seton-Watson devoted considerable attention
to studying the past of South-Slavic peoples. Although he supported the preservation of
Austria-Hungary at the beginning, and its reorganisation on the trialistic basis, the outbreak
of the Great War caused him to change his views. Embracing the principle of nationality,
he became the proponent of the creation of the great community of the Serbs, Croats and
Slovenians, which would be organised on the federalistic principle. He expressed his most
clear views in this regard in the Memorandum of 1 October 1914. As regards the Serbs, he
esteemed them as a people, but constantly criticised their political elite. His sharpest objections were addressed to Nikola Pašić, whom he considered a symbol of centralistic-unitaristic conception of the organisation of the joint state of the Serbs, Croats and Slovenians.
Inclined to the widespread stereotype of Serbia and the Balkans as a wild corner of Europe,
Watson saw Pašić as guilty of propagating the Greater Serbian policy and fostering the old
and obsolete Orthodox-Byzantine tradition. He also lambasted Pašić’s associates (Stojan
Protić, Mateja Bošković). In his public appearances, works, newspaper articles, he did not
spare the Karađorđević dynasty and king Aleksandar either, although he was not even
closely critical of him as he was of Pašić. On the other hand, he esteemed Jovan Jovanović
Pižon, Slobodan Jovanović, Ljuba Mihailović, Mihajlo Ristić.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Ситон Вотсон о српској политичкој елити
T1  - Seton-Watson about the Serbian political elite
SP  - 375
EP  - 395
VL  - 428
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9106
ER  - 

@article{
author = "Растовић, Александар",
year = "2018",
abstract = "У раду се анализира однос Роберта Вилијама Ситон-
-Вотсона, британског историчара и публицисте према српској политичкој елити од почетка Великог рата до почетка Другог светског рата. За разлику од
позитивног става према српском народу, његове политичке представнике је
најоштрије критиковао, а нарочито Николу Пашића., During his career, professor Robert Seton-Watson devoted considerable attention
to studying the past of South-Slavic peoples. Although he supported the preservation of
Austria-Hungary at the beginning, and its reorganisation on the trialistic basis, the outbreak
of the Great War caused him to change his views. Embracing the principle of nationality,
he became the proponent of the creation of the great community of the Serbs, Croats and
Slovenians, which would be organised on the federalistic principle. He expressed his most
clear views in this regard in the Memorandum of 1 October 1914. As regards the Serbs, he
esteemed them as a people, but constantly criticised their political elite. His sharpest objections were addressed to Nikola Pašić, whom he considered a symbol of centralistic-unitaristic conception of the organisation of the joint state of the Serbs, Croats and Slovenians.
Inclined to the widespread stereotype of Serbia and the Balkans as a wild corner of Europe,
Watson saw Pašić as guilty of propagating the Greater Serbian policy and fostering the old
and obsolete Orthodox-Byzantine tradition. He also lambasted Pašić’s associates (Stojan
Protić, Mateja Bošković). In his public appearances, works, newspaper articles, he did not
spare the Karađorđević dynasty and king Aleksandar either, although he was not even
closely critical of him as he was of Pašić. On the other hand, he esteemed Jovan Jovanović
Pižon, Slobodan Jovanović, Ljuba Mihailović, Mihajlo Ristić.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Ситон Вотсон о српској политичкој елити, Seton-Watson about the Serbian political elite",
pages = "375-395",
volume = "428",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9106"
}

Растовић, А.. (2018). Ситон Вотсон о српској политичкој елити. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 428, 375-395.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9106

Растовић А. Ситон Вотсон о српској политичкој елити. in Глас САНУ. 2018;428:375-395.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9106 .

Растовић, Александар, "Ситон Вотсон о српској политичкој елити" in Глас САНУ, 428 (2018):375-395,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9106 .

TY  - GEN
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Ристић, Љубодраг П.
AU  - Растовић, Александар
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10916
AB  - Први балкански рат 1912–1913 : историјски процеси и проблеми у 
светлости стогодишњег искуства / уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2015.
и
Глас Одељења историјских наука САНУ (посвећен академику Владимиру Стојанчевићу) / уредник Љубомир Максимовић. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Михаило Војводић, др Љубодраг П. Ристић, проф. др Александар Растовић. У Београду, уторак 27. септембар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Први балкански рат 1912–1913 ; Глас Одељења историјских наука САНУ (посвећен академику  Владимиру Стојанчевићу) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. септембар 2016. године]
SP  - 225
EP  - 240
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10916
ER  - 

@misc{
author = "Војводић, Михаило and Ристић, Љубодраг П. and Растовић, Александар and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Први балкански рат 1912–1913 : историјски процеси и проблеми у 
светлости стогодишњег искуства / уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2015.
и
Глас Одељења историјских наука САНУ (посвећен академику Владимиру Стојанчевићу) / уредник Љубомир Максимовић. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Михаило Војводић, др Љубодраг П. Ристић, проф. др Александар Растовић. У Београду, уторак 27. септембар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Први балкански рат 1912–1913 ; Глас Одељења историјских наука САНУ (посвећен академику  Владимиру Стојанчевићу) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. септембар 2016. године]",
pages = "225-240",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10916"
}

Војводић, М., Ристић, Љ. П., Растовић, А.,& Вуксановић, М.. (2017). Први балкански рат 1912–1913 ; Глас Одељења историјских наука САНУ (посвећен академику  Владимиру Стојанчевићу) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. септембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 225-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10916

Војводић М, Ристић ЉП, Растовић А, Вуксановић М. Први балкански рат 1912–1913 ; Глас Одељења историјских наука САНУ (посвећен академику  Владимиру Стојанчевићу) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. септембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):225-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10916 .

Војводић, Михаило, Ристић, Љубодраг П., Растовић, Александар, Вуксановић, Миро, "Први балкански рат 1912–1913 ; Глас Одељења историјских наука САНУ (посвећен академику  Владимиру Стојанчевићу) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. септембар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):225-240,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10916 .

TY  - JOUR
AU  - Растовић, Александар
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9681
AB  - У раду
се анализира
опис Босне
и Херцеговине
који
је познати
британски
историчар
и новинар
Вилијем
Милер
објавио
1898. године
у свом делу
Travels
and Politics
in the Near
East. Иако је његово
писање
препуно
хвалоспева
на рачун
аустроугарске
окупације
БиХ и достигнућа
које
су нове
власти
оствариле
током
вишегодишње
владавине,
овај опис
је драгоцени
извор
за разумевање
тамошњних
политичких
и друштвених
прилика
у последњој
деценији
XIX века.
AB  - Interest of the British public, first of all, of their travel writers,
journalists and scientists for the Balkan peninsula suddenly had begun
to rise from mid XIX century. The same can be said of Bosnia and
Herzegovina which became an important destination of the prominent
British of the time. Similarly to their attitude towards other wild and
exotic territories, British travellers showed great level of reserve and all
kind of prejudice towards these two provinces of the Turkish empire.
Many of them changed their original ingrained notions. English travel
writers were particularly interested in local political and economic
circumstances, general social situation, tradition, culture, etc. One of
the most important Englishmen who visited Bosnia in the last decade of
XIX century was William Miller, a historian and journalist. He presented
his views on Bosnia, its political, economic and religious situation as
well as on education and health, in his study Travels and politics in the
Near East which was published in London in 1898. Though one should
be very cautious when perusing the facts presented in this book becouse
it is markedly partial to Austro-Hungary, it still represents a prescious
source on Bosnia and Herzegovina in late XIX century.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Зборник за историју Босне и Херцеговине
T1  - Један опис Босне и Херцеговине Вилијема Милера из 1898. године
T1  - Description of Bosnia and Herzegovina published in 1898 by William Miller
SP  - 257
EP  - 266
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9681
ER  - 

@article{
author = "Растовић, Александар",
year = "2012",
abstract = "У раду
се анализира
опис Босне
и Херцеговине
који
је познати
британски
историчар
и новинар
Вилијем
Милер
објавио
1898. године
у свом делу
Travels
and Politics
in the Near
East. Иако је његово
писање
препуно
хвалоспева
на рачун
аустроугарске
окупације
БиХ и достигнућа
које
су нове
власти
оствариле
током
вишегодишње
владавине,
овај опис
је драгоцени
извор
за разумевање
тамошњних
политичких
и друштвених
прилика
у последњој
деценији
XIX века., Interest of the British public, first of all, of their travel writers,
journalists and scientists for the Balkan peninsula suddenly had begun
to rise from mid XIX century. The same can be said of Bosnia and
Herzegovina which became an important destination of the prominent
British of the time. Similarly to their attitude towards other wild and
exotic territories, British travellers showed great level of reserve and all
kind of prejudice towards these two provinces of the Turkish empire.
Many of them changed their original ingrained notions. English travel
writers were particularly interested in local political and economic
circumstances, general social situation, tradition, culture, etc. One of
the most important Englishmen who visited Bosnia in the last decade of
XIX century was William Miller, a historian and journalist. He presented
his views on Bosnia, its political, economic and religious situation as
well as on education and health, in his study Travels and politics in the
Near East which was published in London in 1898. Though one should
be very cautious when perusing the facts presented in this book becouse
it is markedly partial to Austro-Hungary, it still represents a prescious
source on Bosnia and Herzegovina in late XIX century.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Зборник за историју Босне и Херцеговине",
title = "Један опис Босне и Херцеговине Вилијема Милера из 1898. године, Description of Bosnia and Herzegovina published in 1898 by William Miller",
pages = "257-266",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9681"
}

Растовић, А.. (2012). Један опис Босне и Херцеговине Вилијема Милера из 1898. године. in Зборник за историју Босне и Херцеговине
Београд : Српска академија наука и уметности.(7), 257-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9681

Растовић А. Један опис Босне и Херцеговине Вилијема Милера из 1898. године. in Зборник за историју Босне и Херцеговине. 2012;(7):257-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9681 .

Растовић, Александар, "Један опис Босне и Херцеговине Вилијема Милера из 1898. године" in Зборник за историју Босне и Херцеговине, no. 7 (2012):257-266,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9681 .