TY  - BOOK
AU  - Шпановић, Ана
AU  - Вучковић, Марија
AU  - Јанковић, Јелена
AU  - Лигорио, Орсат
AU  - Степановић, Жељко
AU  - Манојловић, Соња
AU  - Лома, Александар
AU  - Калезић, Маја
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15561
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Етимолошки речник српског језика, Свеска 4: БЛ–БЉ
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15561
ER  - 

@book{
author = "Шпановић, Ана and Вучковић, Марија and Јанковић, Јелена and Лигорио, Орсат and Степановић, Жељко and Манојловић, Соња and Лома, Александар and Калезић, Маја",
year = "2023",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Етимолошки речник српског језика, Свеска 4: БЛ–БЉ",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15561"
}

Шпановић, А., Вучковић, М., Јанковић, Ј., Лигорио, О., Степановић, Ж., Манојловић, С., Лома, А.,& Калезић, М.. (2023). Етимолошки речник српског језика, Свеска 4: БЛ–БЉ. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15561

Шпановић А, Вучковић М, Јанковић Ј, Лигорио О, Степановић Ж, Манојловић С, Лома А, Калезић М. Етимолошки речник српског језика, Свеска 4: БЛ–БЉ. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15561 .

Шпановић, Ана, Вучковић, Марија, Јанковић, Јелена, Лигорио, Орсат, Степановић, Жељко, Манојловић, Соња, Лома, Александар, Калезић, Маја, "Етимолошки речник српског језика, Свеска 4: БЛ–БЉ" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15561 .

TY  - CHAP
AU  - Петровић, Снежана
AU  - Манојловић, Соња
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12692
AB  - У раду су анализирани начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. Предочене су предности писања и објављивања речника у дигиталном окружењу, из перспективе аутора и из перспективе корисника. Показана су три примера историјских речника објављених на интернету и након тога на примеру једне могуће одреднице историјског речника српског језика дат је предлог за њено моделирање.
AB  - The aim of this paper is to present the advantages of writing and publishing dictionaries in the digital environment from the standpoints of both authors and users. The paper presents examples from three digitized historical dictionaries – Russian, Dutch (with Frisian) and Polish – and the possibilities of data retrieval enabled by the ways the lexicographic material was modeled. On the example of one lemma from the historical dictionary of Serbian, the authors propose the principles of data modeling in accordance with the international standards for text annotation.
AB  - В данной статье приведены преимущества создания и публикации словарей в цифровой среде с точки зрения как автора, так и пользователя. На примере трех оцифрованных исторических словарей – русского, голландского (с фризским) и польского представлены разные подходы к моделированию словарной статьи и обусловленные ими возможности поиска в электронной версии словаря. На примере одной словарной статьи авторы предлагают способ моделирования статей исторического словаря сербского языка в соответствии с международными стандартами аннотации текста.
PB  - Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Историјска лексикографија српског језика
T1  - Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу
T1  - Modeling Lemmas of Historical Dictionaries in the Digital Environment
T1  - Способы моделирования статей исторических словарей в цифровой среде
SP  - 227
EP  - 252
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692
ER  - 

@inbook{
author = "Петровић, Снежана and Манојловић, Соња",
year = "2021",
abstract = "У раду су анализирани начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. Предочене су предности писања и објављивања речника у дигиталном окружењу, из перспективе аутора и из перспективе корисника. Показана су три примера историјских речника објављених на интернету и након тога на примеру једне могуће одреднице историјског речника српског језика дат је предлог за њено моделирање., The aim of this paper is to present the advantages of writing and publishing dictionaries in the digital environment from the standpoints of both authors and users. The paper presents examples from three digitized historical dictionaries – Russian, Dutch (with Frisian) and Polish – and the possibilities of data retrieval enabled by the ways the lexicographic material was modeled. On the example of one lemma from the historical dictionary of Serbian, the authors propose the principles of data modeling in accordance with the international standards for text annotation., В данной статье приведены преимущества создания и публикации словарей в цифровой среде с точки зрения как автора, так и пользователя. На примере трех оцифрованных исторических словарей – русского, голландского (с фризским) и польского представлены разные подходы к моделированию словарной статьи и обусловленные ими возможности поиска в электронной версии словаря. На примере одной словарной статьи авторы предлагают способ моделирования статей исторического словаря сербского языка в соответствии с международными стандартами аннотации текста.",
publisher = "Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Историјска лексикографија српског језика",
booktitle = "Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу, Modeling Lemmas of Historical Dictionaries in the Digital Environment, Способы моделирования статей исторических словарей в цифровой среде",
pages = "227-252",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692"
}

Петровић, С.,& Манојловић, С.. (2021). Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. in Историјска лексикографија српског језика
Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак., 227-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692

Петровић С, Манојловић С. Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. in Историјска лексикографија српског језика. 2021;:227-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692 .

Петровић, Снежана, Манојловић, Соња, "Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу" in Историјска лексикографија српског језика (2021):227-252,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692 .

TY  - JOUR
AU  - Манојловић, Соња
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9507
AB  - Выражение метнаја налче зафиксировано в сборнике слов говора города Призрен Димитрия Чемерикича
в значении ‘умереть, сдохнуть (о скоте), умереть (о человеке, особенно о мусульманине)’. В остальных
говорах сербского языка формальные и семантические паралели для данного выражения зафиксированы в
сербских говорах, принадлежащих к балканской зоне. В словаре Вука С. Караджича зафиксирована фор-
мальная паралель, но не дано значение. Во всех балканских языках зафиксированы формальные и семанти-
ческие паралели, а также другие выражения, мотивированные тем же мысленным образом (образом умер-
шего коня, лежащего ногами вверх). В славянских языках, не принадлежащих к балканскому языковому
союзу, не обнаружено полных формальных паралелей для рассматриваемого выражения. Тем не менее в
них зафиксирована разветвленная сеть выражений, соответствующих данной модели, в которых варьиру-
ется глагольный или именной компонент. Глагольные компоненты можно группировать по значению в сле-
дующие группы: ‘бросить’, ‘вытянуть/протянуть’, ‘поднять’, ‘щелкнуть’, ‘разуть’, ‘склеить’, ‘отстегнуть’,
‘отвалиться’, ‘задвинуть’, ‘высушить’ и ‘повесить’. Два выражения (с копыт долой и с копылов/копыльев
долой) не имеют глагольной составляющей и рассматриваются отдельно. Второе выражение толкуется как
одно из выражений, в состав которых входит нестандартное название ног (уп. сиб. задрать копылки ‘за-
драть ноги’, ирон. ‘умереть’). Именные компоненты можно разделить на три группы: названия обуви, ног
и (нижних) конечностей животных. Мысленные образы, которыми мотивированы славянские выражения,
хорошо вписываются в уже известную концептуализацию смерти в славянских языках (смерть как пре-
кращение движения, смерть как перемена статуса и смерть как прекращение жизненной деятельности).
Выражения, мотивированные подобными мысленными образами, зафиксированы и в других европейских
языках. Учитывая отсутствые полных формальных паралелей в небалканских славянских языках, а также
специфическую социолингвистическую ситуацию в городе Призрен, можно предположить, что данное вы-
ражение является полукалькой турецкого nalları atmak, вписавшейся в уже существующую сеть славян-
ских выражений, отражающих схожую концептуализацию смерти.
AB  - Рад има за циљ да осветли порекло израза метнаја налче, забележеног у збирци речи из Призрена Димитрија
Чемерикића. Израз ће најпре бити поређен са другим изразима са значењем ‘умрети’, састављеним од
глагола са значењем ‘бацити’ и именице са значењем ‘потковица’ у српском језику. Након тога биће анализиране паралеле из других словенских и балканских језика. Формалне и семантичке паралеле налазимо у свим балканским језицима. У небалканским словенским језицима нисмо нашли потпуне формалне
паралеле за овај израз. Међутим, забележена је разграната мрежа израза који одговарају овом моделу, уз
варирање глаголске или именске компоненте. Анализирани израз ће бити смештен у круг других израза са
значењем умирања у српском и другим словенским језицима, што ће омогућити расветљавање семантичке
мотивације. Биће споменути и типолошки слични изрази из других европских језика. Претпоставља се
да је анализирани израз полукалк према турском nalları atmak, који се уклопио у већ постојећу мрежу
домаћих израза који одражавају сличну концептуализацију смрти.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8/1
T1  - О пореклу израза метнаја налче
T1  - О происхождении выражения метнаја налче
SP  - 183
EP  - 194
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9507
ER  - 

@article{
author = "Манојловић, Соња",
year = "2019",
abstract = "Выражение метнаја налче зафиксировано в сборнике слов говора города Призрен Димитрия Чемерикича
в значении ‘умереть, сдохнуть (о скоте), умереть (о человеке, особенно о мусульманине)’. В остальных
говорах сербского языка формальные и семантические паралели для данного выражения зафиксированы в
сербских говорах, принадлежащих к балканской зоне. В словаре Вука С. Караджича зафиксирована фор-
мальная паралель, но не дано значение. Во всех балканских языках зафиксированы формальные и семанти-
ческие паралели, а также другие выражения, мотивированные тем же мысленным образом (образом умер-
шего коня, лежащего ногами вверх). В славянских языках, не принадлежащих к балканскому языковому
союзу, не обнаружено полных формальных паралелей для рассматриваемого выражения. Тем не менее в
них зафиксирована разветвленная сеть выражений, соответствующих данной модели, в которых варьиру-
ется глагольный или именной компонент. Глагольные компоненты можно группировать по значению в сле-
дующие группы: ‘бросить’, ‘вытянуть/протянуть’, ‘поднять’, ‘щелкнуть’, ‘разуть’, ‘склеить’, ‘отстегнуть’,
‘отвалиться’, ‘задвинуть’, ‘высушить’ и ‘повесить’. Два выражения (с копыт долой и с копылов/копыльев
долой) не имеют глагольной составляющей и рассматриваются отдельно. Второе выражение толкуется как
одно из выражений, в состав которых входит нестандартное название ног (уп. сиб. задрать копылки ‘за-
драть ноги’, ирон. ‘умереть’). Именные компоненты можно разделить на три группы: названия обуви, ног
и (нижних) конечностей животных. Мысленные образы, которыми мотивированы славянские выражения,
хорошо вписываются в уже известную концептуализацию смерти в славянских языках (смерть как пре-
кращение движения, смерть как перемена статуса и смерть как прекращение жизненной деятельности).
Выражения, мотивированные подобными мысленными образами, зафиксированы и в других европейских
языках. Учитывая отсутствые полных формальных паралелей в небалканских славянских языках, а также
специфическую социолингвистическую ситуацию в городе Призрен, можно предположить, что данное вы-
ражение является полукалькой турецкого nalları atmak, вписавшейся в уже существующую сеть славян-
ских выражений, отражающих схожую концептуализацию смерти., Рад има за циљ да осветли порекло израза метнаја налче, забележеног у збирци речи из Призрена Димитрија
Чемерикића. Израз ће најпре бити поређен са другим изразима са значењем ‘умрети’, састављеним од
глагола са значењем ‘бацити’ и именице са значењем ‘потковица’ у српском језику. Након тога биће анализиране паралеле из других словенских и балканских језика. Формалне и семантичке паралеле налазимо у свим балканским језицима. У небалканским словенским језицима нисмо нашли потпуне формалне
паралеле за овај израз. Међутим, забележена је разграната мрежа израза који одговарају овом моделу, уз
варирање глаголске или именске компоненте. Анализирани израз ће бити смештен у круг других израза са
значењем умирања у српском и другим словенским језицима, што ће омогућити расветљавање семантичке
мотивације. Биће споменути и типолошки слични изрази из других европских језика. Претпоставља се
да је анализирани израз полукалк према турском nalları atmak, који се уклопио у већ постојећу мрежу
домаћих израза који одражавају сличну концептуализацију смрти.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8/1",
title = "О пореклу израза метнаја налче, О происхождении выражения метнаја налче",
pages = "183-194",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9507"
}

Манојловић, С.. (2019). О пореклу израза метнаја налче. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8/1
Ниш : Филозофски факултет., 183-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9507

Манојловић С. О пореклу израза метнаја налче. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8/1. 2019;:183-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9507 .

Манојловић, Соња, "О пореклу израза метнаја налче" in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8/1 (2019):183-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9507 .

TY  - JOUR
AU  - Манојловић, Соња
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5235
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str.
SP  - 440
EP  - 443
VL  - 73
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5235
ER  - 

@article{
author = "Манојловић, Соња",
year = "2017",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str.",
pages = "440-443",
volume = "73",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5235"
}

Манојловић, С.. (2017). Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str.. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 440-443.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5235

Манојловић С. Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str.. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):440-443.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5235 .

Манојловић, Соња, "Ľubor Králik, Stručný etymologický slovnik slovenčiny. Bratislava: Veda, 2015, 704 str." in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):440-443,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5235 .

TY  - JOUR
AU  - Манојловић, Соња
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5234
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata Słowian i ich sąsiadów t. 3: Problemy eksplikowania i profilowania pojęć. – Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 2014. – 368 str.
SP  - 218
EP  - 223
VL  - 72
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5234
ER  - 

@article{
author = "Манојловић, Соња",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata Słowian i ich sąsiadów t. 3: Problemy eksplikowania i profilowania pojęć. – Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 2014. – 368 str.",
pages = "218-223",
volume = "72",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5234"
}

Манојловић, С.. (2016). Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata Słowian i ich sąsiadów t. 3: Problemy eksplikowania i profilowania pojęć. – Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 2014. – 368 str.. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(3-4), 218-223.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5234

Манојловић С. Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata Słowian i ich sąsiadów t. 3: Problemy eksplikowania i profilowania pojęć. – Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 2014. – 368 str.. in Јужнословенски филолог. 2016;72(3-4):218-223.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5234 .

Манојловић, Соња, "Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata Słowian i ich sąsiadów t. 3: Problemy eksplikowania i profilowania pojęć. – Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 2014. – 368 str." in Јужнословенски филолог, 72, no. 3-4 (2016):218-223,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5234 .

TY  - JOUR
AU  - Манојловић, Соња
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5233
AB  - У раду се одређује значењски однос између три прасловенска термина за заклетву (*rota, *prisęga и *klętva) и заклињање (*rotiti (se), *prisęgati и *klęti (se)), а затим се њихов развој прати у словеначком и руском језику до XVII века, на основу писаних споменика ова два језика. Значења се утврђују на основу контекста. Циљ је утврдити да ли је постојала разлика у њиховом значењу или се радило о синонимима, као и како су се значења даље развијала. Бележе се и конструкције у којима се ови термини употребљавају.
AB  - Вданнойстатьерассматриваютсясемантическиеотношениямеждутремяпраславянскимитерминамидляприсяги (*rota, *prisęga и *klętva) иприсягания(*rotiti (se), *prisęgati и *klęti (se)) иихразвитиевсловенскомирусскомязыкахдоXVII века. Развитиезначенийпрослеживаетсянаоснованиинесколькихсинхронныхсрезов, сцельюопределитьбылилиэтитерминысинонимичными, илисуществоваларазницавихзначении. Исходныезначенияопределяютсянаоснованииданныхизэтимологическихсловарей, азатемихразвитиепрослеживаетсявписьменныхпамятникахдвухязыков. Значенияопределяютсянаоснованииконтекста. Всловенскихпамятникахвстречаютсяконтинуантывсехтрехпраславянскихтерминов, втовремякакврассматриваемыхрусскихпамятникахнетконтинуантов*prisęt’i/*prisęga. Вовсехвстречающихсядеривационныхгнездахвстречаютсязначения ‘присяга’ и ‘присягать’. Вобоихязыкахречьидетодвухтипахприсяги – оприсяге, спомощьюкоторойподтверждаетсясказанноеиоприсяге, спомощьюкоторойдаетсяобещание. Вдеривационномгнезде*klęti/*klętvaвобоихязыкахвстречаютсязначения ‘присяганаверность’ и ‘предатьпроклятию, анафеме’. Всловенскомязыке XVI векаразницавзначениимеждуэтимтремядеривационнымигнездамипересталасуществовать, ипоявилисьзначения, невстречающиесяврусскихпамятниках, такиекак  ‘умолять’,  ‘благословить’,  ‘сквернословить’, ‘оскорбление’,  ‘ложь’ идругие. Врусскихпамятникахвстречаютсязначения, относящиесякприсяганиюсцельюзаключениямира, невстречающиесявсловенскомязыке.”
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Прилози проучавању језика
T1  - Значењски односи између три прасловенска термина за заклетву у словеначком и руском језику до XVII века
T1  - Семантические отношения между тремя праславянскими терминами для присяги в словенском и русском языках до XVII века
SP  - 3
EP  - 26
IS  - 45
DO  - 10.19090/ppj.2014.45.3-26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5233
ER  - 

@article{
author = "Манојловић, Соња",
year = "2014",
abstract = "У раду се одређује значењски однос између три прасловенска термина за заклетву (*rota, *prisęga и *klętva) и заклињање (*rotiti (se), *prisęgati и *klęti (se)), а затим се њихов развој прати у словеначком и руском језику до XVII века, на основу писаних споменика ова два језика. Значења се утврђују на основу контекста. Циљ је утврдити да ли је постојала разлика у њиховом значењу или се радило о синонимима, као и како су се значења даље развијала. Бележе се и конструкције у којима се ови термини употребљавају., Вданнойстатьерассматриваютсясемантическиеотношениямеждутремяпраславянскимитерминамидляприсяги (*rota, *prisęga и *klętva) иприсягания(*rotiti (se), *prisęgati и *klęti (se)) иихразвитиевсловенскомирусскомязыкахдоXVII века. Развитиезначенийпрослеживаетсянаоснованиинесколькихсинхронныхсрезов, сцельюопределитьбылилиэтитерминысинонимичными, илисуществоваларазницавихзначении. Исходныезначенияопределяютсянаоснованииданныхизэтимологическихсловарей, азатемихразвитиепрослеживаетсявписьменныхпамятникахдвухязыков. Значенияопределяютсянаоснованииконтекста. Всловенскихпамятникахвстречаютсяконтинуантывсехтрехпраславянскихтерминов, втовремякакврассматриваемыхрусскихпамятникахнетконтинуантов*prisęt’i/*prisęga. Вовсехвстречающихсядеривационныхгнездахвстречаютсязначения ‘присяга’ и ‘присягать’. Вобоихязыкахречьидетодвухтипахприсяги – оприсяге, спомощьюкоторойподтверждаетсясказанноеиоприсяге, спомощьюкоторойдаетсяобещание. Вдеривационномгнезде*klęti/*klętvaвобоихязыкахвстречаютсязначения ‘присяганаверность’ и ‘предатьпроклятию, анафеме’. Всловенскомязыке XVI векаразницавзначениимеждуэтимтремядеривационнымигнездамипересталасуществовать, ипоявилисьзначения, невстречающиесяврусскихпамятниках, такиекак  ‘умолять’,  ‘благословить’,  ‘сквернословить’, ‘оскорбление’,  ‘ложь’ идругие. Врусскихпамятникахвстречаютсязначения, относящиесякприсяганиюсцельюзаключениямира, невстречающиесявсловенскомязыке.”",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Прилози проучавању језика",
title = "Значењски односи између три прасловенска термина за заклетву у словеначком и руском језику до XVII века, Семантические отношения между тремя праславянскими терминами для присяги в словенском и русском языках до XVII века",
pages = "3-26",
number = "45",
doi = "10.19090/ppj.2014.45.3-26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5233"
}

Манојловић, С.. (2014). Значењски односи између три прасловенска термина за заклетву у словеначком и руском језику до XVII века. in Прилози проучавању језика
Нови Сад : Филозофски факултет.(45), 3-26.
https://doi.org/10.19090/ppj.2014.45.3-26
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5233

Манојловић С. Значењски односи између три прасловенска термина за заклетву у словеначком и руском језику до XVII века. in Прилози проучавању језика. 2014;(45):3-26.
doi:10.19090/ppj.2014.45.3-26
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5233 .

Манојловић, Соња, "Значењски односи између три прасловенска термина за заклетву у словеначком и руском језику до XVII века" in Прилози проучавању језика, no. 45 (2014):3-26,
https://doi.org/10.19090/ppj.2014.45.3-26 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5233 .