TY  - JOUR
AU  - Јовановић Симић, Јелена Р.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7422
AB  - Аутор на основу анализе релевантне грађе покушава разрешити проблем значења перфекта и плусквамперфекта (перфекта II). При томе постаје
свестан да Белићеве категорије индикатива и релатива у прецизнијим
истраживањима нису сасвим погодне као теоријска платформа, јер држећи
се њих морали бисмо занемарити неке важне детаље које даје употреба личних глаголских облика.
AB  - The author, based on the analysis of the relevant material, tries to
solve the problem of the meaning of prefect and perfect II. In doing so, he
becomes aware that Belic’s indicative and relativ as a verb category in more
precise research is not entirely suitable as a theoretical platform, since, in
adhering to them, we should ignore some important details that make use of
the words of verbal forms.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О значењу  и употреби врста перфеката
T1  - About the Importance and use of the Perfect
SP  - 27
EP  - 42
VL  - 49
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7422
ER  - 

@article{
author = "Јовановић Симић, Јелена Р.",
year = "2018",
abstract = "Аутор на основу анализе релевантне грађе покушава разрешити проблем значења перфекта и плусквамперфекта (перфекта II). При томе постаје
свестан да Белићеве категорије индикатива и релатива у прецизнијим
истраживањима нису сасвим погодне као теоријска платформа, јер држећи
се њих морали бисмо занемарити неке важне детаље које даје употреба личних глаголских облика., The author, based on the analysis of the relevant material, tries to
solve the problem of the meaning of prefect and perfect II. In doing so, he
becomes aware that Belic’s indicative and relativ as a verb category in more
precise research is not entirely suitable as a theoretical platform, since, in
adhering to them, we should ignore some important details that make use of
the words of verbal forms.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О значењу  и употреби врста перфеката, About the Importance and use of the Perfect",
pages = "27-42",
volume = "49",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7422"
}

Јовановић Симић, Ј. Р.. (2018). О значењу  и употреби врста перфеката. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 49(1), 27-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7422

Јовановић Симић ЈР. О значењу  и употреби врста перфеката. in Наш језик. 2018;49(1):27-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7422 .

Јовановић Симић, Јелена Р., "О значењу  и употреби врста перфеката" in Наш језик, 49, no. 1 (2018):27-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7422 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић Симић, Јелена Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7435
AB  - Аутор узима у разматрање једнотомни Речник српскога језика
(РСЈ) у редакцији М. Николића – и проучава начин на који је у њему
третирана грађа глагола на -(ј)ети, одн. -ити. У питању су глаголи
типа ‘б(иј)елити’ према ‘б(иј)ел(/љ)ети’, дакле фактивних према каузативнима, како их Маретић (1963: 402) назива.1 Норма у неким случајевима није једнозначна, па постоји низ дублетних форми, а у другима се одлука креће према -ити или према -(ј)ети. Интересантно је како на тај проблем гледа сам М. Николић, тј. каква решења даје у на-
веденом приручнику, чији је главни уредник.
AB  - This paper deals with the Serbian Language Dictionary (Nikolić
2007) – and the way in which the verbs were treated at -eti/-jeti and -iti.
These are the facts of the verbs against the causative, as Maretić (1963:
402) calls them. Norm in some cases is not unambiguous, so there are a
number of doublet forms, and in other verbs the decision moves towards
-iti or according to -jeti.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Опште и нормативне особености неких глагола на -(ј)ети, одн. -ити према Речнику српскога језика под редакцијом М. Николића
T1  - General and Normative Personality of some Verbatives -(j)eti, Related -iti According to ’Dictionary of Serbian Language’ in the Editorial Board m. Nikolic
SP  - 77
EP  - 92
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7435
ER  - 

@article{
author = "Јовановић Симић, Јелена Р.",
year = "2017",
abstract = "Аутор узима у разматрање једнотомни Речник српскога језика
(РСЈ) у редакцији М. Николића – и проучава начин на који је у њему
третирана грађа глагола на -(ј)ети, одн. -ити. У питању су глаголи
типа ‘б(иј)елити’ према ‘б(иј)ел(/љ)ети’, дакле фактивних према каузативнима, како их Маретић (1963: 402) назива.1 Норма у неким случајевима није једнозначна, па постоји низ дублетних форми, а у другима се одлука креће према -ити или према -(ј)ети. Интересантно је како на тај проблем гледа сам М. Николић, тј. каква решења даје у на-
веденом приручнику, чији је главни уредник., This paper deals with the Serbian Language Dictionary (Nikolić
2007) – and the way in which the verbs were treated at -eti/-jeti and -iti.
These are the facts of the verbs against the causative, as Maretić (1963:
402) calls them. Norm in some cases is not unambiguous, so there are a
number of doublet forms, and in other verbs the decision moves towards
-iti or according to -jeti.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Опште и нормативне особености неких глагола на -(ј)ети, одн. -ити према Речнику српскога језика под редакцијом М. Николића, General and Normative Personality of some Verbatives -(j)eti, Related -iti According to ’Dictionary of Serbian Language’ in the Editorial Board m. Nikolic",
pages = "77-92",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7435"
}

Јовановић Симић, Ј. Р.. (2017). Опште и нормативне особености неких глагола на -(ј)ети, одн. -ити према Речнику српскога језика под редакцијом М. Николића. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 77-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7435

Јовановић Симић ЈР. Опште и нормативне особености неких глагола на -(ј)ети, одн. -ити према Речнику српскога језика под редакцијом М. Николића. in Наш језик. 2017;48(3-4):77-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7435 .

Јовановић Симић, Јелена Р., "Опште и нормативне особености неких глагола на -(ј)ети, одн. -ити према Речнику српскога језика под редакцијом М. Николића" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):77-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7435 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић Симић, Јелена
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7487
AB  - Термин „пређашња времена“ код старијих граматичара употребљавао се за аорист и имперфекат, који се данас ни терминолошки ни
теоријски не издвајају из комплекса претериталних облика. ’Пређашњост’, међутим, ипак представља посебну категорију, јер по нечему
припада општем појму претериталности, а по нечему се опет издваја
из ње. У граматичкој традицији чак се о томе на неки начин и расправља, па је потребно навести нека мишљења, након чега ћемо извести
потребне закључке. О аористу и имперфекту постоји опсежна литература, чији би преглед захтевао много шири простор од онога који запрема један часописни чланак, а чини нам се да не би отварао јаснији
увид у природу два глаголска облика о којима желимо повести расправу. Зато смо се ми засад ограничили на учења старијих синтаксичара сербокроатиста, као и на закључке који отуда проистичу и који
нам се чине да погађају суштину ’пређашњости’.
AB  - В данной статье рассматриваются позиция Стевановича и некоторые более старые понимания о 'прошедших временах', в которых
замечаются определенные существенные элементы для изучения
природы аориста и имперфекта. В первую очередь, имеем в виду
мнение, что эти формы могут обозначать 'настоящее', а потом внимание уделяется различиям, отмеченным Стевановичем между 'периодом' и 'моментом' речи. В результате нашего анализа и толкования
сформировалось более ясное представление об аористе и имперфекте
в сербском языке. 'Прошлое', следовательно, все-таки представляет
собой отдельную категорию, так как по некоторым характеристикам
принадлежит общему понятию претеритальности, а по другим оно
обособляется. Оно даже может тем или иным способом расшириться
и на время после речевого акта.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај
T1  - Учение М. Стевановича и старших синтаксистов о «прошедших временах» в сербском языке и их значение
SP  - 19
EP  - 31
VL  - 47
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487
ER  - 

@article{
author = "Јовановић Симић, Јелена",
year = "2016",
abstract = "Термин „пређашња времена“ код старијих граматичара употребљавао се за аорист и имперфекат, који се данас ни терминолошки ни
теоријски не издвајају из комплекса претериталних облика. ’Пређашњост’, међутим, ипак представља посебну категорију, јер по нечему
припада општем појму претериталности, а по нечему се опет издваја
из ње. У граматичкој традицији чак се о томе на неки начин и расправља, па је потребно навести нека мишљења, након чега ћемо извести
потребне закључке. О аористу и имперфекту постоји опсежна литература, чији би преглед захтевао много шири простор од онога који запрема један часописни чланак, а чини нам се да не би отварао јаснији
увид у природу два глаголска облика о којима желимо повести расправу. Зато смо се ми засад ограничили на учења старијих синтаксичара сербокроатиста, као и на закључке који отуда проистичу и који
нам се чине да погађају суштину ’пређашњости’., В данной статье рассматриваются позиция Стевановича и некоторые более старые понимания о 'прошедших временах', в которых
замечаются определенные существенные элементы для изучения
природы аориста и имперфекта. В первую очередь, имеем в виду
мнение, что эти формы могут обозначать 'настоящее', а потом внимание уделяется различиям, отмеченным Стевановичем между 'периодом' и 'моментом' речи. В результате нашего анализа и толкования
сформировалось более ясное представление об аористе и имперфекте
в сербском языке. 'Прошлое', следовательно, все-таки представляет
собой отдельную категорию, так как по некоторым характеристикам
принадлежит общему понятию претеритальности, а по другим оно
обособляется. Оно даже может тем или иным способом расшириться
и на время после речевого акта.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај, Учение М. Стевановича и старших синтаксистов о «прошедших временах» в сербском языке и их значение",
pages = "19-31",
volume = "47",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487"
}

Јовановић Симић, Ј.. (2016). Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(1-2), 19-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487

Јовановић Симић Ј. Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај. in Наш језик. 2016;47(1-2):19-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487 .

Јовановић Симић, Јелена, "Учење М. Стевановића и старијих синтаксичара о „пређашњим временима“ у српском језику – и њихов значај" in Наш језик, 47, no. 1-2 (2016):19-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7487 .

TY  - JOUR
AU  - Симић, Радоје
AU  - Јовановић Симић, Јелена
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7521
AB  - У раду је реч о неким посебностима у употреби локатива као падежа
места на којем се дешава што (и инструментала с предлозима и значењем
’мировања’) – у поређењу са акузативом места. Аутори налазе да је гранична линија између ова два значењска поља теоријски врло јасна, али практично је доста нестабилна, тако да се на обе стране јављају извесне појаве
које напомињу прекорачење граничне линије.
AB  - В предлагаемой работе авторами рассматриваются некоторые особенности употребления падежей в языке Вука Стефановича Караджича. Речь идет о локативе, падеже места, на котором что-либо происходит (а также о творительном
падеже с предлогами и значением ’покоя’) – они, по сравнению с аккузативом
места, проявляют некоторые особенности достойные внимания. Авторы считают, что смежная линия между этими двумя семантическими полями теоретически яано определена, однако практически она довольно нестабильна, и в результате получаестя, что на обеих сторонах встречаются некоторые явления, указывающие на превышение пограничной линии.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О употреби локалног акузатива, одн. локатива и инструментала у Вуковом језику
T1  - К вопросу об употреблении локального аккузатива, также локатива и инструментального падежа в языке Вука Караджича
SP  - 3
EP  - 16
VL  - 45
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7521
ER  - 

@article{
author = "Симић, Радоје and Јовановић Симић, Јелена",
year = "2014",
abstract = "У раду је реч о неким посебностима у употреби локатива као падежа
места на којем се дешава што (и инструментала с предлозима и значењем
’мировања’) – у поређењу са акузативом места. Аутори налазе да је гранична линија између ова два значењска поља теоријски врло јасна, али практично је доста нестабилна, тако да се на обе стране јављају извесне појаве
које напомињу прекорачење граничне линије., В предлагаемой работе авторами рассматриваются некоторые особенности употребления падежей в языке Вука Стефановича Караджича. Речь идет о локативе, падеже места, на котором что-либо происходит (а также о творительном
падеже с предлогами и значением ’покоя’) – они, по сравнению с аккузативом
места, проявляют некоторые особенности достойные внимания. Авторы считают, что смежная линия между этими двумя семантическими полями теоретически яано определена, однако практически она довольно нестабильна, и в результате получаестя, что на обеих сторонах встречаются некоторые явления, указывающие на превышение пограничной линии.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О употреби локалног акузатива, одн. локатива и инструментала у Вуковом језику, К вопросу об употреблении локального аккузатива, также локатива и инструментального падежа в языке Вука Караджича",
pages = "3-16",
volume = "45",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7521"
}

Симић, Р.,& Јовановић Симић, Ј.. (2014). О употреби локалног акузатива, одн. локатива и инструментала у Вуковом језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 45(1-2), 3-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7521

Симић Р, Јовановић Симић Ј. О употреби локалног акузатива, одн. локатива и инструментала у Вуковом језику. in Наш језик. 2014;45(1-2):3-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7521 .

Симић, Радоје, Јовановић Симић, Јелена, "О употреби локалног акузатива, одн. локатива и инструментала у Вуковом језику" in Наш језик, 45, no. 1-2 (2014):3-16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7521 .