Ђурић Миловановић, Александра

Link to this page

Authority KeyName Variants
fb6b325e-945f-449d-b10d-13898cc2d244
  • Ђурић Миловановић, Александра (2)
Projects

Author's Bibliography

Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница

Ђурић Миловановић, Александра; Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ђурић Миловановић, Александра
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2021
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/43
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12116
AB  - Рад је посвећен истраживању Рамазанског бајрама и Бајрамске софре. Исламска
заједница Србије и Културно друштво муслимана Србије „Гајрет“, од 2009. године
организују Бајрамску софру на јавном простору испред Бајракли џамије у Београду.
Будући да се организује у оквиру Рамазанског бајрама, њено значење се може
посматрати и анализирати у религијском, али и у ширем друштвеном контексту. У
овом раду Бајрамску софру посматрамо у контексту успостављања интеррелигијског
дијалога у широј друштвеној заједници. На тај начин настојимо да сагледамо елементе
дијалога између исламске заједнице и других верских заједница, као и грађана
Београда, ослањајући се на неке од теоријских концепата о интеррелигијском дијалогу
и његовим формама. Истраживање Бајрамске софре започето је 2020. године с
намером да се сагледају друштвене и религијске особености тог сегмента Рамазанског
бајрама, али и да се укаже на (не)видљивост мањинских верских заједница у Србији.
AB  - The paper focuses on the celebration of Ramadan Bayram and the organization of the feast
Bayram sofra in Belgrade. The Islamic Community of Serbia and the Cultural Society of
Muslims in Serbia – “Gajret”, have been organizing the Bayram sofra since 2009 as the
celebration which symbolizes the end of the Ramadan fasting. The celebration is held in the
public space in front of the Bajrakli mosque in Belgrade. Since it is organized as part of the
celebration of Ramadan Bayram, its meaning can be observed and analyzed in a religious,
but also in a broader social context. In this paper, we observe the Bayram sofra in the context
of learning about Islam, as the minority religious community, but also as an event which
initiates interreligious dialogue at several different levels. Thus, we focus on identifying the
elements of dialogue between the Islamic community and other religious communities, as
well as the citizens of Belgrade, relying on some theoretical concepts of interreligious
dialogue. The ethnographic research of the Bayram sofra started in 2020 with the main focus
on the social and religious elements of Ramadan Bayram and the role of this religious
festival in enhancing the visibility of this religious minority in Serbia.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница
T1  - Bayram Sofra in Belgrade – a Contribution to the Interreligious Dialogue and Visibility of Minority Religious Communities
SP  - 19
EP  - 46
VL  - 69
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2101019D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12116
ER  - 
@article{
author = "Ђурић Миловановић, Александра and Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2021",
abstract = "Рад је посвећен истраживању Рамазанског бајрама и Бајрамске софре. Исламска
заједница Србије и Културно друштво муслимана Србије „Гајрет“, од 2009. године
организују Бајрамску софру на јавном простору испред Бајракли џамије у Београду.
Будући да се организује у оквиру Рамазанског бајрама, њено значење се може
посматрати и анализирати у религијском, али и у ширем друштвеном контексту. У
овом раду Бајрамску софру посматрамо у контексту успостављања интеррелигијског
дијалога у широј друштвеној заједници. На тај начин настојимо да сагледамо елементе
дијалога између исламске заједнице и других верских заједница, као и грађана
Београда, ослањајући се на неке од теоријских концепата о интеррелигијском дијалогу
и његовим формама. Истраживање Бајрамске софре започето је 2020. године с
намером да се сагледају друштвене и религијске особености тог сегмента Рамазанског
бајрама, али и да се укаже на (не)видљивост мањинских верских заједница у Србији., The paper focuses on the celebration of Ramadan Bayram and the organization of the feast
Bayram sofra in Belgrade. The Islamic Community of Serbia and the Cultural Society of
Muslims in Serbia – “Gajret”, have been organizing the Bayram sofra since 2009 as the
celebration which symbolizes the end of the Ramadan fasting. The celebration is held in the
public space in front of the Bajrakli mosque in Belgrade. Since it is organized as part of the
celebration of Ramadan Bayram, its meaning can be observed and analyzed in a religious,
but also in a broader social context. In this paper, we observe the Bayram sofra in the context
of learning about Islam, as the minority religious community, but also as an event which
initiates interreligious dialogue at several different levels. Thus, we focus on identifying the
elements of dialogue between the Islamic community and other religious communities, as
well as the citizens of Belgrade, relying on some theoretical concepts of interreligious
dialogue. The ethnographic research of the Bayram sofra started in 2020 with the main focus
on the social and religious elements of Ramadan Bayram and the role of this religious
festival in enhancing the visibility of this religious minority in Serbia.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница, Bayram Sofra in Belgrade – a Contribution to the Interreligious Dialogue and Visibility of Minority Religious Communities",
pages = "19-46",
volume = "69",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2101019D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12116"
}
Ђурић Миловановић, А.,& Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2021). Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 69(1), 19-46.
https://doi.org/10.2298/GEI2101019D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12116
Ђурић Миловановић А, Ђорђевић Црнобрња Ј. Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2021;69(1):19-46.
doi:10.2298/GEI2101019D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12116 .
Ђурић Миловановић, Александра, Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Бајрамска софра у Београду – допринос међурелигијском дијалогу и видљивости мањинских верских заједница" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 69, no. 1 (2021):19-46,
https://doi.org/10.2298/GEI2101019D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12116 .

Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године

Стојић Митровић, Марта; Ђурић Миловановић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
AU  - Ђурић Миловановић, Александра
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/842/756
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7550
AB  - У овом тексту изложићемо наративе представника верских хуманитарних
организација које су активне при Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви
и Хришћанској адвентистичкој цркви. Наративи дају опис активности ових
организација у вези са едукацијом миграната у Србији после 2016. године када – након
затварања формализованог миграцијског коридора и секуритарног заокрета
миграцијске политике – програми интеграције миграната добијају превагу над онима
који се фокусирају на ургентни прихват. Грађа је добијена полуструктурираним
интервјуима и биће подељена у два дела – активности верских хуманитарних
организација у образовању деце основношколског узраста, као и активности верских
хуманитарних организација у образовању средњошколаца и одраслих.
AB  - In this paper we will present narratives of the representatives of faith-based humanitarian
organizations of the Serbian Orthodox Church, the Roman Catholic Church and the Seventh
Day Adventist Church. The narratives provide description of the activities of these
organizations regarding education of migrants in Serbia when, from the year 2016 – after the closure of the formalized migration corridor and new securitarian turn of the migration
policy – migrants’ integration programs took primacy over those focused on urgent
reception. The material has been obtained through semi-structured interviews and will be
presented in two sections, the activities of the faith-based organizations in relation to the
elementary school education, as well as the activities related to high-school education and
education of the adults.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године
T1  - The Narratives of Faith-based Organizations on Migrant Education in Serbia after the Closure of the Formalized Migration Corridor in 2016
SP  - 573
EP  - 587
VL  - 67
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1903573S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта and Ђурић Миловановић, Александра",
year = "2019",
abstract = "У овом тексту изложићемо наративе представника верских хуманитарних
организација које су активне при Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви
и Хришћанској адвентистичкој цркви. Наративи дају опис активности ових
организација у вези са едукацијом миграната у Србији после 2016. године када – након
затварања формализованог миграцијског коридора и секуритарног заокрета
миграцијске политике – програми интеграције миграната добијају превагу над онима
који се фокусирају на ургентни прихват. Грађа је добијена полуструктурираним
интервјуима и биће подељена у два дела – активности верских хуманитарних
организација у образовању деце основношколског узраста, као и активности верских
хуманитарних организација у образовању средњошколаца и одраслих., In this paper we will present narratives of the representatives of faith-based humanitarian
organizations of the Serbian Orthodox Church, the Roman Catholic Church and the Seventh
Day Adventist Church. The narratives provide description of the activities of these
organizations regarding education of migrants in Serbia when, from the year 2016 – after the closure of the formalized migration corridor and new securitarian turn of the migration
policy – migrants’ integration programs took primacy over those focused on urgent
reception. The material has been obtained through semi-structured interviews and will be
presented in two sections, the activities of the faith-based organizations in relation to the
elementary school education, as well as the activities related to high-school education and
education of the adults.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године, The Narratives of Faith-based Organizations on Migrant Education in Serbia after the Closure of the Formalized Migration Corridor in 2016",
pages = "573-587",
volume = "67",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1903573S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550"
}
Стојић Митровић, М.,& Ђурић Миловановић, А.. (2019). Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(3), 573-587.
https://doi.org/10.2298/GEI1903573S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550
Стојић Митровић М, Ђурић Миловановић А. Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):573-587.
doi:10.2298/GEI1903573S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550 .
Стојић Митровић, Марта, Ђурић Миловановић, Александра, "Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):573-587,
https://doi.org/10.2298/GEI1903573S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550 .
1