TY  - CONF
AU  - Антонић, Слободан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10614
AB  - Представници светскосистемске теорије су већ 1970-их година упозоравали да
повлашћени положај САД, као светског хегемона, носи бројне опасности злоупотребе те системске привилегије. Дерегулација финансијског сектора и функција долара као светског новца омогућиле су да се, у другој половини 20. века, овај повлашћени положај доиста и злоупотреби. Сада је
светска привреда ушла у фазу Б Кондратјевљевог циклуса. Неки представници светскосистемске
теорије сматрају да је, начелно, то прилика за поједине земље с полупериферије да покушају да
изврше убрзану модернизацију и да се тако придруже центру. Аутор разматра питање да ли, и под
којим условима, и Србија може да уради тако нешто.
AB  - Already during the 1970s, representatives of world-systems theory were warning
that the privileged position of the U.S. as the world hegemon carried numerous risks of abuse of
that systemic privilege. Deregulation of the financial sector and the dollar’s world currency function
did in fact bring about the abuse of that privileged position in the second half of the 20th century.
The global economy has now entered Phase B of the Kondratieff cycle. Some representatives of
world-systems theory are of the view that, in principle, this represents an opportunity for certain
semi-peripheral countries to try to carry out an accelerated modernization and thus join the center.
The author discusses the question of whether and under what conditions Serbia can do something
like that.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Економска криза : порекло и исходи
T1  - Светско системски аспекти кризе и Србија
T1  - The world-systems aspects of the global crisis and Serbia
SP  - 379
EP  - 389
IS  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10614
ER  - 

@conference{
author = "Антонић, Слободан",
year = "2018",
abstract = "Представници светскосистемске теорије су већ 1970-их година упозоравали да
повлашћени положај САД, као светског хегемона, носи бројне опасности злоупотребе те системске привилегије. Дерегулација финансијског сектора и функција долара као светског новца омогућиле су да се, у другој половини 20. века, овај повлашћени положај доиста и злоупотреби. Сада је
светска привреда ушла у фазу Б Кондратјевљевог циклуса. Неки представници светскосистемске
теорије сматрају да је, начелно, то прилика за поједине земље с полупериферије да покушају да
изврше убрзану модернизацију и да се тако придруже центру. Аутор разматра питање да ли, и под
којим условима, и Србија може да уради тако нешто., Already during the 1970s, representatives of world-systems theory were warning
that the privileged position of the U.S. as the world hegemon carried numerous risks of abuse of
that systemic privilege. Deregulation of the financial sector and the dollar’s world currency function
did in fact bring about the abuse of that privileged position in the second half of the 20th century.
The global economy has now entered Phase B of the Kondratieff cycle. Some representatives of
world-systems theory are of the view that, in principle, this represents an opportunity for certain
semi-peripheral countries to try to carry out an accelerated modernization and thus join the center.
The author discusses the question of whether and under what conditions Serbia can do something
like that.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Економска криза : порекло и исходи",
title = "Светско системски аспекти кризе и Србија, The world-systems aspects of the global crisis and Serbia",
pages = "379-389",
number = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10614"
}

Антонић, С.. (2018). Светско системски аспекти кризе и Србија. in Економска криза : порекло и исходи
Београд : Српска академија наука и уметности.(14), 379-389.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10614

Антонић С. Светско системски аспекти кризе и Србија. in Економска криза : порекло и исходи. 2018;(14):379-389.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10614 .

Антонић, Слободан, "Светско системски аспекти кризе и Србија" in Економска криза : порекло и исходи, no. 14 (2018):379-389,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10614 .

TY  - GEN
AU  - Чавошки, Коста
AU  - Антонић, Слободан
AU  - Баста, Данило Н.
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10905
AB  - Научно наслеђе Радомира Д. Лукића : зборник радова са научног скупа одржаног 11–12. децембра 2014. / уредници Данило Баста, Сима Аврамовић. – Београд : САНУ : Правни факултет, 2015.
Говорили: академик Коста Чавошки, проф. др Слободан Антонић, академик Данило Н. Баста.
У Београду, уторак 23. фебруар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Научно наслеђе Радомира Д. Лукића : зборник радова са научног скупа одржаног 11–12. децембра 2014. : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. фебруар 2016. године]
SP  - 51
EP  - 63
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10905
ER  - 

@misc{
author = "Чавошки, Коста and Антонић, Слободан and Баста, Данило Н. and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Научно наслеђе Радомира Д. Лукића : зборник радова са научног скупа одржаног 11–12. децембра 2014. / уредници Данило Баста, Сима Аврамовић. – Београд : САНУ : Правни факултет, 2015.
Говорили: академик Коста Чавошки, проф. др Слободан Антонић, академик Данило Н. Баста.
У Београду, уторак 23. фебруар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Научно наслеђе Радомира Д. Лукића : зборник радова са научног скупа одржаног 11–12. децембра 2014. : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. фебруар 2016. године]",
pages = "51-63",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10905"
}

Чавошки, К., Антонић, С., Баста, Д. Н.,& Вуксановић, М.. (2017). Научно наслеђе Радомира Д. Лукића : зборник радова са научног скупа одржаног 11–12. децембра 2014. : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. фебруар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 51-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10905

Чавошки К, Антонић С, Баста ДН, Вуксановић М. Научно наслеђе Радомира Д. Лукића : зборник радова са научног скупа одржаног 11–12. децембра 2014. : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. фебруар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):51-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10905 .

Чавошки, Коста, Антонић, Слободан, Баста, Данило Н., Вуксановић, Миро, "Научно наслеђе Радомира Д. Лукића : зборник радова са научног скупа одржаног 11–12. децембра 2014. : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. фебруар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):51-63,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10905 .

TY  - JOUR
AU  - Антонић, Слободан
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9611
AB  - „Суперкласа“ је ознака за највишу, глобалну (транснацио-
налну) класу данашњег светског капиталистичког система. У првом делу рада
објашњавају се теоријски корени разликовања класе и елите у социологији,
као и концепције о транснационалним класама и глобалним елитама. У дру-
гом делу рада даје се преглед неких података и истраживања који оправдавају
концепције суперкласе и супер-елите. Аутор закључује да је потребно разли-
ковати суперкласу, као поседника и корисника светско-системског монопола,
и супер-елиту, која је активно језгро те класе, те обезбеђује легитимацију и
очување система. Социолози не треба да се боје стигме „теорије завере“, када
претпостављају постојање координације у средишту суперкласе, мада и даље
у социологији oдређени методолошки и истраживачки проблеми потврде
постојања те координације нису решени.
AB  - “Superclass” is a term used to indicate the existence of the highest global (transnational)
class in current world capitalist system. In first part of this work the author explains
the theoretical roots and distinction between „class“ and „elite“ in sociology, as well as the
concept of transnational classes and global elites. The second part provides an overview
of data and research justifying the concept of superclass and super-elite. The author concludes
that it is necessary to distinguish the superclass as owners and users world-system
monopoly, and super-elite which is the active nucleus of this class, providing legitimacy and
preservation of system. Sociologists should not fear the stigma of the “conspiracy theory”
when presuppose the existence of coordination in center of the superclass, though in the
sociology there are some methodological and research issues in confirmation of the existence
of this coordination which have not been resolved yet.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Суперкласа
T1  - Superclass
SP  - 167
EP  - 188
VL  - 426
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9611
ER  - 

@article{
author = "Антонић, Слободан",
year = "2016",
abstract = "„Суперкласа“ је ознака за највишу, глобалну (транснацио-
налну) класу данашњег светског капиталистичког система. У првом делу рада
објашњавају се теоријски корени разликовања класе и елите у социологији,
као и концепције о транснационалним класама и глобалним елитама. У дру-
гом делу рада даје се преглед неких података и истраживања који оправдавају
концепције суперкласе и супер-елите. Аутор закључује да је потребно разли-
ковати суперкласу, као поседника и корисника светско-системског монопола,
и супер-елиту, која је активно језгро те класе, те обезбеђује легитимацију и
очување система. Социолози не треба да се боје стигме „теорије завере“, када
претпостављају постојање координације у средишту суперкласе, мада и даље
у социологији oдређени методолошки и истраживачки проблеми потврде
постојања те координације нису решени., “Superclass” is a term used to indicate the existence of the highest global (transnational)
class in current world capitalist system. In first part of this work the author explains
the theoretical roots and distinction between „class“ and „elite“ in sociology, as well as the
concept of transnational classes and global elites. The second part provides an overview
of data and research justifying the concept of superclass and super-elite. The author concludes
that it is necessary to distinguish the superclass as owners and users world-system
monopoly, and super-elite which is the active nucleus of this class, providing legitimacy and
preservation of system. Sociologists should not fear the stigma of the “conspiracy theory”
when presuppose the existence of coordination in center of the superclass, though in the
sociology there are some methodological and research issues in confirmation of the existence
of this coordination which have not been resolved yet.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Суперкласа, Superclass",
pages = "167-188",
volume = "426",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9611"
}

Антонић, С.. (2016). Суперкласа. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 426, 167-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9611

Антонић С. Суперкласа. in Глас САНУ. 2016;426:167-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9611 .

Антонић, Слободан, "Суперкласа" in Глас САНУ, 426 (2016):167-188,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9611 .