@article{
author = "Вељовић, Бојана М. and Младеновић, Радивоје М.",
year = "2017",
abstract = "У раду се анализирају глаголска времена са примарном службом
обележавања прошлих радњи у говору северношарпланинске жупе
Сиринић. Утврђује се инвентар облика који чине претеритални систем
овога говора, синтаксичко-семантички услови њихове употребе, стилски
потенцијал јединица, те језичке околности које о(не)могућавају њихово
комбиновање или међусобну замену на нивоу реченице или у ширим
наративним одсецима. Показало се да у испитиваном говору перфекат
има најстабилнију позицију – као најфреквентнија јединица са најширим
доменом употребе; аорист је основни облик којим се казују прошле доживљене радње исказане глаголима свршеног вида, а његово место у
систему релативно је стабилно. Имперфекат се одликује знатно суженим
пољем употребе, и ограниченог је синтаксичко-семантичког потенцијала, што упућује на то да је процес његове елиминације у одмаклој фази, док је плусквамперфекат готово ишчезао из система. Упрошћавање
четворочланог система претерита узроковано је ширењем перфекта као
универзалног времена за обележавање прошлих дејстава, али и високом
фреквентношћу временски транспонованих облика (наративног презента, императива и футура првог) којима се исказују прошла дејства специјализоване семантике., В работе анализируются времена глаголов, первичной функцией которых
является обозначение прошедших действий в говоре северношарпланинской жупы
Сиринич. Определяется инвентарь форм, составляющих претеритальную систему этого говора, синтаксико-семантические условия их употребления, стилевой
потенциал единиц, а также языковые обстоятельства, (не)позволяющие их комбинирование или взаимозаменяемость на уровне предложения, или в более широких
нарративных отрезках. Оказалось, что в исследуемом говоре перфект (прошедшее время) имеет самое стабильное положение – в качестве наиболее частотной
единицы с самым широким кругом употребления, в то время как аорист представляет собой основную форму, обозначающую в прошлом случившиеся действия, выраженные глаголами совершенного вида, а его место в системе является
относительно стабильным. Форма перфекта (прошедшего времени) имеет самое
широкое применение в стилистически нейтральном повествовании, что подразумевает отсутствие эмоциональной вовлеченности, а информация о (не)событийности действия, как правило, не присутствует на нарративном уровне, то есть
содержится в более широком контексте, так как она не входит в инвентарь первичных характеристик прошедшего времени. При оформлении наррации или при
повествовании о событиях более комплексного типа, перфект (прошедшее время), как правило, не используется самостоятельно, а объединяется с другими единицами более определенной семантики (аористом, иперфектом, нарративным
императивом, будущим временем, временным транспонированным настоящим
временем). Перфект в таких контекстах исполняет роль временной локализации
действий, выполнения подготовительной роли для их введения, а другие формы несут с собой информацию о событийности действий (аорист, имперфект), о прошлой
повторяемости (императив, футур первый/будущее время) и т.п. Имперфект характеризуется значительно более узкой областью употребления и ограниченным
синтаксико-семантическим потенциалом, указывая на то, что процесс его устранения в продвинутой стадии, в то время как плюсквамперфект почти исчез из
системы., This paper analyzes verb tenses which primarily refer to past actions in the vernacular
of the Sirinić Župa in the northern part of the Šar Mountains. The authors ascertain
the inventory of forms which make up the preterite system of this vernacular, the
syntactic and semantic conditions of their use, stylistic potential of each unit and the
linguistic circumstances that make (im)possible their combining or interchangeability
at the sentence level or within more extensive narrative sections. It turned out that the
perfect has the most stable position – it is the most frequent form with the widest domain
of use, while the aorist is the basic form which denotes actions experienced in the
past stated by perfective verbs, and its place within the system is relatively stable. The past tense is most commonly used in stylistically neutral narration which involves zero
emotional engagement, while the information about experiencing the action (or its
lack) is usually absent from the narrative level or is part of the broader context, since
it is not one of the primary perfective forms. When composing the narration, i.e. when
recounting more complex events, the past tense is not normally used autonomously; it
is combined with other forms of more specified semantics (aorist, imperfect, narrative
imperative, future or present in the past). The role of the past tense in these contexts
is to localize actions in time and to prepare for their introduction, while other forms give
information on whether the effect of the action was experienced (aorist, imperfect),
on whether the action was repetitive in the past (imperative, future), and the like. The
imperfect is characterized by a much narrower use, while its syntactic and semantic potential
is limited, which points to the fact that the process of its elimination is well under
way, while the pluperfect has almost disappeared from the system.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Временска употреба претериталних облика у говору северношарпланинске жупе Сиринић, Временное употребление претеритальных форм в говоре северношарпланинской жупы Сиринич, The Temporal use of Preterite Forms in the Vernacular of the Sirinić Župa in the Northern Šar Mountains",
pages = "35-60",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6447"
}
