@conference{
author = "Станисављевић, Љубиша and Вујић, Анте and Јакшић, Предраг and Марков, Злата and Ћетковић, Александар",
year = "2018",
abstract = "Опрашивање је важна екосистемска услуга у копненим
системима, кључна за размножавање биљака цветница, очување биолошке разно-
врсности, али и производњу хране. Већину цветница (87.5%) опрашују инсекти и
друге животиње, док чак око 75% главних врста гајених биљака у свету могу имати
користи од оваквог вида опрашивања. Од 115 најчешћих врста гајених биљака за
људску исхрану, чак 87 се у мањој или већој мери ослања на животиње опрашиваче,
а око 35% произведене хране на глобалном нивоу зависи од њих. Између биљка и
опрашивача постоје веома комплексни односи међусобне условљености и утицаја
на размножавање, продукцију и одржавање популација и заједница, а од посебног
интереса је установити који су главни трендови и ефекти испољавања ових феноме-
на на градијенту од природних и полуприродних – релативно очуваних екосистема,
до агроекосистема и других претежно вештачких формација, изложених снажном
негативном утицају. Опрашивачи су данас изложени бројним негативним чиниоци-
ма глобалних промена, међу којима се посебно истичу: климатске промене, промене
у коришћењу земљишта, интензификација у пољопривреди и ширење инвазивних
врста – посебно патогена. Пад бројности и разноврсности опрашивача могао би имати каскадни ефекат на губитак многих других сегмената биодиверзитета, али
и велике последице по безбедност производње хране у глобалним размерама. Еко-
номска вредност од опрашивачких услуга које пружају животиње у пољопривреди
на глобалном нивоу су процењене на 153 милијарде евра (подаци за 2005. годину).
Најбројнија групација опрашивача су инсекти, а међу њима су далеко
најзначајније пчеле (Hymenoptera: Apiformes); од преко 2050 врста познатих у
фауни Европе, за Србију можемо грубо проценити да је вероватно присутно око
800‒1000 врста. Муве (Diptera) су други по фреквентности најчешћи посетиоци
цветова, а међу бројним групама најзначајнији опрашивачи су чланови породице
Syrphidae.Од приближно 900 врста сирфида у европској фауни, у Србији је забеле-
жено преко 400. Дневних лептира (Hesperioidea, Papilionoidea) до сада је регистро-
вано око 200 врста у Србији, док је хетерогена нетаксономска групација „ноћних
лептира“ вишеструко бројнија али далеко слабије проучена; према последњим
проценама има око 1300 врста Microlepidoptera и око 1200 врста Macrolepidoptera.
Од осталих инсеката, познато је да бројни тврдокрилци, осе, мрави, трипси и неки
други једнако често посећују цветове, али се о њиховим ефектима на опрашивање
зна веома мало. Медоносна пчела (Apis mellifera) је неоспорно најбоље позната
врста опрашивача, али остале гајене и дивље пчеле су глобално много значајнији
опрашивачи у производњи гајених биљака и, свакако, имају незаменљиву улогу у
опрашивању осталих биљака. Уз гајене пчеле (социјалне и солитарне), као опра-
шивачи се гаје и неке врсте мува. Пчеле су несумњиво најзначајнија група опра-
шивача у умереној зони, док су муве опрашивачи много разноврсније и бројније
заступљене у хладнијим регионима (арктичким и алпијским). Лептири су најбоље
проучена групација инсеката, али је њихова улога и практична примена као опра-
шивача пропорционално знатно мање евалуирана и квантификована. Генерално,
функционално-еколошка истраживања и различите валоризације статуса инсека-
та опрашивача су више од 15 година међу приоритетима међународних програма
финансирања фундаменталне и примењене науке, док у Србији ова проблематика
још није адекватно заступљена., Pollination is important ecosystem services in terrestrial systems,
essential for the reproduction of flowering plants, the conservation of biological
diversity, as well as food production. The vast majority of flowering plants
(87.5%) are pollinated by insects and other animals, and even about 75% of
the main types of cultivated plants in the world can benefit from this type
of pollination. Of the 115 most commonly cultivated plants for human
consumption, as many as 87, it relies more or less on pollinators, and about
35% of the food produced at global level depends on them. Between plant and
pollinators there are very complex relations of mutual condition and influence on reproduction, production, and maintenance of populations and communities,
and it is of particular interest to determine what are the main trends and effects
of manifesting these phenomena on the gradient from natural and semi-natural
– relatively conserved ecosystems to agroecosystems and other predominantly
artificial formations, exposed to a strong negative impact. Pollinators are
now exposed to a number of negative factors of global change, among which
the most important are: climate change, changes in land use, intensification
of agriculture and the spread of invasive species - especially pathogens. The
decline in the number and variety of pollinators could have a cascading effect
on the loss of many other biodiversity segments, as well as major implications
for food safety in global terms. The economic value of pollinating services
provided by animals in agriculture on a global scale was estimated at 153
billion euros (data for 2005).
The most numerous pollinators are insects, and among them are by far
the most significant bees (Hymenoptera: Apiformes); of over 2,000 species
known in the fauna of Europe, for Serbia we can roughly estimate that there
are probably around 800-1,000 species. Flies (Diptera) are the second most
frequent visitors of flowers, and among many groups, the most significant
pollinators are members of the family Syrphidae. Of the nearly 900 species
of hoverflies in European fauna, in Serbia was recorded over 400. So far in
Serbia, the butterflies (Hesperioidea, Papilionoidea) have been registered up to
200 species, whereas the heterogeneous non-taxonomic group of Heterocera is
more numerous but far weaker investigated; The latest estimates are dealing
with about 1,200 species of Macrolepidoptera and more than 1,300 species
of Microlepidoptera. Among other insects, it is known that many beetles,
wasps, ants, thrips and some others also frequented the flowers, but about their
pollination effects is knows very little. Honey bees (Apis mellifera) is arguably
the best-known species of pollinators, but other reared and wild bees are more
important pollinators worldwide in the production of crops, and certainly, have
an invaluable role in the pollination of wild plants. Beside bees (social and
solitary), some fly species are reared as pollinators. Bees are undoubtedly the
most important pollinator group in the temperate zone, while fly pollinators
are much more diverse and more abundant in colder regions (Arctic and
Alpine). Butterflies are the most widely studied group of insects, but their role
and practical application as pollinators are proportionately considerably less
evaluated and quantified. In general, functional-ecological research and various
valorizations of the pollinator insect status have been more than 15 years among
the priorities of international funding programs for fundamental and applied
science, while in Serbia these issues are not yet adequately represented.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016.",
title = "Функционално-еколошки статус, угроженост и економско вредновање инсеката опрашивача у Србији, Functional and ecological status, vulnerability and economic evaluation of insect pollinators in Serbia",
pages = "367-411",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10843"
}
