Радић, Јованка

Link to this page

Authority KeyName Variants
a02c33b5-4e79-4daa-b821-587a1097575e
  • Радић, Јованка (60)
Projects

Author's Bibliography

Из ономастике код Срба у Мађарској

Радић, Јованка

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11844
AB  - About naming practices of the Serbs in Hungary: The paper presents an overview of the state-of-the-art of onomastic studies on Serbs in Hungary. Special attention is paid to the infl uence of the Hungarian model of expressing the identity of deceased wives/spouses (e.g. Básits Dobrimirné : Básits /serb. Bašić/ Dobrimir), as found in the inscriptions in the Latin alphabet on the tombstones at the Cathedral Cemetery in Szentendre. Among other things, this phenomenon is taken as an illustration of possible research perspectives on the onomastic structure formed through the joint action of two genetically diverse and typologically distinct linguistic systems. However, it is highlighted that due to the widespread urbanization and an increasingly massive transition of the remaining Serbs to the majority language, i.e. Hungarian, the most urgent task is to collect and linguistically analyze the preserved onomastic materials by interviewing few remaining native speakers of the Serb language in Hungary.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози, књ. XXVII
T1  - Из ономастике код Срба у Мађарској
SP  - 49
EP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11844
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2020",
abstract = "About naming practices of the Serbs in Hungary: The paper presents an overview of the state-of-the-art of onomastic studies on Serbs in Hungary. Special attention is paid to the infl uence of the Hungarian model of expressing the identity of deceased wives/spouses (e.g. Básits Dobrimirné : Básits /serb. Bašić/ Dobrimir), as found in the inscriptions in the Latin alphabet on the tombstones at the Cathedral Cemetery in Szentendre. Among other things, this phenomenon is taken as an illustration of possible research perspectives on the onomastic structure formed through the joint action of two genetically diverse and typologically distinct linguistic systems. However, it is highlighted that due to the widespread urbanization and an increasingly massive transition of the remaining Serbs to the majority language, i.e. Hungarian, the most urgent task is to collect and linguistically analyze the preserved onomastic materials by interviewing few remaining native speakers of the Serb language in Hungary.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози, књ. XXVII",
title = "Из ономастике код Срба у Мађарској",
pages = "49-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11844"
}
Радић, Ј.. (2020). Из ономастике код Срба у Мађарској. in Ономатолошки прилози, књ. XXVII
Београд : Српска академија наука и уметности., 49-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11844
Радић Ј. Из ономастике код Срба у Мађарској. in Ономатолошки прилози, књ. XXVII. 2020;:49-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11844 .
Радић, Јованка, "Из ономастике код Срба у Мађарској" in Ономатолошки прилози, књ. XXVII (2020):49-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11844 .

Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика

Радић, Јованка

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10284
AB  - Садржај рада се може представити као трагање за логичким основама личних
имена (ЛИ), с циљем да се испита статус пола и његов однос према роду у српским ЛИ,
тип организације ЛИ и степен њихове уклопљености у језик као систем. Налази се да је
посебност ЛИ повезана с тиме што она подразумевају све унапред дате (и самознањем
одређене) категоријалне димензије: ″људско″ је унапред дата „предметна“ категорија,
лице као субјекат ЛИ је унапред категорисано као ″људскo биће″ и ″једно по себи″, и
унапред дефинисано као ‘мушко’, или ‘женско’. Све то омогућава интенционалну
творбу (одређен именоватељ и утврђен чин именовања) и условљава нарочиту структуру
и однос творбених морфема, нарочит функционални однос између чланова рода као
обликотворног средства, те и нарочит начин „значења“ и организације ЛИ.
AB  - The subject of the paper can be described as an investigation into the logical
foundations of personal names (PNs) aimed at examining the relationship between
natural gender and grammatical gender in Serbian PNs, the type of their structural
organization, and their integration into language as a system. It is found that the
specific feature of PNs has to do with the fact that they imply all predetermined (/
determined through being understood in themselves) categorial dimensions: “human”
is a predetermined category of being; “human beings” are comprehended as distinct
“beings” (″“one” in itself″); the subject of a PN is predefined as ‘male’ or ‘female’.
This enables (1) the intentional formation of PNs (a defined denominator and a
determined act of nomination) and determines (2) the specific value of the formative
and grammatical morphemes in the structure of PNs (suffixes and the grammatical
gender), including (3) peculiar types of meaning and organization, depending on
whether a PN is considered to be a part of the corpus of personal names (a word
without a specific reference) or it serves as an identifier. As PNs serve the purpose of
identification, the relationship between a PN and a person as the subject of nomination
is very strong (1 : 1). In this type of denominating relation, the personal identity
dominates (a PN is repeatable, whereas the personal identity is “one” and universally
unique). Due to this, the organization of PNs as the expressions of personal identities
depends on subjects and the social networks in which they are embedded, and not
on their PNs (their meanings or interpretations read into them). It is right to say that
subjects keep PNs isolated from each other, as well as from the language system.
While following in the footsteps of Whorf and relying on Aristotle, Vigotsky,
De Saussure, etc. we demonstrate that language bears the distinction between “male”
and “female” as a relationship between two predefined complementary classes. In the
spoken language, they are variously interpreted and expressed using various types
of means – symbolic (male – female) or non-symbolic (“he” – “she”, grammatical
gender). Regardless of whether a language distinguishes the noun gender and
regardless of the way it reacts to the sex, this relationship that is understood by itself
dictates that the identity of a person be determined at the moment of naming and
classified as ‘male’ or ‘female’, which are (in the collective linguistic consciousness)
taken as two polarized classes of the same rank. The same rank of the opposites means
that there is no coordination (‘female’ ‖ ‘male’ – MAN) and that it is impossible to
elevate PNs to a general level, due to which PNs, as parts of the corpus of personal
names, form a distinct group in the language system. This explains the fact that entire
corpora of personal names may be replaced without any consequence for the language as a system, which indirectly reveals the organizational principles of the language as
a system.
The status of PNs as the units of the corpus of personal names indicates that
the organization of language does not rest on binary relations, especially not between
two units of the same rank. It has to rely on three-unit structures that can be abstracted
to the relationship DEFINED ‖ UNDEFINED – NEUTRAL. The fact that PNs are consistently
divided into male and female shows that the identity of a human being as an individual
(person and personality) cannot exist without the touch of the “forces” of ‘female’
and ‘male’. Furthermore, it also shows that the “identity” of a MAN as a human and
biological being (a being defined in terms of gender and genus) could not exist without
disregarding these forces. In other words, language would be impossible if the action
of these forces were incessant.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози
T1  - Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика
T1  - What do Personal Names Tell us about the “Male–Female” Distinction, Gender and the Structural Organization of Language?
SP  - 19
VL  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2018",
abstract = "Садржај рада се може представити као трагање за логичким основама личних
имена (ЛИ), с циљем да се испита статус пола и његов однос према роду у српским ЛИ,
тип организације ЛИ и степен њихове уклопљености у језик као систем. Налази се да је
посебност ЛИ повезана с тиме што она подразумевају све унапред дате (и самознањем
одређене) категоријалне димензије: ″људско″ је унапред дата „предметна“ категорија,
лице као субјекат ЛИ је унапред категорисано као ″људскo биће″ и ″једно по себи″, и
унапред дефинисано као ‘мушко’, или ‘женско’. Све то омогућава интенционалну
творбу (одређен именоватељ и утврђен чин именовања) и условљава нарочиту структуру
и однос творбених морфема, нарочит функционални однос између чланова рода као
обликотворног средства, те и нарочит начин „значења“ и организације ЛИ., The subject of the paper can be described as an investigation into the logical
foundations of personal names (PNs) aimed at examining the relationship between
natural gender and grammatical gender in Serbian PNs, the type of their structural
organization, and their integration into language as a system. It is found that the
specific feature of PNs has to do with the fact that they imply all predetermined (/
determined through being understood in themselves) categorial dimensions: “human”
is a predetermined category of being; “human beings” are comprehended as distinct
“beings” (″“one” in itself″); the subject of a PN is predefined as ‘male’ or ‘female’.
This enables (1) the intentional formation of PNs (a defined denominator and a
determined act of nomination) and determines (2) the specific value of the formative
and grammatical morphemes in the structure of PNs (suffixes and the grammatical
gender), including (3) peculiar types of meaning and organization, depending on
whether a PN is considered to be a part of the corpus of personal names (a word
without a specific reference) or it serves as an identifier. As PNs serve the purpose of
identification, the relationship between a PN and a person as the subject of nomination
is very strong (1 : 1). In this type of denominating relation, the personal identity
dominates (a PN is repeatable, whereas the personal identity is “one” and universally
unique). Due to this, the organization of PNs as the expressions of personal identities
depends on subjects and the social networks in which they are embedded, and not
on their PNs (their meanings or interpretations read into them). It is right to say that
subjects keep PNs isolated from each other, as well as from the language system.
While following in the footsteps of Whorf and relying on Aristotle, Vigotsky,
De Saussure, etc. we demonstrate that language bears the distinction between “male”
and “female” as a relationship between two predefined complementary classes. In the
spoken language, they are variously interpreted and expressed using various types
of means – symbolic (male – female) or non-symbolic (“he” – “she”, grammatical
gender). Regardless of whether a language distinguishes the noun gender and
regardless of the way it reacts to the sex, this relationship that is understood by itself
dictates that the identity of a person be determined at the moment of naming and
classified as ‘male’ or ‘female’, which are (in the collective linguistic consciousness)
taken as two polarized classes of the same rank. The same rank of the opposites means
that there is no coordination (‘female’ ‖ ‘male’ – MAN) and that it is impossible to
elevate PNs to a general level, due to which PNs, as parts of the corpus of personal
names, form a distinct group in the language system. This explains the fact that entire
corpora of personal names may be replaced without any consequence for the language as a system, which indirectly reveals the organizational principles of the language as
a system.
The status of PNs as the units of the corpus of personal names indicates that
the organization of language does not rest on binary relations, especially not between
two units of the same rank. It has to rely on three-unit structures that can be abstracted
to the relationship DEFINED ‖ UNDEFINED – NEUTRAL. The fact that PNs are consistently
divided into male and female shows that the identity of a human being as an individual
(person and personality) cannot exist without the touch of the “forces” of ‘female’
and ‘male’. Furthermore, it also shows that the “identity” of a MAN as a human and
biological being (a being defined in terms of gender and genus) could not exist without
disregarding these forces. In other words, language would be impossible if the action
of these forces were incessant.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози",
title = "Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика, What do Personal Names Tell us about the “Male–Female” Distinction, Gender and the Structural Organization of Language?",
pages = "19",
volume = "24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284"
}
Радић, Ј.. (2018). Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика. in Ономатолошки прилози
Београд : Институт за српски језик САНУ., 24, 19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284
Радић Ј. Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика. in Ономатолошки прилози. 2018;24:19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284 .
Радић, Јованка, "Шта лична имена говоре о разлици „мушко – женско“, роду и структурној организацији језика" in Ономатолошки прилози, 24 (2018):19,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10284 .

Српска лична имена и феминистички погледи на језик

Радић, Јованка

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9592
AB  - У раду се испитује принцип поларизације и начин организација личних имена (ЛИ) у српском језику, првенствено однос између пола, као условно казано семантичке разлике ’женско’
– ’мушко’, и рода као формалнограматичке карактеристике српских ЛИ – све с циљем да се испита
ваљаност феминистичких погледа на језик. Три су основна налаза: (а) подела ЛИ на мушка и
женска не почива на формалним карактеристикама (роду) ЛИ као речи, већ на полу као унапред
датој разлици која је учитана (/ учитава се) у ЛИ; (б) исти вредносни ранг опозита ’женско’ – ’мушко’ у ЛИ онемогућава системску организацију и условљава издвојеност ЛИ из језика као система
(/ замењивост комплетних именослова без последица по језик); (3) опозитни односи тога типа нису
спојиви с организационим начелима језика као система. С тих се полазишта оцењује вештачки модел „родно диференцирног језика”, кога тоталитарним методама у многим језицима инсталирају
идеолози или следбеници „родног феминизма”.
AB  - The paper examines the principle of polarization and the ways in which personal names in the Serbian
language are organized. This primarily includes an analysis of the relationship between the sex, tentatively
defined as a semantic ’female’ – ’male’ distinction, and gender, as a formal grammatical feature of Serbian
personal names. Drawing on Whorf and relying on Aristotle, we demonstrate that the language bears the ’male
– female’ distinction as a relationship between two predefined complementary classes. Regardless of whether
a language distinguishes the gender and regardless of the way it reacts to the sex, this distinction that is understood
by itself dictates that the identity of a person be determined and classified as ’male’ or ’female’ at the moment of naming. As the relationship between these classes does not allow us to coordinate and elevate personal
names to a general level, they lack a systemic organization. This indirectly reflects the organizational principles
of the language as a system and reveals some of the consequences of the ideologically motivated demand to
apply the ’male’ – ’female’ distinction consistently. The paper demonstrates that the implementation of such
demands put forward by the proponents of influential “gender feminism” would be devastating for the human
language and thought.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том 1 : језик
T1  - Српска лична имена и феминистички погледи на језик
T1  - Serbian Personal Names and the Feminist Approach to Language
SP  - 303
EP  - 315
DO  - doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2018",
abstract = "У раду се испитује принцип поларизације и начин организација личних имена (ЛИ) у српском језику, првенствено однос између пола, као условно казано семантичке разлике ’женско’
– ’мушко’, и рода као формалнограматичке карактеристике српских ЛИ – све с циљем да се испита
ваљаност феминистичких погледа на језик. Три су основна налаза: (а) подела ЛИ на мушка и
женска не почива на формалним карактеристикама (роду) ЛИ као речи, већ на полу као унапред
датој разлици која је учитана (/ учитава се) у ЛИ; (б) исти вредносни ранг опозита ’женско’ – ’мушко’ у ЛИ онемогућава системску организацију и условљава издвојеност ЛИ из језика као система
(/ замењивост комплетних именослова без последица по језик); (3) опозитни односи тога типа нису
спојиви с организационим начелима језика као система. С тих се полазишта оцењује вештачки модел „родно диференцирног језика”, кога тоталитарним методама у многим језицима инсталирају
идеолози или следбеници „родног феминизма”., The paper examines the principle of polarization and the ways in which personal names in the Serbian
language are organized. This primarily includes an analysis of the relationship between the sex, tentatively
defined as a semantic ’female’ – ’male’ distinction, and gender, as a formal grammatical feature of Serbian
personal names. Drawing on Whorf and relying on Aristotle, we demonstrate that the language bears the ’male
– female’ distinction as a relationship between two predefined complementary classes. Regardless of whether
a language distinguishes the gender and regardless of the way it reacts to the sex, this distinction that is understood
by itself dictates that the identity of a person be determined and classified as ’male’ or ’female’ at the moment of naming. As the relationship between these classes does not allow us to coordinate and elevate personal
names to a general level, they lack a systemic organization. This indirectly reflects the organizational principles
of the language as a system and reveals some of the consequences of the ideologically motivated demand to
apply the ’male’ – ’female’ distinction consistently. The paper demonstrates that the implementation of such
demands put forward by the proponents of influential “gender feminism” would be devastating for the human
language and thought.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том 1 : језик",
title = "Српска лична имена и феминистички погледи на језик, Serbian Personal Names and the Feminist Approach to Language",
pages = "303-315",
doi = "doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592"
}
Радић, Ј.. (2018). Српска лична имена и феминистички погледи на језик. in Српска славистика : том 1 : језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 303-315.
https://doi.org/doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592
Радић Ј. Српска лична имена и феминистички погледи на језик. in Српска славистика : том 1 : језик. 2018;:303-315.
doi:doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592 .
Радић, Јованка, "Српска лична имена и феминистички погледи на језик" in Српска славистика : том 1 : језик (2018):303-315,
https://doi.org/doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch20 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9592 .

О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“)

Радић, Јованка

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4545
AB  - У раду се с категоријалног (/ логичко-језичког) аспекта испитују лингвистички термини на -ина и -ица у српском језику, при чему се превасходно трага за начином поимања (/ менталног представљања) њима означених лингвистичких предмета. Уочава се да су термини на -ица везани за говор и јединице говора или језика, чије су основне карактеристике „линеарност“, „ограниченост“, „одређеност“, или и „засебност“. Указује се на извесну сличност тих лингвистичких предмета с предметима из других домена квантитета (простор, време, тело, број, друштво), али и са свим другим предметима који се означавају изведеницама на -ица, било да се опажају као посебна издужена тела, било као део неке целине. Супротно овом, предмете означене терминима на -ина карактерише некаква ″неодређеност″, која се, у зависности од домена, испољава као неодређеност димензија и граница, количине, броја, облика и сл., а у метафизичкој димензији језика као предметно-семантичка неодређеност (сам језик и вредности језичких облика).
AB  - The paper examines linguistic terms in the Serbian language ending in -ina and -ica from the categorial (/ logically linguistic) point of view, while primarily seeking to reveal the understanding (/ mental representation) of the linguistic objects designated by them. It is observed that those terms ending in -ica are associated with physical linguistic objects which are ″defined″, ″delimited″ or ″distinct″. These include (1) defined strings of letters without a corresponding sound line (bukvica, ćirilica, latinica, glagoljica, gotica, etc.), (2) segments of speech as clearly delimited sound lines (rečenica, uvodnica, zaključnica), (3) speech itself as a sound line precisely defined by the root of the derived word (ijekavica, ekavica, ikavica), (4) a word as a unit of language, i.e. parts of speech as types of distinct linguistic forms (imenica / zasebnica, zamenica), and (5) words seen as “bodies” formed in a particular way (izvedenica, složenica, pozajmljenica, skraćenica etc.). Attention is drawn to the similarities between these linguistic objects and the quantities from the domains of space, body, time, number and society (e.g. ponornica, ulica, granica; oranica, stanica; nadlaktica, zenica; sedmica ‘the number 7’, ‘a seven-day period’; porodica, sedmorica). In contrast, the objects designated by the terms ending in -ina bear a hint of ″indefiniteness″, which, depending on the domain, becomes manifest as the indefiniteness of dimensions and boundaries, quantity, number, shape, etc. while in the language it is observed as objective semantic indefiniteness, i.e. a focus on the metaphysical dimension (jednina, množina, dvojina).
We interpret the presence of the suffix -ina in the linguistic term čakavština (+ kajkavština) vs. that of štokavština (taken to mean “vernaculars” within the former linguistic construct known as
the Serbo-Croatian language), which correspond to the linguistic concepts of the Croatian and Serbian languages, as a sign that a language (and also a d i a l e c t / “vernacular”) is understood as a dimensionally indefinite and metaphysical object without boundaries in terms of “extent” (both structurally and spatially), whereas the presence of the suffix -ica in the terms ekavica, ijekavica and ikavica as a sign that speech is understood as a dimensionally defined (linear), realized and therefore “limited” physical object. On the other hand, the uncertainty of forms such as ekavica / ekavština and čakavština (/ colloquially čakavica) is interpreted as a reflection of what are unclear and possibly unimportant differences in the language (Fr. langue) and speech (Fr. parole).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“)
T1  - The Logical Background Of Serbian Linguistic Terms Ending In -Ica And –Ina (From Space To Language – The Motion Of Suffixes In The “Quantities” Category)
SP  - 149
EP  - 171
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545
ER  - 
@inbook{
author = "Радић, Јованка",
year = "2017",
abstract = "У раду се с категоријалног (/ логичко-језичког) аспекта испитују лингвистички термини на -ина и -ица у српском језику, при чему се превасходно трага за начином поимања (/ менталног представљања) њима означених лингвистичких предмета. Уочава се да су термини на -ица везани за говор и јединице говора или језика, чије су основне карактеристике „линеарност“, „ограниченост“, „одређеност“, или и „засебност“. Указује се на извесну сличност тих лингвистичких предмета с предметима из других домена квантитета (простор, време, тело, број, друштво), али и са свим другим предметима који се означавају изведеницама на -ица, било да се опажају као посебна издужена тела, било као део неке целине. Супротно овом, предмете означене терминима на -ина карактерише некаква ″неодређеност″, која се, у зависности од домена, испољава као неодређеност димензија и граница, количине, броја, облика и сл., а у метафизичкој димензији језика као предметно-семантичка неодређеност (сам језик и вредности језичких облика)., The paper examines linguistic terms in the Serbian language ending in -ina and -ica from the categorial (/ logically linguistic) point of view, while primarily seeking to reveal the understanding (/ mental representation) of the linguistic objects designated by them. It is observed that those terms ending in -ica are associated with physical linguistic objects which are ″defined″, ″delimited″ or ″distinct″. These include (1) defined strings of letters without a corresponding sound line (bukvica, ćirilica, latinica, glagoljica, gotica, etc.), (2) segments of speech as clearly delimited sound lines (rečenica, uvodnica, zaključnica), (3) speech itself as a sound line precisely defined by the root of the derived word (ijekavica, ekavica, ikavica), (4) a word as a unit of language, i.e. parts of speech as types of distinct linguistic forms (imenica / zasebnica, zamenica), and (5) words seen as “bodies” formed in a particular way (izvedenica, složenica, pozajmljenica, skraćenica etc.). Attention is drawn to the similarities between these linguistic objects and the quantities from the domains of space, body, time, number and society (e.g. ponornica, ulica, granica; oranica, stanica; nadlaktica, zenica; sedmica ‘the number 7’, ‘a seven-day period’; porodica, sedmorica). In contrast, the objects designated by the terms ending in -ina bear a hint of ″indefiniteness″, which, depending on the domain, becomes manifest as the indefiniteness of dimensions and boundaries, quantity, number, shape, etc. while in the language it is observed as objective semantic indefiniteness, i.e. a focus on the metaphysical dimension (jednina, množina, dvojina).
We interpret the presence of the suffix -ina in the linguistic term čakavština (+ kajkavština) vs. that of štokavština (taken to mean “vernaculars” within the former linguistic construct known as
the Serbo-Croatian language), which correspond to the linguistic concepts of the Croatian and Serbian languages, as a sign that a language (and also a d i a l e c t / “vernacular”) is understood as a dimensionally indefinite and metaphysical object without boundaries in terms of “extent” (both structurally and spatially), whereas the presence of the suffix -ica in the terms ekavica, ijekavica and ikavica as a sign that speech is understood as a dimensionally defined (linear), realized and therefore “limited” physical object. On the other hand, the uncertainty of forms such as ekavica / ekavština and čakavština (/ colloquially čakavica) is interpreted as a reflection of what are unclear and possibly unimportant differences in the language (Fr. langue) and speech (Fr. parole).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“), The Logical Background Of Serbian Linguistic Terms Ending In -Ica And –Ina (From Space To Language – The Motion Of Suffixes In The “Quantities” Category)",
pages = "149-171",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545"
}
Радић, Ј.. (2017). О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“). in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 149-171.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545
Радић Ј. О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“). in Словенска терминологија данас. 2017;:149-171.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545 .
Радић, Јованка, "О логичким основама српских лингвистичких термина на -ица и –ина (од простора до језика – кретање суфикса у оквиру категорије „квантитети“)" in Словенска терминологија данас (2017):149-171,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4545 .

Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]

Лома, Александар; Реметић, Слободан; Радић, Јованка; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - GEN
AU  - Лома, Александар
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Радић, Јованка
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10915
AB  - Ономастика централног Косова / Милета Букумирић ; главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
и
Ономатолошки прилози. [Књ.] 22 / главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, др Јованка Радић. У Београду, уторак 13. септембар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]
SP  - 207
EP  - 224
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915
ER  - 
@misc{
author = "Лома, Александар and Реметић, Слободан and Радић, Јованка and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Ономастика централног Косова / Милета Букумирић ; главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
и
Ономатолошки прилози. [Књ.] 22 / главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, др Јованка Радић. У Београду, уторак 13. септембар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]",
pages = "207-224",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915"
}
Лома, А., Реметић, С., Радић, Ј.,& Вуксановић, М.. (2017). Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 207-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915
Лома А, Реметић С, Радић Ј, Вуксановић М. Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):207-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915 .
Лома, Александар, Реметић, Слободан, Радић, Јованка, Вуксановић, Миро, "Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):207-224,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915 .

Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића

Радић, Јованка

(Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10217
AB  - Истраживањем смо обухватили две збирке Ћопићевих приповедака (Приче нспод змајевих крила - 1950, и Башта ипод сљезове боје - 1970), и још се једном показало да су шта и што у српском језику две различите речи: ШТА категорише ,,/не-људско/ биће” а што „не-биће”. Још једном је потврђена и хипотеза да су колебања у употреби речи шта и што повезана с колебљивом разликом између принципа »биће« и категорије „не-биће”.
AB  - Prior to the study of the use of the words Sta and Sto in the language of
Branko Ćopić, we studied the use of the same words in the language of Meša Selimovic, Mihailo Lalic, Petar Petrovic Njegoš and Vuk Stefanovic Karadzic. The
present study covers two collections of Branko Copi¢‘s short stories: Price ispod
zmajevih krila (Stories from beneath the Dragon's Wings, 1950) and Basta sljezove
boje (The Marshmallow Color Garden, 1970). It confirms the conclusion presented
in the previous studies, according to which Sta and Sto are two different words in
the Serbian language: Sta denotes the category of ,,/non-human/ being,” whereas
Sto denotes the category of ,,non-being”. It also confirms the observation that all
variations in the use of the words are associated with the unsteady distinction between the principle of ,,being” and the category of the ,,non-being”. Multiple modalities of ,,being’’ which may equally be categorized by the term Sta are identified
in the analysis. In Branko Copic’s language, the word Sto categorizes two fundamentally different modalities of the ,,non-being”: ,,non-being / totally” (the causative and explicative relative što) — the value generally typical of the Serbian language, and the ,,non-being /as an indefinite ,,being’/ ” — a non typical value in
some Serbian vernacular dialects.
PB  - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
T2  - Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења
T1  - Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића
SP  - 385
EP  - 401
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10217
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2016",
abstract = "Истраживањем смо обухватили две збирке Ћопићевих приповедака (Приче нспод змајевих крила - 1950, и Башта ипод сљезове боје - 1970), и још се једном показало да су шта и што у српском језику две различите речи: ШТА категорише ,,/не-људско/ биће” а што „не-биће”. Још једном је потврђена и хипотеза да су колебања у употреби речи шта и што повезана с колебљивом разликом између принципа »биће« и категорије „не-биће”., Prior to the study of the use of the words Sta and Sto in the language of
Branko Ćopić, we studied the use of the same words in the language of Meša Selimovic, Mihailo Lalic, Petar Petrovic Njegoš and Vuk Stefanovic Karadzic. The
present study covers two collections of Branko Copi¢‘s short stories: Price ispod
zmajevih krila (Stories from beneath the Dragon's Wings, 1950) and Basta sljezove
boje (The Marshmallow Color Garden, 1970). It confirms the conclusion presented
in the previous studies, according to which Sta and Sto are two different words in
the Serbian language: Sta denotes the category of ,,/non-human/ being,” whereas
Sto denotes the category of ,,non-being”. It also confirms the observation that all
variations in the use of the words are associated with the unsteady distinction between the principle of ,,being” and the category of the ,,non-being”. Multiple modalities of ,,being’’ which may equally be categorized by the term Sta are identified
in the analysis. In Branko Copic’s language, the word Sto categorizes two fundamentally different modalities of the ,,non-being”: ,,non-being / totally” (the causative and explicative relative što) — the value generally typical of the Serbian language, and the ,,non-being /as an indefinite ,,being’/ ” — a non typical value in
some Serbian vernacular dialects.",
publisher = "Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске",
journal = "Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења",
title = "Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића",
pages = "385-401",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10217"
}
Радић, Ј.. (2016). Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића. in Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења
Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске., 385-401.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10217
Радић Ј. Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића. in Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења. 2016;:385-401.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10217 .
Радић, Јованка, "Категоријајлне речи шта и што у језику Бранка Ћопића" in Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења (2016):385-401,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10217 .

Милета Букумирић, Ономастика централног Косова

Радић, Јованка

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9659
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози
T1  - Милета Букумирић, Ономастика централног Косова
SP  - 535
EP  - 541
VL  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9659
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2016",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози",
title = "Милета Букумирић, Ономастика централног Косова",
pages = "535-541",
volume = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9659"
}
Радић, Ј.. (2016). Милета Букумирић, Ономастика централног Косова. in Ономатолошки прилози
Београд : Српска академија наука и уметности., 23, 535-541.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9659
Радић Ј. Милета Букумирић, Ономастика централног Косова. in Ономатолошки прилози. 2016;23:535-541.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9659 .
Радић, Јованка, "Милета Букумирић, Ономастика централног Косова" in Ономатолошки прилози, 23 (2016):535-541,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9659 .

Књига о топонимији златопечатне повеље

Радић, Јованка

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9588
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Књига о топонимији златопечатне повеље
SP  - 217
EP  - 224
VL  - 62
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9588
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Књига о топонимији златопечатне повеље",
pages = "217-224",
volume = "62",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9588"
}
Радић, Ј.. (2016). Књига о топонимији златопечатне повеље. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 62(1-2), 217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9588
Радић Ј. Књига о топонимији златопечатне повеље. in Јужнословенски филолог. 2016;62(1-2):217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9588 .
Радић, Јованка, "Књига о топонимији златопечатне повеље" in Јужнословенски филолог, 62, no. 1-2 (2016):217-224,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9588 .

О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија)

Радић, Јованка

(Bucureşti : Universitatea din Bucureşti, Facultatea de Limbi şi Literaturi Strǎine, Catedra de Limbi Slave, Catedra de Filologie Rusǎ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10407
AB  - The study deals with toponyms containing the suffix -ina and a phytonym as its base. Three types of
such formations — Cerovina, Ceretina and Cerina — have been evidenced in the toponymy of Serbian
settlements in the territory of Romania. The formation type ‘a phytonymic base’ + the formant -et- + the
suffix-ina (Cer-et-ina), widely evidenced in the speech (toponymy and the appellative lexicon) of the
village of Svinica (Svinita; the Danube Gorge, a dozen kilometres downstream from Lepenski Vir), is
unknown in other Serbian dialects, as well as in other Slavic languages. Along with the toponym
Caretina (—*Cer-et-ina), which is also evidenced in the Danube Gorge (the village of Macevic, upstream
from Lepenski Vir), this type of structure can only be found in the toponym Rastetina (—*/h/rast-et-
ina) in middle Polimlje. The paper seeks to reveal the semantic composition of these toponomastic
structures and their formal counterparts in the appellative lexicon (names of substances of vegetal and
animal origin hrast-ov-ina {/wood/ : ‘hrast’ [oak]; zecetina /meat/ : ‘zec’ [rabbit]). In order to explain
the semantic composition of lexical units, it is necessary to reveal the basic values of the bound
morphemes that are mtegrated into them, taking into account the various systemic functions
performed by them (e.g. “ov” / “ev” as a plural case formant, an adjective suffix with different values, a
forming formant). It is observed that in toponyms of the Cerovina type the formant -ov- / -ev- serves as
an indicator that tbe motive word is used in the referential value (*cerovina ‘/well-developed/ trees of
quercus cerris cover an area of indeterminate extent’), whereas the formant -et- was used to indicate
non-referential (general, determinative) values of the motive word (*ceretina or *cerina ‘wood /a
forest stand/ in which a particular tree species prevails /in this case quercus cerris/ covers an area of
indetermmate extent’). Similar research methods reveal the values of the suffix -ina.
PB  - Bucureşti : Universitatea din Bucureşti, Facultatea de Limbi şi Literaturi Strǎine, Catedra de Limbi Slave, Catedra de Filologie Rusǎ
PB  - Bucureşti : Asociaţia slaviştilor din România
T2  - Romanoslavica
T1  - О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија)
SP  - 175
EP  - 194
VL  - 51
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10407
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2015",
abstract = "The study deals with toponyms containing the suffix -ina and a phytonym as its base. Three types of
such formations — Cerovina, Ceretina and Cerina — have been evidenced in the toponymy of Serbian
settlements in the territory of Romania. The formation type ‘a phytonymic base’ + the formant -et- + the
suffix-ina (Cer-et-ina), widely evidenced in the speech (toponymy and the appellative lexicon) of the
village of Svinica (Svinita; the Danube Gorge, a dozen kilometres downstream from Lepenski Vir), is
unknown in other Serbian dialects, as well as in other Slavic languages. Along with the toponym
Caretina (—*Cer-et-ina), which is also evidenced in the Danube Gorge (the village of Macevic, upstream
from Lepenski Vir), this type of structure can only be found in the toponym Rastetina (—*/h/rast-et-
ina) in middle Polimlje. The paper seeks to reveal the semantic composition of these toponomastic
structures and their formal counterparts in the appellative lexicon (names of substances of vegetal and
animal origin hrast-ov-ina {/wood/ : ‘hrast’ [oak]; zecetina /meat/ : ‘zec’ [rabbit]). In order to explain
the semantic composition of lexical units, it is necessary to reveal the basic values of the bound
morphemes that are mtegrated into them, taking into account the various systemic functions
performed by them (e.g. “ov” / “ev” as a plural case formant, an adjective suffix with different values, a
forming formant). It is observed that in toponyms of the Cerovina type the formant -ov- / -ev- serves as
an indicator that tbe motive word is used in the referential value (*cerovina ‘/well-developed/ trees of
quercus cerris cover an area of indeterminate extent’), whereas the formant -et- was used to indicate
non-referential (general, determinative) values of the motive word (*ceretina or *cerina ‘wood /a
forest stand/ in which a particular tree species prevails /in this case quercus cerris/ covers an area of
indetermmate extent’). Similar research methods reveal the values of the suffix -ina.",
publisher = "Bucureşti : Universitatea din Bucureşti, Facultatea de Limbi şi Literaturi Strǎine, Catedra de Limbi Slave, Catedra de Filologie Rusǎ, Bucureşti : Asociaţia slaviştilor din România",
journal = "Romanoslavica",
title = "О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија)",
pages = "175-194",
volume = "51",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10407"
}
Радић, Ј.. (2015). О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија). in Romanoslavica
Bucureşti : Universitatea din Bucureşti, Facultatea de Limbi şi Literaturi Strǎine, Catedra de Limbi Slave, Catedra de Filologie Rusǎ., 51(4), 175-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10407
Радић Ј. О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија). in Romanoslavica. 2015;51(4):175-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10407 .
Радић, Јованка, "О суфиксу -ина у формацијама типа Церетина (топонимија Свинице, Румунија)" in Romanoslavica, 51, no. 4 (2015):175-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10407 .

Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр.

Радић, Јованка

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9651
AB  - Топонимија Бањске хрисовуље академика Александра Ломе објављена је
као друга књига едиције Библиотека Ономатолошких прилога Одељења језика и
књижевности САНУ, покренуте 2010. године.
Тематски оквир и структурни обриси књиге прецизно су назначени њеним
насловом и поднасловом: (1) наслов и први део поднаслова стоје у односу ис-
траживачки корпус (Бањска хрисовуља, БХ) — предмет и један од првостепених
циљева и резултата истраживања (речник старосрпских топонима, Речник то-
понима забележених у БХ), док (2) други део поднаслова назначава крајњи циљ
истраживања — допринос упознавању општесловенских именословних образа-
ца. Основни садржај књиге је распоређен у шест поглавља: I Предмет и циљеви
истраживања, II Речник топонима забележених у Бањској хрисовуљи, III Твор-
бени типови топонима заступљених у Бањској хрисовуљи, IV Развоји и промене
топонима од њиховог бележења до данас, V Вантопономастички доприноси,
VI Значај Бањске хрисовуље за културну и етничку историју. Наведени низ на-
слова открива једну од нарочитих (методолошких) вредности ове књиге – цели-
ну у којој се сваки наредни део темељи на претходном, али и изванредно грађену
структуру у којој сви делови имају сасвим одређену улогу у целини.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози, књ. XXII
T1  - Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр.
SP  - 755
EP  - 760
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9651
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2015",
abstract = "Топонимија Бањске хрисовуље академика Александра Ломе објављена је
као друга књига едиције Библиотека Ономатолошких прилога Одељења језика и
књижевности САНУ, покренуте 2010. године.
Тематски оквир и структурни обриси књиге прецизно су назначени њеним
насловом и поднасловом: (1) наслов и први део поднаслова стоје у односу ис-
траживачки корпус (Бањска хрисовуља, БХ) — предмет и један од првостепених
циљева и резултата истраживања (речник старосрпских топонима, Речник то-
понима забележених у БХ), док (2) други део поднаслова назначава крајњи циљ
истраживања — допринос упознавању општесловенских именословних образа-
ца. Основни садржај књиге је распоређен у шест поглавља: I Предмет и циљеви
истраживања, II Речник топонима забележених у Бањској хрисовуљи, III Твор-
бени типови топонима заступљених у Бањској хрисовуљи, IV Развоји и промене
топонима од њиховог бележења до данас, V Вантопономастички доприноси,
VI Значај Бањске хрисовуље за културну и етничку историју. Наведени низ на-
слова открива једну од нарочитих (методолошких) вредности ове књиге – цели-
ну у којој се сваки наредни део темељи на претходном, али и изванредно грађену
структуру у којој сви делови имају сасвим одређену улогу у целини.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози, књ. XXII",
title = "Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр.",
pages = "755-760",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9651"
}
Радић, Ј.. (2015). Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр.. in Ономатолошки прилози, књ. XXII
Београд : Српска академија наука и уметности., 755-760.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9651
Радић Ј. Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр.. in Ономатолошки прилози, књ. XXII. 2015;:755-760.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9651 .
Радић, Јованка, "Aлександар Лома, Топонимија бањске хрисовуље - Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, САНУ, Београд 2013, 388 стр." in Ономатолошки прилози, књ. XXII (2015):755-760,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9651 .

Лична имена међу именицама

Радић, Јованка

(Београд : Завод за уџбенике, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10409
AB  - Да би се дошло до разумевања природе властитих личних имена неопходно је утврдити основу раз- лика између њих и осталих именица - језичких је- диница које у нашој свести живе као речи-појмови. Нарочит статус именица у језику (независност, те и граматичко-семантичка надређеност осталим речима са лексичким значењем) повезан је с тиме што знања о свету људи похрањују у именичким јединицама, простим (монолексемним) или сложеним називима живих створова, ствари и свих других појава које упознају или спознају.
PB  - Београд : Завод за уџбенике
T2  - Ономастикон : речник имена
T1  - Лична имена међу именицама
SP  - 427
EP  - 441
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10409
ER  - 
@inbook{
author = "Радић, Јованка",
year = "2014",
abstract = "Да би се дошло до разумевања природе властитих личних имена неопходно је утврдити основу раз- лика између њих и осталих именица - језичких је- диница које у нашој свести живе као речи-појмови. Нарочит статус именица у језику (независност, те и граматичко-семантичка надређеност осталим речима са лексичким значењем) повезан је с тиме што знања о свету људи похрањују у именичким јединицама, простим (монолексемним) или сложеним називима живих створова, ствари и свих других појава које упознају или спознају.",
publisher = "Београд : Завод за уџбенике",
journal = "Ономастикон : речник имена",
booktitle = "Лична имена међу именицама",
pages = "427-441",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10409"
}
Радић, Ј.. (2014). Лична имена међу именицама. in Ономастикон : речник имена
Београд : Завод за уџбенике., 427-441.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10409
Радић Ј. Лична имена међу именицама. in Ономастикон : речник имена. 2014;:427-441.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10409 .
Радић, Јованка, "Лична имена међу именицама" in Ономастикон : речник имена (2014):427-441,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10409 .

Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица

Радић, Јованка

(Нови Сад : Матица Српска, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9628
AB  - У раду се применом категоријалнe (језичко-логичкe) истраживачке методе указује на могућност увида у основне вредности суфикса словенског типа. Полазиште је домен у коме два суфикса функционишу као опозити. У случају суфикса -ица и ‑ина то је ‘простор’, где формације са -ина репрезентују делове утопљене у основу, неодређених димензија и граница (дво- и вишедимензионално: планина, долина, паљевина, пишталина, царевина), а оне са -ица делове издвојене из основе, са одређеним (појмљивим) границама (једнодимензионално – брзица, улица, граница и дводимензионално – ораница, Гњилавица).
AB  - The paper seeks to offer an insight into the basic values of suffixes typical of the Slavic languages by applying the categorial (linguistic logical) method. The starting point of the analysis is the domain where two suffixes function as opposites. In the case of the suffix -ica (as well as -ina), this is space, where the formations ending in -ina represent parts integrated into the base; these parts have undetermined dimensions and boundaries (they are either two- or multidimensional: planina ‘mountain’, dolina ‘valley’, krajina ‘region, area’, pištalina ‘quagmire’, carevina ‘empire’), while those with -ica designate those parts of space which are distinguished from their matrix by defined (intelligible) boundaries (one-dimensional – brzica ‘quick river’, ponornica ‘sinking river’, Belica (river), ulica ‘street’, granica ‘boundary’, and two-dimensional – ravnica ‘plain’, oranica ‘plough-land’, Gnjilavica).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица
T1  - On the Methodology of Exploring the Primary Values of Suffixes. Categorial Approach: from ul-ica to učitelj-ica
SP  - 151
EP  - 181
VL  - 57
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2014",
abstract = "У раду се применом категоријалнe (језичко-логичкe) истраживачке методе указује на могућност увида у основне вредности суфикса словенског типа. Полазиште је домен у коме два суфикса функционишу као опозити. У случају суфикса -ица и ‑ина то је ‘простор’, где формације са -ина репрезентују делове утопљене у основу, неодређених димензија и граница (дво- и вишедимензионално: планина, долина, паљевина, пишталина, царевина), а оне са -ица делове издвојене из основе, са одређеним (појмљивим) границама (једнодимензионално – брзица, улица, граница и дводимензионално – ораница, Гњилавица)., The paper seeks to offer an insight into the basic values of suffixes typical of the Slavic languages by applying the categorial (linguistic logical) method. The starting point of the analysis is the domain where two suffixes function as opposites. In the case of the suffix -ica (as well as -ina), this is space, where the formations ending in -ina represent parts integrated into the base; these parts have undetermined dimensions and boundaries (they are either two- or multidimensional: planina ‘mountain’, dolina ‘valley’, krajina ‘region, area’, pištalina ‘quagmire’, carevina ‘empire’), while those with -ica designate those parts of space which are distinguished from their matrix by defined (intelligible) boundaries (one-dimensional – brzica ‘quick river’, ponornica ‘sinking river’, Belica (river), ulica ‘street’, granica ‘boundary’, and two-dimensional – ravnica ‘plain’, oranica ‘plough-land’, Gnjilavica).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица, On the Methodology of Exploring the Primary Values of Suffixes. Categorial Approach: from ul-ica to učitelj-ica",
pages = "151-181",
volume = "57",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628"
}
Радић, Ј.. (2014). Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 57(1), 151-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628
Радић Ј. Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2014;57(1):151-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628 .
Радић, Јованка, "Из методологије трагања за примарним вредностима суфикса : Категоријални приступ: од ул-ица до учитељ–ица" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 57, no. 1 (2014):151-181,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9628 .

О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што

Радић, Јованка

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9688
AB  - У породици словенских језика српски и старословенски се, поред
осталог, издвајају по томе што у категоризацији општепредметне сфере
(прецизније - по себи неодређене области 'не-људско") користе по две
речи: српски шта и ш то, старословенски тесо (/тксо) и чкто. Те упарене
јединице препознајемо као речи које категоришу разлику "непосредно
доступна /не-људска/ бића" I "доступна или недоступна /физичка нељудска или метафизичка/ „бића“ или „небиће“" (стсл. чесо 1 чкто), односно, разлику 7 физичка не-људска или метафизичка/ бића" II "небиће"
(срп. шта I што). Анализом су обухваћени контексти с потврдама јединица чесо (/чксо) и чкто у Маријином јеванђељу, и њима одговарајућа
места у Вуковом преводу Новог завјета на српски језик.
AB  - The paper deals with word pairs which divide the non-defined area of the
“non-human” (/ “non-person”) into two unequal blocks (Serb. šta | što). This is a feature that distinguishes Old Slavic and Serbian from all other
Slavic languages, where the function of these word pairs is performed by a single word (Russian 4io, Polish co, Czech co, Slovak éo, Slovene kaj, Croatian ča,
etc.). The paper analyzes the examples of the use of the words +teco (cheso) and
1bT0 (chto) in the Codex Marianus (a Glagolitic manuscript from the corpus of
Old Slavic texts, originating in the “area where the Serbian redaction of the Old
Slavic language took shape”) and the corresponding examples in Vuk Karadžić's
translation of the New Testament into the Serbian language (1847).

The paired items are identified as words which categorize the distinction be-
tween “directly available /physical non-human/ beings” and “available or unavailable
/physical non-human or metaphysical/‘beings” or the “non-being” (OS ‘teco | “thT9),
i.e. the distinction between “beings /physical or metaphysical/” and the “non-being”
(Ser. Sta I Sto). Both distinctions may be reduced to the distinction between the “/direct/ definite’ and ‘in-definite’, though within different dimensions: the Old Slavic
“/directly/ definite” is defined in situative and subjective (categorial and pragmatic
dimension) and not in objective terins, whereas the Serbian “definite” is objectivized in the highest possible degree (categorial and semantic dimension). Namely,
in the Old Slavic language, all “beings” that cannot be automatically (based on selfawareness, direct sensible or experiential knowledge) classified as koto (“huinan
being”) or ceso (“/non-huinan/ being”) are categorized as Coto (“non-being”). This
phenomenon is identified as a linguistic mechanism that forces speaking subjects
to make and express the distinction between what is definitely known and what is
merely partially known or totally unknown to them. Quite oppositely, the objectivized categorial distinction in the Serbian language (Sta “/non-human/ being” | Sto
“non-being”), which escapes explanation, 1s identified as a mechanism that pushes
speaking subjects to refer to both known and unknown entities in the same way
(or: to refer to unknown entities as if they were known to them), just as it is the
case with those languages in which these functions are performed by a single word.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013
T1  - О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што
T1  - The Equivalence of the Old Slavic and the Serbian šta i što
SP  - 153
EP  - 216
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2014",
abstract = "У породици словенских језика српски и старословенски се, поред
осталог, издвајају по томе што у категоризацији општепредметне сфере
(прецизније - по себи неодређене области 'не-људско") користе по две
речи: српски шта и ш то, старословенски тесо (/тксо) и чкто. Те упарене
јединице препознајемо као речи које категоришу разлику "непосредно
доступна /не-људска/ бића" I "доступна или недоступна /физичка нељудска или метафизичка/ „бића“ или „небиће“" (стсл. чесо 1 чкто), односно, разлику 7 физичка не-људска или метафизичка/ бића" II "небиће"
(срп. шта I што). Анализом су обухваћени контексти с потврдама јединица чесо (/чксо) и чкто у Маријином јеванђељу, и њима одговарајућа
места у Вуковом преводу Новог завјета на српски језик., The paper deals with word pairs which divide the non-defined area of the
“non-human” (/ “non-person”) into two unequal blocks (Serb. šta | što). This is a feature that distinguishes Old Slavic and Serbian from all other
Slavic languages, where the function of these word pairs is performed by a single word (Russian 4io, Polish co, Czech co, Slovak éo, Slovene kaj, Croatian ča,
etc.). The paper analyzes the examples of the use of the words +teco (cheso) and
1bT0 (chto) in the Codex Marianus (a Glagolitic manuscript from the corpus of
Old Slavic texts, originating in the “area where the Serbian redaction of the Old
Slavic language took shape”) and the corresponding examples in Vuk Karadžić's
translation of the New Testament into the Serbian language (1847).

The paired items are identified as words which categorize the distinction be-
tween “directly available /physical non-human/ beings” and “available or unavailable
/physical non-human or metaphysical/‘beings” or the “non-being” (OS ‘teco | “thT9),
i.e. the distinction between “beings /physical or metaphysical/” and the “non-being”
(Ser. Sta I Sto). Both distinctions may be reduced to the distinction between the “/direct/ definite’ and ‘in-definite’, though within different dimensions: the Old Slavic
“/directly/ definite” is defined in situative and subjective (categorial and pragmatic
dimension) and not in objective terins, whereas the Serbian “definite” is objectivized in the highest possible degree (categorial and semantic dimension). Namely,
in the Old Slavic language, all “beings” that cannot be automatically (based on selfawareness, direct sensible or experiential knowledge) classified as koto (“huinan
being”) or ceso (“/non-huinan/ being”) are categorized as Coto (“non-being”). This
phenomenon is identified as a linguistic mechanism that forces speaking subjects
to make and express the distinction between what is definitely known and what is
merely partially known or totally unknown to them. Quite oppositely, the objectivized categorial distinction in the Serbian language (Sta “/non-human/ being” | Sto
“non-being”), which escapes explanation, 1s identified as a mechanism that pushes
speaking subjects to refer to both known and unknown entities in the same way
(or: to refer to unknown entities as if they were known to them), just as it is the
case with those languages in which these functions are performed by a single word.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013",
title = "О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што, The Equivalence of the Old Slavic and the Serbian šta i što",
pages = "153-216",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688"
}
Радић, Ј.. (2014). О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013
Београд : Институт за српски језик САНУ., 153-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688
Радић Ј. О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013. 2014;:153-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688 .
Радић, Јованка, "О еквиваленцији старословенског чесо ‖ чьто и српског шта ‖ што" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863–2013 (2014):153-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9688 .

Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ

Радић, Јованка

(Нови Сад : Матица Српска, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9627
AB  - У раду се указује на неке од слабости у приступу заменицама у савременој граматографији, при чему се издвајају ставови и учења која непосредно или посредно указују на примат заменичке класе речи у језику и граматици. Представљајући заменички систем као основу језика и говора, дајемо инвентар основних категорија (јединице типа ко, шта, кад – парадигматска димензија) и елемената (јединице типа ја, оно, тако, све – синтагматска димензија), образлажемо и приказујемо модел њихове системске организације (трочлане структуре типа ко|шта–који, ја|ти–ко, ово|оно–то), опредељујемо место формација типа ко?, неко, нико, те дајемо назнаке о месту секундарних категорија.
AB  - This paper points to some weaknesses regarding the presence of pronouns in contemporary grammatography and singles out attitudes and studies that directly or indirectly show the primacy of the pronoun word class in language and grammar. By presenting the pronominal system as a basis of language and speech we offer an inventory of the basic categories (units like ko, šta, kad – the paradigmatic dimension) and elements (units like ja, ono, tako, sve – the syntagmatic dimension). We also explicate and illustrate the model of their systemic organization (tripartite structures like ko|šta‒koji, ja|ti‒ko, ovo|ono‒to), the position the formations like ko?, neko, niko and indicate the position of secondary categories.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ
T1  - The Pronominal System – The Basis of Language and Speech : Theoretical-Methodological Approach
SP  - 7
EP  - 24
VL  - 56
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2013",
abstract = "У раду се указује на неке од слабости у приступу заменицама у савременој граматографији, при чему се издвајају ставови и учења која непосредно или посредно указују на примат заменичке класе речи у језику и граматици. Представљајући заменички систем као основу језика и говора, дајемо инвентар основних категорија (јединице типа ко, шта, кад – парадигматска димензија) и елемената (јединице типа ја, оно, тако, све – синтагматска димензија), образлажемо и приказујемо модел њихове системске организације (трочлане структуре типа ко|шта–који, ја|ти–ко, ово|оно–то), опредељујемо место формација типа ко?, неко, нико, те дајемо назнаке о месту секундарних категорија., This paper points to some weaknesses regarding the presence of pronouns in contemporary grammatography and singles out attitudes and studies that directly or indirectly show the primacy of the pronoun word class in language and grammar. By presenting the pronominal system as a basis of language and speech we offer an inventory of the basic categories (units like ko, šta, kad – the paradigmatic dimension) and elements (units like ja, ono, tako, sve – the syntagmatic dimension). We also explicate and illustrate the model of their systemic organization (tripartite structures like ko|šta‒koji, ja|ti‒ko, ovo|ono‒to), the position the formations like ko?, neko, niko and indicate the position of secondary categories.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ, The Pronominal System – The Basis of Language and Speech : Theoretical-Methodological Approach",
pages = "7-24",
volume = "56",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627"
}
Радић, Ј.. (2013). Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 56(1), 7-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627
Радић Ј. Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2013;56(1):7-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627 .
Радић, Јованка, "Заменички систем – основа језика и говора : теоријско-методолошки приступ" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 56, no. 1 (2013):7-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9627 .

Тројство као унапред задат модел организације језика

Радић, Јованка

(Београд : Институт за теолошка истраживања Православни богословски факултет, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9689
AB  - У раду се најпре даје кратак осврт на две важне поставке Сосировог структурализма, односно, проблематизују се ставови да (1) структура подразумева владавину негативних вредности и (2) да језиком владају бинарни опозити, тј. да двојства чине основ
организације језика. Потом се, на примерима из српског језика, разрађује стара и често
изнова постављана теза о доминацији трочланих структура у оргнизацији свега у универзуму, укључујући и оганизацију људског језика (и свести).
PB  - Београд : Институт за теолошка истраживања Православни богословски факултет
T2  - Српска теологија данас 2012
T1  - Тројство као унапред задат модел организације језика
SP  - 631
EP  - 642
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9689
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2013",
abstract = "У раду се најпре даје кратак осврт на две важне поставке Сосировог структурализма, односно, проблематизују се ставови да (1) структура подразумева владавину негативних вредности и (2) да језиком владају бинарни опозити, тј. да двојства чине основ
организације језика. Потом се, на примерима из српског језика, разрађује стара и често
изнова постављана теза о доминацији трочланих структура у оргнизацији свега у универзуму, укључујући и оганизацију људског језика (и свести).",
publisher = "Београд : Институт за теолошка истраживања Православни богословски факултет",
journal = "Српска теологија данас 2012",
title = "Тројство као унапред задат модел организације језика",
pages = "631-642",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9689"
}
Радић, Ј.. (2013). Тројство као унапред задат модел организације језика. in Српска теологија данас 2012
Београд : Институт за теолошка истраживања Православни богословски факултет., 631-642.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9689
Радић Ј. Тројство као унапред задат модел организације језика. in Српска теологија данас 2012. 2013;:631-642.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9689 .
Радић, Јованка, "Тројство као унапред задат модел организације језика" in Српска теологија данас 2012 (2013):631-642,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9689 .

Доследна „феминизација“ и „афазија“

Радић, Јованка

(Београд : Филолошки факултет, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9596
AB  - The paper draws attention to the similarities between feminist pleas for “women’s visibility in the language” (the demand to consistently include gender indicators into professional names and titles) and a particular type of aphasia. This is namely the so-called “similarity disorder”, whose symptoms were analyzed and systematically described by Roman Jakobson. This type of disorder becomes manifest as a more or less impaired capacity for selection and substitution of linguistic signs, which on the one hand have equal values, while on the other, they are different. The tendency to consistently (nominally) differentiate by sex (“gender”) professional titles and names corresponds to a situation when an individual affected by aphasia lacks the capacity to use the word knife to designate various types of knives, but rather invents complex alternate names (e.g. pencil-sharpener, apple-parer) for every single item of a different shape and purpose. The difference is that an aphasic person has an impaired capacity of selection, whereas feminists strive to abolish the freedom of selection. The paper presents the mechanism of the motion of nouns in the Serbian language and demonstrates that unmotioned items have two different values: one is related to verbal logical reasoning (profesor – a role, person performing that role), whereas the other is related to what is apparent. That lower level of reasoning implies an ostensive and/or iconic reference, and, consequently, gender sensitivity (profesor – male professor, and profesorica – female professor).
AB  - У раду се указује на повезаност доследнe феминизацијe српског језика, коју траже и увелико спроводе присталице феминизације и други поборници тзв. родне равноправности, са једним типом афазије: прави се паралела између симптома поремећаја сличности са захтевом да „жена буде видљива у језику“, тј. да се у називе звања и занимања доследно уграђује податак о полу.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - Доследна „феминизација“ и „афазија“
T1  - Consistent “Feminization” and “Aphasia”
SP  - 73
EP  - 81
VL  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9596
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2013",
abstract = "The paper draws attention to the similarities between feminist pleas for “women’s visibility in the language” (the demand to consistently include gender indicators into professional names and titles) and a particular type of aphasia. This is namely the so-called “similarity disorder”, whose symptoms were analyzed and systematically described by Roman Jakobson. This type of disorder becomes manifest as a more or less impaired capacity for selection and substitution of linguistic signs, which on the one hand have equal values, while on the other, they are different. The tendency to consistently (nominally) differentiate by sex (“gender”) professional titles and names corresponds to a situation when an individual affected by aphasia lacks the capacity to use the word knife to designate various types of knives, but rather invents complex alternate names (e.g. pencil-sharpener, apple-parer) for every single item of a different shape and purpose. The difference is that an aphasic person has an impaired capacity of selection, whereas feminists strive to abolish the freedom of selection. The paper presents the mechanism of the motion of nouns in the Serbian language and demonstrates that unmotioned items have two different values: one is related to verbal logical reasoning (profesor – a role, person performing that role), whereas the other is related to what is apparent. That lower level of reasoning implies an ostensive and/or iconic reference, and, consequently, gender sensitivity (profesor – male professor, and profesorica – female professor)., У раду се указује на повезаност доследнe феминизацијe српског језика, коју траже и увелико спроводе присталице феминизације и други поборници тзв. родне равноправности, са једним типом афазије: прави се паралела између симптома поремећаја сличности са захтевом да „жена буде видљива у језику“, тј. да се у називе звања и занимања доследно уграђује податак о полу.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "Доследна „феминизација“ и „афазија“, Consistent “Feminization” and “Aphasia”",
pages = "73-81",
volume = "79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9596"
}
Радић, Ј.. (2013). Доследна „феминизација“ и „афазија“. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 79, 73-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9596
Радић Ј. Доследна „феминизација“ и „афазија“. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2013;79:73-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9596 .
Радић, Јованка, "Доследна „феминизација“ и „афазија“" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 79 (2013):73-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9596 .

М. Jањић, И. Чутура, Простор, време, друштво – сусрети у језику (изабрани огледи из савремене србистике)

Радић, Јованка

(Јагодина : Учитељски факултет у Јагодини, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9617
PB  - Јагодина : Учитељски факултет у Јагодини
T2  - Узданица
T1  - М. Jањић, И. Чутура, Простор, време, друштво – сусрети у језику (изабрани огледи из савремене србистике)
SP  - 251
EP  - 253
VL  - 9
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9617
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2012",
publisher = "Јагодина : Учитељски факултет у Јагодини",
journal = "Узданица",
title = "М. Jањић, И. Чутура, Простор, време, друштво – сусрети у језику (изабрани огледи из савремене србистике)",
pages = "251-253",
volume = "9",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9617"
}
Радић, Ј.. (2012). М. Jањић, И. Чутура, Простор, време, друштво – сусрети у језику (изабрани огледи из савремене србистике). in Узданица
Јагодина : Учитељски факултет у Јагодини., 9(2), 251-253.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9617
Радић Ј. М. Jањић, И. Чутура, Простор, време, друштво – сусрети у језику (изабрани огледи из савремене србистике). in Узданица. 2012;9(2):251-253.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9617 .
Радић, Јованка, "М. Jањић, И. Чутура, Простор, време, друштво – сусрети у језику (изабрани огледи из савремене србистике)" in Узданица, 9, no. 2 (2012):251-253,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9617 .

Чов(ј)ек и људи – две јединице у суплетивном односу или два категоријално различита појма

Радић, Јованка

(Москва : МГУ им. М.В. Ломоносова, 2012)

TY  - CONF
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9591
AB  - The paper is devoted to expansion of phraseological units connected with the concept of luck in contemporary Polish and
Russian.
PB  - Москва : МГУ им. М.В. Ломоносова
C3  - Славянские языки и культуры в современном мире (II Международный научный симпозиум, Труды и матерыали)
T1  - Чов(ј)ек и људи – две јединице у суплетивном односу или два категоријално различита појма
SP  - 92
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9591
ER  - 
@conference{
author = "Радић, Јованка",
year = "2012",
abstract = "The paper is devoted to expansion of phraseological units connected with the concept of luck in contemporary Polish and
Russian.",
publisher = "Москва : МГУ им. М.В. Ломоносова",
journal = "Славянские языки и культуры в современном мире (II Международный научный симпозиум, Труды и матерыали)",
title = "Чов(ј)ек и људи – две јединице у суплетивном односу или два категоријално различита појма",
pages = "92",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9591"
}
Радић, Ј.. (2012). Чов(ј)ек и људи – две јединице у суплетивном односу или два категоријално различита појма. in Славянские языки и культуры в современном мире (II Международный научный симпозиум, Труды и матерыали)
Москва : МГУ им. М.В. Ломоносова., 92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9591
Радић Ј. Чов(ј)ек и људи – две јединице у суплетивном односу или два категоријално различита појма. in Славянские языки и культуры в современном мире (II Международный научный симпозиум, Труды и матерыали). 2012;:92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9591 .
Радић, Јованка, "Чов(ј)ек и људи – две јединице у суплетивном односу или два категоријално различита појма" in Славянские языки и культуры в современном мире (II Международный научный симпозиум, Труды и матерыали) (2012):92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9591 .

Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића

Радић, Јованка

(Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10410
AB  - У раду се на два начина, и на три нивоа, прати однос између форми шта и што у српском језику. (1) Систематизација могућих примена ових јединица у српском језику се спроводи на материјалу који аутор текста производи према своме изворном језичком осећању - први ниво. (2) На основу тих систематизованих примена изводе се закључци о категоријалним вредностима заменица шта и што. (3) Ти се увиди узимају као основа за систематизацију потврда ових заменица у језичком материјалу из романа „Дервиш и смрт" - што је истовремено и вид провере изведених закључака.
AB  - The paper analyses the relation between the forms $7o and $7a in Serbian. A systematisation of possible applications of these units in Serbian is carried out on the basis of the material that the author of the
text furnishes according to her spontaneous sense as a native speaker.
Based on those systematised applications, a conclusion is drawn on
the subdivided categorial values of the sra and sro pronouns. (1) Sta is
reserved for ‘non-human (animate or inanimate)’ m the objective
sense (that which is the object in either the physical or metaphysical senses). Besides everything that is or can be taken as a separate physical object, there are also the objects of actions, thoughts,
feelings, speech, etc. (2) Sto covers the sphere of the non-objective (or the sphere of 'non-being’, non-entity). Sto is directed at (a)
what is not abstracted and not comprehended (a question form for
reason, cause, purpose or similar), i.e. it is not mentally consolidated
as something special and different from other 'things' and phenomena, or at (b) verbal units, that is, parts of the verbal expression (the
so-called relative pronouns).
This difference between the two categorial expressions can also be
reflected in the fact that as a definite (specific) answer to the separated interrogative Sta? an element of the objective structure ovo | ono
— to (this | that — it) can appear (the type Sta radis? — Ovo; What are you
doing? — This), whereas in the answer to the interrogative Sto? such an
element (or a corresponding lexical word) cannot appear.
The other section of the paper brings an analysis of the examples of
the use of these pronouns in the novel Death and the Dervish by the
Serbian author Me§a Selimovic. The conclusion 1s that the analysed
text demonstrates the application of the $74 and sro pronouns as two
different words, with a clearly differentiated categoria] values and
grammatical functions, and that it must be a common feature of the
Serbian language.
PB  - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
PB  - Бања Лука : Филолошки факултет
PB  - Источно Сарајево : Филозофски факултет
T2  - Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности : зборник радова
T1  - Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића
T1  - The Pronouns šta and što in Serbian : On the Language Material from M. Selimović's Novel Death and the Dervish
SP  - 119
EP  - 135
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10410
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2011",
abstract = "У раду се на два начина, и на три нивоа, прати однос између форми шта и што у српском језику. (1) Систематизација могућих примена ових јединица у српском језику се спроводи на материјалу који аутор текста производи према своме изворном језичком осећању - први ниво. (2) На основу тих систематизованих примена изводе се закључци о категоријалним вредностима заменица шта и што. (3) Ти се увиди узимају као основа за систематизацију потврда ових заменица у језичком материјалу из романа „Дервиш и смрт" - што је истовремено и вид провере изведених закључака., The paper analyses the relation between the forms $7o and $7a in Serbian. A systematisation of possible applications of these units in Serbian is carried out on the basis of the material that the author of the
text furnishes according to her spontaneous sense as a native speaker.
Based on those systematised applications, a conclusion is drawn on
the subdivided categorial values of the sra and sro pronouns. (1) Sta is
reserved for ‘non-human (animate or inanimate)’ m the objective
sense (that which is the object in either the physical or metaphysical senses). Besides everything that is or can be taken as a separate physical object, there are also the objects of actions, thoughts,
feelings, speech, etc. (2) Sto covers the sphere of the non-objective (or the sphere of 'non-being’, non-entity). Sto is directed at (a)
what is not abstracted and not comprehended (a question form for
reason, cause, purpose or similar), i.e. it is not mentally consolidated
as something special and different from other 'things' and phenomena, or at (b) verbal units, that is, parts of the verbal expression (the
so-called relative pronouns).
This difference between the two categorial expressions can also be
reflected in the fact that as a definite (specific) answer to the separated interrogative Sta? an element of the objective structure ovo | ono
— to (this | that — it) can appear (the type Sta radis? — Ovo; What are you
doing? — This), whereas in the answer to the interrogative Sto? such an
element (or a corresponding lexical word) cannot appear.
The other section of the paper brings an analysis of the examples of
the use of these pronouns in the novel Death and the Dervish by the
Serbian author Me§a Selimovic. The conclusion 1s that the analysed
text demonstrates the application of the $74 and sro pronouns as two
different words, with a clearly differentiated categoria] values and
grammatical functions, and that it must be a common feature of the
Serbian language.",
publisher = "Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука : Филолошки факултет, Источно Сарајево : Филозофски факултет",
journal = "Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности : зборник радова",
title = "Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића, The Pronouns šta and što in Serbian : On the Language Material from M. Selimović's Novel Death and the Dervish",
pages = "119-135",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10410"
}
Радић, Ј.. (2011). Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића. in Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности : зборник радова
Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске., 119-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10410
Радић Ј. Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића. in Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности : зборник радова. 2011;:119-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10410 .
Радић, Јованка, "Заменице шта и што у српском језику : на језичком материјалу из романа Дервиш и смрт Меше Селимовића" in Меша Селимовић и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности : зборник радова (2011):119-135,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10410 .

Оними Будим, Будимља, Будимље

Радић, Јованка

(Беране : Полимски музеј Беране, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10216
AB  - The paper discusses the motivational basis of the Budimlja onym, during which process we took into account
the folk tradition of the city of Budim (,,Budim grad“ — Budim city) on top of Gradac Hill near the present-
day village of Budimlja. The onyms Budim, Budimlja and Budimlje are viewed as related forms, i.e. as the
names of spatially (and conceptually) linked, clearly defined or indefinite geographic zones. Special emphasis
was placed on the noticed possibility that the onym stem reveals the passive present participle of the verb
buditi (se) — wake (oneself) up-known in Old Church Slavonic (and Russian): *bud-im> one easily awakened’
(quick-thinking, quick-reacting), “awakable.” We also focused on the proof of the remnants of that verb form
in Serbian. The parallels vidim and vidljiv can be interpreted as the testimony of the ancient difference between
the expression of possibility (vidim) and the expression of “property” (vidljiv), subsequently neutralised 1n
the Serbian language feeling. The paper also puts forth and explains the possibility that the three onomastic
forms at some stage may have stood for three toponyms (Budim — city, Budimlja — region, sometime district
and eparchy, and Budimlje — village), with the same root and different, but interdependent motivation. In the
section dedicated to the derivational structure of the secondary forms Budimlja and Budimlje, we point to the

close categorial relation (or equality) of the Proto-Slavonic suffixes -јъ и -ъје.
AB  - У раду се трага за етимологијом и мотивационом основом онима Будимља, при чему се уважава народно предање о постојању града Будима („Будим град“) на брду Градац код данашњег села Будимља. Посебна пажња се посвећује могућности да оним Будим по пореклу представља пасивни партицип презента глагола будити (се), познат старословенском (и руском) језику: *bud-imъ ’онај који се лако буди (/брзо мисли и реагује), „будљив". У оквиру разматрања творбене структуре форми Будимља и Будимље указује се на тесну категоријалну повезаност прасловенских суфикса -јъ и -ъје.
PB  - Беране : Полимски музеј Беране
PB  - Беране : Епархија будимљанско-никшићка
PB  - Београд : Филозофски факултет
PB  - Београд : Институт за историју уметности
PB  - Београд : Службени гласник
PB  - Београд : Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања
T2  - Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија : Зборник радова
T1  - Оними Будим, Будимља, Будимље
T1  - The Onyms Budim, Budimlja, Budimlje
SP  - 199
EP  - 207
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10216
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2011",
abstract = "The paper discusses the motivational basis of the Budimlja onym, during which process we took into account
the folk tradition of the city of Budim (,,Budim grad“ — Budim city) on top of Gradac Hill near the present-
day village of Budimlja. The onyms Budim, Budimlja and Budimlje are viewed as related forms, i.e. as the
names of spatially (and conceptually) linked, clearly defined or indefinite geographic zones. Special emphasis
was placed on the noticed possibility that the onym stem reveals the passive present participle of the verb
buditi (se) — wake (oneself) up-known in Old Church Slavonic (and Russian): *bud-im> one easily awakened’
(quick-thinking, quick-reacting), “awakable.” We also focused on the proof of the remnants of that verb form
in Serbian. The parallels vidim and vidljiv can be interpreted as the testimony of the ancient difference between
the expression of possibility (vidim) and the expression of “property” (vidljiv), subsequently neutralised 1n
the Serbian language feeling. The paper also puts forth and explains the possibility that the three onomastic
forms at some stage may have stood for three toponyms (Budim — city, Budimlja — region, sometime district
and eparchy, and Budimlje — village), with the same root and different, but interdependent motivation. In the
section dedicated to the derivational structure of the secondary forms Budimlja and Budimlje, we point to the

close categorial relation (or equality) of the Proto-Slavonic suffixes -јъ и -ъје., У раду се трага за етимологијом и мотивационом основом онима Будимља, при чему се уважава народно предање о постојању града Будима („Будим град“) на брду Градац код данашњег села Будимља. Посебна пажња се посвећује могућности да оним Будим по пореклу представља пасивни партицип презента глагола будити (се), познат старословенском (и руском) језику: *bud-imъ ’онај који се лако буди (/брзо мисли и реагује), „будљив". У оквиру разматрања творбене структуре форми Будимља и Будимље указује се на тесну категоријалну повезаност прасловенских суфикса -јъ и -ъје.",
publisher = "Беране : Полимски музеј Беране, Беране : Епархија будимљанско-никшићка, Београд : Филозофски факултет, Београд : Институт за историју уметности, Београд : Службени гласник, Београд : Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања",
journal = "Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија : Зборник радова",
title = "Оними Будим, Будимља, Будимље, The Onyms Budim, Budimlja, Budimlje",
pages = "199-207",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10216"
}
Радић, Ј.. (2011). Оними Будим, Будимља, Будимље. in Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија : Зборник радова
Беране : Полимски музеј Беране., 199-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10216
Радић Ј. Оними Будим, Будимља, Будимље. in Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија : Зборник радова. 2011;:199-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10216 .
Радић, Јованка, "Оними Будим, Будимља, Будимље" in Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија : Зборник радова (2011):199-207,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10216 .

Нацрт категоријално-елементарне организације заменичког система у српском језику : систем категорија и елемента

Радић, Јованка

(Нови Сад : Матица српска, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9629
AB  - Заменицама приступамо као мисаоно-језичким јединицама које
су у темељу људске мисли, свести, говора и језика, што су истовремено и речи које увек изнова усмеравају језички развитак у онтогенези.
На врху стоје категоријални изрази који произилазе из категоријалних
принципа што подразумевају (1) примарну бинарну категоризацију
(раздеобу) издвојених (по себи јединичних) или издвојивих ентитета
у свету (КО – ШТА), (2) категоризацију појавног света као континуума
(КУДА – ГДЕ), и (3) категоризацију односа мислећег субјекта према субјектима у појавном свету (КАК(В)О – КОЛИКО). Изнад тих двочланих
структура стоје са њима повезане, а на њихове међусобне разлике неутралне категорије КОЈИ, КАД и ЧИЈИ. Све примарне категорије на синтагматском плану прате њима одговарајуће категоријално-елементарне
структуре типа ово / оно – то.
AB  - The central segment of the paper consists of a tabular outline of the Serbian pronominal
system. It distinguishes between (1) the pure categorial terms (the so-called
interrogative pronouns) whose categorial value is drawn from the relation categorial
term – categorised field or approach, and (2) categorial-elementary units denoting the definite (on →☺, ovoliko →♣♣♣; he →☺, this many/much →♣♣♣), and are organised
in trinomial structures (OVO / ONO – TO; THIS / THAT – IT). It is demonstrated
that those units denoting directly (ovoliko→♣♣♣; this many/much→♣♣♣) are not
representatives (which is a feature of lexical words), but appear primarily as a sort of
reaction to stimuli. Therefore, their primary function is the organisation of man’s perception
of the world within and around him, while their secondary appearance occurs
in the equally important function of ogranisation of speech.
All system levels in Serbian are dominated by trinomial structures and relations
represented as MARKED | UNMARKED – NEUTRAL value (see Table). These structures and
relations are asociated with the classical assertions that, following the nature of human
understanding, primary conclusions are „made up of three terms, and they start
from the medium one“ (MET.: 1014b1–5), i. e. from a neutral one towards a binary
opposition. The categorial system is therefore presented as a verbal expression of the
operative mechanism that organises the thought (and directs consciousness development),
whereas pronouns as categorial linguistic and categorial-elementary parts of
speech demonstrate the constructive basis of the grammar of the given language, i.
e. the system which organises speech (and directs language development).
The Table is followed by the Key, i. e. by the explanation of the meaning of the
terms which denote the distinctions on the vertical or paradigmatic axis (principles
and categories) and on the horizontal or syntagmatic axis (elements and modes of denotation).
The sense (and origin) of the terms used by and large derives ultimately
from Aristotle’s Metaphysics. The tabular outline of the pronominal system shows that
the clear-cut boundaries between the opposites on all levels, including the level of
principles and categories, are crossed by means of the unmarked and neutral values.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Граматика и лексика у словенским језицима
T1  - Нацрт категоријално-елементарне организације заменичког система у српском језику : систем категорија и елемента
T1  - A Draft of the Categorial-Elementary Organisation of the Serbian Pronominal System : The System of Categories and Elements
SP  - 499
EP  - 512
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9629
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2011",
abstract = "Заменицама приступамо као мисаоно-језичким јединицама које
су у темељу људске мисли, свести, говора и језика, што су истовремено и речи које увек изнова усмеравају језички развитак у онтогенези.
На врху стоје категоријални изрази који произилазе из категоријалних
принципа што подразумевају (1) примарну бинарну категоризацију
(раздеобу) издвојених (по себи јединичних) или издвојивих ентитета
у свету (КО – ШТА), (2) категоризацију појавног света као континуума
(КУДА – ГДЕ), и (3) категоризацију односа мислећег субјекта према субјектима у појавном свету (КАК(В)О – КОЛИКО). Изнад тих двочланих
структура стоје са њима повезане, а на њихове међусобне разлике неутралне категорије КОЈИ, КАД и ЧИЈИ. Све примарне категорије на синтагматском плану прате њима одговарајуће категоријално-елементарне
структуре типа ово / оно – то., The central segment of the paper consists of a tabular outline of the Serbian pronominal
system. It distinguishes between (1) the pure categorial terms (the so-called
interrogative pronouns) whose categorial value is drawn from the relation categorial
term – categorised field or approach, and (2) categorial-elementary units denoting the definite (on →☺, ovoliko →♣♣♣; he →☺, this many/much →♣♣♣), and are organised
in trinomial structures (OVO / ONO – TO; THIS / THAT – IT). It is demonstrated
that those units denoting directly (ovoliko→♣♣♣; this many/much→♣♣♣) are not
representatives (which is a feature of lexical words), but appear primarily as a sort of
reaction to stimuli. Therefore, their primary function is the organisation of man’s perception
of the world within and around him, while their secondary appearance occurs
in the equally important function of ogranisation of speech.
All system levels in Serbian are dominated by trinomial structures and relations
represented as MARKED | UNMARKED – NEUTRAL value (see Table). These structures and
relations are asociated with the classical assertions that, following the nature of human
understanding, primary conclusions are „made up of three terms, and they start
from the medium one“ (MET.: 1014b1–5), i. e. from a neutral one towards a binary
opposition. The categorial system is therefore presented as a verbal expression of the
operative mechanism that organises the thought (and directs consciousness development),
whereas pronouns as categorial linguistic and categorial-elementary parts of
speech demonstrate the constructive basis of the grammar of the given language, i.
e. the system which organises speech (and directs language development).
The Table is followed by the Key, i. e. by the explanation of the meaning of the
terms which denote the distinctions on the vertical or paradigmatic axis (principles
and categories) and on the horizontal or syntagmatic axis (elements and modes of denotation).
The sense (and origin) of the terms used by and large derives ultimately
from Aristotle’s Metaphysics. The tabular outline of the pronominal system shows that
the clear-cut boundaries between the opposites on all levels, including the level of
principles and categories, are crossed by means of the unmarked and neutral values.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Граматика и лексика у словенским језицима",
title = "Нацрт категоријално-елементарне организације заменичког система у српском језику : систем категорија и елемента, A Draft of the Categorial-Elementary Organisation of the Serbian Pronominal System : The System of Categories and Elements",
pages = "499-512",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9629"
}
Радић, Ј.. (2011). Нацрт категоријално-елементарне организације заменичког система у српском језику : систем категорија и елемента. in Граматика и лексика у словенским језицима
Нови Сад : Матица српска., 499-512.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9629
Радић Ј. Нацрт категоријално-елементарне организације заменичког система у српском језику : систем категорија и елемента. in Граматика и лексика у словенским језицима. 2011;:499-512.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9629 .
Радић, Јованка, "Нацрт категоријално-елементарне организације заменичког система у српском језику : систем категорија и елемента" in Граматика и лексика у словенским језицима (2011):499-512,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9629 .

Заменице шта и што у „Граматици црногорског језика“ и у језику Црногораца

Радић, Јованка

(Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9510
AB  - У првом делу рада посматра се статус заменица шта и што у светлу разлога који су могли утицати на појаву ставова да су то две форме исте речи, те да
у српском језику што има примат над шта. Након основних информација о степену истражености ових заменица, образлаже се становиште да су то две различите категоријалне јединице: што категорише ’не-предметно’, а шта област ’предметно не-људско’. У другом делу рада указује се на одсуство заменице шта у „Граматици црногорског језика“ и „Правопису црногорског језика“. Иза тога следи целина у којој се преносе и анализирају бројне потврде те речи у текстовима Петра II
Петровића Његоша и Михаила Лалића.
AB  - The paper first points to the categorial differences between the pronouns šta and što in
the Serbian language: šta categorises the field ’material non-human’, and što categorises
everything ’non-material’. That is a distinctive feature of Serbian (the „štokavian dialect“)
in comparison with the other „Serbo-Croatian dialects“ which have one pronoun for
both fields – ča or kaj ’material non-human and non-material’. One pronoun only is also
stipulated by The Grammar of the Montenegrin Language (the Grammar’s authors are two
Croats and a Muslim): it stipulates only the use of the pronoun što, as has been prescribed
in the grammars of the Standard Croatian language (probably under the influence of their
non-standard dialects). The second section of the paper draws on the examples confirmed
in Peter I Petrović Njegoš’s letters and in Mihailo Lalić’s novel Lelejska Mountain – indicates
that the pronoun šta has its stable place in the language of the Montenegrins.
We have also recorded the nešta form in Lalić’s language – which the normative grammar
of Serbian unjustly confines to the sphere of dialectism or regionalism. The example
Plemenski život je još tu dolje, pod pomrčinom, i nešta od plemstva i nešto od rodovskog
– stari korijeni, žile, žilice, sve premreženo bog zna dokle (Tribal life is still down there, in
the darkness, both something of the nobility and something of the ancestral – old roots,
sinews, veins, all intertwined God knows how far) – can serve as a fine proof for the
categorial differences between šta and što in M. Lalić’s language. Nobility is nešta – that
which has a materialised form and can be recognised and understood, and the ancestral
is nešto, which can only be felt, being inaccessible to human cognition: „old roots, sinews,
veins, all intertwined God knows how far“.
PB  - Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори
T2  - Октоих
T1  - Заменице шта и што у „Граматици црногорског језика“ и у језику Црногораца
T1  - The Pronouns što and šta in the Grammar of the montenegrin Language and in the Language of Montenegrins
SP  - 97
EP  - 107
VL  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9510
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2011",
abstract = "У првом делу рада посматра се статус заменица шта и што у светлу разлога који су могли утицати на појаву ставова да су то две форме исте речи, те да
у српском језику што има примат над шта. Након основних информација о степену истражености ових заменица, образлаже се становиште да су то две различите категоријалне јединице: што категорише ’не-предметно’, а шта област ’предметно не-људско’. У другом делу рада указује се на одсуство заменице шта у „Граматици црногорског језика“ и „Правопису црногорског језика“. Иза тога следи целина у којој се преносе и анализирају бројне потврде те речи у текстовима Петра II
Петровића Његоша и Михаила Лалића., The paper first points to the categorial differences between the pronouns šta and što in
the Serbian language: šta categorises the field ’material non-human’, and što categorises
everything ’non-material’. That is a distinctive feature of Serbian (the „štokavian dialect“)
in comparison with the other „Serbo-Croatian dialects“ which have one pronoun for
both fields – ča or kaj ’material non-human and non-material’. One pronoun only is also
stipulated by The Grammar of the Montenegrin Language (the Grammar’s authors are two
Croats and a Muslim): it stipulates only the use of the pronoun što, as has been prescribed
in the grammars of the Standard Croatian language (probably under the influence of their
non-standard dialects). The second section of the paper draws on the examples confirmed
in Peter I Petrović Njegoš’s letters and in Mihailo Lalić’s novel Lelejska Mountain – indicates
that the pronoun šta has its stable place in the language of the Montenegrins.
We have also recorded the nešta form in Lalić’s language – which the normative grammar
of Serbian unjustly confines to the sphere of dialectism or regionalism. The example
Plemenski život je još tu dolje, pod pomrčinom, i nešta od plemstva i nešto od rodovskog
– stari korijeni, žile, žilice, sve premreženo bog zna dokle (Tribal life is still down there, in
the darkness, both something of the nobility and something of the ancestral – old roots,
sinews, veins, all intertwined God knows how far) – can serve as a fine proof for the
categorial differences between šta and što in M. Lalić’s language. Nobility is nešta – that
which has a materialised form and can be recognised and understood, and the ancestral
is nešto, which can only be felt, being inaccessible to human cognition: „old roots, sinews,
veins, all intertwined God knows how far“.",
publisher = "Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори",
journal = "Октоих",
title = "Заменице шта и што у „Граматици црногорског језика“ и у језику Црногораца, The Pronouns što and šta in the Grammar of the montenegrin Language and in the Language of Montenegrins",
pages = "97-107",
volume = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9510"
}
Радић, Ј.. (2011). Заменице шта и што у „Граматици црногорског језика“ и у језику Црногораца. in Октоих
Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори., 1-2, 97-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9510
Радић Ј. Заменице шта и што у „Граматици црногорског језика“ и у језику Црногораца. in Октоих. 2011;1-2:97-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9510 .
Радић, Јованка, "Заменице шта и што у „Граматици црногорског језика“ и у језику Црногораца" in Октоих, 1-2 (2011):97-107,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9510 .

Пивска топонимија у едицији "Библиотека Ономатолошких прилога"

Радић, Јованка

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9663
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози
T1  - Пивска топонимија у едицији "Библиотека Ономатолошких прилога"
SP  - 453
EP  - 457
VL  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9663
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2011",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози",
title = "Пивска топонимија у едицији "Библиотека Ономатолошких прилога"",
pages = "453-457",
volume = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9663"
}
Радић, Ј.. (2011). Пивска топонимија у едицији "Библиотека Ономатолошких прилога". in Ономатолошки прилози
Београд : Српска академија наука и уметности., 21, 453-457.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9663
Радић Ј. Пивска топонимија у едицији "Библиотека Ономатолошких прилога". in Ономатолошки прилози. 2011;21:453-457.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9663 .
Радић, Јованка, "Пивска топонимија у едицији "Библиотека Ономатолошких прилога"" in Ономатолошки прилози, 21 (2011):453-457,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9663 .

О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији

Радић, Јованка

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7619
AB  - The paper discusses the relation between grammatical and semantic information
in the lexicographical definitions of nouns whose first meaning is “a person with the
feature of...” or “a person that...”. Emphasis was laid on the nouns that do not mean
definite entities of any genus or species, but denote qualities (names by quality, trade
and similar, like belac, spavalica, pešak, filozof— white man, sleepyhead, pedestrian,
philosopher) and/or relatives (names by relation, function or similar, like brat, sudija,
lekar, rukovodilac, učitelj — brother, judge, physician, manager teacher) — applicable to
everything which its nature or relation to other entities permits it to assume. The paper
points to the problems arising from the usual attribution of the semantic component
to the gender of nouns, i.e. from the conception that the grammatical gender of nouns
can be the “semantic” one (that in some cases the gender is the same as “sex’). The
lexicographical solutions accompanying nouns of the do b r i c a type (cf. Döbrica 1.
“m. name”, “2. f. name”, “3. surname” / without data on the gender of the proper noun
and surname/; “dobrica m. provincial dog name” and “dobrica f. 1. one that is good”,
Matica Srpska Dictionarу) — point to the necessity of a much more accurate definition
of the grammatical term gender. -
If the gender of nouns were to be understood as the most general classifying
(logical) term, without substantial dilemmas, all nouns could be easily divided into
genders which were conventionally named masculine, feminine and neuter (or
inanimate), and then into classes (“classes of declension”) which would be classified
by formal differences (in paradigms) within the given gender. In that case the gender
in grammar would have its usual sense in Serbian (cf. ljudski rod, rod mačaka, rod
vojske – human race, genus of cats, service branch), and no one could discourse on
a “common” or “natural” gender of nouns, where the “common” (“generic”) has a
logical, and the “natural” has a semantic sense (it implies both “sex — male or female”,
and “age — young'). Only in that way could we avoid the confusion of grammatical and
semantic criteria, noticeable both in lexicography and grammatography.
The paper also emphasises that the standard approach to the gender of nouns in
grammar forms the basis for current feminist interventions in contemporary Serbian,
harmful by various criteria.
AB  - У раду се разматра однос граматичких и семантичких података у лексикографским дефиницијама именица којима је прво значење лице са својством...”
или лице које...”. Пажња је усмерена на именице које не значе одређене ентитете било које врсте, већ су квалитети (називи по својству, способности, делатности и сл.) и (ли) релативи (називи по односу) примењиви на све чему његова
природа или однос са другим ентитетима дозволи да их прими (тип седмак,
спавалица, зналац, професор, кум, мајка). Указује се на проблеме који прои
зилазе из уобичајеног придавања семантичке компоненте именичком роду, тј.
из граматичарских схватања да род именица може бити се мантички (да у
неким случајевима род значи "пол”) и граматички.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији
T1  - On the Grammatical Definition of Personal Nouns in Serbian Lexicography
SP  - 49
EP  - 61
VL  - 41
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7619
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2010",
abstract = "The paper discusses the relation between grammatical and semantic information
in the lexicographical definitions of nouns whose first meaning is “a person with the
feature of...” or “a person that...”. Emphasis was laid on the nouns that do not mean
definite entities of any genus or species, but denote qualities (names by quality, trade
and similar, like belac, spavalica, pešak, filozof— white man, sleepyhead, pedestrian,
philosopher) and/or relatives (names by relation, function or similar, like brat, sudija,
lekar, rukovodilac, učitelj — brother, judge, physician, manager teacher) — applicable to
everything which its nature or relation to other entities permits it to assume. The paper
points to the problems arising from the usual attribution of the semantic component
to the gender of nouns, i.e. from the conception that the grammatical gender of nouns
can be the “semantic” one (that in some cases the gender is the same as “sex’). The
lexicographical solutions accompanying nouns of the do b r i c a type (cf. Döbrica 1.
“m. name”, “2. f. name”, “3. surname” / without data on the gender of the proper noun
and surname/; “dobrica m. provincial dog name” and “dobrica f. 1. one that is good”,
Matica Srpska Dictionarу) — point to the necessity of a much more accurate definition
of the grammatical term gender. -
If the gender of nouns were to be understood as the most general classifying
(logical) term, without substantial dilemmas, all nouns could be easily divided into
genders which were conventionally named masculine, feminine and neuter (or
inanimate), and then into classes (“classes of declension”) which would be classified
by formal differences (in paradigms) within the given gender. In that case the gender
in grammar would have its usual sense in Serbian (cf. ljudski rod, rod mačaka, rod
vojske – human race, genus of cats, service branch), and no one could discourse on
a “common” or “natural” gender of nouns, where the “common” (“generic”) has a
logical, and the “natural” has a semantic sense (it implies both “sex — male or female”,
and “age — young'). Only in that way could we avoid the confusion of grammatical and
semantic criteria, noticeable both in lexicography and grammatography.
The paper also emphasises that the standard approach to the gender of nouns in
grammar forms the basis for current feminist interventions in contemporary Serbian,
harmful by various criteria., У раду се разматра однос граматичких и семантичких података у лексикографским дефиницијама именица којима је прво значење лице са својством...”
или лице које...”. Пажња је усмерена на именице које не значе одређене ентитете било које врсте, већ су квалитети (називи по својству, способности, делатности и сл.) и (ли) релативи (називи по односу) примењиви на све чему његова
природа или однос са другим ентитетима дозволи да их прими (тип седмак,
спавалица, зналац, професор, кум, мајка). Указује се на проблеме који прои
зилазе из уобичајеног придавања семантичке компоненте именичком роду, тј.
из граматичарских схватања да род именица може бити се мантички (да у
неким случајевима род значи "пол”) и граматички.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији, On the Grammatical Definition of Personal Nouns in Serbian Lexicography",
pages = "49-61",
volume = "41",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7619"
}
Радић, Ј.. (2010). О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 41(3-4), 49-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7619
Радић Ј. О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији. in Наш језик. 2010;41(3-4):49-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7619 .
Радић, Јованка, "О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији" in Наш језик, 41, no. 3-4 (2010):49-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7619 .

Род у граматици и савремене друштвене појаве

Радић, Јованка

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9622
AB  - У раду се указује на проблеме у опису именичког рода у савременој граматографији
и лексикографији. Показује се да је након првобитно строго диференцираног класирања
имена и нелингвистичких ентитета на родове и врсте уследило мешање природе имена
са природом нелингвистичких ентитета, као и са односима међу елементима трочланих
логичких структура типа он/она – оно. Указујући на погрешке у интерпретацији рода у
граматици, те на недоследности у одређењу рода у лексикографији, указујемо и на логич-
ку неутемељеност феминистичких интервенција у савременом српском језику. У раду се
указује и на неутемељеност поделе људског рода на родове, као и на неоправдану замену
политичко-правног израза равноправност полова изразом родна равноправност.
AB  - The paper draws attention to the inadequate interpretation of gender of nouns in contemporary grammatography. It has been shown that after an originally strictly diff erentiated classifi cation of names and nonlinguistic entities into genders and classes, the mixing of the nature of names with the nature of nonlinguistic entities occurred. In post-ancient grammar, the nominal gender is also mixed with relations regarding the elements of tripartite structures of the on/ona – ono [he/she – it] type, i.e. with the “third” member which is neutral to the oppositional diff erence between the fi rst two members (on/ona), called ‘the middle one’ in the ancient world. As a consequence, this led to the understanding that the information about the biological sex does not stem from the lexical meaning of nouns, but from formal and grammatical features, and that nouns demonstrate not only grammatical, but ‘natural’ gender as well. Such understandings could have contributed to the emergence of contemporary views that the dominance of masculine gender in grammatical structures is related to the male dominance in society. Additionally, the paper demonstrates that the division of human kind into genders is logically ungrounded, and that the replacement of the politicaljudicial term sexual equality with the term gender equality is unjustified.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
PB  - Крагујевац :  Скупштина града Крагујевца
T2  - Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова : Књига I
T1  - Род у граматици и савремене друштвене појаве
T1  - Grammatical Gender and Contemporary Social Phenomena
SP  - 95
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9622
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2010",
abstract = "У раду се указује на проблеме у опису именичког рода у савременој граматографији
и лексикографији. Показује се да је након првобитно строго диференцираног класирања
имена и нелингвистичких ентитета на родове и врсте уследило мешање природе имена
са природом нелингвистичких ентитета, као и са односима међу елементима трочланих
логичких структура типа он/она – оно. Указујући на погрешке у интерпретацији рода у
граматици, те на недоследности у одређењу рода у лексикографији, указујемо и на логич-
ку неутемељеност феминистичких интервенција у савременом српском језику. У раду се
указује и на неутемељеност поделе људског рода на родове, као и на неоправдану замену
политичко-правног израза равноправност полова изразом родна равноправност., The paper draws attention to the inadequate interpretation of gender of nouns in contemporary grammatography. It has been shown that after an originally strictly diff erentiated classifi cation of names and nonlinguistic entities into genders and classes, the mixing of the nature of names with the nature of nonlinguistic entities occurred. In post-ancient grammar, the nominal gender is also mixed with relations regarding the elements of tripartite structures of the on/ona – ono [he/she – it] type, i.e. with the “third” member which is neutral to the oppositional diff erence between the fi rst two members (on/ona), called ‘the middle one’ in the ancient world. As a consequence, this led to the understanding that the information about the biological sex does not stem from the lexical meaning of nouns, but from formal and grammatical features, and that nouns demonstrate not only grammatical, but ‘natural’ gender as well. Such understandings could have contributed to the emergence of contemporary views that the dominance of masculine gender in grammatical structures is related to the male dominance in society. Additionally, the paper demonstrates that the division of human kind into genders is logically ungrounded, and that the replacement of the politicaljudicial term sexual equality with the term gender equality is unjustified.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац :  Скупштина града Крагујевца",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова : Књига I",
title = "Род у граматици и савремене друштвене појаве, Grammatical Gender and Contemporary Social Phenomena",
pages = "95-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9622"
}
Радић, Ј.. (2010). Род у граматици и савремене друштвене појаве. in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова : Књига I
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 95-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9622
Радић Ј. Род у граматици и савремене друштвене појаве. in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова : Књига I. 2010;:95-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9622 .
Радић, Јованка, "Род у граматици и савремене друштвене појаве" in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова : Књига I (2010):95-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9622 .