TY  - CONF
AU  - Петровић-Обрадовић, Оливера
AU  - Спасић, Радослава
AU  - Игњатовић-Ћупина, Александра
AU  - Главендекић, Милка
AU  - Кљајић, Петар
AU  - Танасковић, Снежана
AU  - Црвковић, Татјана
AU  - Коњевић, Александра
AU  - Миловац, Жељко
AU  - Стојановић, Дејан В.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16113
AB  - Ентомологија је веома значајна научна дисциплина која својим
сазнањима доприноси развоју биљне производње и природних ресурса.
Иако су ентомолошка истраживања на подручју Србије обављана и много
раније, оснивачем ентомологије сматра се академик Јосиф Панчић, који је
1883. године објавио монографију Orthoptera Србије, описавши у њој 137 вр-
ста, од чега су две врсте нове за науку. У исто то време, у Србији је регистро-
вано присуство филоксере, велике штеточине винове лозе, па је те исте 1883.
године донет и први закон о овој карантинској штеточини.
Значајнији и свеобухватнији рад у области ентомологије, али и њен
развој, почиње са оснивањем Пољопривредног факултета у Београду 1919.
године. Први професор ентомологије био је др Јулије Вагнер, његов сарадник
и оснивач модерне ентомологије био је др Михајло Градојевић. У периоду
између два рата велики допринос ентомологији дали су академик др Павле
Вукасовић и др Светислав Живојиновић. Они су се бавили систематиком
инсеката, фаунистичким истраживањима и примењеном ентомологијом. Го-
дине 1938. основан је Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду; после Другог светског рата оснивају се Институт за заштиту биља у Бео-
граду, Институт за пестициде и заштиту животне средине у Земуну, Ин-
ститут за шумарство у Београду и Завод за тополе у Новом Саду. Такође,
Шумарски факултет у Београду одвојио се као засебан 1949. године, а осно-
вани су и Пољопривредни факултет у Новом Саду, Агрономски факултет
у Чачку и Пољопривредни факултет у Приштини. Временом се повећава
број истраживања у области ентомологије и образују се инжењери зашти-
те биља и инжењери шумарства са специјализацијама из ентомологије и
заштите шума. Са повећањем производње, сложенији постају проблеми
које инсекти стварају у пољопривреди и шумарству. У Србији долази до
појаве адвентивних и инвазивних врста, као што су кромпирова златица,
дудовац, калифорнијска штитаста ваш и крвава ваш, неколико масовних
појава губара захватају велике шумске комплексе и пољопривредне усеве.
Ентомолози раде на проучавању природних непријатеља инсеката и уводи
се у праксу биолошка заштита биља и систем интегралних мера заштите од
штетних инсеката. Веома запажен допринос у образовању нових стручњака
и развоју струке и науке дали су проф. Гвидо Нонвеје, проф. Константин
Васић, др Драгић Томић, проф. Љубодраг Михајловић, академик Душан
Чампраг, проф. Никола Танасијевић, др Љубиша Васиљевић, проф. Жив-
ко Срдић, проф. Душка Симова-Тошић, проф. Радосав Секулић, др Илија
Перић, др Ћирил Сидор, др Иштван Јодал, др Марко Ињац, др Фрања Бача,
др Сретен Стаменковић, али и многи други ентомолози. Последњих година
велики проблем у биљној производњи представљају нове инвазивне инсе-
катске врсте као штеточине и преносиоци патогена. Примена технолошки
савремених метода у ентомологији, попут молекуларних техника, доприно-
си бржој идентификацији узрочника штета у пољопривреди и шумарству,
али и решавању штета које наносе.
Развој ентомологије у Србији обављао се у више праваца, а најзна-
чајнији су: таксономска и фаунистичка проучавања, проучавања биологије
и екологије економски значајних врста, интегрално сузбијање штеточи-
на, проучавање корисних организама и њихове улоге у биолошкој контро-
ли штетних врста, проучавање векторске улоге инсеката у епидемиологији
фитоплазматичних и вирусних болести биљака. У раду ће бити приказана
најзначајнија достигнућа наведених праваца истраживања.
AB  - Entomology is an important scientific discipline, which, with the knowledge
it provides, contributes to the development of plant production and preservation
of natural resources. Although entomological research in Serbia was
conducted years earlier, it is considered that the founder of entomology was Josif
Pančić, who published a monograph in 1883, titled “Orthoptera in Serbia”, describing
137 insect species in it, two of them new for science. At the same time, the presence of phylloxera, a significant grape pest, was registered in Serbia, which
led to the passing of the first law concerning this quarantine pest, in the same year.
A more significant and comprehensive work in this field, and also its development,
began in 1919, with the founding of the Faculty of Agriculture in Belgrade.
The first entomology professor was Dr. Julije Vagner and his associate Dr.
Mihajlo Gradojević was the founder of modern entomology. Between the two
world wars, academicians Dr. Pavle Vukasović and Dr. Svetislav Živojinović made
a big contribution to entomology, concerning insect systematics, faunal research
and applied entomology. The Institute of Field and Vegetable Crops was founded
in Novi Sad in 1938, followed by the establishing of the Institute for Plant Protection
in Belgrade, the Institute of Pesticides and Environmental Protection in
Zemun, the Institute of Forestry in Belgrade, and the Poplar Research Institute in
Novi Sad, after World War II. The Faculty of Forestry in Belgrade was separated
from the Faculty of Agriculture in 1949, after which the Faculty of Agriculture
in Novi Sad, the Faculty of Agronomy in Čačak and the Faculty of Agriculture
in Priština were founded. Over time, owing to increased research and education,
more plant protection engineers and forestry engineers have been specializing
in entomology and forest protection. With expanding productions, the problems
that insects have been causing in agriculture and forestry have become more elaborate.
New adventives and invasive species have been arriving to Serbia, such as
the Colorado potato beetle, paper mulberry, San Jose scale and wooly apple aphid.
Entomologists have been studying natural enemies of insects, working on their
introduction as biological plant protection agents and creating a system of integrated
plant protection measures. The following experts made an important contribution
to the education of new experts and the development of both practice
and science: professor Guido Nonveiller, professor Konstantin Vasić, Dr. Dragić
Tomić, professor Ljubodrag Mihajlović, academician Dušan Čamprag, professor
Nikola Tanasijević, Dr. Ljubiša Vasiljević, professor Živko Srdić, professor Duška
Simova-Tošić, professor Radosav Sekulić, Dr. Ilija Perić, Dr. Ćiril Sidor, Dr. Ištvan
Jodal, Dr. Marko Injac, Dr. Franja Bača, Dr. Sreten Stamenković, and many other
entomologists. In recent years, some new invasive insect species have become a
major problem in plant production, as pests and vectors of plant pathogens. Contemporary
methods in entomology, such as molecular techniques, contribute to
faster identification of pests causing damage in agriculture and forestry, and also
to solving the problems they cause.
The development of entomology in Serbia has been carried out in several
directions, the most important being: taxonomic and faunal studies, studies of
biology and ecology of economically important species, integrated pest control,
studies of beneficial organisms and their role in biological control of harmful species,
studies of insects as vectors of pathogens causing viral diseases. This paper
presents the most important achievements of this research.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
T1  - Развој и достигнућа ентомологије у области биљне производње у Србији
T1  - Development and achievements of entomology in the field of plant production in Serbia
SP  - 53
EP  - 76
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16113
ER  - 

@conference{
author = "Петровић-Обрадовић, Оливера and Спасић, Радослава and Игњатовић-Ћупина, Александра and Главендекић, Милка and Кљајић, Петар and Танасковић, Снежана and Црвковић, Татјана and Коњевић, Александра and Миловац, Жељко and Стојановић, Дејан В.",
year = "2022",
abstract = "Ентомологија је веома значајна научна дисциплина која својим
сазнањима доприноси развоју биљне производње и природних ресурса.
Иако су ентомолошка истраживања на подручју Србије обављана и много
раније, оснивачем ентомологије сматра се академик Јосиф Панчић, који је
1883. године објавио монографију Orthoptera Србије, описавши у њој 137 вр-
ста, од чега су две врсте нове за науку. У исто то време, у Србији је регистро-
вано присуство филоксере, велике штеточине винове лозе, па је те исте 1883.
године донет и први закон о овој карантинској штеточини.
Значајнији и свеобухватнији рад у области ентомологије, али и њен
развој, почиње са оснивањем Пољопривредног факултета у Београду 1919.
године. Први професор ентомологије био је др Јулије Вагнер, његов сарадник
и оснивач модерне ентомологије био је др Михајло Градојевић. У периоду
између два рата велики допринос ентомологији дали су академик др Павле
Вукасовић и др Светислав Живојиновић. Они су се бавили систематиком
инсеката, фаунистичким истраживањима и примењеном ентомологијом. Го-
дине 1938. основан је Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду; после Другог светског рата оснивају се Институт за заштиту биља у Бео-
граду, Институт за пестициде и заштиту животне средине у Земуну, Ин-
ститут за шумарство у Београду и Завод за тополе у Новом Саду. Такође,
Шумарски факултет у Београду одвојио се као засебан 1949. године, а осно-
вани су и Пољопривредни факултет у Новом Саду, Агрономски факултет
у Чачку и Пољопривредни факултет у Приштини. Временом се повећава
број истраживања у области ентомологије и образују се инжењери зашти-
те биља и инжењери шумарства са специјализацијама из ентомологије и
заштите шума. Са повећањем производње, сложенији постају проблеми
које инсекти стварају у пољопривреди и шумарству. У Србији долази до
појаве адвентивних и инвазивних врста, као што су кромпирова златица,
дудовац, калифорнијска штитаста ваш и крвава ваш, неколико масовних
појава губара захватају велике шумске комплексе и пољопривредне усеве.
Ентомолози раде на проучавању природних непријатеља инсеката и уводи
се у праксу биолошка заштита биља и систем интегралних мера заштите од
штетних инсеката. Веома запажен допринос у образовању нових стручњака
и развоју струке и науке дали су проф. Гвидо Нонвеје, проф. Константин
Васић, др Драгић Томић, проф. Љубодраг Михајловић, академик Душан
Чампраг, проф. Никола Танасијевић, др Љубиша Васиљевић, проф. Жив-
ко Срдић, проф. Душка Симова-Тошић, проф. Радосав Секулић, др Илија
Перић, др Ћирил Сидор, др Иштван Јодал, др Марко Ињац, др Фрања Бача,
др Сретен Стаменковић, али и многи други ентомолози. Последњих година
велики проблем у биљној производњи представљају нове инвазивне инсе-
катске врсте као штеточине и преносиоци патогена. Примена технолошки
савремених метода у ентомологији, попут молекуларних техника, доприно-
си бржој идентификацији узрочника штета у пољопривреди и шумарству,
али и решавању штета које наносе.
Развој ентомологије у Србији обављао се у више праваца, а најзна-
чајнији су: таксономска и фаунистичка проучавања, проучавања биологије
и екологије економски значајних врста, интегрално сузбијање штеточи-
на, проучавање корисних организама и њихове улоге у биолошкој контро-
ли штетних врста, проучавање векторске улоге инсеката у епидемиологији
фитоплазматичних и вирусних болести биљака. У раду ће бити приказана
најзначајнија достигнућа наведених праваца истраживања., Entomology is an important scientific discipline, which, with the knowledge
it provides, contributes to the development of plant production and preservation
of natural resources. Although entomological research in Serbia was
conducted years earlier, it is considered that the founder of entomology was Josif
Pančić, who published a monograph in 1883, titled “Orthoptera in Serbia”, describing
137 insect species in it, two of them new for science. At the same time, the presence of phylloxera, a significant grape pest, was registered in Serbia, which
led to the passing of the first law concerning this quarantine pest, in the same year.
A more significant and comprehensive work in this field, and also its development,
began in 1919, with the founding of the Faculty of Agriculture in Belgrade.
The first entomology professor was Dr. Julije Vagner and his associate Dr.
Mihajlo Gradojević was the founder of modern entomology. Between the two
world wars, academicians Dr. Pavle Vukasović and Dr. Svetislav Živojinović made
a big contribution to entomology, concerning insect systematics, faunal research
and applied entomology. The Institute of Field and Vegetable Crops was founded
in Novi Sad in 1938, followed by the establishing of the Institute for Plant Protection
in Belgrade, the Institute of Pesticides and Environmental Protection in
Zemun, the Institute of Forestry in Belgrade, and the Poplar Research Institute in
Novi Sad, after World War II. The Faculty of Forestry in Belgrade was separated
from the Faculty of Agriculture in 1949, after which the Faculty of Agriculture
in Novi Sad, the Faculty of Agronomy in Čačak and the Faculty of Agriculture
in Priština were founded. Over time, owing to increased research and education,
more plant protection engineers and forestry engineers have been specializing
in entomology and forest protection. With expanding productions, the problems
that insects have been causing in agriculture and forestry have become more elaborate.
New adventives and invasive species have been arriving to Serbia, such as
the Colorado potato beetle, paper mulberry, San Jose scale and wooly apple aphid.
Entomologists have been studying natural enemies of insects, working on their
introduction as biological plant protection agents and creating a system of integrated
plant protection measures. The following experts made an important contribution
to the education of new experts and the development of both practice
and science: professor Guido Nonveiller, professor Konstantin Vasić, Dr. Dragić
Tomić, professor Ljubodrag Mihajlović, academician Dušan Čamprag, professor
Nikola Tanasijević, Dr. Ljubiša Vasiljević, professor Živko Srdić, professor Duška
Simova-Tošić, professor Radosav Sekulić, Dr. Ilija Perić, Dr. Ćiril Sidor, Dr. Ištvan
Jodal, Dr. Marko Injac, Dr. Franja Bača, Dr. Sreten Stamenković, and many other
entomologists. In recent years, some new invasive insect species have become a
major problem in plant production, as pests and vectors of plant pathogens. Contemporary
methods in entomology, such as molecular techniques, contribute to
faster identification of pests causing damage in agriculture and forestry, and also
to solving the problems they cause.
The development of entomology in Serbia has been carried out in several
directions, the most important being: taxonomic and faunal studies, studies of
biology and ecology of economically important species, integrated pest control,
studies of beneficial organisms and their role in biological control of harmful species,
studies of insects as vectors of pathogens causing viral diseases. This paper
presents the most important achievements of this research.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године",
title = "Развој и достигнућа ентомологије у области биљне производње у Србији, Development and achievements of entomology in the field of plant production in Serbia",
pages = "53-76",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16113"
}

Петровић-Обрадовић, О., Спасић, Р., Игњатовић-Ћупина, А., Главендекић, М., Кљајић, П., Танасковић, С., Црвковић, Т., Коњевић, А., Миловац, Ж.,& Стојановић, Д. В.. (2022). Развој и достигнућа ентомологије у области биљне производње у Србији. in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 53-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16113

Петровић-Обрадовић О, Спасић Р, Игњатовић-Ћупина А, Главендекић М, Кљајић П, Танасковић С, Црвковић Т, Коњевић А, Миловац Ж, Стојановић ДВ. Развој и достигнућа ентомологије у области биљне производње у Србији. in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године. 2022;:53-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16113 .

Петровић-Обрадовић, Оливера, Спасић, Радослава, Игњатовић-Ћупина, Александра, Главендекић, Милка, Кљајић, Петар, Танасковић, Снежана, Црвковић, Татјана, Коњевић, Александра, Миловац, Жељко, Стојановић, Дејан В., "Развој и достигнућа ентомологије у области биљне производње у Србији" in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године (2022):53-76,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16113 .

TY  - CONF
AU  - Пантелић, Дејан
AU  - Ћурчић, Срећко
AU  - Крмпот, Александар
AU  - Стојановић, Дејан В.
AU  - Рабасовић, Михаило
AU  - Савић-Шевић, Светлана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10681
AB  - Током веома дугог еволутивног развоја живи организми су
развили добро адаптиране материјале и структуре који представљају напредна решења у области оптике, механике, термике или акустике, чак и са аспекта модерне
науке, што је довело до интензивног развоја биомиметике као области која се бави
стварањем нових технологија инспирисаниx биолошким макроструктурама и ми-
кроструктурама. Код већег броја таксона лептира и тврдокрилаца, елемената фауне
Србије, примећује се структурна обојеност њихових крила и покрилаца. Она на-
стаје због присуства низа наизменичних ваздушних и хитинских слојева кутикуле
(нпр. ребра, ламелe и гребени на љуспицама крила лептира), на којима се испољава
таласна природа светлости кроз појаве интерференције, дифракције и расејања.
При томе долази до селективне рефлексије светлосних таласа и појаве структурних
боја. Овде су представљене методе генерисања биоморфних структура применом
холографије, микролитографије и сродних оптичких техника. Указано је на могућности практичне примене морфолошких структура појединих врста инсеката из
Србије у области сензора, заштите докумената и нових оптичких материјала.
AB  - Biomimetics, bioinspiration and functionalization of biological structures
are disciplines of intense research. They are wide in scope but not easy to
define – this is more a worldview, rather than a well defined research direction.
Anyway, the research is voluminous measured by the number of scientific papers
and very important by numerous citations. This is why specialized journals
have appeared such as “Bioinspiration and Biomimetics” and “Robotics and
Biomimetics”, while renowned journals “Nature” and “Science” frequently
publish papers in this area. Apart from this, the practical results have found the
application in adhesives, displays, cosmetics, etc.
Each and every technical research area can find its counterpart in the
living world: machine engineering in the unusual properties of biological
composites or mechanics of animals, computing in the complex neural
networks or evolutionary principles, optics in the integument and compound
eyes of insects, chemistry in the richness of biological substances, aeronautics
in birds and flying insects, and, regrettably, military science has an excellent
teacher in the living world too, inspired by the eternal battlefield of survival.
There is no end of this list, which is one of the main appeals of biomimetics. In
this area, biologists and specialists in other disciplines have a common task of
finding interesting properties of living organisms and discovering ways to use
their properties.
Insects are the richest source of inspiration due to the number of several
million species created during the evolutionary history, with the enormous
diversity in both form and function. There is a great diversity of insect species
in Serbia as well, but with a small amount of available information on the
cuticular structures of interest for biomimetics. We think that it would be of
practical interest to make an illustrated catalogue of the micro- and nanostructures
of insects of Serbia, in particular for the orders of Lepidoptera
and Coleoptera. Catalogue would include morphological characteristic of the
micro- and nano-structures of (cuticle, eyes, wings, antennas, legs, etc.), but
also their optical and mechanical properties. This will significantly facilitate
the future research in biomimetics.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016.
T1  - Морфолошке структуре неких представника ентомофауне Србије као модели у биомиметици
T1  - The morphological structures of some representatives of the entomofauna of Serbia as models in biomimetics
SP  - 231
EP  - 250
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10681
ER  - 

@conference{
author = "Пантелић, Дејан and Ћурчић, Срећко and Крмпот, Александар and Стојановић, Дејан В. and Рабасовић, Михаило and Савић-Шевић, Светлана",
year = "2018",
abstract = "Током веома дугог еволутивног развоја живи организми су
развили добро адаптиране материјале и структуре који представљају напредна решења у области оптике, механике, термике или акустике, чак и са аспекта модерне
науке, што је довело до интензивног развоја биомиметике као области која се бави
стварањем нових технологија инспирисаниx биолошким макроструктурама и ми-
кроструктурама. Код већег броја таксона лептира и тврдокрилаца, елемената фауне
Србије, примећује се структурна обојеност њихових крила и покрилаца. Она на-
стаје због присуства низа наизменичних ваздушних и хитинских слојева кутикуле
(нпр. ребра, ламелe и гребени на љуспицама крила лептира), на којима се испољава
таласна природа светлости кроз појаве интерференције, дифракције и расејања.
При томе долази до селективне рефлексије светлосних таласа и појаве структурних
боја. Овде су представљене методе генерисања биоморфних структура применом
холографије, микролитографије и сродних оптичких техника. Указано је на могућности практичне примене морфолошких структура појединих врста инсеката из
Србије у области сензора, заштите докумената и нових оптичких материјала., Biomimetics, bioinspiration and functionalization of biological structures
are disciplines of intense research. They are wide in scope but not easy to
define – this is more a worldview, rather than a well defined research direction.
Anyway, the research is voluminous measured by the number of scientific papers
and very important by numerous citations. This is why specialized journals
have appeared such as “Bioinspiration and Biomimetics” and “Robotics and
Biomimetics”, while renowned journals “Nature” and “Science” frequently
publish papers in this area. Apart from this, the practical results have found the
application in adhesives, displays, cosmetics, etc.
Each and every technical research area can find its counterpart in the
living world: machine engineering in the unusual properties of biological
composites or mechanics of animals, computing in the complex neural
networks or evolutionary principles, optics in the integument and compound
eyes of insects, chemistry in the richness of biological substances, aeronautics
in birds and flying insects, and, regrettably, military science has an excellent
teacher in the living world too, inspired by the eternal battlefield of survival.
There is no end of this list, which is one of the main appeals of biomimetics. In
this area, biologists and specialists in other disciplines have a common task of
finding interesting properties of living organisms and discovering ways to use
their properties.
Insects are the richest source of inspiration due to the number of several
million species created during the evolutionary history, with the enormous
diversity in both form and function. There is a great diversity of insect species
in Serbia as well, but with a small amount of available information on the
cuticular structures of interest for biomimetics. We think that it would be of
practical interest to make an illustrated catalogue of the micro- and nanostructures
of insects of Serbia, in particular for the orders of Lepidoptera
and Coleoptera. Catalogue would include morphological characteristic of the
micro- and nano-structures of (cuticle, eyes, wings, antennas, legs, etc.), but
also their optical and mechanical properties. This will significantly facilitate
the future research in biomimetics.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016.",
title = "Морфолошке структуре неких представника ентомофауне Србије као модели у биомиметици, The morphological structures of some representatives of the entomofauna of Serbia as models in biomimetics",
pages = "231-250",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10681"
}

Пантелић, Д., Ћурчић, С., Крмпот, А., Стојановић, Д. В., Рабасовић, М.,& Савић-Шевић, С.. (2018). Морфолошке структуре неких представника ентомофауне Србије као модели у биомиметици. in Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016.
Београд : Српска академија наука и уметности., 231-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10681

Пантелић Д, Ћурчић С, Крмпот А, Стојановић ДВ, Рабасовић М, Савић-Шевић С. Морфолошке структуре неких представника ентомофауне Србије као модели у биомиметици. in Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016.. 2018;:231-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10681 .

Пантелић, Дејан, Ћурчић, Срећко, Крмпот, Александар, Стојановић, Дејан В., Рабасовић, Михаило, Савић-Шевић, Светлана, "Морфолошке структуре неких представника ентомофауне Србије као модели у биомиметици" in Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016. (2018):231-250,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10681 .