TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14435
AB  - У свијету славистике појавила се занимљива књига која је настала као резултат сарадње слависта из Јапана и Русије, а који су око свог
пројекта окупили слависте, сем једног, из славистичких центара тих
држава.
Као што је у уводној ријечи и истакнуто, у овом зборнику су радови са међународног семинара „Грам матика в обществе, общество в
грамматике“, који је одржан на Универзитету Ломоносов у Москви у
заједничкој организацији Центра за словенско-евроазијска истраживања
при Универзитету Хокаидо из Сапора и Катедре за словенску филологију
Универзитета Ломоносов из Москве 10. октобра 2018. године. Сви радови су посвећени истој теми – историји словенских књижевних језика „с
акцентом на граматичкој кодификацији словенских књижевних језика и
улози граматика и граматичких норми у формирању и функционисању
појединих словенских књижевних језика“ (из Предговора Св. Толстој,
стр. 9).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Мотоки Номати и Сиори Киёсава (ред.). Грамматика в обществе, общество в грамматике: исследования по нормативной грамматике славянских языков
SP  - 303
EP  - 308
VL  - 78
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14435
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2022",
abstract = "У свијету славистике појавила се занимљива књига која је настала као резултат сарадње слависта из Јапана и Русије, а који су око свог
пројекта окупили слависте, сем једног, из славистичких центара тих
држава.
Као што је у уводној ријечи и истакнуто, у овом зборнику су радови са међународног семинара „Грам матика в обществе, общество в
грамматике“, који је одржан на Универзитету Ломоносов у Москви у
заједничкој организацији Центра за словенско-евроазијска истраживања
при Универзитету Хокаидо из Сапора и Катедре за словенску филологију
Универзитета Ломоносов из Москве 10. октобра 2018. године. Сви радови су посвећени истој теми – историји словенских књижевних језика „с
акцентом на граматичкој кодификацији словенских књижевних језика и
улози граматика и граматичких норми у формирању и функционисању
појединих словенских књижевних језика“ (из Предговора Св. Толстој,
стр. 9).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Мотоки Номати и Сиори Киёсава (ред.). Грамматика в обществе, общество в грамматике: исследования по нормативной грамматике славянских языков",
pages = "303-308",
volume = "78",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14435"
}

Танасић, С. З.. (2022). Мотоки Номати и Сиори Киёсава (ред.). Грамматика в обществе, общество в грамматике: исследования по нормативной грамматике славянских языков. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(1), 303-308.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14435

Танасић СЗ. Мотоки Номати и Сиори Киёсава (ред.). Грамматика в обществе, общество в грамматике: исследования по нормативной грамматике славянских языков. in Јужнословенски филолог. 2022;78(1):303-308.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14435 .

Танасић, Срето З., "Мотоки Номати и Сиори Киёсава (ред.). Грамматика в обществе, общество в грамматике: исследования по нормативной грамматике славянских языков" in Јужнословенски филолог, 78, no. 1 (2022):303-308,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14435 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14097
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Одлазак академика Предрага Пипера (1950–2021)
SP  - 109
EP  - 115
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14097
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2022",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Одлазак академика Предрага Пипера (1950–2021)",
pages = "109-115",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14097"
}

Танасић, С. З.. (2022). Одлазак академика Предрага Пипера (1950–2021). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 109-115.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14097

Танасић СЗ. Одлазак академика Предрага Пипера (1950–2021). in Наш језик. 2022;53(1):109-115.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14097 .

Танасић, Срето З., "Одлазак академика Предрага Пипера (1950–2021)" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):109-115,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14097 .

TY  - BOOK
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14086
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T1  - Огледи о језику српских писаца
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14086
ER  - 

@book{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2022",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
title = "Огледи о језику српских писаца",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14086"
}

Танасић, С. З.. (2022). Огледи о језику српских писаца. 
Београд : Славистичко друштво Србије..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14086

Танасић СЗ. Огледи о језику српских писаца. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14086 .

Танасић, Срето З., "Огледи о језику српских писаца" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14086 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14038
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Ивана Антонић, Временски односи у језику Андрићеве нарације
SP  - 125
EP  - 130
VL  - 53
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14038
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2022",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Ивана Антонић, Временски односи у језику Андрићеве нарације",
pages = "125-130",
volume = "53",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14038"
}

Танасић, С. З.. (2022). Ивана Антонић, Временски односи у језику Андрићеве нарације. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(2), 125-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14038

Танасић СЗ. Ивана Антонић, Временски односи у језику Андрићеве нарације. in Наш језик. 2022;53(2):125-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14038 .

Танасић, Срето З., "Ивана Антонић, Временски односи у језику Андрићеве нарације" in Наш језик, 53, no. 2 (2022):125-130,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14038 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13964
AB  - Под појмом дијалошка цитација подразумијева се случај када се у
другој реплици употријеби реплика саговорника или њен дио. Преузимање
сабесједникове реплике дијелом или у цјелини служи за исказивање става,
по правилу неслагања са његовим ставом исказаним том репликом. Појава
је, дакле, карактеристична за дијалог и представља један посебан вид туђег
говора. У раду се, на грађи претежно из књижевноумјетничког и мање
разговорног стила, разматрају употреба и неке карактеристике дијалошке
цитације у српском језику.
AB  - The concept of dialogic citation relates to the case when the second response
uses a response of the interlocutor, wholly or in part. Taking over the interlocutor’s
response wholly or partly serves for expressing an attitude by using the one expressed
in the adopted response. This phenomenon is, thus, typical of a dialogue as a communicative
unit and represents a special form of citing other people’s speech. This
paper presents, based on a corpus of literary and conversational style, some features
of dialogic citation in the Serbian language.
AB  - Под понятием диалогической цитатности подразуме вается случай, когда во
второй реплике употребляется реплика собеседника или ее часть. Использование
реплики собеседника частично или целиком служит для выражения общей
позиции, выраженной данной репликой. Тем самым данное явление характерно
для диалога как коммуникативной единицы и является одним из отдельных
видов чужой речи. В статье на материале литературного и разговорного стиля
показываются определенные характеристики диалогической цитатности в
сербском языке.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Дијалошка цитација као вид туђег говора
T1  - Диалогическая цитатность как вид чужой речи
T1  - Dialogic Citation as an Aspect of Other People’s Speech
SP  - 467
EP  - 481
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202467T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13964
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2022",
abstract = "Под појмом дијалошка цитација подразумијева се случај када се у
другој реплици употријеби реплика саговорника или њен дио. Преузимање
сабесједникове реплике дијелом или у цјелини служи за исказивање става,
по правилу неслагања са његовим ставом исказаним том репликом. Појава
је, дакле, карактеристична за дијалог и представља један посебан вид туђег
говора. У раду се, на грађи претежно из књижевноумјетничког и мање
разговорног стила, разматрају употреба и неке карактеристике дијалошке
цитације у српском језику., The concept of dialogic citation relates to the case when the second response
uses a response of the interlocutor, wholly or in part. Taking over the interlocutor’s
response wholly or partly serves for expressing an attitude by using the one expressed
in the adopted response. This phenomenon is, thus, typical of a dialogue as a communicative
unit and represents a special form of citing other people’s speech. This
paper presents, based on a corpus of literary and conversational style, some features
of dialogic citation in the Serbian language., Под понятием диалогической цитатности подразуме вается случай, когда во
второй реплике употребляется реплика собеседника или ее часть. Использование
реплики собеседника частично или целиком служит для выражения общей
позиции, выраженной данной репликой. Тем самым данное явление характерно
для диалога как коммуникативной единицы и является одним из отдельных
видов чужой речи. В статье на материале литературного и разговорного стиля
показываются определенные характеристики диалогической цитатности в
сербском языке.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Дијалошка цитација као вид туђег говора, Диалогическая цитатность как вид чужой речи, Dialogic Citation as an Aspect of Other People’s Speech",
pages = "467-481",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202467T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13964"
}

Танасић, С. З.. (2022). Дијалошка цитација као вид туђег говора. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 467-481.
https://doi.org/10.2298/JFI2202467T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13964

Танасић СЗ. Дијалошка цитација као вид туђег говора. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):467-481.
doi:10.2298/JFI2202467T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13964 .

Танасић, Срето З., "Дијалошка цитација као вид туђег говора" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):467-481,
https://doi.org/10.2298/JFI2202467T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13964 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12958
AB  - О намјерним (финалним) реченицама у савременом српском језику углавном
се зна све најзначајније, а даје им се различито мјесто у систему зависносложених реченица. И овдје се неће говорити о том типу реченица у цјелини, већ
само о реченицама с предикатом зависне клаузе у потенцијалу с негацијом и
рјечцом ли: Ту Мојсило хоћаше да нешто проговори не би ли разговор окренуо на нешто друго (М. Глишић). Те реченице наводе све наше граматике,
а напомињу да имају посебно мјесто у систему ових сложених, различито
представљају њихов начин везивања зависне и управне клаузе, не говори се
о њиховој распрострањености на просторном и временском плану, није баш
јасна ни оцјена њихове фреквенције у савременом српском језику. Могло би
се говорити нешто прецизније и о особености њиховог значења и једној разлици у односу на све друге намјерне реченице.
AB  - Almost all of the important factss about intentional (final) sentences in modern
Serbian language are well known and they are given a different place in a system
of dependently complex sentences. Here, too, we will not talk about this type of
sentences as a whole, but only about sentences with the predicate of a dependent
clause in potential with negation and the word LI: There, Mojsilo wanted to say
something in order to turn the conversation to something else (M. Glišić). These
sentences list all our grammars, and note that they have a special place in the
system of these complex ones, they differently represent their way of binding the
dependent and administrative clause, they do not talk about their distribution on
the spatial and temporal level and the assessment of their frequency in the modern
Serbian language is not very clear either. One could speak somewhat more precisely
about the peculiarity of their meaning and one difference in relation to all other of
the sentence.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - О једном типу намјерних реченица у српском језику
T1  - About one Type of Intentional Sentences in Serbian Language
SP  - 301
EP  - 307
VL  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12958
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2021",
abstract = "О намјерним (финалним) реченицама у савременом српском језику углавном
се зна све најзначајније, а даје им се различито мјесто у систему зависносложених реченица. И овдје се неће говорити о том типу реченица у цјелини, већ
само о реченицама с предикатом зависне клаузе у потенцијалу с негацијом и
рјечцом ли: Ту Мојсило хоћаше да нешто проговори не би ли разговор окренуо на нешто друго (М. Глишић). Те реченице наводе све наше граматике,
а напомињу да имају посебно мјесто у систему ових сложених, различито
представљају њихов начин везивања зависне и управне клаузе, не говори се
о њиховој распрострањености на просторном и временском плану, није баш
јасна ни оцјена њихове фреквенције у савременом српском језику. Могло би
се говорити нешто прецизније и о особености њиховог значења и једној разлици у односу на све друге намјерне реченице., Almost all of the important factss about intentional (final) sentences in modern
Serbian language are well known and they are given a different place in a system
of dependently complex sentences. Here, too, we will not talk about this type of
sentences as a whole, but only about sentences with the predicate of a dependent
clause in potential with negation and the word LI: There, Mojsilo wanted to say
something in order to turn the conversation to something else (M. Glišić). These
sentences list all our grammars, and note that they have a special place in the
system of these complex ones, they differently represent their way of binding the
dependent and administrative clause, they do not talk about their distribution on
the spatial and temporal level and the assessment of their frequency in the modern
Serbian language is not very clear either. One could speak somewhat more precisely
about the peculiarity of their meaning and one difference in relation to all other of
the sentence.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "О једном типу намјерних реченица у српском језику, About one Type of Intentional Sentences in Serbian Language",
pages = "301-307",
volume = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12958"
}

Танасић, С. З.. (2021). О једном типу намјерних реченица у српском језику. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 19, 301-307.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12958

Танасић СЗ. О једном типу намјерних реченица у српском језику. in Годишњак за српски језик. 2021;19:301-307.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12958 .

Танасић, Срето З., "О једном типу намјерних реченица у српском језику" in Годишњак за српски језик, 19 (2021):301-307,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12958 .

TY  - GEN
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12424
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Тихи одлазак тихог професора : Академик Иван Клајн
SP  - 149
EP  - 152
VL  - 52
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12424
ER  - 

@misc{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2021",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Тихи одлазак тихог професора : Академик Иван Клајн",
pages = "149-152",
volume = "52",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12424"
}

Танасић, С. З.. (2021). Тихи одлазак тихог професора : Академик Иван Клајн. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(2), 149-152.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12424

Танасић СЗ. Тихи одлазак тихог професора : Академик Иван Клајн. in Наш језик. 2021;52(2):149-152.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12424 .

Танасић, Срето З., "Тихи одлазак тихог професора : Академик Иван Клајн" in Наш језик, 52, no. 2 (2021):149-152,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12424 .

TY  - GEN
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11971
AB  - Напустио нас је колега и пријатељ Владимир Павловић Гутков,
најзначајнији руски србиста данашњег времена, дугогодишњи шеф Катедре за славистику и продекан Филолошког факултета Универзитета Ломоносов у Москви. Та вијест с тугом је примљена међу српским славистима који су га познавали и сарађивали с њим. В. П. Гутков се уписао на
Филолошки факултет МГУ „Ломоносов“ 1951. године и распоређен је на
српску језичку групу Словенског одјељења. Студије је завршио 1956. године, а аспирантуру 1962. године. Одбранио је кандидатску дисертацију
„Формы будущего времени в сербохорватском литературном языке“
1964. године. На Катедри за словенску филологију је радио од 1962. до
2013. године. Од 1990. до 2010. године био је шеф Катедре, а од 1989.
замјеник декана Филолошког факултета. Био је члан Научног савјета
Филолошког факултета и Научног савјета МГУ.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Владимир Павловић Гутков (1934–2020)
SP  - 193
EP  - 197
VL  - 77
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11971
ER  - 

@misc{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2021",
abstract = "Напустио нас је колега и пријатељ Владимир Павловић Гутков,
најзначајнији руски србиста данашњег времена, дугогодишњи шеф Катедре за славистику и продекан Филолошког факултета Универзитета Ломоносов у Москви. Та вијест с тугом је примљена међу српским славистима који су га познавали и сарађивали с њим. В. П. Гутков се уписао на
Филолошки факултет МГУ „Ломоносов“ 1951. године и распоређен је на
српску језичку групу Словенског одјељења. Студије је завршио 1956. године, а аспирантуру 1962. године. Одбранио је кандидатску дисертацију
„Формы будущего времени в сербохорватском литературном языке“
1964. године. На Катедри за словенску филологију је радио од 1962. до
2013. године. Од 1990. до 2010. године био је шеф Катедре, а од 1989.
замјеник декана Филолошког факултета. Био је члан Научног савјета
Филолошког факултета и Научног савјета МГУ.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Владимир Павловић Гутков (1934–2020)",
pages = "193-197",
volume = "77",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11971"
}

Танасић, С. З.. (2021). Владимир Павловић Гутков (1934–2020). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 193-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11971

Танасић СЗ. Владимир Павловић Гутков (1934–2020). in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):193-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11971 .

Танасић, Срето З., "Владимир Павловић Гутков (1934–2020)" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):193-197,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11971 .

TY  - GEN
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11863
AB  - Милорад Радовановић је у српску лингвистику ушао на велика
врата са својом докторском дисертацијом „Именица у функцији кондензатора“ (1977). То је била нова тема у српској и јужнословенској
лингвистици: номинализације као вид реченичне кондензације у језику
– исказивање реченичног садржаја конструкцијама са глаголским
именицама умјесто личних глаголских облика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Милорад Радовановић (4. 9. 1947 – 10. 6. 2020)
SP  - 137
EP  - 141
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11863
ER  - 

@misc{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2021",
abstract = "Милорад Радовановић је у српску лингвистику ушао на велика
врата са својом докторском дисертацијом „Именица у функцији кондензатора“ (1977). То је била нова тема у српској и јужнословенској
лингвистици: номинализације као вид реченичне кондензације у језику
– исказивање реченичног садржаја конструкцијама са глаголским
именицама умјесто личних глаголских облика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Милорад Радовановић (4. 9. 1947 – 10. 6. 2020)",
pages = "137-141",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11863"
}

Танасић, С. З.. (2021). Милорад Радовановић (4. 9. 1947 – 10. 6. 2020). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 137-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11863

Танасић СЗ. Милорад Радовановић (4. 9. 1947 – 10. 6. 2020). in Наш језик. 2021;52(1):137-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11863 .

Танасић, Срето З., "Милорад Радовановић (4. 9. 1947 – 10. 6. 2020)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):137-141,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11863 .

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11980
AB  - Добрица Чосич, один из выдающихся сербских писателей двадцатого века и, несомненно, самий значительный сербский романист, не обошел тему о сербской судьбе в мировых войнах. Роман Время смерти именно и посвяшчен Первой мировой войне и сербской эпопее в этой войне. В настоящем докладе автор занимается вопросом о выражении времени в данном романе Чосича. Время, как известно, выражается различными языковыми средствами: глагольными формами, временными определениями, временными предложениями. Автор здесь покажет, как писатель с этой целью использовалглагольную систему, имеющуся в его распоряжении и, в связи с этим, как он описывает собития и ситуации в даное время, исходя из различий референциальное / нереференциальное изображение действий и ситуаций. Сербский язык использует (ту же) глагольную систему как для диффреренцирования одиночных, референциальных, так и для обобщенных, нереференциальных, действий / ситуаций. Результат данной работы должен содержать выявление различных видов выражения одиночных, референциальных ситуаций, с одной стороны, и различные виды плуральности, с другой – начиная с обычных, повторяющихся, вплоть до генерических, нереференциальных действий и ситуаций на различных временных уровнях, как оны представлены в романе. Другими словами, в настоящей работе будет показано, как Чосич в своем романе выражает конкретное и общее. Это представляет интерес, как для науки о языке, так и для толкования романа как художественного произведения.
AB  - У раду се говори о томе како се писац романа „Време смрти” служи глаголским облицима у исказивању опозиције референцијалност/ нерефе-ренцијалност, односно како он репертоар глаголских облика српског језика користи за исказивање појединачног и општег, будући да се у српском језику исти глаголски облици користе за исказивање референцијално и нереференцијално конципованих радњи и ситуација. Рад треба да покаже шта је то у роману што се представља кроз појединачне радње и сутуације, а шта се представља као уопштено, као нешто што има начелније значење, одређену истину, и како се та два поступка исказивања радњи и ситуација обједињују у Ћосићевом роману и његовој умјетничкој визији Великог рата и Србије у њему.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Време у роману Време смрти Добрице Ћосића : изражавање појединачног и општег глаголским облицима
T1  - Время в романе Время смерти Добрицы Чосича :  выражение одиничнога и обобщенного глагольными формами
SP  - 665
EP  - 677
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11980
ER  - 

@inbook{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2020",
abstract = "Добрица Чосич, один из выдающихся сербских писателей двадцатого века и, несомненно, самий значительный сербский романист, не обошел тему о сербской судьбе в мировых войнах. Роман Время смерти именно и посвяшчен Первой мировой войне и сербской эпопее в этой войне. В настоящем докладе автор занимается вопросом о выражении времени в данном романе Чосича. Время, как известно, выражается различными языковыми средствами: глагольными формами, временными определениями, временными предложениями. Автор здесь покажет, как писатель с этой целью использовалглагольную систему, имеющуся в его распоряжении и, в связи с этим, как он описывает собития и ситуации в даное время, исходя из различий референциальное / нереференциальное изображение действий и ситуаций. Сербский язык использует (ту же) глагольную систему как для диффреренцирования одиночных, референциальных, так и для обобщенных, нереференциальных, действий / ситуаций. Результат данной работы должен содержать выявление различных видов выражения одиночных, референциальных ситуаций, с одной стороны, и различные виды плуральности, с другой – начиная с обычных, повторяющихся, вплоть до генерических, нереференциальных действий и ситуаций на различных временных уровнях, как оны представлены в романе. Другими словами, в настоящей работе будет показано, как Чосич в своем романе выражает конкретное и общее. Это представляет интерес, как для науки о языке, так и для толкования романа как художественного произведения., У раду се говори о томе како се писац романа „Време смрти” служи глаголским облицима у исказивању опозиције референцијалност/ нерефе-ренцијалност, односно како он репертоар глаголских облика српског језика користи за исказивање појединачног и општег, будући да се у српском језику исти глаголски облици користе за исказивање референцијално и нереференцијално конципованих радњи и ситуација. Рад треба да покаже шта је то у роману што се представља кроз појединачне радње и сутуације, а шта се представља као уопштено, као нешто што има начелније значење, одређену истину, и како се та два поступка исказивања радњи и ситуација обједињују у Ћосићевом роману и његовој умјетничкој визији Великог рата и Србије у њему.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Време у роману Време смрти Добрице Ћосића : изражавање појединачног и општег глаголским облицима, Время в романе Время смерти Добрицы Чосича :  выражение одиничнога и обобщенного глагольными формами",
pages = "665-677",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11980"
}

Танасић, С. З.. (2020). Време у роману Време смрти Добрице Ћосића : изражавање појединачног и општег глаголским облицима. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 665-677.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11980

Танасић СЗ. Време у роману Време смрти Добрице Ћосића : изражавање појединачног и општег глаголским облицима. in На темељима  народних говора. 2020;:665-677.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11980 .

Танасић, Срето З., "Време у роману Време смрти Добрице Ћосића : изражавање појединачног и општег глаголским облицима" in На темељима  народних говора (2020):665-677,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11980 .

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12640
AB  - У раду се на језичкој грађи из Травничке хронике разматра један вид реченичне кондензације у прози Иве Андрића – кад се реченица кондензује помоћу
глаголске или девербативне именице. Та појава је карактеристична више за неке
друге функционалне стилове савременог српског стандардног језика – за научни,
административни, журналистички стил, а мање је одлика књижевноумјетничког
функционалног стила. Циљ рада је да се покаже колико су девербативне именице
као кондензатори реченице заступљене у једном прозном дјелу нашега нобеловца,
има ли каквих посебности у погледу њихове употребе у овом дјелу и како се
испољава актантна структура таквих именица у Андрићевој прози.
AB  - The paper, on the body of language items taken from Travnicka hronika, examines
one form of the sentential condensation in the prose of Ivo Andric-namely, the case when a
sentence is condensed with a verbal or deverbative noun. This phenomenon is more often
a characteristic of the functional styles of the contemporary Serbian standard language-like
the scientific, official and newspaper than it is a characteristic of the belles-lettres functional
style. So, the main goal of the paper is to show to what extent the notion of sentential condensation
is present in the Travnicka hronika novel as well as to show whether this literary
work of Ivo Andric still represents the contemporary Serbian language.
Though the phenomenon of sentential condensation, even with a verbal noun, is
mostly a characteristic of other, specialized functional styles, it is, to a significant extent,
present in Ivo Andric’s Travnicka hronika. The theme of the novel, obviously, enables such
syntactic constructions. The body of language items from the novel illustrates all the major
patterns of the syntactic constructions in the centre of which is a verbal noun. It can be
concluded that, when it comes to the process of sentential condensation, Travnicka hronika
does represent the contemporary Serbian language.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О реченичној кондензацији у Травничкој хроници Иве Андрића
T1  - On the Sentential Condensation in Ivo Andric's Travnicka Hronika
SP  - 35
EP  - 43
VL  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12640
ER  - 

@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2013",
abstract = "У раду се на језичкој грађи из Травничке хронике разматра један вид реченичне кондензације у прози Иве Андрића – кад се реченица кондензује помоћу
глаголске или девербативне именице. Та појава је карактеристична више за неке
друге функционалне стилове савременог српског стандардног језика – за научни,
административни, журналистички стил, а мање је одлика књижевноумјетничког
функционалног стила. Циљ рада је да се покаже колико су девербативне именице
као кондензатори реченице заступљене у једном прозном дјелу нашега нобеловца,
има ли каквих посебности у погледу њихове употребе у овом дјелу и како се
испољава актантна структура таквих именица у Андрићевој прози., The paper, on the body of language items taken from Travnicka hronika, examines
one form of the sentential condensation in the prose of Ivo Andric-namely, the case when a
sentence is condensed with a verbal or deverbative noun. This phenomenon is more often
a characteristic of the functional styles of the contemporary Serbian standard language-like
the scientific, official and newspaper than it is a characteristic of the belles-lettres functional
style. So, the main goal of the paper is to show to what extent the notion of sentential condensation
is present in the Travnicka hronika novel as well as to show whether this literary
work of Ivo Andric still represents the contemporary Serbian language.
Though the phenomenon of sentential condensation, even with a verbal noun, is
mostly a characteristic of other, specialized functional styles, it is, to a significant extent,
present in Ivo Andric’s Travnicka hronika. The theme of the novel, obviously, enables such
syntactic constructions. The body of language items from the novel illustrates all the major
patterns of the syntactic constructions in the centre of which is a verbal noun. It can be
concluded that, when it comes to the process of sentential condensation, Travnicka hronika
does represent the contemporary Serbian language.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О реченичној кондензацији у Травничкој хроници Иве Андрића, On the Sentential Condensation in Ivo Andric's Travnicka Hronika",
pages = "35-43",
volume = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12640"
}

Танасић, С. З.. (2013). О реченичној кондензацији у Травничкој хроници Иве Андрића. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 18, 35-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12640

Танасић СЗ. О реченичној кондензацији у Травничкој хроници Иве Андрића. in Српски језик. 2013;18:35-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12640 .

Танасић, Срето З., "О реченичној кондензацији у Травничкој хроници Иве Андрића" in Српски језик, 18 (2013):35-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12640 .