Ратковић, Драгана

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-7718-7569
  • Ратковић, Драгана (26)
  • Ратковић, Драгана М. (5)
Projects

Author's Bibliography

ЗООНИМСКА ЛАУДАТИВНA НОМИНАЦИЈА ЖЕНЕ С АСПЕКТА СТАРОСНЕ ДОБИ У ПИРОТСКОМ ГОВОРУ

Ратковић, Драгана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16187
AB  - Рад представља вишеаспектну (лингвокултуролошку, лексичко-семан-
тичку, творбено-семантичку и когнитивну) анализу именица и именичких
синтагми позитивне експресивне тоналности којима се у пиротском гово-
ру примарно именују реалије из животињског света, а секундарно жене на
осно ву припадности животној доби. Наведене називе аутор истражује ком-
паративно са одговарајућим језичким јединицама у савременом српском
језику и призренско-тимочким говорима.
AB  - При наименовании женщины с позиции ее возраста зоонимы в пиротской
речи положительно относятся только к молодой женщине и девушке. Она также
понимается как человек красивой внешности, поэтому все ее имена (ваклушана,
sвончарица/звончарица и ждребица) также принадлежат к группе имен (жен-
ских) лиц с определенными физическими характеристиками. К терминам, ко-
торые представляют исходную область метафоризации в именовании женщины
определенного возраста относятся молодая кобыла, а также коза и овца со спец-
ифическим внешним видом и функцией в стаде. Семы, участвующие в переходе
номинации от животного к человеку, это: «молодой», «красивый» и «плодород-
ный». Все три зоонимические имена отличаются средней степенью экспрессив-
ности, поскольку они выражают сочувствие, привязанность к тому признаку,
который характеризует названных лиц. Только одно наименование (ждребица)
представляет собой общеупотребительную лексему, тогда как два других име-
ют статус лексических провинциализмов. Общеупотребительное наименование
полностью отражает концептуализацию МОЛОДОЙ ЖЕНЩИНЫ как МОЛОДОЙ КОБЫЛЫ,
характерную для современного сербского носителя языка, в то время как два
других отклоняются от концептуализации ЖЕНЩИНЫ как ОВЦЫ/КОЗЫ в современ-
ной сербской лингвокультурологии. С точки зрения системы ценностей женской
красоты и женской привлекательности их эталон фольклорный, воплощенный
в черных глазах, черных бровях и белом лице. Физически привлекательной яв-
ляется также женщина крупного, крепкого телосложения, способная рожать и
выполнять физическую работу, что считается социально желательным поведе-
нием.
AB  - When naming a woman from the aspect of her age, the zoonyms in the speech
of Pirot positively refer only to a young person (a young woman and a girl). She is
also understood as a person of a beautiful appearance, which is why all her names
(vaklušana, zvončarica/svončarica and ždrebica) also belong to the group of names
for a (female) person with certain physical characteristics. The terms that represent the
original domain of metaphorization in naming a woman of a certain age are a young
mare, goat and sheep, with a specifi c appearance and function in the herd. The semes
that participate in the transfer of nomination from the animals to persons are: ‘young’,
‘beautiful’ and ‘fertile’. All three zoonymic names are characterized by an average degree
of expressiveness, because they express sympathy, affection towards the quality
that characterizes the named persons. Only one name (ždrebica) represents a standard
lexeme, while the other two have the status of lexical provincialisms. In addition, the
standard name fully refl ects the conceptualization of a YOUNG WOMAN as a YOUNG MARE
characteristic of a modern Serbian speaker, while the other two deviate from the conceptualization
of a WOMAN as a SHEEP/GOAT in contemporary Serbian linguistic culture.
From the point of view of the value system of female beauty and female attractiveness,
their standard is folklore, embodied in black eyes, black eyebrows and a white
face. Physically attractive is also a woman of strong build, capable of giving birth and
doing physical labour, which is considered as socially desirable behaviour.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - ЗООНИМСКА ЛАУДАТИВНA НОМИНАЦИЈА ЖЕНЕ С АСПЕКТА СТАРОСНЕ ДОБИ У ПИРОТСКОМ ГОВОРУ
T1  - ЗООНИМИЧЕСКОЕ НАЗВАНИЕ ЖЕНЩИНЫ В АСПЕКТ Е ВОЗРАСТА В ПИРОТСКОЙ РЕЧИ
T1  - ZOONYMIC LAUDATIVE NOMINATION OF A WOMAN FROM THE ASPECT OF AGE IN THE SPEECH OF PIROT
SP  - 239
EP  - 258
VL  - 79
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2302239R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16187
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2023",
abstract = "Рад представља вишеаспектну (лингвокултуролошку, лексичко-семан-
тичку, творбено-семантичку и когнитивну) анализу именица и именичких
синтагми позитивне експресивне тоналности којима се у пиротском гово-
ру примарно именују реалије из животињског света, а секундарно жене на
осно ву припадности животној доби. Наведене називе аутор истражује ком-
паративно са одговарајућим језичким јединицама у савременом српском
језику и призренско-тимочким говорима., При наименовании женщины с позиции ее возраста зоонимы в пиротской
речи положительно относятся только к молодой женщине и девушке. Она также
понимается как человек красивой внешности, поэтому все ее имена (ваклушана,
sвончарица/звончарица и ждребица) также принадлежат к группе имен (жен-
ских) лиц с определенными физическими характеристиками. К терминам, ко-
торые представляют исходную область метафоризации в именовании женщины
определенного возраста относятся молодая кобыла, а также коза и овца со спец-
ифическим внешним видом и функцией в стаде. Семы, участвующие в переходе
номинации от животного к человеку, это: «молодой», «красивый» и «плодород-
ный». Все три зоонимические имена отличаются средней степенью экспрессив-
ности, поскольку они выражают сочувствие, привязанность к тому признаку,
который характеризует названных лиц. Только одно наименование (ждребица)
представляет собой общеупотребительную лексему, тогда как два других име-
ют статус лексических провинциализмов. Общеупотребительное наименование
полностью отражает концептуализацию МОЛОДОЙ ЖЕНЩИНЫ как МОЛОДОЙ КОБЫЛЫ,
характерную для современного сербского носителя языка, в то время как два
других отклоняются от концептуализации ЖЕНЩИНЫ как ОВЦЫ/КОЗЫ в современ-
ной сербской лингвокультурологии. С точки зрения системы ценностей женской
красоты и женской привлекательности их эталон фольклорный, воплощенный
в черных глазах, черных бровях и белом лице. Физически привлекательной яв-
ляется также женщина крупного, крепкого телосложения, способная рожать и
выполнять физическую работу, что считается социально желательным поведе-
нием., When naming a woman from the aspect of her age, the zoonyms in the speech
of Pirot positively refer only to a young person (a young woman and a girl). She is
also understood as a person of a beautiful appearance, which is why all her names
(vaklušana, zvončarica/svončarica and ždrebica) also belong to the group of names
for a (female) person with certain physical characteristics. The terms that represent the
original domain of metaphorization in naming a woman of a certain age are a young
mare, goat and sheep, with a specifi c appearance and function in the herd. The semes
that participate in the transfer of nomination from the animals to persons are: ‘young’,
‘beautiful’ and ‘fertile’. All three zoonymic names are characterized by an average degree
of expressiveness, because they express sympathy, affection towards the quality
that characterizes the named persons. Only one name (ždrebica) represents a standard
lexeme, while the other two have the status of lexical provincialisms. In addition, the
standard name fully refl ects the conceptualization of a YOUNG WOMAN as a YOUNG MARE
characteristic of a modern Serbian speaker, while the other two deviate from the conceptualization
of a WOMAN as a SHEEP/GOAT in contemporary Serbian linguistic culture.
From the point of view of the value system of female beauty and female attractiveness,
their standard is folklore, embodied in black eyes, black eyebrows and a white
face. Physically attractive is also a woman of strong build, capable of giving birth and
doing physical labour, which is considered as socially desirable behaviour.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "ЗООНИМСКА ЛАУДАТИВНA НОМИНАЦИЈА ЖЕНЕ С АСПЕКТА СТАРОСНЕ ДОБИ У ПИРОТСКОМ ГОВОРУ, ЗООНИМИЧЕСКОЕ НАЗВАНИЕ ЖЕНЩИНЫ В АСПЕКТ Е ВОЗРАСТА В ПИРОТСКОЙ РЕЧИ, ZOONYMIC LAUDATIVE NOMINATION OF A WOMAN FROM THE ASPECT OF AGE IN THE SPEECH OF PIROT",
pages = "239-258",
volume = "79",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2302239R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16187"
}
Ратковић, Д.. (2023). ЗООНИМСКА ЛАУДАТИВНA НОМИНАЦИЈА ЖЕНЕ С АСПЕКТА СТАРОСНЕ ДОБИ У ПИРОТСКОМ ГОВОРУ. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 79(2), 239-258.
https://doi.org/10.2298/JFI2302239R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16187
Ратковић Д. ЗООНИМСКА ЛАУДАТИВНA НОМИНАЦИЈА ЖЕНЕ С АСПЕКТА СТАРОСНЕ ДОБИ У ПИРОТСКОМ ГОВОРУ. in Јужнословенски филолог. 2023;79(2):239-258.
doi:10.2298/JFI2302239R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16187 .
Ратковић, Драгана, "ЗООНИМСКА ЛАУДАТИВНA НОМИНАЦИЈА ЖЕНЕ С АСПЕКТА СТАРОСНЕ ДОБИ У ПИРОТСКОМ ГОВОРУ" in Јужнословенски филолог, 79, no. 2 (2023):239-258,
https://doi.org/10.2298/JFI2302239R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16187 .

Лексика лаудативног значења у именовању човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)

Ратковић, Драгана

(Скопје : МАНУ, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16131
AB  - Предмет на овој труд представуваат именките и именските синтагми со лаудативно значење со кои во пиротскиот говор се именува и се
квалификува човекот. Под лаудативи подразбираме номинациони единици со позитивна експресивна тоналност чие семантичко поле содржи покрај денотативна и конотативна содржина, која ја сочинуваат евалутивни,
експресивни и емотивни семи, при што позитивната конотација може да
биде: хипокористична, афирмативна или шеговита, додека емотивната
нота може да изразува: симпатија, наклоност, почитување или восхит. За
единицата со лаудативно значење го употребуваме терминот лаудатив,
кој, колку што ни е познато, до сега во лингвистиката не е користен, а го
воведуваме аналогно на терминот пејоратив. Истражувањето е направено
на корпус од 248 такви единици, ексцерпирани од два речници на пиротскиот говор: од Новица Живковић (1987) и од Драгољуб Златковић (2014,
2017). Именките и именските синтагми со лаудативно значење чиј денотат
е човекот во трудот се анализирани од лингвокултуролошки аспект. Таквиот пристап има две цели. Едната го подразбира одговорот на прашањето кои сè особини (физички и духовни) во пиротскиот крај се именуваат
како позитивни односно на основа на каков систем на вредност пиротскиот јазичен говорник го негува пофалниот, афирмативен однос спрема
човекот. Таа постапка овозможува да се реконструираат некои елементи
на дијалектната јазична слика на светот во српскиот јазик. Втората цел
се однесува на споредба на дадените заклучоци со соодветните заклучоци за системот на вредности: 1) на српскиот јазичен говорник на урбаниот идиом, до кои се дошло со досегашното проучување на лексиката со
субјективна оцена во современиот српски јазик и 2) на српскиот јазичен
говорник на руралниот идиом, до кои се дошло со лингвокултуролошка
анализа на српската дијалектна лексика. Со тоа се осветлуваат сличностите и разликите меѓу српскиот урбан, од една страна, и српскиот рурален
јазичен говорник на одреден ареал, од друга страна.
AB  - The subject of this paper are nouns and noun phrases of laudatory meaning used
to denote and qualify man in the Pirot dialect. These include the nominative units with
the positive expressive tonality whose semantic field contains not only the denotative
but also the connotative content involving evaluative, expressive and emotive
semes. The positive connotation can be hypocoristic, affirmative or humorous, while
the emotive tone can express affection, devotion, respect or admiration. The term
laudative is used as a unit of laudatory meaning. As far as we are informed, this term
has not been used in the field of linguistics thus far, and it has been introduced in the
paper as analogous to the term pejorative. The research has been conducted using
the corpus of 174 such units, excerpted from two dictionaries of the Pirot dialect
written by Novica Živković (1987) and Dragoljub Zlatković (2014). The paper
analyzes nouns and noun phrases of laudatory meaning denoting man from the point
of view of linguoculturology. This approach has two objectives. The first objective
is to determine which characteristics (physical and spiritual) are denoted as positive
in the area of Pirot, i.e. which value system a speaker of the Pirot dialect relies on
when expressing a complimentary and affirmative relationship towards man. This
process helps to reconstruct certain elements of the linguistic picture of the world
in the Serbian language dialect. The second objective is to compare the obtained
conclusions with the corresponding conclusions regarding the value system of 1) a
speaker of the Serbian urban idiom, obtained in the previous research on the lexis of
subjective evaluation in the modern Serbian language and 2) a speaker of the Serbian
rural idiom, obtained by the linguoculturological analysis of the Serbian dialect lexis.
This process will indicate the similarities and differences between the urban speaker
and the rural speaker of the Serbian language within the specific area.
PB  - Скопје : МАНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингви¬стич¬ка анализа на релација Србија - Македонија, том 2, / Језик како запис културе у етно¬лошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија, том 2
T1  - Лексика лаудативног значења у именовању човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)
T1  - Lexis of laudatory meaning in denoting man in the Pirot dialect (linguoculturological aspect)
SP  - 99
EP  - 129
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16131
ER  - 
@inbook{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2023",
abstract = "Предмет на овој труд представуваат именките и именските синтагми со лаудативно значење со кои во пиротскиот говор се именува и се
квалификува човекот. Под лаудативи подразбираме номинациони единици со позитивна експресивна тоналност чие семантичко поле содржи покрај денотативна и конотативна содржина, која ја сочинуваат евалутивни,
експресивни и емотивни семи, при што позитивната конотација може да
биде: хипокористична, афирмативна или шеговита, додека емотивната
нота може да изразува: симпатија, наклоност, почитување или восхит. За
единицата со лаудативно значење го употребуваме терминот лаудатив,
кој, колку што ни е познато, до сега во лингвистиката не е користен, а го
воведуваме аналогно на терминот пејоратив. Истражувањето е направено
на корпус од 248 такви единици, ексцерпирани од два речници на пиротскиот говор: од Новица Живковић (1987) и од Драгољуб Златковић (2014,
2017). Именките и именските синтагми со лаудативно значење чиј денотат
е човекот во трудот се анализирани од лингвокултуролошки аспект. Таквиот пристап има две цели. Едната го подразбира одговорот на прашањето кои сè особини (физички и духовни) во пиротскиот крај се именуваат
како позитивни односно на основа на каков систем на вредност пиротскиот јазичен говорник го негува пофалниот, афирмативен однос спрема
човекот. Таа постапка овозможува да се реконструираат некои елементи
на дијалектната јазична слика на светот во српскиот јазик. Втората цел
се однесува на споредба на дадените заклучоци со соодветните заклучоци за системот на вредности: 1) на српскиот јазичен говорник на урбаниот идиом, до кои се дошло со досегашното проучување на лексиката со
субјективна оцена во современиот српски јазик и 2) на српскиот јазичен
говорник на руралниот идиом, до кои се дошло со лингвокултуролошка
анализа на српската дијалектна лексика. Со тоа се осветлуваат сличностите и разликите меѓу српскиот урбан, од една страна, и српскиот рурален
јазичен говорник на одреден ареал, од друга страна., The subject of this paper are nouns and noun phrases of laudatory meaning used
to denote and qualify man in the Pirot dialect. These include the nominative units with
the positive expressive tonality whose semantic field contains not only the denotative
but also the connotative content involving evaluative, expressive and emotive
semes. The positive connotation can be hypocoristic, affirmative or humorous, while
the emotive tone can express affection, devotion, respect or admiration. The term
laudative is used as a unit of laudatory meaning. As far as we are informed, this term
has not been used in the field of linguistics thus far, and it has been introduced in the
paper as analogous to the term pejorative. The research has been conducted using
the corpus of 174 such units, excerpted from two dictionaries of the Pirot dialect
written by Novica Živković (1987) and Dragoljub Zlatković (2014). The paper
analyzes nouns and noun phrases of laudatory meaning denoting man from the point
of view of linguoculturology. This approach has two objectives. The first objective
is to determine which characteristics (physical and spiritual) are denoted as positive
in the area of Pirot, i.e. which value system a speaker of the Pirot dialect relies on
when expressing a complimentary and affirmative relationship towards man. This
process helps to reconstruct certain elements of the linguistic picture of the world
in the Serbian language dialect. The second objective is to compare the obtained
conclusions with the corresponding conclusions regarding the value system of 1) a
speaker of the Serbian urban idiom, obtained in the previous research on the lexis of
subjective evaluation in the modern Serbian language and 2) a speaker of the Serbian
rural idiom, obtained by the linguoculturological analysis of the Serbian dialect lexis.
This process will indicate the similarities and differences between the urban speaker
and the rural speaker of the Serbian language within the specific area.",
publisher = "Скопје : МАНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингви¬стич¬ка анализа на релација Србија - Македонија, том 2, / Језик како запис културе у етно¬лошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија, том 2",
booktitle = "Лексика лаудативног значења у именовању човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект), Lexis of laudatory meaning in denoting man in the Pirot dialect (linguoculturological aspect)",
pages = "99-129",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16131"
}
Ратковић, Д.. (2023). Лексика лаудативног значења у именовању човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект). in Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингви¬стич¬ка анализа на релација Србија - Македонија, том 2, / Језик како запис културе у етно¬лошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија, том 2
Скопје : МАНУ., 99-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16131
Ратковић Д. Лексика лаудативног значења у именовању човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект). in Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингви¬стич¬ка анализа на релација Србија - Македонија, том 2, / Језик како запис културе у етно¬лошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија, том 2. 2023;:99-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16131 .
Ратковић, Драгана, "Лексика лаудативног значења у именовању човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)" in Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингви¬стич¬ка анализа на релација Србија - Македонија, том 2, / Језик како запис културе у етно¬лошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија, том 2 (2023):99-129,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16131 .

Ботаничка лексика и терминологија лаудативног значења у именовању човека у пиротском говору

Ратковић, Драгана

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16142
AB  - Предмет рада представљају именице и именичке синтагме позитивне експресивне тоналности којима се у пиротском говору примарно именују биљке и њихови делови, а секундарно људи. Корпус чине два речника пиротског говора: Новице Живковића (1987) и Драгољуба Златковића (2014, 2017). Језичке јединице аутор анализира са следећих аспеката: лингвокултуролошког, лексичко-семантичког, творбено-семантичког и когнитивног у циљу одговора на питања: 1) какве се особе именују ботаничком лексиком и терминологијом лаудативног значења; 2) који творбени, лексички и когнитивни механизми учествују у остваривању датих језичких јединица односно семантичких реализација и 3) какав став пиротски говорник заузима према именованим особама као носиоцима карактеристичних особина. Такав методолошки поступак омогућава реконструкцију неких елемената пиротске дијалекатске слике света који се односе на улогу биљног света у концептуализацији човека и на систем вредности традицијске културе пиротског говорника.
AB  - The topic of this article encompasses nouns and nominal syntagma of the
positive expressive tonality used in the dialect of Pirot, primarily for naming the
plants and their parts, and secondarily for naming people. Corpus consists of two
dictionaries of Pirot dialect: one authored by Novica Živković (1987), the other
by Dragoljub Zlatković (2014, 2017). Linguistic units are analyzed from various
aspects: linguocultural, lexic-semantic, genetic-semantic and cognitive. The aim
is to obtain answers on following questions: 1) what kinds of persons are named
using botanical lexis and terminology of laudative meaning; 2) which genetic, lexic
and cognitive mechanisms partake in materialization of the given linguistic units or
semantic realizations; 3) what an attitude does the Pirot speaker assume towards the
named persons as bearers of specific characteristics. Described methodology enables
reconstruction of those elements of Pirot dialectal worldview that are concerned
with the role of the plants in conceptualization of MAN, as well as those concerned
with value system of traditional culture of the Pirot speaker.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
T2  - Фолклористика
T1  - Ботаничка лексика и терминологија лаудативног значења  у именовању човека у пиротском говору
T1  - Botanical Lexis and Terminology of Laudative Meaning in Naming People of the Pirot Dialect
SP  - 67
EP  - 90
VL  - 7
IS  - 1
DO  - 10.18485/folk.2022.7.1.4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16142
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2022",
abstract = "Предмет рада представљају именице и именичке синтагме позитивне експресивне тоналности којима се у пиротском говору примарно именују биљке и њихови делови, а секундарно људи. Корпус чине два речника пиротског говора: Новице Живковића (1987) и Драгољуба Златковића (2014, 2017). Језичке јединице аутор анализира са следећих аспеката: лингвокултуролошког, лексичко-семантичког, творбено-семантичког и когнитивног у циљу одговора на питања: 1) какве се особе именују ботаничком лексиком и терминологијом лаудативног значења; 2) који творбени, лексички и когнитивни механизми учествују у остваривању датих језичких јединица односно семантичких реализација и 3) какав став пиротски говорник заузима према именованим особама као носиоцима карактеристичних особина. Такав методолошки поступак омогућава реконструкцију неких елемената пиротске дијалекатске слике света који се односе на улогу биљног света у концептуализацији човека и на систем вредности традицијске културе пиротског говорника., The topic of this article encompasses nouns and nominal syntagma of the
positive expressive tonality used in the dialect of Pirot, primarily for naming the
plants and their parts, and secondarily for naming people. Corpus consists of two
dictionaries of Pirot dialect: one authored by Novica Živković (1987), the other
by Dragoljub Zlatković (2014, 2017). Linguistic units are analyzed from various
aspects: linguocultural, lexic-semantic, genetic-semantic and cognitive. The aim
is to obtain answers on following questions: 1) what kinds of persons are named
using botanical lexis and terminology of laudative meaning; 2) which genetic, lexic
and cognitive mechanisms partake in materialization of the given linguistic units or
semantic realizations; 3) what an attitude does the Pirot speaker assume towards the
named persons as bearers of specific characteristics. Described methodology enables
reconstruction of those elements of Pirot dialectal worldview that are concerned
with the role of the plants in conceptualization of MAN, as well as those concerned
with value system of traditional culture of the Pirot speaker.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије",
journal = "Фолклористика",
title = "Ботаничка лексика и терминологија лаудативног значења  у именовању човека у пиротском говору, Botanical Lexis and Terminology of Laudative Meaning in Naming People of the Pirot Dialect",
pages = "67-90",
volume = "7",
number = "1",
doi = "10.18485/folk.2022.7.1.4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16142"
}
Ратковић, Д.. (2022). Ботаничка лексика и терминологија лаудативног значења  у именовању човека у пиротском говору. in Фолклористика
Београд : Удружење фолклориста Србије., 7(1), 67-90.
https://doi.org/10.18485/folk.2022.7.1.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16142
Ратковић Д. Ботаничка лексика и терминологија лаудативног значења  у именовању човека у пиротском говору. in Фолклористика. 2022;7(1):67-90.
doi:10.18485/folk.2022.7.1.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16142 .
Ратковић, Драгана, "Ботаничка лексика и терминологија лаудативног значења  у именовању човека у пиротском говору" in Фолклористика, 7, no. 1 (2022):67-90,
https://doi.org/10.18485/folk.2022.7.1.4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16142 .
1

О српским стилистичарима и стилистици од њеног почетка до данас

Ратковић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16143
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - О српским стилистичарима и стилистици од њеног почетка до данас
SP  - 658
EP  - 666
VL  - 70
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16143
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2022",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "О српским стилистичарима и стилистици од њеног почетка до данас",
pages = "658-666",
volume = "70",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16143"
}
Ратковић, Д.. (2022). О српским стилистичарима и стилистици од њеног почетка до данас. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 70(2), 658-666.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16143
Ратковић Д. О српским стилистичарима и стилистици од њеног почетка до данас. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2022;70(2):658-666.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16143 .
Ратковић, Драгана, "О српским стилистичарима и стилистици од њеног почетка до данас" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 70, no. 2 (2022):658-666,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16143 .

The Conceptual Sphere of Red Square in the Poetry of Aleksandar Petrov

Ратковић, Драгана

(Atlantis Press, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16132
AB  - Aleksandar Petrov, Serbian-Russian poet, novelist scholar and university professor, is a cosmopolitan rooted in two cultural traditions (Serbian and Russian). The conceptual sphere of HOMELAND assumes a special position in his poetry. The aim of this paper is to analyse the conceptual sphere of RED SQUARE, the heart of Moscow, in the poetic cycle bearing the same name, which was the first cycle Petrov wrote in Russian (1972) and in his poem “Poetry in an Empty Dress” (1973) written in Serbian. While the conceptual sphere of RUSSIA is positive, involving emotions and nostalgia, the conceptual sphere of the RED SQUARE is negative i.e. associated with the criticism of Soviet Communist rule. The Red Square refers to the specific, Soviet aspect of Russia rather than to the Russia reaching beyond transitory political ideologies.
PB  - Atlantis Press
T2  - Proceedings of the 2020 International Conference on Language, Communication and Culture Studies (ICLCCS 2020)
T1  - The Conceptual Sphere of Red Square in the Poetry of Aleksandar Petrov
SP  - 228
EP  - 233
DO  - 10.2991/assehr.k.210313.043
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16132
ER  - 
@inbook{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2021",
abstract = "Aleksandar Petrov, Serbian-Russian poet, novelist scholar and university professor, is a cosmopolitan rooted in two cultural traditions (Serbian and Russian). The conceptual sphere of HOMELAND assumes a special position in his poetry. The aim of this paper is to analyse the conceptual sphere of RED SQUARE, the heart of Moscow, in the poetic cycle bearing the same name, which was the first cycle Petrov wrote in Russian (1972) and in his poem “Poetry in an Empty Dress” (1973) written in Serbian. While the conceptual sphere of RUSSIA is positive, involving emotions and nostalgia, the conceptual sphere of the RED SQUARE is negative i.e. associated with the criticism of Soviet Communist rule. The Red Square refers to the specific, Soviet aspect of Russia rather than to the Russia reaching beyond transitory political ideologies.",
publisher = "Atlantis Press",
journal = "Proceedings of the 2020 International Conference on Language, Communication and Culture Studies (ICLCCS 2020)",
booktitle = "The Conceptual Sphere of Red Square in the Poetry of Aleksandar Petrov",
pages = "228-233",
doi = "10.2991/assehr.k.210313.043",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16132"
}
Ратковић, Д.. (2021). The Conceptual Sphere of Red Square in the Poetry of Aleksandar Petrov. in Proceedings of the 2020 International Conference on Language, Communication and Culture Studies (ICLCCS 2020)
Atlantis Press., 228-233.
https://doi.org/10.2991/assehr.k.210313.043
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16132
Ратковић Д. The Conceptual Sphere of Red Square in the Poetry of Aleksandar Petrov. in Proceedings of the 2020 International Conference on Language, Communication and Culture Studies (ICLCCS 2020). 2021;:228-233.
doi:10.2991/assehr.k.210313.043
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16132 .
Ратковић, Драгана, "The Conceptual Sphere of Red Square in the Poetry of Aleksandar Petrov" in Proceedings of the 2020 International Conference on Language, Communication and Culture Studies (ICLCCS 2020) (2021):228-233,
https://doi.org/10.2991/assehr.k.210313.043 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16132 .

Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11967
AB  - После воћарске лексике и терминологије едиција Монографије у
издању Института за српски језик САНУ постала је бoгатија за још једно
лексичко-терминолошко истраживање са мултидисциплинарног аспекта
који, поред традиционалног, обухвата и интердисциплинарни приступ.
Реч је о монографији Називи животиња у српском језику: семантичка и
лингвокултуролошка анализа Слободана Новокмета, научног сарадника
Института за српски језик САНУ, насталој на основу ауторове докторске
дисертације, одбрањене 2016. године на Филолошком факултету у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа
SP  - 262
EP  - 270
VL  - 77
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2021",
abstract = "После воћарске лексике и терминологије едиција Монографије у
издању Института за српски језик САНУ постала је бoгатија за још једно
лексичко-терминолошко истраживање са мултидисциплинарног аспекта
који, поред традиционалног, обухвата и интердисциплинарни приступ.
Реч је о монографији Називи животиња у српском језику: семантичка и
лингвокултуролошка анализа Слободана Новокмета, научног сарадника
Института за српски језик САНУ, насталој на основу ауторове докторске
дисертације, одбрањене 2016. године на Филолошком факултету у Београду под менторством проф. др Рајне Драгићевић.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа",
pages = "262-270",
volume = "77",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967"
}
Ратковић, Д. М.. (2021). Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 262-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967
Ратковић ДМ. Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):262-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967 .
Ратковић, Драгана М., "Слободан Новокмет : Називи животиња у српском језику: семантичка и лингвокултуролошка анализа" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):262-270,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11967 .

Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)

Ратковић, Драгана М.

(Vilnius : Vilniaus universiteto leidykla, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13107
AB  - Предмет рада представљају именице и именичке синтагме негативне експресивне тоналности којима се у пиротском говору примарно именују реалије из биљног света (биљке и њихови делови, појмови везани за обраду дрвета), а секундарно људи. У анализу су укључени и деривати јединица које припадају семантичком пољу ’фитоним’ и именичке синтагме чији придев има фитонимско значење. Корпус чине два речника пиротског говора: Новице Живковића [Живковић 1987] и Драгољуба Златковића [Златковић 2014; 2017]. Језичке јединице аутор анализира са лингвокултуролошког аспекта како би одговорио на следећа питања: (1) које људске особине, понашања и делања у пиротском говору иницирају негативну карактеризацију човека фитонимским пејоративима; (2) како таква именовања откривају оцењивачке параметре; (3) какав је однос између пејорације и лаудације на материјалу фитонимских експресива у именовању човека у пиротском говору и (4) у каквом су саодносу фитонимска пејорација човека у пиротском говору с истоврсним именовањима у савременом српском језику. Такав методолошки поступак омогућава (1) реконструкцију фитонимским пејоративима оцртане концептуализације човека као биљке у језичкој слици света и у традиционалној култури пиротског краја, а такође и (2) сагледавање релација и утврђивање (не)сличности са истим лексичко-семантичким средствима сазданом сликом света у савременом српском језику.
AB  - The subject of the paper are nouns and noun phrases of negative expressive tonality, which primarily name realities from the plant world (plants and their parts, terms related to wood processing), and secondarily people in the Pirot dialect. The analysis also includes derivatives of units that belong to the semantic field "phytonym" and noun phrases whose adjective has a phytonymic meaning. The corpus consists of two dictionaries of the Pirot dialect: Novica Živković [Živković 1987] and Dragoljub Zlatković [Zlatković 2014; 2017]. The author analyzes language units from the linguocultural aspect to answer the questions related to: (1) human characteristics, behaviors and actions in Pirot speech which initiate negative characterization of a person with a phytonymic pejoratives; (2) appointments that reveal evaluation parameters; (3) the relationship between pejoration and laudation on the material
of botanical vocabulary and terminology in naming the man in the Pirot dialect and (4) the relation of
the phytonymic pejoration of man in the Pirot dialect with the same names in the modern Serbian language.
Such a methodological procedure enables (1) reconstruction of the conceptualization of man as
a plant outlined by phytonymic
pejoratives in the linguistic picture of the world and in the traditional
culture of the Pirot region, as well as (2) consideration of relations and determination of (in) similarity
with the image of the world in the modern Serbian language developed by the same lexical-semantic
means.
AB  - Straipsnio tema yra daiktavardžiai, turintys neigiamą ekspresyvumą, kurie Piroto tarmėje
pirmiausia reiškia augalų pasaulio realijas (augalai ir jų dalys, terminai, susiję su medienos apdirbimu)
ir, antra, žmones. Tyrimas taip pat apima vedinius iš vienetų, priklausančių semantiniam laukui „fitonimas“,
ir žodžių junginius su būdvardžiais, turinčiais fitoniminę reikšmę. Korpusą sudaro du serbų
kalbos Piroto tarmės žodžynai: Novicos Živkovičios [Живковић 1987] ir Dragoliubo Zlatkovičiaus
[Златковић 2014; 2017]. Kalbos vienetai analizuojami lingvokultūrologijos aspektu, siekiant atsakyti
į šiuos klausimus: (1) kokios žmogaus savybės, elgesys ir veiksmai Piroto tarmėje inicijuoja neigiamą
asmens pavadinimą fitoniminiu pejoratyvu; (2) kaip tokie pavadinimai atskleidžia vertinimo parametrus;
(3) koks yra pažeminimo ir pagyrimo ryšys remiantis botanikos žodyno ir terminijos medžiaga,
įvardijant asmenį Piroto tarmėje ir (4) koks yra ryšys tarp fitoniminių asmens pejoratyvų Piroto tarmėje
ir tokių pat pavadinimų šiuolaikinėje bendrinėje serbų kalboje. Ši metodika leidžia (1) rekonstruoti
žmogaus kaip augalo konceptualizavimą, nubrėžtą Konicniminiais pejoratyvais pasaulio vaizdo kalboje
ir tradicinėje Piroto regiono kultūroje, taip pat (2) apsvarstyti ryšius ir nustatyti panašumus su
tomis pačiomis leksikinėmis-semantinėmis priemonėmis, kurias sukuria pasaulio vaizdas šiuolaikinėje
serbų kalboje.
PB  - Vilnius : Vilniaus universiteto leidykla
T2  - Slavistica Vilnensis
T1  - Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)
T1  - Phytonymic Pejorative Names for Men in the Pirot Speech (Linguocultural Aspect)
T1  - Fitoniminiai pejoratyviniai žmogaus pavadinimai Piroto tarmėje (lingvokultūrologijos aspektas)
SP  - 109
EP  - 124
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.15388/SlavViln.2021.66(2).74
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13107
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2021",
abstract = "Предмет рада представљају именице и именичке синтагме негативне експресивне тоналности којима се у пиротском говору примарно именују реалије из биљног света (биљке и њихови делови, појмови везани за обраду дрвета), а секундарно људи. У анализу су укључени и деривати јединица које припадају семантичком пољу ’фитоним’ и именичке синтагме чији придев има фитонимско значење. Корпус чине два речника пиротског говора: Новице Живковића [Живковић 1987] и Драгољуба Златковића [Златковић 2014; 2017]. Језичке јединице аутор анализира са лингвокултуролошког аспекта како би одговорио на следећа питања: (1) које људске особине, понашања и делања у пиротском говору иницирају негативну карактеризацију човека фитонимским пејоративима; (2) како таква именовања откривају оцењивачке параметре; (3) какав је однос између пејорације и лаудације на материјалу фитонимских експресива у именовању човека у пиротском говору и (4) у каквом су саодносу фитонимска пејорација човека у пиротском говору с истоврсним именовањима у савременом српском језику. Такав методолошки поступак омогућава (1) реконструкцију фитонимским пејоративима оцртане концептуализације човека као биљке у језичкој слици света и у традиционалној култури пиротског краја, а такође и (2) сагледавање релација и утврђивање (не)сличности са истим лексичко-семантичким средствима сазданом сликом света у савременом српском језику., The subject of the paper are nouns and noun phrases of negative expressive tonality, which primarily name realities from the plant world (plants and their parts, terms related to wood processing), and secondarily people in the Pirot dialect. The analysis also includes derivatives of units that belong to the semantic field "phytonym" and noun phrases whose adjective has a phytonymic meaning. The corpus consists of two dictionaries of the Pirot dialect: Novica Živković [Živković 1987] and Dragoljub Zlatković [Zlatković 2014; 2017]. The author analyzes language units from the linguocultural aspect to answer the questions related to: (1) human characteristics, behaviors and actions in Pirot speech which initiate negative characterization of a person with a phytonymic pejoratives; (2) appointments that reveal evaluation parameters; (3) the relationship between pejoration and laudation on the material
of botanical vocabulary and terminology in naming the man in the Pirot dialect and (4) the relation of
the phytonymic pejoration of man in the Pirot dialect with the same names in the modern Serbian language.
Such a methodological procedure enables (1) reconstruction of the conceptualization of man as
a plant outlined by phytonymic
pejoratives in the linguistic picture of the world and in the traditional
culture of the Pirot region, as well as (2) consideration of relations and determination of (in) similarity
with the image of the world in the modern Serbian language developed by the same lexical-semantic
means., Straipsnio tema yra daiktavardžiai, turintys neigiamą ekspresyvumą, kurie Piroto tarmėje
pirmiausia reiškia augalų pasaulio realijas (augalai ir jų dalys, terminai, susiję su medienos apdirbimu)
ir, antra, žmones. Tyrimas taip pat apima vedinius iš vienetų, priklausančių semantiniam laukui „fitonimas“,
ir žodžių junginius su būdvardžiais, turinčiais fitoniminę reikšmę. Korpusą sudaro du serbų
kalbos Piroto tarmės žodžynai: Novicos Živkovičios [Живковић 1987] ir Dragoliubo Zlatkovičiaus
[Златковић 2014; 2017]. Kalbos vienetai analizuojami lingvokultūrologijos aspektu, siekiant atsakyti
į šiuos klausimus: (1) kokios žmogaus savybės, elgesys ir veiksmai Piroto tarmėje inicijuoja neigiamą
asmens pavadinimą fitoniminiu pejoratyvu; (2) kaip tokie pavadinimai atskleidžia vertinimo parametrus;
(3) koks yra pažeminimo ir pagyrimo ryšys remiantis botanikos žodyno ir terminijos medžiaga,
įvardijant asmenį Piroto tarmėje ir (4) koks yra ryšys tarp fitoniminių asmens pejoratyvų Piroto tarmėje
ir tokių pat pavadinimų šiuolaikinėje bendrinėje serbų kalboje. Ši metodika leidžia (1) rekonstruoti
žmogaus kaip augalo konceptualizavimą, nubrėžtą Konicniminiais pejoratyvais pasaulio vaizdo kalboje
ir tradicinėje Piroto regiono kultūroje, taip pat (2) apsvarstyti ryšius ir nustatyti panašumus su
tomis pačiomis leksikinėmis-semantinėmis priemonėmis, kurias sukuria pasaulio vaizdas šiuolaikinėje
serbų kalboje.",
publisher = "Vilnius : Vilniaus universiteto leidykla",
journal = "Slavistica Vilnensis",
title = "Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект), Phytonymic Pejorative Names for Men in the Pirot Speech (Linguocultural Aspect), Fitoniminiai pejoratyviniai žmogaus pavadinimai Piroto tarmėje (lingvokultūrologijos aspektas)",
pages = "109-124",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.15388/SlavViln.2021.66(2).74",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13107"
}
Ратковић, Д. М.. (2021). Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект). in Slavistica Vilnensis
Vilnius : Vilniaus universiteto leidykla., 66(2), 109-124.
https://doi.org/10.15388/SlavViln.2021.66(2).74
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13107
Ратковић ДМ. Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект). in Slavistica Vilnensis. 2021;66(2):109-124.
doi:10.15388/SlavViln.2021.66(2).74
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13107 .
Ратковић, Драгана М., "Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)" in Slavistica Vilnensis, 66, no. 2 (2021):109-124,
https://doi.org/10.15388/SlavViln.2021.66(2).74 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13107 .
1

Милош Ковачевић. Кроз синтаксу српскога језика

Ратковић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12764
AB  - Најновија књига Милоша Ковачевића, која нoси назив Кроз синтаксу српскога језика, представља хрестоматију шеснаест радова из области синтаксе савременог српског језика. Предмет проучавања чине сложене синтаксеме, синтагме и реченице српског језика као јединице свих нивоа синтаксичке структуре односно обе синтаксичке категорије (категорије конструкције и категорије реда речи). Сви радови, сем једног, већ су објављени (један 2012. године, остали у периоду 2018–2020. г.). Од тога је две трећине њих за ову прилику проширено, тако да се могу сматрати наставком ауторових досадашњих истраживања на дате теме. Садржај књиге структурисан је у три поглавља: О синтаксемама и синтагмама (стр. 11–249), О реченицама и исказима (стр. 251–329) и О реду ријечи (стр. 331–378). Књига садржи још: Уводно слово (стр. 7–9), Библиографску забиљешку (стр. 379–380), Регистар имена (стр. 381–387) и текст О аутору (стр. 388–391).
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Милош Ковачевић. Кроз синтаксу српскога језика
SP  - 253
EP  - 263
VL  - 64
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12764
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2021",
abstract = "Најновија књига Милоша Ковачевића, која нoси назив Кроз синтаксу српскога језика, представља хрестоматију шеснаест радова из области синтаксе савременог српског језика. Предмет проучавања чине сложене синтаксеме, синтагме и реченице српског језика као јединице свих нивоа синтаксичке структуре односно обе синтаксичке категорије (категорије конструкције и категорије реда речи). Сви радови, сем једног, већ су објављени (један 2012. године, остали у периоду 2018–2020. г.). Од тога је две трећине њих за ову прилику проширено, тако да се могу сматрати наставком ауторових досадашњих истраживања на дате теме. Садржај књиге структурисан је у три поглавља: О синтаксемама и синтагмама (стр. 11–249), О реченицама и исказима (стр. 251–329) и О реду ријечи (стр. 331–378). Књига садржи још: Уводно слово (стр. 7–9), Библиографску забиљешку (стр. 379–380), Регистар имена (стр. 381–387) и текст О аутору (стр. 388–391).",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Милош Ковачевић. Кроз синтаксу српскога језика",
pages = "253-263",
volume = "64",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12764"
}
Ратковић, Д.. (2021). Милош Ковачевић. Кроз синтаксу српскога језика. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 64(2), 253-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12764
Ратковић Д. Милош Ковачевић. Кроз синтаксу српскога језика. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2021;64(2):253-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12764 .
Ратковић, Драгана, "Милош Ковачевић. Кроз синтаксу српскога језика" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 64, no. 2 (2021):253-263,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12764 .

Лексема погода у српском језику

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11861
AB  - У раду се анализира именица погода у српском језику са циљем
преиспитивања њеног порекла и њене лексикографске обраде, тј. да ли је
позајмљена из руског и да ли је треба раздвајати у хомониме, како се то чини
у неким лексикографским изворима.
AB  - В работе анализируется существительное погода в сербском языке в целях пересмотра ее происхождения и ее лексикографической обработки, т. е.
рассматривается произошла ли она из русского языка и следует ли выделять
ее в омонимы, как показано в некоторых существующих лексикографических
источниках. Автор считает, что квалификатор „(согласно рус. погода)“ надо
употреблять только в семантических реализациях, реферирующих к погоде,
погодным условиям, а также что методологически обосновано не разделять
данную лексему в омонимы.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лексема погода у српском језику
T1  - Лексема погода в сербском языке
SP  - 81
EP  - 91
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализира именица погода у српском језику са циљем
преиспитивања њеног порекла и њене лексикографске обраде, тј. да ли је
позајмљена из руског и да ли је треба раздвајати у хомониме, како се то чини
у неким лексикографским изворима., В работе анализируется существительное погода в сербском языке в целях пересмотра ее происхождения и ее лексикографической обработки, т. е.
рассматривается произошла ли она из русского языка и следует ли выделять
ее в омонимы, как показано в некоторых существующих лексикографических
источниках. Автор считает, что квалификатор „(согласно рус. погода)“ надо
употреблять только в семантических реализациях, реферирующих к погоде,
погодным условиям, а также что методологически обосновано не разделять
данную лексему в омонимы.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лексема погода у српском језику, Лексема погода в сербском языке",
pages = "81-91",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861"
}
Ратковић, Д. М.. (2021). Лексема погода у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861
Ратковић ДМ. Лексема погода у српском језику. in Наш језик. 2021;52(1):81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861 .
Ратковић, Драгана М., "Лексема погода у српском језику" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):81-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861 .

Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија

Ратковић, Драгана

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет и др., 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16130
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет и др.
T2  - Српски језик
T1  - Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија
SP  - 731
EP  - 737
VL  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16130
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2020",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет и др.",
journal = "Српски језик",
title = "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија",
pages = "731-737",
volume = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16130"
}
Ратковић, Д.. (2020). Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет и др.., 25, 731-737.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16130
Ратковић Д. Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. in Српски језик. 2020;25:731-737.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16130 .
Ратковић, Драгана, "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија" in Српски језик, 25 (2020):731-737,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16130 .

Творбени дијалектизми у Горском вијенцу

Ратковић, Драгана

(Београд : Филолошки факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16133
AB  - У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с творбом речи у Горском вијен-
цу. Дате појаве се разматрају са аспекта њиховог односа са књижевнојезичком
нормом која се у Његошево време налазила у фази формирања, распрострање-
ности у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу
чини критичко издање Горског вијенца Радмила Маројевића из 2005. г.
AB  - Derivational dialectisms in The Mountain Wreath have their origin in prefixation and
suffixation, and they belong to the category of root and prosodic alternations.
Prefixal and suffixal derivation resulted in the dialectal forms of nominals, adverbials
and verbals.
The prefixal forms include: stanak, prekrvnik, premjena, satvar; uprijekrst; ošćeti,
and the suffixal ones include: branič, desečar, izgub; konjuška, ostrota, povukuša, razvala,
slavlja, ćeskota; prebistren, neobuzdni, nepobjedan; uprav; umučati, oslačati; razmišljavati,
puštavati, spuštavati se, klikovati, zapitovati, povukovati se, dovukivati, dovukovati.
Root alternation is illustrated by the noun žnjetva, and prosodic alternations by the
verbs: puštati, „pustiti” (release), oblačiti „obući” (clothe), viđati „videti” (see), čujati
„čuti” (hear), opuštati se „prepustiti se” (let go).
The analysed derivational dialectisms can be divided into three groups:
1) the forms which used to be dialectal at the beginning of standard language formation,
and were given standard status in the contemporary language: premjena, stanak,
prekrvnik, uprijekrst, branič, povukuša, razvala, tjeskota, nepobjedan, uprav, oslačati,
klikovati, spuštavati se;
2) the forms which which used to be standard at the beginning of standard language
formation and lost that status in the contemporary language: desečar, puštavati,
razmišljavati, puštati „pustiti”;
3) the forms which were dialectal both at the beginning of standard language formation
and in the contemporary language: ošćeti, izgub, konjuška, ostrota, prebistren,
umučati, zapitovati, povukovati se, dovukivati, dovukovati, žnjetva, oblačiti „obući”, viđati
„videti”, opuštati se „(pre)pustiti se”, čujati „čuti”. The noun ostrota is also qualified as an
archaism in the contemporary language, and slavlja and neobuzdni are considered archaic
forms only.
From the dialectological standpoint, the given forms have a general ijekavijan character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: both in Old Montenegrin and Eastern
Herzegovinian. The exceptions are: prekrvnik, ošćeti, izgub, which were not confirmed in
the progressive speeches based on the descriptive and dialectological dictionaries and the
relevant dialectological literature.
Some dialectal forms alternate with standard derivational forms. They are: stanak
(besides sastanak), premjena (besides promijeniti), satvar (besides stvar), prebistren (besides
bistar), uprav (besides upravo), puštavati (besides puštati), viđati (besides viđeti/vidjeti),
čujati (besides čuti).
The use of dialectal forms also demonstrates a versifying, and in a way, stylistic function.
The vowel supplements the syllabic structure of the first or second hemistichs, which
is the main reason for using the particular forms in the poetic work.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Творбени дијалектизми у Горском вијенцу
T1  - Derivational Dialectisms in The Mountain Wreath
SP  - 457
EP  - 472
VL  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с творбом речи у Горском вијен-
цу. Дате појаве се разматрају са аспекта њиховог односа са књижевнојезичком
нормом која се у Његошево време налазила у фази формирања, распрострање-
ности у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу
чини критичко издање Горског вијенца Радмила Маројевића из 2005. г., Derivational dialectisms in The Mountain Wreath have their origin in prefixation and
suffixation, and they belong to the category of root and prosodic alternations.
Prefixal and suffixal derivation resulted in the dialectal forms of nominals, adverbials
and verbals.
The prefixal forms include: stanak, prekrvnik, premjena, satvar; uprijekrst; ošćeti,
and the suffixal ones include: branič, desečar, izgub; konjuška, ostrota, povukuša, razvala,
slavlja, ćeskota; prebistren, neobuzdni, nepobjedan; uprav; umučati, oslačati; razmišljavati,
puštavati, spuštavati se, klikovati, zapitovati, povukovati se, dovukivati, dovukovati.
Root alternation is illustrated by the noun žnjetva, and prosodic alternations by the
verbs: puštati, „pustiti” (release), oblačiti „obući” (clothe), viđati „videti” (see), čujati
„čuti” (hear), opuštati se „prepustiti se” (let go).
The analysed derivational dialectisms can be divided into three groups:
1) the forms which used to be dialectal at the beginning of standard language formation,
and were given standard status in the contemporary language: premjena, stanak,
prekrvnik, uprijekrst, branič, povukuša, razvala, tjeskota, nepobjedan, uprav, oslačati,
klikovati, spuštavati se;
2) the forms which which used to be standard at the beginning of standard language
formation and lost that status in the contemporary language: desečar, puštavati,
razmišljavati, puštati „pustiti”;
3) the forms which were dialectal both at the beginning of standard language formation
and in the contemporary language: ošćeti, izgub, konjuška, ostrota, prebistren,
umučati, zapitovati, povukovati se, dovukivati, dovukovati, žnjetva, oblačiti „obući”, viđati
„videti”, opuštati se „(pre)pustiti se”, čujati „čuti”. The noun ostrota is also qualified as an
archaism in the contemporary language, and slavlja and neobuzdni are considered archaic
forms only.
From the dialectological standpoint, the given forms have a general ijekavijan character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: both in Old Montenegrin and Eastern
Herzegovinian. The exceptions are: prekrvnik, ošćeti, izgub, which were not confirmed in
the progressive speeches based on the descriptive and dialectological dictionaries and the
relevant dialectological literature.
Some dialectal forms alternate with standard derivational forms. They are: stanak
(besides sastanak), premjena (besides promijeniti), satvar (besides stvar), prebistren (besides
bistar), uprav (besides upravo), puštavati (besides puštati), viđati (besides viđeti/vidjeti),
čujati (besides čuti).
The use of dialectal forms also demonstrates a versifying, and in a way, stylistic function.
The vowel supplements the syllabic structure of the first or second hemistichs, which
is the main reason for using the particular forms in the poetic work.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Творбени дијалектизми у Горском вијенцу, Derivational Dialectisms in The Mountain Wreath",
pages = "457-472",
volume = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133"
}
Ратковић, Д.. (2020). Творбени дијалектизми у Горском вијенцу. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 25, 457-472.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133
Ратковић Д. Творбени дијалектизми у Горском вијенцу. in Српски језик. 2020;25:457-472.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133 .
Ратковић, Драгана, "Творбени дијалектизми у Горском вијенцу" in Српски језик, 25 (2020):457-472,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16133 .

Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова

Ратковић, Драгана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12182
AB  - Анализ концепта дом в поэтическом дискурсе А. Петрова, выполненный в когнитивном и этнолингвистическом аспектах, показывает
этого поэта как представителя сербского лингвокультурного общества
с элементами эмигрантского и космополитического. Языковым и стилистическим параметрам профилирования этого концепта в его поэтическом дискурсе в значительной мере соответствуют эквиваленты
среди параметров, профилирующих концепт ДОМ в сербском языке и
культуре, в сербском литературном и религиозном дискурсе. В поэтическом дискурсе А. Петрова концепт ДОМ основан на лексико-семантическом, словообразовательном, синтагматико-парадигматическом и
текстовом потенциалах лексем дом и кућа (у Петрова еще и лексемы
стан); он представлен на основании физических, функциональных, общественных, аксиологических и эмоциональных параметров; в то же
время благодаря стилистическому варьированию нейтрализуются или
ликвидируются некоторые оппозиции, значимые для стереотипизации
названного культурного концепта: «свой – чужой», «жизнь – смерть»,
«внутреннее пространство – внешнее пространство»; стилистический
диапазон в профилировании этого концепта основан на индивидуальной точке зрения и личной перспективе автора: проаналированный
концепт разделяет концептосферу с понятием РОДИНА, причем у Петрова родина национально охарактеризована: Сербия, Россия и Израиль
; в позиции целевых доменов выступают понятия ʼцерковьʼ, ʼмогилаʼ,
ʼжизнь после смертиʼ, ʼдушаʼ, ʼлитератураʼ, а когнитивной базой служат «смерть», «(безграничное) пространство», «идеология», «спасение
от гибели», «жизнь». При толковании СЕРБСКОЙ ЦЕРКВИ как ДОМА значительна роль колокола.
Оппозиция «свой – чужой» и «внутреннее пространство – внешнее пространство» характерная для концептуального поля ДОМ, в поэзии А. Петрова подчеркивает ценности закрытого, удобного, внутреннего пространства и личного обладания, ощущения этого пространства
как своего, в связи с чем дом на родине оценивается положительно, как
свой, а дом за границей или дом как общественный институт – отрицательно, как чужой.
Поэзия Александра Петрова разворачивает несколько типов перспективы, взглядов самого поэта на свою родину. В этой поэзии, широкоплановой, космополитической по своей ориентации, сложно определить опорную (базовую) точку в концептуализации родины поэта с
учетом того, что вся его поэзия космополитически ориентирована. Однако на основании внимательного анализа его поэтического дискурса
с учетом точки зрения и перспективы все же можно выделить три профиля родины поэта.
Наиболее разработан мотив Сербии как родины поэта, которая в
стихотворениях выступает в виде категории с множеством измерений,
со всеми аспектами, характерными для языковой картины мира носителей сербского языка (физический, социальный, культурный, исторический, религиозный, эмоциональный).
В качестве отдельного профиля родины поэта в рамках концепта
СЕРБИЯ как РОДИНА выделяется точка зрения «иного», «чужого», «внешнего» на его родину. На контрасте точек зрения своего и чужого реализуется эмоциональный профиль.
Следующий концепт – «потерянная родина», Россия, которая в
восприятии поэта идеализируется, здесь наиболее сильны эмотивный,
культурный и исторический аспекты.
Третья родина – это Итака как место сосредоточения духовности;
в его основе – Гомер, М. Црнянский и К. Кавафис, оно есть почти у
каждого художника, поэт. Итака фигурирует как идеальный концепт РОДИНЫ, где наиболее выделяется экзистенциальный аспект. В отличие от
базовых концептов «национальной родины», основанных на оппозиции
«свой – чужой», здесь нет физических аспектов. Концепт этой родины
основан на метафоре РОДИНА – это я и на базовой оппозиции «жизнь
– смерть», берущей свое начало в базовой сербской лингвокультуре, в
которой концепт РОДИНА также основан на оппозиции «жизнь – смерть».
Итака – это духовное пространство, в котором обитает поэт. Это домен
личного познания самого себя, пространство, которое отождествляется 
с кладбищем и смертью. Итака – это крайняя точка жизненного, духовного пути, на котором поэт должен исполнить свою миссию.
С учетом того, что значительную часть жизнь А. Петров провел
за пределами родины (как Сербии, так и России), концепты двух этих
стран реализуются из перспективы иностранца, гостя. Две эти родины
он рассматривает в период своего временного пребывания в Америке,
Китае, Японии и Израиле, при этом заметно влияние «чужого», «иностранного» в восприятии родины.
Концепт РОДИНЫ Израиля реализован в одном стихотворении. В
поэзии А. Петрова представлен мотив блуждания евреев, их страданий
и возвращения на родину. В этом заметна параллель с личной судьбой.
Евреи, как и поэт, провели большую часть жизни за пределами родины,
тоскуя по ней. У поэта ностальгия еще более глубокая, потому что он
тоскует не только по родине, где родился сам, т. е. по Сербии, но и по
той родине, откуда его родители – по России. Израиль – это потерянная
и обретенная родина, как и Россия для поэта.
AB  - Analysis of the concept of HOME in the poetic discourse of A. Petrov, derived
from the cognitive and ethnolinguistic theoretical-methodological aspect,
illuminates this poet as a member of the Serbian linguistic and cultural
community with elements of emigration and cosmopolitanism. The linguistic
and stylistic parameters of profi ling a given concept in his poetic discourse
largely have equivalents in the parameters that profi le the concept of HOME
in the Serbian language and culture as well as the Serbian literary and religious
discourse. As for Petrovʼs poetic discourse, the concept of HOME is also
based on the lexical-semantic, creative, syntagmatic-paradigmatic and textual
potential of the lexemes home and house (in Petrovʼs case also the lexeme
fl at); it is presented on the basis of physical, functional, social, axiological
and emotional parameters; while stylistic variation neutralises or abolishes
some of the oppositions relevant to the stereotyping of this cultural concept:
‘oneʼs own – otherʼsʼ, ‘life – deathʼ, ‘inner space – outer spaceʼ; stylistic
achievements in profi ling a given concept are based on the individual point
of view and personal perspective of the author; the analysed concept shares
the conceptosphere with the term HOMELAND, where Peterʼs homeland is nationally
defi ned as: Serbia, Russia and Israel; the terms ‘churchʼ, ‘graveʼ,
‘life after deathʼ, ‘soulʼ, ‘literatureʼ appear in the position of target domains,
and ‘deathʼ, ‘(boundless) spaceʼ, ‘ideologyʼ, ‘salvation from ruinʼ, ‘lifeʼ occur
in the position of source domains:; the bell plays a signifi cant role in the
understanding of the SERBIAN CHURCH as HOME.
The opposition ‘oneʼs own – otherʼsʼ and ‘inner space – outer spaceʼ,
characteristic of the conceptual fi eld of HOME, in the poetry of A. Petrov emphasises
the values of closed, comfortable, intimate space and personal pos session, the property of that space, which is why a home in the homeland is
valued positively, as oneʼs own, and a home abroad or a home as a social
institution negatively, as otherʼs.
The poetry of Aleksandar Petrov shows more perspectives of the poet
himself on his homeland. In this poetry, which is comprehensive, cosmopolitan
in its orientation, it is diffi cult to determine a strong (basic) point in the
conceptualization of the poetic homeland, considering that his entire poetry
is of cosmopolitan orientation. However, based on a careful analysis of his
poetic discourse with regard to the point of view and perspective, three profi
les of the poetʼs homelands can still be distinguished. Serbia is recognised
as the most elaborate motif as the poetʼs homeland, which is presented in the
poems as a multidimensional category with all aspects that are characteristic
of the linguistic picture of the world of Serbian language speakers (physical,
social, cultural, historical, religious, emotional).
As a special profi le of the poetʼs homeland within the concept of SERBIA
AS A HOMELAND, the point of view of the ‘otherʼ, ‘foreignʼ, ‘externalʼ to his
homeland stands out. As for the contrast of the points of view of ‘oneʼs ownʼ
and ‘otherʼsʼ, an emotional profi le is realised.
The next concept is ‘homeland lostʼ, Russia, which, in the poetʼs view,
is idealised and where the emotional, cultural and historical aspects are most
pronounced.
The third homeland is Ithaca as a spiritual abode, created on the basis
of Homer, M. Crnjanski and C. Cavafy, immanent to almost every artist,
poet. It exists as an ideal concept of HOMELAND, where the existential aspect
is the most prominent. Unlike the basic concepts of the ‘national homelandʼ,
which are based on the opposition ‘oneʼs own – otherʼsʼ, there are no physical
aspects here. The concept of that homeland is based on the metaphor
HOMELAND – IT IS ME, and on the basic opposition ‘life – deathʼ, which derives
from the basic Serbian linguistic culture, in which the concept of HOMELAND
is also based on the opposition ‘life – deathʼ. Ithaca is a spiritual space in
which a poet lives. It is the domain of personal self-knowledge, a space that
is identifi ed with the cemetery and death. Ithaca is the end point of the life
and spiritual path, on which the poet should complete his mission.
Since he spent a large part of his life outside the homelands of both
Serbia and Russia, the concepts of these two countries are realised from the
perspective of a stranger, a guest. He sees these two homelands during his
temporary stay in America, China, Japan and Israel, during which the infl uence
of ‘otherʼsʼ, ‘foreignʼ in the perception of the homeland is noticed. 
The concept of the HOMELAND OF ISRAEL is realised in one poem. The
motif of Jewish wandering, suffering and returning to the homeland is present
in Petrovʼs poetry. This refl ects a parallel with personal destiny. Jews,
like the poet, spent most of their lives abroad, longing for their homeland.
The poetʼs nostalgia goes deeper because he longs not only for the homeland
where he was born, Serbia, but also for the birthplace of his parents, Russia.
Israel is a lost and found homeland, just like Russia is for a poet.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова
T1  - Поэт и эмиграция : Концептосферы ʻдомʼ и ʻродинаʼ в поэзии Александра Петрова
T1  - The Poet and Emigration : The Conceptosphere of ʻhomeʼ and ʻhomelandʼ in the Poetry of Aleksandar Petrov
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12182
ER  - 
@book{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "Анализ концепта дом в поэтическом дискурсе А. Петрова, выполненный в когнитивном и этнолингвистическом аспектах, показывает
этого поэта как представителя сербского лингвокультурного общества
с элементами эмигрантского и космополитического. Языковым и стилистическим параметрам профилирования этого концепта в его поэтическом дискурсе в значительной мере соответствуют эквиваленты
среди параметров, профилирующих концепт ДОМ в сербском языке и
культуре, в сербском литературном и религиозном дискурсе. В поэтическом дискурсе А. Петрова концепт ДОМ основан на лексико-семантическом, словообразовательном, синтагматико-парадигматическом и
текстовом потенциалах лексем дом и кућа (у Петрова еще и лексемы
стан); он представлен на основании физических, функциональных, общественных, аксиологических и эмоциональных параметров; в то же
время благодаря стилистическому варьированию нейтрализуются или
ликвидируются некоторые оппозиции, значимые для стереотипизации
названного культурного концепта: «свой – чужой», «жизнь – смерть»,
«внутреннее пространство – внешнее пространство»; стилистический
диапазон в профилировании этого концепта основан на индивидуальной точке зрения и личной перспективе автора: проаналированный
концепт разделяет концептосферу с понятием РОДИНА, причем у Петрова родина национально охарактеризована: Сербия, Россия и Израиль
; в позиции целевых доменов выступают понятия ʼцерковьʼ, ʼмогилаʼ,
ʼжизнь после смертиʼ, ʼдушаʼ, ʼлитератураʼ, а когнитивной базой служат «смерть», «(безграничное) пространство», «идеология», «спасение
от гибели», «жизнь». При толковании СЕРБСКОЙ ЦЕРКВИ как ДОМА значительна роль колокола.
Оппозиция «свой – чужой» и «внутреннее пространство – внешнее пространство» характерная для концептуального поля ДОМ, в поэзии А. Петрова подчеркивает ценности закрытого, удобного, внутреннего пространства и личного обладания, ощущения этого пространства
как своего, в связи с чем дом на родине оценивается положительно, как
свой, а дом за границей или дом как общественный институт – отрицательно, как чужой.
Поэзия Александра Петрова разворачивает несколько типов перспективы, взглядов самого поэта на свою родину. В этой поэзии, широкоплановой, космополитической по своей ориентации, сложно определить опорную (базовую) точку в концептуализации родины поэта с
учетом того, что вся его поэзия космополитически ориентирована. Однако на основании внимательного анализа его поэтического дискурса
с учетом точки зрения и перспективы все же можно выделить три профиля родины поэта.
Наиболее разработан мотив Сербии как родины поэта, которая в
стихотворениях выступает в виде категории с множеством измерений,
со всеми аспектами, характерными для языковой картины мира носителей сербского языка (физический, социальный, культурный, исторический, религиозный, эмоциональный).
В качестве отдельного профиля родины поэта в рамках концепта
СЕРБИЯ как РОДИНА выделяется точка зрения «иного», «чужого», «внешнего» на его родину. На контрасте точек зрения своего и чужого реализуется эмоциональный профиль.
Следующий концепт – «потерянная родина», Россия, которая в
восприятии поэта идеализируется, здесь наиболее сильны эмотивный,
культурный и исторический аспекты.
Третья родина – это Итака как место сосредоточения духовности;
в его основе – Гомер, М. Црнянский и К. Кавафис, оно есть почти у
каждого художника, поэт. Итака фигурирует как идеальный концепт РОДИНЫ, где наиболее выделяется экзистенциальный аспект. В отличие от
базовых концептов «национальной родины», основанных на оппозиции
«свой – чужой», здесь нет физических аспектов. Концепт этой родины
основан на метафоре РОДИНА – это я и на базовой оппозиции «жизнь
– смерть», берущей свое начало в базовой сербской лингвокультуре, в
которой концепт РОДИНА также основан на оппозиции «жизнь – смерть».
Итака – это духовное пространство, в котором обитает поэт. Это домен
личного познания самого себя, пространство, которое отождествляется 
с кладбищем и смертью. Итака – это крайняя точка жизненного, духовного пути, на котором поэт должен исполнить свою миссию.
С учетом того, что значительную часть жизнь А. Петров провел
за пределами родины (как Сербии, так и России), концепты двух этих
стран реализуются из перспективы иностранца, гостя. Две эти родины
он рассматривает в период своего временного пребывания в Америке,
Китае, Японии и Израиле, при этом заметно влияние «чужого», «иностранного» в восприятии родины.
Концепт РОДИНЫ Израиля реализован в одном стихотворении. В
поэзии А. Петрова представлен мотив блуждания евреев, их страданий
и возвращения на родину. В этом заметна параллель с личной судьбой.
Евреи, как и поэт, провели большую часть жизни за пределами родины,
тоскуя по ней. У поэта ностальгия еще более глубокая, потому что он
тоскует не только по родине, где родился сам, т. е. по Сербии, но и по
той родине, откуда его родители – по России. Израиль – это потерянная
и обретенная родина, как и Россия для поэта., Analysis of the concept of HOME in the poetic discourse of A. Petrov, derived
from the cognitive and ethnolinguistic theoretical-methodological aspect,
illuminates this poet as a member of the Serbian linguistic and cultural
community with elements of emigration and cosmopolitanism. The linguistic
and stylistic parameters of profi ling a given concept in his poetic discourse
largely have equivalents in the parameters that profi le the concept of HOME
in the Serbian language and culture as well as the Serbian literary and religious
discourse. As for Petrovʼs poetic discourse, the concept of HOME is also
based on the lexical-semantic, creative, syntagmatic-paradigmatic and textual
potential of the lexemes home and house (in Petrovʼs case also the lexeme
fl at); it is presented on the basis of physical, functional, social, axiological
and emotional parameters; while stylistic variation neutralises or abolishes
some of the oppositions relevant to the stereotyping of this cultural concept:
‘oneʼs own – otherʼsʼ, ‘life – deathʼ, ‘inner space – outer spaceʼ; stylistic
achievements in profi ling a given concept are based on the individual point
of view and personal perspective of the author; the analysed concept shares
the conceptosphere with the term HOMELAND, where Peterʼs homeland is nationally
defi ned as: Serbia, Russia and Israel; the terms ‘churchʼ, ‘graveʼ,
‘life after deathʼ, ‘soulʼ, ‘literatureʼ appear in the position of target domains,
and ‘deathʼ, ‘(boundless) spaceʼ, ‘ideologyʼ, ‘salvation from ruinʼ, ‘lifeʼ occur
in the position of source domains:; the bell plays a signifi cant role in the
understanding of the SERBIAN CHURCH as HOME.
The opposition ‘oneʼs own – otherʼsʼ and ‘inner space – outer spaceʼ,
characteristic of the conceptual fi eld of HOME, in the poetry of A. Petrov emphasises
the values of closed, comfortable, intimate space and personal pos session, the property of that space, which is why a home in the homeland is
valued positively, as oneʼs own, and a home abroad or a home as a social
institution negatively, as otherʼs.
The poetry of Aleksandar Petrov shows more perspectives of the poet
himself on his homeland. In this poetry, which is comprehensive, cosmopolitan
in its orientation, it is diffi cult to determine a strong (basic) point in the
conceptualization of the poetic homeland, considering that his entire poetry
is of cosmopolitan orientation. However, based on a careful analysis of his
poetic discourse with regard to the point of view and perspective, three profi
les of the poetʼs homelands can still be distinguished. Serbia is recognised
as the most elaborate motif as the poetʼs homeland, which is presented in the
poems as a multidimensional category with all aspects that are characteristic
of the linguistic picture of the world of Serbian language speakers (physical,
social, cultural, historical, religious, emotional).
As a special profi le of the poetʼs homeland within the concept of SERBIA
AS A HOMELAND, the point of view of the ‘otherʼ, ‘foreignʼ, ‘externalʼ to his
homeland stands out. As for the contrast of the points of view of ‘oneʼs ownʼ
and ‘otherʼsʼ, an emotional profi le is realised.
The next concept is ‘homeland lostʼ, Russia, which, in the poetʼs view,
is idealised and where the emotional, cultural and historical aspects are most
pronounced.
The third homeland is Ithaca as a spiritual abode, created on the basis
of Homer, M. Crnjanski and C. Cavafy, immanent to almost every artist,
poet. It exists as an ideal concept of HOMELAND, where the existential aspect
is the most prominent. Unlike the basic concepts of the ‘national homelandʼ,
which are based on the opposition ‘oneʼs own – otherʼsʼ, there are no physical
aspects here. The concept of that homeland is based on the metaphor
HOMELAND – IT IS ME, and on the basic opposition ‘life – deathʼ, which derives
from the basic Serbian linguistic culture, in which the concept of HOMELAND
is also based on the opposition ‘life – deathʼ. Ithaca is a spiritual space in
which a poet lives. It is the domain of personal self-knowledge, a space that
is identifi ed with the cemetery and death. Ithaca is the end point of the life
and spiritual path, on which the poet should complete his mission.
Since he spent a large part of his life outside the homelands of both
Serbia and Russia, the concepts of these two countries are realised from the
perspective of a stranger, a guest. He sees these two homelands during his
temporary stay in America, China, Japan and Israel, during which the infl uence
of ‘otherʼsʼ, ‘foreignʼ in the perception of the homeland is noticed. 
The concept of the HOMELAND OF ISRAEL is realised in one poem. The
motif of Jewish wandering, suffering and returning to the homeland is present
in Petrovʼs poetry. This refl ects a parallel with personal destiny. Jews,
like the poet, spent most of their lives abroad, longing for their homeland.
The poetʼs nostalgia goes deeper because he longs not only for the homeland
where he was born, Serbia, but also for the birthplace of his parents, Russia.
Israel is a lost and found homeland, just like Russia is for a poet.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, Поэт и эмиграция : Концептосферы ʻдомʼ и ʻродинаʼ в поэзии Александра Петрова, The Poet and Emigration : The Conceptosphere of ʻhomeʼ and ʻhomelandʼ in the Poetry of Aleksandar Petrov",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12182"
}
Ратковић, Д.. (2020). Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12182
Ратковић Д. Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12182 .
Ратковић, Драгана, "Песник и емиграција : концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12182 .

Вуков речник и српска култура

Ратковић, Драгана

(Београд : Институт за књижевност и уметност, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12969
AB  - У ери филолошких проучавања с аспекта културе појавила се
књига која привлачи пажњу научне јавности из више разлога, а
првенствено из три. Један је тај што је ова монографија настала из
пера Зоје Карановић, дугогодишњег професора Народне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, врсног фолклористе
и искусног сакупљача народних умотворина на терену, други – што
је научница за предмет проучавања одабрала једну од најзначајнијих књига српске културе, Српски рјечник Вука Караџића, док је
трећи разлог несумњиво тај што је за предмет проучавања одабрана
лексика која, колико нам је познато, са културног аспекта до сада
није довољно разматрана или није сасвим адекватно интерпретирана (то се односи пре свега на биљну и опсцену лексику).
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
T2  - Књижевна историја
T1  - Вуков речник и српска култура
SP  - 273
EP  - 278
VL  - 52
IS  - 172
DO  - 10.18485/kis.2020.52.172.15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12969
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "У ери филолошких проучавања с аспекта културе појавила се
књига која привлачи пажњу научне јавности из више разлога, а
првенствено из три. Један је тај што је ова монографија настала из
пера Зоје Карановић, дугогодишњег професора Народне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, врсног фолклористе
и искусног сакупљача народних умотворина на терену, други – што
је научница за предмет проучавања одабрала једну од најзначајнијих књига српске културе, Српски рјечник Вука Караџића, док је
трећи разлог несумњиво тај што је за предмет проучавања одабрана
лексика која, колико нам је познато, са културног аспекта до сада
није довољно разматрана или није сасвим адекватно интерпретирана (то се односи пре свега на биљну и опсцену лексику).",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност",
journal = "Књижевна историја",
title = "Вуков речник и српска култура",
pages = "273-278",
volume = "52",
number = "172",
doi = "10.18485/kis.2020.52.172.15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12969"
}
Ратковић, Д.. (2020). Вуков речник и српска култура. in Књижевна историја
Београд : Институт за књижевност и уметност., 52(172), 273-278.
https://doi.org/10.18485/kis.2020.52.172.15
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12969
Ратковић Д. Вуков речник и српска култура. in Књижевна историја. 2020;52(172):273-278.
doi:10.18485/kis.2020.52.172.15
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12969 .
Ратковић, Драгана, "Вуков речник и српска култура" in Књижевна историја, 52, no. 172 (2020):273-278,
https://doi.org/10.18485/kis.2020.52.172.15 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12969 .
3
1

Концепт «Россия» в поэтическом дискурсе Александра Петрова

Ратковић, Драгана

(Санкт-Петербург : ВВМ, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16137
PB  - Санкт-Петербург : ВВМ
T2  - XXIV Державинские чтения. Cовременные и исторические проблемы болгаристики и славистики. / Сборник статей по материалам XLVIII международной филологической конференции Санкт-Петербург, 18–27 марта 2019 г.
T1  - Концепт «Россия» в поэтическом дискурсе Александра Петрова
SP  - 36
EP  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16137
ER  - 
@inbook{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2019",
publisher = "Санкт-Петербург : ВВМ",
journal = "XXIV Державинские чтения. Cовременные и исторические проблемы болгаристики и славистики. / Сборник статей по материалам XLVIII международной филологической конференции Санкт-Петербург, 18–27 марта 2019 г.",
booktitle = "Концепт «Россия» в поэтическом дискурсе Александра Петрова",
pages = "36-41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16137"
}
Ратковић, Д.. (2019). Концепт «Россия» в поэтическом дискурсе Александра Петрова. in XXIV Державинские чтения. Cовременные и исторические проблемы болгаристики и славистики. / Сборник статей по материалам XLVIII международной филологической конференции Санкт-Петербург, 18–27 марта 2019 г.
Санкт-Петербург : ВВМ., 36-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16137
Ратковић Д. Концепт «Россия» в поэтическом дискурсе Александра Петрова. in XXIV Державинские чтения. Cовременные и исторические проблемы болгаристики и славистики. / Сборник статей по материалам XLVIII международной филологической конференции Санкт-Петербург, 18–27 марта 2019 г.. 2019;:36-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16137 .
Ратковић, Драгана, "Концепт «Россия» в поэтическом дискурсе Александра Петрова" in XXIV Державинские чтения. Cовременные и исторические проблемы болгаристики и славистики. / Сборник статей по материалам XLVIII международной филологической конференции Санкт-Петербург, 18–27 марта 2019 г. (2019):36-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16137 .

Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике

Ратковић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16148
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике
SP  - 212
EP  - 218
VL  - LXII
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16148
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике",
pages = "212-218",
volume = "LXII",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16148"
}
Ратковић, Д.. (2019). Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., LXII(1), 212-218.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16148
Ратковић Д. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;LXII(1):212-218.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16148 .
Ратковић, Драгана, "Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LXII, no. 1 (2019):212-218,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16148 .

Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике

Ратковић, Драгана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9934
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике
SP  - 212
VL  - 62
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9934
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике",
pages = "212",
volume = "62",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9934"
}
Ратковић, Д.. (2019). Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Филозофски факултет., 62(1), 212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9934
Ратковић Д. Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;62(1):212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9934 .
Ратковић, Драгана, "Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 62, no. 1 (2019):212,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9934 .

Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9945
AB  - The paper discusses the yat-related dialectal occurrences in The Mountain Wreath within
the field of phonetic dialecticisms in Njegoš's epic. The given occurrences are viewed from the
standpoint of their standard language status, distribution in ijekavian vernacular speeches and
function in the poetic text. The analysis demonstrates these dialectal occurrences: a monosyllabic
reflex of the long yat, the e reflex after r and the short yat, ekavisms, ikavisms, hyperjekavism,
pseudoreflex of the yat, dephonologisation of the long yat, je reflex in front of j and lj. From the
dialectological standpoint, the given dialectal occurrences have a general ijekavian character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: Old Montenegrin and Eastern Herzegovinian.
The forms with a dialectal reflex alternate with the forms that have a standard reflex. Those
forms, which have a standard status in contemporary Serbian, had the same status in Njegoš's
time as well. The use of dialectal forms is also characterised by a versological and, in a way, a
stylistic function. The vowel fills in the syllabic structure of the first or second hemistich, which
is the main reason for the use of the corresponding sounds in the verse work.
AB  - У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с јатом у „Горском вијенцу”
у оквиру теме о фонетским дијалектизмима у Његошевом спеву. Дате појаве се
разматрају са аспекта њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености
у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу чини
критичко издање „Горског вијенца” Радмила Маројевића из 2005. г.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића
T1  - Dialectal Yat-Related Occurrences in Radmilo Marojević's Critical Edition of the Mountain Wreath
SP  - 625
EP  - 638
VL  - 24
DO  - 10.18485/sj.2019.24.1.35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9945
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2019",
abstract = "The paper discusses the yat-related dialectal occurrences in The Mountain Wreath within
the field of phonetic dialecticisms in Njegoš's epic. The given occurrences are viewed from the
standpoint of their standard language status, distribution in ijekavian vernacular speeches and
function in the poetic text. The analysis demonstrates these dialectal occurrences: a monosyllabic
reflex of the long yat, the e reflex after r and the short yat, ekavisms, ikavisms, hyperjekavism,
pseudoreflex of the yat, dephonologisation of the long yat, je reflex in front of j and lj. From the
dialectological standpoint, the given dialectal occurrences have a general ijekavian character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: Old Montenegrin and Eastern Herzegovinian.
The forms with a dialectal reflex alternate with the forms that have a standard reflex. Those
forms, which have a standard status in contemporary Serbian, had the same status in Njegoš's
time as well. The use of dialectal forms is also characterised by a versological and, in a way, a
stylistic function. The vowel fills in the syllabic structure of the first or second hemistich, which
is the main reason for the use of the corresponding sounds in the verse work., У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с јатом у „Горском вијенцу”
у оквиру теме о фонетским дијалектизмима у Његошевом спеву. Дате појаве се
разматрају са аспекта њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености
у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу чини
критичко издање „Горског вијенца” Радмила Маројевића из 2005. г.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића, Dialectal Yat-Related Occurrences in Radmilo Marojević's Critical Edition of the Mountain Wreath",
pages = "625-638",
volume = "24",
doi = "10.18485/sj.2019.24.1.35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9945"
}
Ратковић, Д. М.. (2019). Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 24, 625-638.
https://doi.org/10.18485/sj.2019.24.1.35
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9945
Ратковић ДМ. Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића. in Српски језик. 2019;24:625-638.
doi:10.18485/sj.2019.24.1.35
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9945 .
Ратковић, Драгана М., "Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића" in Српски језик, 24 (2019):625-638,
https://doi.org/10.18485/sj.2019.24.1.35 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9945 .

Партикуле у „Горском вијенцу”

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9942
AB  - У раду се разматрају партикуле у „Горском вијенцу” у оквиру теме о
граматичким дијалектизмима у Његошевом спеву. Предмет рада представљају
компоненте: -д, -н(а), -р(е), -т(е), -е, -зи, којима се варирају одговарајуће лексичке и лексичко-граматичке јединице. Дате компоненте се разматрају са аспекта
њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености у ијекавским народним
говорима и функције у песничком тексту.
AB  - В настоящей работе рассматриваются частицы в поэме «Горный венец» Петра II
Петровича-Негоша, в том числе -д, -н(а), -р(е), -т(е), -е, -зи. Проведенный автором
анализ показывает, что они характеризуют оба типа екавских говоров, как старочерногорских, так и восточногерцеговинских. Рассматриваемые частицы разделяются
на те, которые характеризует вариантность, и на те, у которых вариантные формы
отсутствуют. Формы с расширением частицей в некоторых случаях находятся в оппозиции с формами без подобного расширения. Помимо функции интенсификации они
могут выполнять функцию в стихосложении, пополняя силлабическую структуру
первого или второго полустишия.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Партикуле у „Горском вијенцу”
SP  - 523
EP  - 532
VL  - 23
DO  - 10.18485/sj.2018.23.1.30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9942
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2018",
abstract = "У раду се разматрају партикуле у „Горском вијенцу” у оквиру теме о
граматичким дијалектизмима у Његошевом спеву. Предмет рада представљају
компоненте: -д, -н(а), -р(е), -т(е), -е, -зи, којима се варирају одговарајуће лексичке и лексичко-граматичке јединице. Дате компоненте се разматрају са аспекта
њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености у ијекавским народним
говорима и функције у песничком тексту., В настоящей работе рассматриваются частицы в поэме «Горный венец» Петра II
Петровича-Негоша, в том числе -д, -н(а), -р(е), -т(е), -е, -зи. Проведенный автором
анализ показывает, что они характеризуют оба типа екавских говоров, как старочерногорских, так и восточногерцеговинских. Рассматриваемые частицы разделяются
на те, которые характеризует вариантность, и на те, у которых вариантные формы
отсутствуют. Формы с расширением частицей в некоторых случаях находятся в оппозиции с формами без подобного расширения. Помимо функции интенсификации они
могут выполнять функцию в стихосложении, пополняя силлабическую структуру
первого или второго полустишия.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Никшић : Филолошки факултет, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Партикуле у „Горском вијенцу”",
pages = "523-532",
volume = "23",
doi = "10.18485/sj.2018.23.1.30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9942"
}
Ратковић, Д. М.. (2018). Партикуле у „Горском вијенцу”. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 23, 523-532.
https://doi.org/10.18485/sj.2018.23.1.30
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9942
Ратковић ДМ. Партикуле у „Горском вијенцу”. in Српски језик. 2018;23:523-532.
doi:10.18485/sj.2018.23.1.30
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9942 .
Ратковић, Драгана М., "Партикуле у „Горском вијенцу”" in Српски језик, 23 (2018):523-532,
https://doi.org/10.18485/sj.2018.23.1.30 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9942 .

Концепт "дома" у поетском дискурсу Александра Петрова

Ратковић, Драгана

(Београд : Филолошки факултет, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16141
AB  - В поэзии Александра Петрова особое место занимает мотив дома, яв-
ляясь ядром его творчества и восприятия мира. В работе путем применения
когнитивных и этнолингвистических подходов анализируется мотив дома в
поэзии автора. А. Петров – сербский писатель и литературовед, пишущий
также на русском языке. Наша цель – установить, что представляет собой дом для этого поэта-космополита, сформировавшегося на основе двух духовных
и культурных традиций (сербской и русской) и одной религиозной (право-
славной). Для обозначения понятия дом Петров использует лексемы дом, кућа
и стан, функционирующие в качестве синонимов на семантическом уровне,
но различающиеся на коммуникативном уровне. Данный анализ раскрывает
личность А. Петрова как члена сербского языкового и культурного сообще-
ства с элементами эмиграции и космополитизма. Для концепции дома в поэ-
зии Александра Петрова характерны различные аспекты: пространственный
(физический), социальный, культурный, функциональный, эмоциональный
и аксиологический.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Свет и век : Књижевно дело Александра Петрова
T1  - Концепт "дома" у поетском дискурсу Александра Петрова
T1  - Концепт дома в поэзии Александра Петрова
SP  - 115
EP  - 150
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16141
ER  - 
@inbook{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "В поэзии Александра Петрова особое место занимает мотив дома, яв-
ляясь ядром его творчества и восприятия мира. В работе путем применения
когнитивных и этнолингвистических подходов анализируется мотив дома в
поэзии автора. А. Петров – сербский писатель и литературовед, пишущий
также на русском языке. Наша цель – установить, что представляет собой дом для этого поэта-космополита, сформировавшегося на основе двух духовных
и культурных традиций (сербской и русской) и одной религиозной (право-
славной). Для обозначения понятия дом Петров использует лексемы дом, кућа
и стан, функционирующие в качестве синонимов на семантическом уровне,
но различающиеся на коммуникативном уровне. Данный анализ раскрывает
личность А. Петрова как члена сербского языкового и культурного сообще-
ства с элементами эмиграции и космополитизма. Для концепции дома в поэ-
зии Александра Петрова характерны различные аспекты: пространственный
(физический), социальный, культурный, функциональный, эмоциональный
и аксиологический.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Свет и век : Књижевно дело Александра Петрова",
booktitle = "Концепт "дома" у поетском дискурсу Александра Петрова, Концепт дома в поэзии Александра Петрова",
pages = "115-150",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16141"
}
Ратковић, Д.. (2017). Концепт "дома" у поетском дискурсу Александра Петрова. in Свет и век : Књижевно дело Александра Петрова
Београд : Филолошки факултет., 115-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16141
Ратковић Д. Концепт "дома" у поетском дискурсу Александра Петрова. in Свет и век : Књижевно дело Александра Петрова. 2017;:115-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16141 .
Ратковић, Драгана, "Концепт "дома" у поетском дискурсу Александра Петрова" in Свет и век : Књижевно дело Александра Петрова (2017):115-150,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16141 .

Социолингвистичка истраживања Владислава Лубаша

Ратковић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16151
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Социолингвистичка истраживања Владислава Лубаша
SP  - 311
EP  - 314
VL  - LVII
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16151
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2014",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Социолингвистичка истраживања Владислава Лубаша",
pages = "311-314",
volume = "LVII",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16151"
}
Ратковић, Д.. (2014). Социолингвистичка истраживања Владислава Лубаша. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., LVII(2), 311-314.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16151
Ратковић Д. Социолингвистичка истраживања Владислава Лубаша. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2014;LVII(2):311-314.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16151 .
Ратковић, Драгана, "Социолингвистичка истраживања Владислава Лубаша" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LVII, no. 2 (2014):311-314,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16151 .

Србистика и лингвистика

Ратковић, Драгана

(Београд : Филолошки факултет, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12637
AB  - Књигом Лингвистика као србистика Милоша Ковачевића, професора
Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета Пале Универзитета у Источном Сарајеву, започета је едиција Монографије и монографске
студије у издању Филозофског
факултета Пале. Иако представља скуп самосталних радова, ова књига има монографски карактер по својој тематици
и пре свега по односу целине и делова, тј. србистике и њених дисциплина
посматраних с општелингвистичког становишта.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Србистика и лингвистика
SP  - 773
EP  - 778
VL  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12637
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2014",
abstract = "Књигом Лингвистика као србистика Милоша Ковачевића, професора
Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета Пале Универзитета у Источном Сарајеву, започета је едиција Монографије и монографске
студије у издању Филозофског
факултета Пале. Иако представља скуп самосталних радова, ова књига има монографски карактер по својој тематици
и пре свега по односу целине и делова, тј. србистике и њених дисциплина
посматраних с општелингвистичког становишта.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Србистика и лингвистика",
pages = "773-778",
volume = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12637"
}
Ратковић, Д.. (2014). Србистика и лингвистика. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 19, 773-778.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12637
Ратковић Д. Србистика и лингвистика. in Српски језик. 2014;19:773-778.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12637 .
Ратковић, Драгана, "Србистика и лингвистика" in Српски језик, 19 (2014):773-778,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12637 .

Речите речи Јасне Влајић Поповић

Ратковић, Драгана

(Београд : Филолошки факултет, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12635
AB  - Прошле године Етимолошки
одсек Института за српски језик САНУ
прославио је тридесети рођендан. Као један вид обележавања његовог плодног
рада, поред главног издања, зборника радова Ка изворима речи ,
појавила се,
у издању Завода за уџбенике, и књига Речите
речи.
Од земље до неба Јасне
Влајић Поповић, научног саветника Института и сарадника овог одсека.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Речите речи Јасне Влајић Поповић
SP  - 801
EP  - 805
VL  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12635
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2014",
abstract = "Прошле године Етимолошки
одсек Института за српски језик САНУ
прославио је тридесети рођендан. Као један вид обележавања његовог плодног
рада, поред главног издања, зборника радова Ка изворима речи ,
појавила се,
у издању Завода за уџбенике, и књига Речите
речи.
Од земље до неба Јасне
Влајић Поповић, научног саветника Института и сарадника овог одсека.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Речите речи Јасне Влајић Поповић",
pages = "801-805",
volume = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12635"
}
Ратковић, Д.. (2014). Речите речи Јасне Влајић Поповић. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 19, 801-805.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12635
Ратковић Д. Речите речи Јасне Влајић Поповић. in Српски језик. 2014;19:801-805.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12635 .
Ратковић, Драгана, "Речите речи Јасне Влајић Поповић" in Српски језик, 19 (2014):801-805,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12635 .

Владислав Лубаш (1932–2014)

Ратковић, Драгана

(Никшић : Филолошки факултет, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12634
AB  - Деветог јануара 2014. г. у Кракову се у непуној 82. години упокојио у Господу
велики слависта и србофил, проф. др Владислав Лубаш. До краја живота је неуморно радио у духу идеје да је живот само средство за остварење великог и тешко
остварљивог циља као што је озбиљан, частан и поштен наставно‑научни рад.
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Владислав Лубаш (1932–2014)
SP  - 817
EP  - 820
VL  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12634
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2014",
abstract = "Деветог јануара 2014. г. у Кракову се у непуној 82. години упокојио у Господу
велики слависта и србофил, проф. др Владислав Лубаш. До краја живота је неуморно радио у духу идеје да је живот само средство за остварење великог и тешко
остварљивог циља као што је озбиљан, частан и поштен наставно‑научни рад.",
publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Владислав Лубаш (1932–2014)",
pages = "817-820",
volume = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12634"
}
Ратковић, Д.. (2014). Владислав Лубаш (1932–2014). in Српски језик
Никшић : Филолошки факултет., 19, 817-820.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12634
Ратковић Д. Владислав Лубаш (1932–2014). in Српски језик. 2014;19:817-820.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12634 .
Ратковић, Драгана, "Владислав Лубаш (1932–2014)" in Српски језик, 19 (2014):817-820,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12634 .

Детаљна анализа једног типа глагола

Ратковић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11521
AB  - Едиција
„Монографије”
у издању
Института
за српски
језик
САНУ
постала
је богатија
за још једно
темељито
истраживање
из области
савременог
српског
језика.
Реч је о књизи
Глаголи
на ‑(ј)ети, ‑им у корелацији
са глаголима
на ‑ити, ‑им у савременом
српском
језику
(нормативни
и лексикографски
аспект) Марине
Спасојевић,
истраживача‑сарадника
Института
за српски
језик
САНУ
и лексикографа
Речника
српскохрватског
књижевног
и народног
језика.
Иако представља
незнатно
измењену
верзију
ауторкиног
магистарског
рада,
ова студија
и квантитативно
и квалитативно
превазилази
оквир истраживања
тог типа.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Детаљна анализа једног типа глагола
SP  - 280
EP  - 285
VL  - 57
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11521
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2014",
abstract = "Едиција
„Монографије”
у издању
Института
за српски
језик
САНУ
постала
је богатија
за још једно
темељито
истраживање
из области
савременог
српског
језика.
Реч је о књизи
Глаголи
на ‑(ј)ети, ‑им у корелацији
са глаголима
на ‑ити, ‑им у савременом
српском
језику
(нормативни
и лексикографски
аспект) Марине
Спасојевић,
истраживача‑сарадника
Института
за српски
језик
САНУ
и лексикографа
Речника
српскохрватског
књижевног
и народног
језика.
Иако представља
незнатно
измењену
верзију
ауторкиног
магистарског
рада,
ова студија
и квантитативно
и квалитативно
превазилази
оквир истраживања
тог типа.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Детаљна анализа једног типа глагола",
pages = "280-285",
volume = "57",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11521"
}
Ратковић, Д.. (2014). Детаљна анализа једног типа глагола. in Зборник матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 57(1), 280-285.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11521
Ратковић Д. Детаљна анализа једног типа глагола. in Зборник матице српске за филологију и лингвистику. 2014;57(1):280-285.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11521 .
Ратковић, Драгана, "Детаљна анализа једног типа глагола" in Зборник матице српске за филологију и лингвистику, 57, no. 1 (2014):280-285,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11521 .

Рецепција српске културе кроз усвајање српског језика у пољској универзитетској средини

Ратковић, Драгана

(Београд : Филолошки факултет, 2013)

TY  - CHAP
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16149
AB  - Рад је настао на основу искуства које је аутор имао као виши лектор српског језика на Катедри за славистику Института за пољску филологију Универзитета у Ополу (Пољска) током 2010–2012 г. Ауторова концепција наставе била је заснована на идеји да усвајање језика на универзитету не треба да буде само по себи циљ, него средство да се студенти упознају са културом, историјом и традицијом народа чији језик усвајају. Рад приказује концепцију наставе, услове њеног одвијања као и начин на који су студенти „српскохрватске филологије” Универзитета у Ополу усвајали српску културу и на какав је пријем она наишла.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Рецепција српске културе кроз усвајање српског језика у пољској универзитетској средини
SP  - 371
EP  - 380
VL  - 42
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16149
ER  - 
@inbook{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2013",
abstract = "Рад је настао на основу искуства које је аутор имао као виши лектор српског језика на Катедри за славистику Института за пољску филологију Универзитета у Ополу (Пољска) током 2010–2012 г. Ауторова концепција наставе била је заснована на идеји да усвајање језика на универзитету не треба да буде само по себи циљ, него средство да се студенти упознају са културом, историјом и традицијом народа чији језик усвајају. Рад приказује концепцију наставе, услове њеног одвијања као и начин на који су студенти „српскохрватске филологије” Универзитета у Ополу усвајали српску културу и на какав је пријем она наишла.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
booktitle = "Рецепција српске културе кроз усвајање српског језика у пољској универзитетској средини",
pages = "371-380",
volume = "42",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16149"
}
Ратковић, Д.. (2013). Рецепција српске културе кроз усвајање српског језика у пољској универзитетској средини. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Филолошки факултет., 42(1), 371-380.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16149
Ратковић Д. Рецепција српске културе кроз усвајање српског језика у пољској универзитетској средини. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2013;42(1):371-380.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16149 .
Ратковић, Драгана, "Рецепција српске културе кроз усвајање српског језика у пољској универзитетској средини" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 42, no. 1 (2013):371-380,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16149 .