Бојовић, Јована Д.

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-1186-5926
  • Бојовић, Јована Д. (6)
  • Бојовић, Јована (1)
  • Бојовић, Јована Д, (1)
  • Бојовић Јоксимовић, Јована Д. (1)
Projects

Author's Bibliography

Из антропонимије Ибарског Колашина

Бојовић Јоксимовић, Јована Д.

(Ниш : Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, 2023)

TY  - CONF
AU  - Бојовић Јоксимовић, Јована Д.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15693
AB  - Предмет рада јесте антропонимска слика Ибарског Колашина из периода XIX и XХ века. База истраживања односи се на мушка лична имена из следећих села ове области – Брњак, Оклаце, Чечево и Резала, а грађа је ексцерпирана из књиге „Родослов“ Драга Мићовића (1982). Из репрезентативног корпуса антропоними су разврстани према мотивацији, односно пореклу и творбеној структури имена са циљем осветљавања општих семантичких и структурних обележја издвојене грађе. Добијено стање, такође, упоређивано је са ранијим истраживањима суседне области у Метохији, како би се сагледало у ширем контексту и пружило веродостојнију слику именослова Косова и Метохије.
AB  - The subject of this paper is the anthroponymic picture of Ibarski Kolašin from the period of XIX and XХ century. The research base refers to male personal names from the following villages of this region – Brnjak, Oklace, Čečevo and Rezala, and the material is the excerpt from the book “Rodoslov” (meaning genealogy) by Drago Mićović (1982). From the representative collection, anthroponyms are classified according to motivation, that is, to origin and formative structure of names, with the aim of revealing the general semantic and structural features of the given excerpts. The obtained result is also compared to the earlier research of the neighbouring region in Metohija, in order to be viewed in the broader context and offer more credible picture of the list of names of Kosovo and Metohija.
PB  - Ниш : Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
C3  - Византијско-словенска чтенија VI
T1  - Из антропонимије Ибарског Колашина
T1  - From the anthroponymy of Ibarski Kolašin
SP  - 351
EP  - 360
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15693
ER  - 
@conference{
author = "Бојовић Јоксимовић, Јована Д.",
year = "2023",
abstract = "Предмет рада јесте антропонимска слика Ибарског Колашина из периода XIX и XХ века. База истраживања односи се на мушка лична имена из следећих села ове области – Брњак, Оклаце, Чечево и Резала, а грађа је ексцерпирана из књиге „Родослов“ Драга Мићовића (1982). Из репрезентативног корпуса антропоними су разврстани према мотивацији, односно пореклу и творбеној структури имена са циљем осветљавања општих семантичких и структурних обележја издвојене грађе. Добијено стање, такође, упоређивано је са ранијим истраживањима суседне области у Метохији, како би се сагледало у ширем контексту и пружило веродостојнију слику именослова Косова и Метохије., The subject of this paper is the anthroponymic picture of Ibarski Kolašin from the period of XIX and XХ century. The research base refers to male personal names from the following villages of this region – Brnjak, Oklace, Čečevo and Rezala, and the material is the excerpt from the book “Rodoslov” (meaning genealogy) by Drago Mićović (1982). From the representative collection, anthroponyms are classified according to motivation, that is, to origin and formative structure of names, with the aim of revealing the general semantic and structural features of the given excerpts. The obtained result is also compared to the earlier research of the neighbouring region in Metohija, in order to be viewed in the broader context and offer more credible picture of the list of names of Kosovo and Metohija.",
publisher = "Ниш : Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Ниш : Међународни центар за православне студије, Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Византијско-словенска чтенија VI",
title = "Из антропонимије Ибарског Колашина, From the anthroponymy of Ibarski Kolašin",
pages = "351-360",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15693"
}
Бојовић Јоксимовић, Ј. Д.. (2023). Из антропонимије Ибарског Колашина. in Византијско-словенска чтенија VI
Ниш : Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу., 351-360.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15693
Бојовић Јоксимовић ЈД. Из антропонимије Ибарског Колашина. in Византијско-словенска чтенија VI. 2023;:351-360.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15693 .
Бојовић Јоксимовић, Јована Д., "Из антропонимије Ибарског Колашина" in Византијско-словенска чтенија VI (2023):351-360,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15693 .

Из пастирске лексике југоисточне Србије

Савић-Грујић, Ана; Бојовић, Јована

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана
AU  - Бојовић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13711
AB  - The paper represents a segment of the much broader research project Atlas pastirske leksike jugoistočne Srbije
(the Atlas of the herding lexis of South-East Serbia), realized as part of the project Narodna i poetska leksika
jugoistočne Srbije (the National and poetic lexis of South-East Serbia), (project manager, professor Nedeljko
Bogdanović, and coordinator, academician Aleksandar Loma) under the auspices of the SASA branch in Niš.
The aim of this scientific research which spanned several years is the complete analysis of the linguistic and everyday
reality of herders in the area of South-East Serbia. Several decades of field research based on the Upitnik
za prikupljanje stočarske leksike jugoistočne Srbije (the Questionnaire for compiling the herding lexis of South-
East Serbia), throughout the broader Prizren-Timok dialect region, provided rich lexical material for denoting the
practicalities of herding activities. It was then used to present herding as a complex phenomenon based on actual
elements of material culture used to regulate the most important aspects of herding, and also the complex elements
of spiritual culture which reflect the customs of the members of a particular community, their beliefs, culture, folk
philosophy, etc. From the rich lexical material, on this occasion we singled out a thematic unit which refers to
the space and spaces of herding. More than 20 items included in the Questionnaire refer to the names for sheep
pens, the names for buildings herders use as shelter, the names of spaces in front of barns or on pastures, as well as certain parts of these spaces set aside for calves and lambs, where milk is kept and processed, etc. What contributes
to the extent of the approach is the lexical material which was obtained based on the questionnaire for the
General Slavic Linguistic Atlas. The state that was determined in the field was compared to the state presented in
the relevant dialectic dictionaries from the same area. The semantic data from the dictionaries contributed to the
more precise lexical-semantic descriptions of the given lexemes and to the identification of semantic-motivational
aspects. Even though the recorded linguistic material indicates differences on all levels of linguistic structure, the
Atlas will only present lexical differences, and the same principle was applied in this paper as well. Specifically,
linguistic maps precisely detail the territorial distribution of diverse lexical realizations in the area of South-East
Europe, proving the geographical diversity of the analysed lexemes.
AB  - Рад представља део шире истраживачке теме Атлас пастирске лексике југоисточне Србије, чија се реализација обавља у оквиру пројекта Народна и поетска лексика југоисточне Србије, под окриљем Огранка
САНУ у Нишу. Циљ овог вишегодишњег научноистраживачког рада јесте свеобухватно сагледавање језичке и животне стварности сточара на подручју југоисточне Србије. Вишедеценијским теренским истраживањем на основу Упитника за прикупљање сточарске лексике југоисточне Србије, у говорима призренско-тимочке дијалекатске области прикупљена је веродостојна лексичка грађа за означавање реалија
сточарске делатности. Из богатог лексичког материјала, овом приликом, издвојили смо тематску целину
која се односи на простор и просторије у пастирству. Стање потврђено на терену упоређено је са стањем
репрезентованим у релевантним дијалекатским речницима с истог говорног подручја. Лингвистичком картом указано је на географску разуђеност једног броја анализираних лексема на ареалу југоисточне Србије.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Из пастирске лексике југоисточне Србије
T1  - A Segment of the Herding Lexis of South-East Serbia
SP  - 227
EP  - 236
DO  - 978-86-6065-717-8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана and Бојовић, Јована",
year = "2022",
abstract = "The paper represents a segment of the much broader research project Atlas pastirske leksike jugoistočne Srbije
(the Atlas of the herding lexis of South-East Serbia), realized as part of the project Narodna i poetska leksika
jugoistočne Srbije (the National and poetic lexis of South-East Serbia), (project manager, professor Nedeljko
Bogdanović, and coordinator, academician Aleksandar Loma) under the auspices of the SASA branch in Niš.
The aim of this scientific research which spanned several years is the complete analysis of the linguistic and everyday
reality of herders in the area of South-East Serbia. Several decades of field research based on the Upitnik
za prikupljanje stočarske leksike jugoistočne Srbije (the Questionnaire for compiling the herding lexis of South-
East Serbia), throughout the broader Prizren-Timok dialect region, provided rich lexical material for denoting the
practicalities of herding activities. It was then used to present herding as a complex phenomenon based on actual
elements of material culture used to regulate the most important aspects of herding, and also the complex elements
of spiritual culture which reflect the customs of the members of a particular community, their beliefs, culture, folk
philosophy, etc. From the rich lexical material, on this occasion we singled out a thematic unit which refers to
the space and spaces of herding. More than 20 items included in the Questionnaire refer to the names for sheep
pens, the names for buildings herders use as shelter, the names of spaces in front of barns or on pastures, as well as certain parts of these spaces set aside for calves and lambs, where milk is kept and processed, etc. What contributes
to the extent of the approach is the lexical material which was obtained based on the questionnaire for the
General Slavic Linguistic Atlas. The state that was determined in the field was compared to the state presented in
the relevant dialectic dictionaries from the same area. The semantic data from the dictionaries contributed to the
more precise lexical-semantic descriptions of the given lexemes and to the identification of semantic-motivational
aspects. Even though the recorded linguistic material indicates differences on all levels of linguistic structure, the
Atlas will only present lexical differences, and the same principle was applied in this paper as well. Specifically,
linguistic maps precisely detail the territorial distribution of diverse lexical realizations in the area of South-East
Europe, proving the geographical diversity of the analysed lexemes., Рад представља део шире истраживачке теме Атлас пастирске лексике југоисточне Србије, чија се реализација обавља у оквиру пројекта Народна и поетска лексика југоисточне Србије, под окриљем Огранка
САНУ у Нишу. Циљ овог вишегодишњег научноистраживачког рада јесте свеобухватно сагледавање језичке и животне стварности сточара на подручју југоисточне Србије. Вишедеценијским теренским истраживањем на основу Упитника за прикупљање сточарске лексике југоисточне Србије, у говорима призренско-тимочке дијалекатске области прикупљена је веродостојна лексичка грађа за означавање реалија
сточарске делатности. Из богатог лексичког материјала, овом приликом, издвојили смо тематску целину
која се односи на простор и просторије у пастирству. Стање потврђено на терену упоређено је са стањем
репрезентованим у релевантним дијалекатским речницима с истог говорног подручја. Лингвистичком картом указано је на географску разуђеност једног броја анализираних лексема на ареалу југоисточне Србије.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Из пастирске лексике југоисточне Србије, A Segment of the Herding Lexis of South-East Serbia",
pages = "227-236",
doi = "978-86-6065-717-8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711"
}
Савић-Грујић, А.,& Бојовић, Ј.. (2022). Из пастирске лексике југоисточне Србије. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 227-236.
https://doi.org/978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711
Савић-Грујић А, Бојовић Ј. Из пастирске лексике југоисточне Србије. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:227-236.
doi:978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711 .
Савић-Грујић, Ана, Бојовић, Јована, "Из пастирске лексике југоисточне Србије" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):227-236,
https://doi.org/978-86-6065-717-8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13711 .

О приповедачком презенту и његовој дијалекатској подлози у Божовићевим наративним текстовима из Ибарског Колашина

Бојовић, Јована Д.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2021)

TY  - CONF
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12595
AB  - У раду биће усмерена пажња на употребну диференцијалност 
две аспекатске варијанте презента као наративно употребљеног глаголског 
облика на примеру ексцерпиране грађе из путописа Григорија Божовића – За 
робовања и Гредом. Са синтаксостилистичког и синтаксичко-семантичког 
аспекта, укључујући и психолингвистичке моменте, издвојићемо и објасни ти карактер временски транспонованог презента у обележавању прошлих 
радњи. Са становишта дијалектологије, покушаћемо да анализом презента 
у наративној употреби прикажемо у коликој мери je оваква служба презента 
присутна у говору Божовићевих ликова и које контекстуалне околности 
мотивишу наративну употребу. Осим тога, настојаћемо да утврдимо коли ко се стање добијено анализом подудара са стањем у суседним идиомима 
зетско-сјеничког дијалекта или ће се показати да добијена слика представља 
специфичност говора Ибарског Колашина. У фокусу истраживања неће 
бити реченични ниво већ ниво дискурса, јер он омогућава аспектуално 
шира проучавања.
AB  - This paper is focused on the usage differentiation of the two present 
tense aspect variants, as a narrative-used verb form, on the example of the excerpts 
from the travel writings of Grigorije Bozovic, entitled “Za robovanja” i “Gredom”. 
From the syntax-stylistic and syntax-semantic aspects, including the psycholinguis tic moments, the character of time-transposed present tense in the expressing past 
actions is singled out and explained. From the standpoint of dialectology, it is shown 
to what extent the narrative usage of the present tense in the Bozovic’s characters 
speech is represented and by what context occasions it is motivated. Apart from this, 
it is found out how the state noted by the analysis corresponds with the one in the 
neighboring idioms of zetsko-sjenicki dialect, how the obtained survey represents 
the specific quality of the Ibarski Kolasin speech, and how much the narrative pres ent tense is characteristic for the contemporary Serbian language. The stress of this 
research is not put on the sentence level, but on the discourse level, because it enables 
broader study from the point of view of an aspect.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
PB  - Зубин Поток : Културни центар "Стари Колашин"
C3  - Етика и естетика Григорија Божовића
T1  - О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина
T1  - On narrative present and its dialect base in the Božović’s  story-telling texts from Ibarski Kolašin
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595
ER  - 
@conference{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2021",
abstract = "У раду биће усмерена пажња на употребну диференцијалност 
две аспекатске варијанте презента као наративно употребљеног глаголског 
облика на примеру ексцерпиране грађе из путописа Григорија Божовића – За 
робовања и Гредом. Са синтаксостилистичког и синтаксичко-семантичког 
аспекта, укључујући и психолингвистичке моменте, издвојићемо и објасни ти карактер временски транспонованог презента у обележавању прошлих 
радњи. Са становишта дијалектологије, покушаћемо да анализом презента 
у наративној употреби прикажемо у коликој мери je оваква служба презента 
присутна у говору Божовићевих ликова и које контекстуалне околности 
мотивишу наративну употребу. Осим тога, настојаћемо да утврдимо коли ко се стање добијено анализом подудара са стањем у суседним идиомима 
зетско-сјеничког дијалекта или ће се показати да добијена слика представља 
специфичност говора Ибарског Колашина. У фокусу истраживања неће 
бити реченични ниво већ ниво дискурса, јер он омогућава аспектуално 
шира проучавања., This paper is focused on the usage differentiation of the two present 
tense aspect variants, as a narrative-used verb form, on the example of the excerpts 
from the travel writings of Grigorije Bozovic, entitled “Za robovanja” i “Gredom”. 
From the syntax-stylistic and syntax-semantic aspects, including the psycholinguis tic moments, the character of time-transposed present tense in the expressing past 
actions is singled out and explained. From the standpoint of dialectology, it is shown 
to what extent the narrative usage of the present tense in the Bozovic’s characters 
speech is represented and by what context occasions it is motivated. Apart from this, 
it is found out how the state noted by the analysis corresponds with the one in the 
neighboring idioms of zetsko-sjenicki dialect, how the obtained survey represents 
the specific quality of the Ibarski Kolasin speech, and how much the narrative pres ent tense is characteristic for the contemporary Serbian language. The stress of this 
research is not put on the sentence level, but on the discourse level, because it enables 
broader study from the point of view of an aspect.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет, Зубин Поток : Културни центар "Стари Колашин"",
journal = "Етика и естетика Григорија Божовића",
title = "О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина, On narrative present and its dialect base in the Božović’s  story-telling texts from Ibarski Kolašin",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2021). О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина. in Етика и естетика Григорија Божовића
Косовска Митровица : Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595
Бојовић ЈД. О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина. in Етика и естетика Григорија Божовића. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595 .
Бојовић, Јована Д., "О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина" in Етика и естетика Григорија Божовића (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595 .

Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица"

Бојовић, Јована Д.

(Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2020)

TY  - CONF
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12596
AB  - У већини путописно-репортерских записа Григорија Божовића може се пратити и лингвистички дискурс, те тако у путопису Женске бреспослице, објављеном у Политици 1932. године, можемо пронаћи сведочанства о лексици карактеристичној за крај у коме је боравио. Овај запис географски се односи на пљеваљски крај, а Божовић је читаоцима Политике указивао на језичко богатство и специфичност лексике ове области, заправо на лексички микросистем који се односи на денотацију женских одевних предмета. У раду се кроз лексичко-семантичку анализу ексцерпиране лексике указује на специфичност речи чија се употребна вредност у књижевном језику своди на минимум. Како бисмо дошли до сазнања да ли је наша грађа специфична или је део ширег штокавског ареала, она ће бити упоређивана са релевантним подацима из дијалекатске лексикографије. Такође, кроз етимолошку призму сагледава се семантичко поље ове лексичке групе, па ће резултати анализа бити значајни како за лексикологију и лингвокултурологију тако и за традиционалну културу поменутог региона.
AB  - In the travel writings of Grigorije Božović, apart from the descriptions of the
events, people, landscapes, and everything else that is distinctive for the world
he writes about, there are notes that give us the insight into the speech of a
specific region, stylistic singularities of the speakers, the characteristics of the
sentence itself, as well as the richness and the semantics of the certain words.
His systemic and linguistic observations mostly refer to the semantic contents of the toponyms, ethnonyms, and the particular lexemes of the folk speech. In
the majority of his travel and documentary writings, the linguistic discourse
can also be followed.
Thus, in his travel writing entitled “Women's Idleness”, published in “Politika”
in 1932, one can find testimonies of the lexis typical for the region he visited.
This record geographically refers to the Pljevlja region. In it, to the readers
of “Politika”, Božović pointed to the richness of the language and the peculiarities
of this regional lexis, that is to say, to the lexical microsystem that refers to
the denotation of the women’s clothes.
In this paper, through the lexical and semantic analysis of the excerpt, the
specific quality of the words, the usable value of which in the literary language
is minimal, is indicated. In order to gain knowledge of the fact whether our
material is specific or it is a part of the wider Stokavian dialect territory, it will
be compared to the relevant data from the dialect lexicography. Also, through
the etymological perspective, the semantic field of this lexical group is
perceived, so the results of the analyses will be significant, both for the lexicology
and the linguistic culturology, and the traditional culture of the mentioned
region.
PB  - Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини
C3  - Наука без граница III: Језик и језици
T1  - Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица"
T1  - Grigorije Božović as a Dialect Lexicographer – Examples From “Women's Idleness”
SP  - 139
EP  - 151
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596
ER  - 
@conference{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У већини путописно-репортерских записа Григорија Божовића може се пратити и лингвистички дискурс, те тако у путопису Женске бреспослице, објављеном у Политици 1932. године, можемо пронаћи сведочанства о лексици карактеристичној за крај у коме је боравио. Овај запис географски се односи на пљеваљски крај, а Божовић је читаоцима Политике указивао на језичко богатство и специфичност лексике ове области, заправо на лексички микросистем који се односи на денотацију женских одевних предмета. У раду се кроз лексичко-семантичку анализу ексцерпиране лексике указује на специфичност речи чија се употребна вредност у књижевном језику своди на минимум. Како бисмо дошли до сазнања да ли је наша грађа специфична или је део ширег штокавског ареала, она ће бити упоређивана са релевантним подацима из дијалекатске лексикографије. Такође, кроз етимолошку призму сагледава се семантичко поље ове лексичке групе, па ће резултати анализа бити значајни како за лексикологију и лингвокултурологију тако и за традиционалну културу поменутог региона., In the travel writings of Grigorije Božović, apart from the descriptions of the
events, people, landscapes, and everything else that is distinctive for the world
he writes about, there are notes that give us the insight into the speech of a
specific region, stylistic singularities of the speakers, the characteristics of the
sentence itself, as well as the richness and the semantics of the certain words.
His systemic and linguistic observations mostly refer to the semantic contents of the toponyms, ethnonyms, and the particular lexemes of the folk speech. In
the majority of his travel and documentary writings, the linguistic discourse
can also be followed.
Thus, in his travel writing entitled “Women's Idleness”, published in “Politika”
in 1932, one can find testimonies of the lexis typical for the region he visited.
This record geographically refers to the Pljevlja region. In it, to the readers
of “Politika”, Božović pointed to the richness of the language and the peculiarities
of this regional lexis, that is to say, to the lexical microsystem that refers to
the denotation of the women’s clothes.
In this paper, through the lexical and semantic analysis of the excerpt, the
specific quality of the words, the usable value of which in the literary language
is minimal, is indicated. In order to gain knowledge of the fact whether our
material is specific or it is a part of the wider Stokavian dialect territory, it will
be compared to the relevant data from the dialect lexicography. Also, through
the etymological perspective, the semantic field of this lexical group is
perceived, so the results of the analyses will be significant, both for the lexicology
and the linguistic culturology, and the traditional culture of the mentioned
region.",
publisher = "Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница III: Језик и језици",
title = "Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица", Grigorije Božović as a Dialect Lexicographer – Examples From “Women's Idleness”",
pages = "139-151",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2020). Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица". in Наука без граница III: Језик и језици
Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 2, 139-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596
Бојовић ЈД. Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица". in Наука без граница III: Језик и језици. 2020;2:139-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596 .
Бојовић, Јована Д., "Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица"" in Наука без граница III: Језик и језици, 2 (2020):139-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596 .

Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора

Савић-Грујић, Ана Р.; Бојовић, Јована Д.

(Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9532
AB  - У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“.
AB  - The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора
T1  - Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech
SP  - 237
EP  - 246
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р. and Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“., The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора, Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech",
pages = "237-246",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532"
}
Савић-Грујић, А. Р.,& Бојовић, Ј. Д.. (2020). Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора. in Исходишта
Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару., 6, 237-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532
Савић-Грујић АР, Бојовић ЈД. Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора. in Исходишта. 2020;6:237-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532 .
Савић-Грујић, Ана Р., Бојовић, Јована Д., "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора" in Исходишта, 6 (2020):237-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532 .

Лингвистичка запажања Григорија Божовића

Бојовић, Јована Д.

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9228
AB  - У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века.
AB  - On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Лингвистичка запажања Григорија Божовића
T1  - LIinguistic comments of Grigorije Božović
SP  - 169
EP  - 185
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228
ER  - 
@inbook{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века., On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
booktitle = "Лингвистичка запажања Григорија Божовића, LIinguistic comments of Grigorije Božović",
pages = "169-185",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2020). Лингвистичка запажања Григорија Божовића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 68(1), 169-185.
https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228
Бојовић ЈД. Лингвистичка запажања Григорија Божовића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2020;68(1):169-185.
doi:10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228 .
Бојовић, Јована Д., "Лингвистичка запажања Григорија Божовића" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 68, no. 1 (2020):169-185,
https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228 .

Једно искуство дијалекатског лексикографа

Бојовић, Јована Д.

(Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7408
AB  - У раду се указује на лексичко богатство источносрбијанских српских говора виђено кроз призму секције га- Речника Црнотравске Калне. Грађу је прикупио пок. Стојан Глигоријевић (родом из Калне), а обрађује је колектив обрађивача са пројекта „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“.
AB  - This work points to the lexical wealth of East Serbian serbian speeches seen through the prism of the section of the Crnotravska Kalna dictionary. Stojan Gligorijevic (born in Kalna) has collected the lexicon, and a team of processors are working on it, from the project "Dialectological research of the Serbian language space". At the center of the research there were just over 170 lexical units, and only those with an initial part of ga-. It is undoubtedly that this collection will be a significant contribution to the knowledge of the dialectic lexicon of the Crna Trava region and will illuminate phenomena characteristic of the area to which it refers.
PB  - Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет
PB  - Косовска Митровица: Градска библиотека "Вук Караџић"
T2  - Вуковим трагом на Косову и Метохији
T1  - Једно искуство дијалекатског лексикографа
T1  - One experience of dialect lexicograph
SP  - 17
EP  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7408
ER  - 
@inbook{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2019",
abstract = "У раду се указује на лексичко богатство источносрбијанских српских говора виђено кроз призму секције га- Речника Црнотравске Калне. Грађу је прикупио пок. Стојан Глигоријевић (родом из Калне), а обрађује је колектив обрађивача са пројекта „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“., This work points to the lexical wealth of East Serbian serbian speeches seen through the prism of the section of the Crnotravska Kalna dictionary. Stojan Gligorijevic (born in Kalna) has collected the lexicon, and a team of processors are working on it, from the project "Dialectological research of the Serbian language space". At the center of the research there were just over 170 lexical units, and only those with an initial part of ga-. It is undoubtedly that this collection will be a significant contribution to the knowledge of the dialectic lexicon of the Crna Trava region and will illuminate phenomena characteristic of the area to which it refers.",
publisher = "Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, Косовска Митровица: Градска библиотека "Вук Караџић"",
journal = "Вуковим трагом на Косову и Метохији",
booktitle = "Једно искуство дијалекатског лексикографа, One experience of dialect lexicograph",
pages = "17-25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7408"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2019). Једно искуство дијалекатског лексикографа. in Вуковим трагом на Косову и Метохији
Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет., 17-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7408
Бојовић ЈД. Једно искуство дијалекатског лексикографа. in Вуковим трагом на Косову и Метохији. 2019;:17-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7408 .
Бојовић, Јована Д., "Једно искуство дијалекатског лексикографа" in Вуковим трагом на Косову и Метохији (2019):17-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7408 .

Арнаути у путописној прози Григорија Божовића – од стереотипа ка афирмацији

Бојовић, Јована Д.

(София : Универзитетско издателство „Св. Климент Охридски“, 2019)

TY  - CONF
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7378
AB  - Слику „о другима“, у конкретном случају, о Арнаутима градићемо и представити на основу књижевног текста Григорија Божовића (1880–1945), нашег најзначајнијег српског писца са простора Косова и Метохије, који је у периоду између два рата оставио велики траг за целокупну путописну и приповедну прозу српске књижевности. Циљ нашег истраживања биће да опишемо стереотипе којима се ствара слика о Арнаутима на материјалу путописа Григорија Божовића. Анализирани корпус ексцерпиран из путописа овог писца показаће о којој врсти стереотипа се ради и колики је утицај културе на језик у стварању слике о поменутим етницима са аспекта когнитивне лингвистике.
PB  - София : Универзитетско издателство „Св. Климент Охридски“
C3  - Стереотипът в славянските езици, литератури и култури : Том I
T1  - Арнаути у путописној прози Григорија Божовића – од стереотипа ка афирмацији
T1  - Arnauti u putopisnoj prozi Grigorija Božovića - od stereotipa ka afirmaciji
SP  - 139
EP  - 146
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7378
ER  - 
@conference{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2019",
abstract = "Слику „о другима“, у конкретном случају, о Арнаутима градићемо и представити на основу књижевног текста Григорија Божовића (1880–1945), нашег најзначајнијег српског писца са простора Косова и Метохије, који је у периоду између два рата оставио велики траг за целокупну путописну и приповедну прозу српске књижевности. Циљ нашег истраживања биће да опишемо стереотипе којима се ствара слика о Арнаутима на материјалу путописа Григорија Божовића. Анализирани корпус ексцерпиран из путописа овог писца показаће о којој врсти стереотипа се ради и колики је утицај културе на језик у стварању слике о поменутим етницима са аспекта когнитивне лингвистике.",
publisher = "София : Универзитетско издателство „Св. Климент Охридски“",
journal = "Стереотипът в славянските езици, литератури и култури : Том I",
title = "Арнаути у путописној прози Григорија Божовића – од стереотипа ка афирмацији, Arnauti u putopisnoj prozi Grigorija Božovića - od stereotipa ka afirmaciji",
pages = "139-146",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7378"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2019). Арнаути у путописној прози Григорија Божовића – од стереотипа ка афирмацији. in Стереотипът в славянските езици, литератури и култури : Том I
София : Универзитетско издателство „Св. Климент Охридски“., 139-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7378
Бојовић ЈД. Арнаути у путописној прози Григорија Божовића – од стереотипа ка афирмацији. in Стереотипът в славянските езици, литератури и култури : Том I. 2019;:139-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7378 .
Бојовић, Јована Д., "Арнаути у путописној прози Григорија Божовића – од стереотипа ка афирмацији" in Стереотипът в славянските езици, литератури и култури : Том I (2019):139-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7378 .

Семантички аспекти топонима у књижевном тексту Григорија Божовића

Бојовић, Јована Д,

(Ниш : Универзитет, Центар за византијско-словенске студије : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Бојовић, Јована Д,
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6428
AB  - У овом раду бавили смо се анализом топонима ексцерпираних из књижевног текста Григорија Божовића, али само оних чију је семантичку прозирност покушао да објасни и дочара сам писац преносећи нам сазнања до којих је дошао, као и сведочанства која данас представљају својеврсно дијалекатско благо. Како су путописи документарни облици, они представљају значајан извор историјских, етнографских и других података, док је сакупљена грађа за потребе овог рада евидентан показатељ топономастичког значаја у расветљавању историјског развоја многих сегмената језика. Наш фокус био је усмерен, пре свега, на топонимију и микротопонимију словенског порекла, односно на пословењене облике имена насељених места, али и на велики број топонима турског порекла на које смо наишли у прикупљању грађе за ово истраживање. Захваљујући његовим путописно-репортерским записима, ми смо у стању да на одређени начин реконструишемо многе језичке сегментe и дођемо до скривених слојева која ова лексика садржи.
AB  - The paper deals with the analysis of the toponyms found in the literary text of Grigorije Božović, or to be more precise, only those toponyms whose semantic transparency was tried to be explained and proved by the writer himself by sharing the findings he came up with and the testimonies which today represent a real dialectical treasure. Since travelogues are documentary forms, they represent a significant source of historical, ethnographic and other kinds of data, while the material collected for the purposes of this research represents an evident indicator of the significance of toponyms in illuminating the historical development of many segments of the language. The research was primarily focused on the toponymy and microtoponymy of Slavic origin, that is, Slavicized forms of the names of populated places, as well as a large number of toponyms of Turkish origin that were also encountered in collecting the research material. On the basis of Grigorije Božovićʼs travelogue and report writings, one may be able to reconstruct many segments of the language in a certain way and reach the hidden layers this part of the lexicon contains in itself.
PB  - Ниш : Универзитет, Центар за византијско-словенске студије : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије
T2  - Византијско-словенска чтенија I
T1  - Семантички аспекти топонима у књижевном тексту Григорија Божовића
T1  - Semantic Aspects of Toponym Structures in the Literary Text of Grigorije Božović
SP  - 421
EP  - 433
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6428
ER  - 
@article{
author = "Бојовић, Јована Д,",
year = "2018",
abstract = "У овом раду бавили смо се анализом топонима ексцерпираних из књижевног текста Григорија Божовића, али само оних чију је семантичку прозирност покушао да објасни и дочара сам писац преносећи нам сазнања до којих је дошао, као и сведочанства која данас представљају својеврсно дијалекатско благо. Како су путописи документарни облици, они представљају значајан извор историјских, етнографских и других података, док је сакупљена грађа за потребе овог рада евидентан показатељ топономастичког значаја у расветљавању историјског развоја многих сегмената језика. Наш фокус био је усмерен, пре свега, на топонимију и микротопонимију словенског порекла, односно на пословењене облике имена насељених места, али и на велики број топонима турског порекла на које смо наишли у прикупљању грађе за ово истраживање. Захваљујући његовим путописно-репортерским записима, ми смо у стању да на одређени начин реконструишемо многе језичке сегментe и дођемо до скривених слојева која ова лексика садржи., The paper deals with the analysis of the toponyms found in the literary text of Grigorije Božović, or to be more precise, only those toponyms whose semantic transparency was tried to be explained and proved by the writer himself by sharing the findings he came up with and the testimonies which today represent a real dialectical treasure. Since travelogues are documentary forms, they represent a significant source of historical, ethnographic and other kinds of data, while the material collected for the purposes of this research represents an evident indicator of the significance of toponyms in illuminating the historical development of many segments of the language. The research was primarily focused on the toponymy and microtoponymy of Slavic origin, that is, Slavicized forms of the names of populated places, as well as a large number of toponyms of Turkish origin that were also encountered in collecting the research material. On the basis of Grigorije Božovićʼs travelogue and report writings, one may be able to reconstruct many segments of the language in a certain way and reach the hidden layers this part of the lexicon contains in itself.",
publisher = "Ниш : Универзитет, Центар за византијско-словенске студије : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије",
journal = "Византијско-словенска чтенија I",
title = "Семантички аспекти топонима у књижевном тексту Григорија Божовића, Semantic Aspects of Toponym Structures in the Literary Text of Grigorije Božović",
pages = "421-433",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6428"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2018). Семантички аспекти топонима у књижевном тексту Григорија Божовића. in Византијско-словенска чтенија I
Ниш : Универзитет, Центар за византијско-словенске студије : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије., 421-433.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6428
Бојовић ЈД. Семантички аспекти топонима у књижевном тексту Григорија Божовића. in Византијско-словенска чтенија I. 2018;:421-433.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6428 .
Бојовић, Јована Д,, "Семантички аспекти топонима у књижевном тексту Григорија Божовића" in Византијско-словенска чтенија I (2018):421-433,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6428 .