Лазић-Коњик, Ивана

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-0840-0140
  • Лазић-Коњик, Ивана (34)
  • Лазић Коњик, Ивана (14)
  • Лазић Коњик, Ивана В. (6)
  • Коњик, Ивана (4)
  • Лазић-Коњик, Ивана В. (3)
  • Lazic-Konjik, Ivana (1)
  • Lazić Konjik, Ivana (1)
  • Lazić-Konjik, Ivana (1)
  • Коњик Лазић, Ивана (1)
  • Коњик-Лазић, Ивана В. (1)
Projects

Author's Bibliography

Номинација гојазних особа у пољском и српском језику. ДЕБЕЉКО – универзалан или културно специфичан концепт? Белешке на маргинама анкете

Pazio-Wlazłowska, Dorota; Лазић-Коњик, Ивана

(Ljubljana : Slavistično društvo Slovenije, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Pazio-Wlazłowska, Dorota
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15538
AB  - У раду се реконструише свакодневна језичка слика појма дебела особа у српском одн. grubas у пољском језику на подацима добијеним методом анкете, у складу са теоријско-методолошким приступом когнитивне етнолингвистике. Циљ је да се открију конотативни, субјективни елементи у садржају овог стереотипа који се заснивају на вредновању и доживљају овог појма од стране савремених носилаца поменутих језика, те да се на основу упоређивања добијених података одговори на питање о његовој универзалности односно културној специфичности. Анализа је показала да се начини именовања, перцепције и ставови испитаника према анализираном стереотипу значајније не разликују у савременој пољској и српској лингвокултури, што иде у прилог закључку о његовој универзалности
AB  - The article reconstructs the linguistic picture of the notion “fat person” in Serbian and Polish (дебела особа in Serbian, grubas in Polish) according to the theoretical-methodological approach of cognitive ethnolinguistics and based on survey data. The goal is to reveal the stereotype’s connotative, subjective elements, which are based on the evaluation and experience of this term by contemporary native speakers of the languages, and to answer the question of its universality and cultural specificity by comparing clues obtained in the survey. The analysis showed that respondents’ ways of naming, perceptions, and attitudes towards the analyzed stereotype do not differ significantly in contemporary Polish and Serbian linguoculture, which supports the claim of its universality.
AB  - V prispevku so predstavljeni elementi vsakodnevne jezikovne slike pojma debela oseba, tj. debela osoba / debeljko v srbščini oziroma grubas v poljščini, pri čemer smo podatke zbrali s pomočjo ankete, in sicer v skladu s teoretično-metodološkim pristopom kognitivne etnolingivstike. Cilj raziskave je, da se s pomočjo analize poimenovanj za osebe s prekomerno telesno težo v poljščini in srbščini na osnovi anketnega gradiva primerjajo pomenski elementi jezikovne slike pojma debela oseba anketiranih Srbkinj in Srbov, nosilk in nosilcev srbskega jezika, z elementi jezikovne slike anketiranih Poljakinj in Poljakov, nosilk in nosilcev poljskega jezika, in da se na osnovi dobljenih rezultatov odgovori na vprašanje, ali je stereotip debela oseba univerzalen ali kulturno specifičen. Raziskava je pokazala, da anketirani v obeh jezikovnih kulturah pogosto uporabljajo nevtralne ali pozitivno vrednotene izraze za osebe s prekomerno telesno težo, med njimi otyły in z nadwagą v poljščini ali gojazan in opisni poimenovanji osoba sa viškom kilograma ali prekomerno uhranjen v srbščini. Pogostost nevtralnih in evfemističnih izrazov kaže na spremembe v stereotipizaciji pojma debela oseba pod vplivom družbenih sprememb, gibanja body positive in drugih družbenih pobud ali medicinskega razumevanja debelosti kot bolezni. Pri čemer pa je perspektiva teh sprememb vprašljiva, vsaj v bližnji prihodnosti. Dosedanje raziskave namreč kažejo na precejšnjo prisotnost negativnih izrazov in moč globoko zakoreninjenih predsodkov do debelih oseb kot zajetnih, zaobljenih, okornih, neprivlačnih ipd. Primerjava anketnih ugotovitev za srbščino in poljščino je pokazala, da ne obstajajo bistvene razlike v načinih poimenovanj in stališčih anketiranih do oseb s prekomerno telesno težo, kar je lahko poveden pokazatelj univerzalnosti stereotipa debela oseba v slovanskih jezikih. Za natančnejše ugotovitve bodo potrebne dodatne primerjalne raziskave v drugih slovanskih jezikih, v daljši perspektivi tudi v neslovanskih.
PB  - Ljubljana : Slavistično društvo Slovenije
T2  - Slavistična revija
T1  - Номинација гојазних особа у пољском и српском језику. ДЕБЕЉКО – универзалан или културно специфичан концепт? Белешке на маргинама анкете
T1  - References to Obese People in Polish and Serbian. fat − Universal or Culturally Specific Concept? Notes on the Margins of the Survey
SP  - 307
EP  - 324
VL  - 71
IS  - 3
DO  - 10.57589/srl.v71i3.4131 Tip 1.01
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15538
ER  - 
@article{
author = "Pazio-Wlazłowska, Dorota and Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2023",
abstract = "У раду се реконструише свакодневна језичка слика појма дебела особа у српском одн. grubas у пољском језику на подацима добијеним методом анкете, у складу са теоријско-методолошким приступом когнитивне етнолингвистике. Циљ је да се открију конотативни, субјективни елементи у садржају овог стереотипа који се заснивају на вредновању и доживљају овог појма од стране савремених носилаца поменутих језика, те да се на основу упоређивања добијених података одговори на питање о његовој универзалности односно културној специфичности. Анализа је показала да се начини именовања, перцепције и ставови испитаника према анализираном стереотипу значајније не разликују у савременој пољској и српској лингвокултури, што иде у прилог закључку о његовој универзалности, The article reconstructs the linguistic picture of the notion “fat person” in Serbian and Polish (дебела особа in Serbian, grubas in Polish) according to the theoretical-methodological approach of cognitive ethnolinguistics and based on survey data. The goal is to reveal the stereotype’s connotative, subjective elements, which are based on the evaluation and experience of this term by contemporary native speakers of the languages, and to answer the question of its universality and cultural specificity by comparing clues obtained in the survey. The analysis showed that respondents’ ways of naming, perceptions, and attitudes towards the analyzed stereotype do not differ significantly in contemporary Polish and Serbian linguoculture, which supports the claim of its universality., V prispevku so predstavljeni elementi vsakodnevne jezikovne slike pojma debela oseba, tj. debela osoba / debeljko v srbščini oziroma grubas v poljščini, pri čemer smo podatke zbrali s pomočjo ankete, in sicer v skladu s teoretično-metodološkim pristopom kognitivne etnolingivstike. Cilj raziskave je, da se s pomočjo analize poimenovanj za osebe s prekomerno telesno težo v poljščini in srbščini na osnovi anketnega gradiva primerjajo pomenski elementi jezikovne slike pojma debela oseba anketiranih Srbkinj in Srbov, nosilk in nosilcev srbskega jezika, z elementi jezikovne slike anketiranih Poljakinj in Poljakov, nosilk in nosilcev poljskega jezika, in da se na osnovi dobljenih rezultatov odgovori na vprašanje, ali je stereotip debela oseba univerzalen ali kulturno specifičen. Raziskava je pokazala, da anketirani v obeh jezikovnih kulturah pogosto uporabljajo nevtralne ali pozitivno vrednotene izraze za osebe s prekomerno telesno težo, med njimi otyły in z nadwagą v poljščini ali gojazan in opisni poimenovanji osoba sa viškom kilograma ali prekomerno uhranjen v srbščini. Pogostost nevtralnih in evfemističnih izrazov kaže na spremembe v stereotipizaciji pojma debela oseba pod vplivom družbenih sprememb, gibanja body positive in drugih družbenih pobud ali medicinskega razumevanja debelosti kot bolezni. Pri čemer pa je perspektiva teh sprememb vprašljiva, vsaj v bližnji prihodnosti. Dosedanje raziskave namreč kažejo na precejšnjo prisotnost negativnih izrazov in moč globoko zakoreninjenih predsodkov do debelih oseb kot zajetnih, zaobljenih, okornih, neprivlačnih ipd. Primerjava anketnih ugotovitev za srbščino in poljščino je pokazala, da ne obstajajo bistvene razlike v načinih poimenovanj in stališčih anketiranih do oseb s prekomerno telesno težo, kar je lahko poveden pokazatelj univerzalnosti stereotipa debela oseba v slovanskih jezikih. Za natančnejše ugotovitve bodo potrebne dodatne primerjalne raziskave v drugih slovanskih jezikih, v daljši perspektivi tudi v neslovanskih.",
publisher = "Ljubljana : Slavistično društvo Slovenije",
journal = "Slavistična revija",
title = "Номинација гојазних особа у пољском и српском језику. ДЕБЕЉКО – универзалан или културно специфичан концепт? Белешке на маргинама анкете, References to Obese People in Polish and Serbian. fat − Universal or Culturally Specific Concept? Notes on the Margins of the Survey",
pages = "307-324",
volume = "71",
number = "3",
doi = "10.57589/srl.v71i3.4131 Tip 1.01",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15538"
}
Pazio-Wlazłowska, D.,& Лазић-Коњик, И.. (2023). Номинација гојазних особа у пољском и српском језику. ДЕБЕЉКО – универзалан или културно специфичан концепт? Белешке на маргинама анкете. in Slavistična revija
Ljubljana : Slavistično društvo Slovenije., 71(3), 307-324.
https://doi.org/10.57589/srl.v71i3.4131 Tip 1.01
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15538
Pazio-Wlazłowska D, Лазић-Коњик И. Номинација гојазних особа у пољском и српском језику. ДЕБЕЉКО – универзалан или културно специфичан концепт? Белешке на маргинама анкете. in Slavistična revija. 2023;71(3):307-324.
doi:10.57589/srl.v71i3.4131 Tip 1.01
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15538 .
Pazio-Wlazłowska, Dorota, Лазић-Коњик, Ивана, "Номинација гојазних особа у пољском и српском језику. ДЕБЕЉКО – универзалан или културно специфичан концепт? Белешке на маргинама анкете" in Slavistična revija, 71, no. 3 (2023):307-324,
https://doi.org/10.57589/srl.v71i3.4131 Tip 1.01 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15538 .

Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“

Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Филолошко друштво „Речи“, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15825
AB  - У раду се разматрају могућности планирања будућих ак-тивности часописа Новоречје у контексту актуелних тенденција у области неолошких лексиколошких проучавања као и у обла-сти савремене онлајн лексикографије, која поред теоријских и практичних резултата корпусно засноване израде речника и њи-ховог објављивања у дигиталном онлајн формату, обухвата и новије трендове објављивања научно-популарних текстова на блогу и изборе за реч године, с циљем промоције и популариза-ције језика и језичке науке како би се језик и његово проучава-ње приближили њиховим корисницима. Истакнуте су каракте-ристике и значај манифестације избор за реч године која се одр-жава у бројним језицима и земљама дужи низ година и образло-жена потреба да се слична манифестација покрене у српском је-зику у оквиру активности часописа Новоречје. На тај начин би се, поред осталог, прикупљали релевантни подаци значајни за праћење и анализирање актуелног стања савременог српског живог језика и подстакла бројна друга истраживања у вези са лексичким системом српског језика и описивањем његовог развоја.
AB  - The paper discusses the planning possibilities of the future activi-ties of the journal "Novorečje" in the context of current trends in the field of neological lexicological studies as well as the field of modern online lexicography. This also includes recent trends – writing of scientific and popular texts on the blog and choice of -the "Word of the Year". The profile of the journal "Novoreč-je" was presented first, and then the characteristics and the signi-ficance of the "Word of the Year". It has been held in numerous languages and countries for many years. Therefore, the need to start a similar event in the Serbian language as part of "Novoreč-je" activities is also underlined and initiated.
PB  - Београд : Филолошко друштво „Речи“
PB  - Београд : Алма
T2  - РЕЧ ГОДИНЕ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА
T1  - Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“
T1  - MODERN PHENOMENA IN NEOLOGY STUDIES - AN INI TIATIVE FOR STARTING A "WORD OF THE YEAR" IN  THE SERBIAN LANGUAGE  WITHIN THE FRAMEWORK OF THE "NOVOREČJE"
SP  - 90
EP  - 114
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15825
ER  - 
@inbook{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2023",
abstract = "У раду се разматрају могућности планирања будућих ак-тивности часописа Новоречје у контексту актуелних тенденција у области неолошких лексиколошких проучавања као и у обла-сти савремене онлајн лексикографије, која поред теоријских и практичних резултата корпусно засноване израде речника и њи-ховог објављивања у дигиталном онлајн формату, обухвата и новије трендове објављивања научно-популарних текстова на блогу и изборе за реч године, с циљем промоције и популариза-ције језика и језичке науке како би се језик и његово проучава-ње приближили њиховим корисницима. Истакнуте су каракте-ристике и значај манифестације избор за реч године која се одр-жава у бројним језицима и земљама дужи низ година и образло-жена потреба да се слична манифестација покрене у српском је-зику у оквиру активности часописа Новоречје. На тај начин би се, поред осталог, прикупљали релевантни подаци значајни за праћење и анализирање актуелног стања савременог српског живог језика и подстакла бројна друга истраживања у вези са лексичким системом српског језика и описивањем његовог развоја., The paper discusses the planning possibilities of the future activi-ties of the journal "Novorečje" in the context of current trends in the field of neological lexicological studies as well as the field of modern online lexicography. This also includes recent trends – writing of scientific and popular texts on the blog and choice of -the "Word of the Year". The profile of the journal "Novoreč-je" was presented first, and then the characteristics and the signi-ficance of the "Word of the Year". It has been held in numerous languages and countries for many years. Therefore, the need to start a similar event in the Serbian language as part of "Novoreč-je" activities is also underlined and initiated.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво „Речи“, Београд : Алма",
journal = "РЕЧ ГОДИНЕ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА",
booktitle = "Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“, MODERN PHENOMENA IN NEOLOGY STUDIES - AN INI TIATIVE FOR STARTING A "WORD OF THE YEAR" IN  THE SERBIAN LANGUAGE  WITHIN THE FRAMEWORK OF THE "NOVOREČJE"",
pages = "90-114",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15825"
}
Лазић-Коњик, И.. (2023). Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“. in РЕЧ ГОДИНЕ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА
Београд : Филолошко друштво „Речи“., 17, 90-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15825
Лазић-Коњик И. Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“. in РЕЧ ГОДИНЕ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА. 2023;17:90-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15825 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“" in РЕЧ ГОДИНЕ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА, 17 (2023):90-114,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15825 .

Творба речи од презимена и личних имена политичких личности (семантички, деривациони и когнитивни аспекти)

Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Филолошко друштво „Речи“, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15824
AB  - У раду се са семантичко-деривационог аспекта анализирају речи добијене
од личних имена и презимена политичких личности у српском језику, указује се на
њихове творбене одн. значењске типове и на когнитивно-прагматичку мотивисаност настанка.
AB  - The paper deals with the semantic-derivational analysis of words derived
from personal names and surnames of political figures in the Serbian language. It
points out their derivational and semantic types and their cognitive-pragmatic motivation for formation. The paper demonstrates continuity in the creation of this segment of the Serbian lexicon and points to its accelerated growth in the recent developmental period, as well as changes related to the emergence and increased productivity of new derivational types. It also addresses the trend of heightened expression of subjective meanings with a negative connotation, pejorative and ironic
undertones, which are characteristic of contemporary political discourse.
PB  - Београд : Филолошко друштво „Речи“
PB  - Београд : : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
PB  - Београд : Алма
T2  - Новоречје
T1  - Творба речи од презимена и личних имена политичких личности (семантички, деривациони и когнитивни аспекти)
T1  - FORMATION OF WORDS FROM PERSONAL NAMES AND SURNAMES OF  POLITICAL FIGURES IN THE SERBIAN LANGUAGE (DERIVATIVE,  SEMANTIC, AND COGNITIVE ASPECTS)
SP  - 40
EP  - 60
VL  - 5
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15824
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2023",
abstract = "У раду се са семантичко-деривационог аспекта анализирају речи добијене
од личних имена и презимена политичких личности у српском језику, указује се на
њихове творбене одн. значењске типове и на когнитивно-прагматичку мотивисаност настанка., The paper deals with the semantic-derivational analysis of words derived
from personal names and surnames of political figures in the Serbian language. It
points out their derivational and semantic types and their cognitive-pragmatic motivation for formation. The paper demonstrates continuity in the creation of this segment of the Serbian lexicon and points to its accelerated growth in the recent developmental period, as well as changes related to the emergence and increased productivity of new derivational types. It also addresses the trend of heightened expression of subjective meanings with a negative connotation, pejorative and ironic
undertones, which are characteristic of contemporary political discourse.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво „Речи“, Београд : : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд : Алма",
journal = "Новоречје",
title = "Творба речи од презимена и личних имена политичких личности (семантички, деривациони и когнитивни аспекти), FORMATION OF WORDS FROM PERSONAL NAMES AND SURNAMES OF  POLITICAL FIGURES IN THE SERBIAN LANGUAGE (DERIVATIVE,  SEMANTIC, AND COGNITIVE ASPECTS)",
pages = "40-60",
volume = "5",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15824"
}
Лазић-Коњик, И.. (2023). Творба речи од презимена и личних имена политичких личности (семантички, деривациони и когнитивни аспекти). in Новоречје
Београд : Филолошко друштво „Речи“., 5(8), 40-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15824
Лазић-Коњик И. Творба речи од презимена и личних имена политичких личности (семантички, деривациони и когнитивни аспекти). in Новоречје. 2023;5(8):40-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15824 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Творба речи од презимена и личних имена политичких личности (семантички, деривациони и когнитивни аспекти)" in Новоречје, 5, no. 8 (2023):40-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15824 .

Kонцепт држава на системском језичком материјалу

Ристић, Стана; Лазић-Коњик, Ивана

(Киров : Издательство АНО ДПО «Межрегиональный центр инновационных технологий в образовании», 2023)

TY  - CHAP
AU  - Ристић, Стана
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15669
AB  - В статье представлено понятие-концепт государство на систематическом
языковом материале. Установлено, что концептуализация понятия <государство> в сербском
языке включает политические, правовые и институциональные аспекты, которые
профилируют пространственный и социальный сегменты языкового образа этого термина.
Также показано, что само употребление лексемы государство с учетом ее системных
отношений имеет скорее статус термина, чем лексемы, которая принадлежит к общему
лексическому пласту современного сербского языка.
AB  - The notion-concept of <state> based on systematic language material is presented
in this article. It is established, the conceptualization of the notion of <state> in the Serbian
language includes political, legal, and institutional aspects, they profile the spatial and social
segments of the linguistic mage of this term. It is also shown, the usage of the lexeme state,
considering its systemic relations has more the status of a term than a lexeme which belongs to the general lexical layer of the modern Serbian language.
PB  - Киров : Издательство АНО ДПО «Межрегиональный центр инновационных технологий в образовании»
T2  - ПРОБЛЕМЫ КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИИ ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТИ И МОДЕЛИРОВАНИЯ ЯЗЫКОВОЙ КАРТИНЫ МИРА Сборник научных трудов Выпуск 11
T1  - Kонцепт држава на системском језичком материјалу
T1  - Концепт <государство> на основе анализа системных языковых отношений
T1  - The Concept of <state> Based on Systematic Language Material
SP  - 22
EP  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15669
ER  - 
@inbook{
author = "Ристић, Стана and Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2023",
abstract = "В статье представлено понятие-концепт государство на систематическом
языковом материале. Установлено, что концептуализация понятия <государство> в сербском
языке включает политические, правовые и институциональные аспекты, которые
профилируют пространственный и социальный сегменты языкового образа этого термина.
Также показано, что само употребление лексемы государство с учетом ее системных
отношений имеет скорее статус термина, чем лексемы, которая принадлежит к общему
лексическому пласту современного сербского языка., The notion-concept of <state> based on systematic language material is presented
in this article. It is established, the conceptualization of the notion of <state> in the Serbian
language includes political, legal, and institutional aspects, they profile the spatial and social
segments of the linguistic mage of this term. It is also shown, the usage of the lexeme state,
considering its systemic relations has more the status of a term than a lexeme which belongs to the general lexical layer of the modern Serbian language.",
publisher = "Киров : Издательство АНО ДПО «Межрегиональный центр инновационных технологий в образовании»",
journal = "ПРОБЛЕМЫ КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИИ ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТИ И МОДЕЛИРОВАНИЯ ЯЗЫКОВОЙ КАРТИНЫ МИРА Сборник научных трудов Выпуск 11",
booktitle = "Kонцепт држава на системском језичком материјалу, Концепт <государство> на основе анализа системных языковых отношений, The Concept of <state> Based on Systematic Language Material",
pages = "22-37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15669"
}
Ристић, С.,& Лазић-Коњик, И.. (2023). Kонцепт држава на системском језичком материјалу. in ПРОБЛЕМЫ КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИИ ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТИ И МОДЕЛИРОВАНИЯ ЯЗЫКОВОЙ КАРТИНЫ МИРА Сборник научных трудов Выпуск 11
Киров : Издательство АНО ДПО «Межрегиональный центр инновационных технологий в образовании»., 22-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15669
Ристић С, Лазић-Коњик И. Kонцепт држава на системском језичком материјалу. in ПРОБЛЕМЫ КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИИ ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТИ И МОДЕЛИРОВАНИЯ ЯЗЫКОВОЙ КАРТИНЫ МИРА Сборник научных трудов Выпуск 11. 2023;:22-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15669 .
Ристић, Стана, Лазић-Коњик, Ивана, "Kонцепт држава на системском језичком материјалу" in ПРОБЛЕМЫ КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИИ ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТИ И МОДЕЛИРОВАНИЯ ЯЗЫКОВОЙ КАРТИНЫ МИРА Сборник научных трудов Выпуск 11 (2023):22-37,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15669 .

Листа вредности за Аксиолошки лексикон српског језика

Ристић, Стана; Лазић-Коњик, Ивана

(Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Ристић, Стана
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15537
AB  - У раду се предлаже прелиминарна листа вредности, аксиолошких концепата, као почетни списак одредница за планирани Аксиолошки лексикон српског језика. Након што смо
у претходном истраживању успоставили три листе за одабир српских вредносних концепата применом различитих метода, у овом раду настојали смо да проверимо њихову
валидност и допунимо их на основу додатне две листе које су засноване на методи
анкетирања говорника српског језика. На основу анализе и упоређивања цело купног
добијеног материјала предложили смо прелиминарну јединствену листу са 48 јез гре них
вредности (према фреквенцији) и шири списак од укупно 283 периферних вред ности
(које се не понављају у анализираним листама). Укупан до сада утврђен прелими нарни
списак одредница за Аксиолошки лексикон српског језика садржи 331 вредносни концепт
неједнаког статуса и ранга у концептосфери или језичкој слици српског језика.
AB  - В работе представлена процедура составления списка ценностей, аксиологических
концептов, которые были бы предложены в качестве словарных статей в планируемом Аксиологическом словаре сербского языка. Опираясь на имеющиеся представленные результаты работы по отбору ценностей и составлению перечня национальных ценностей, мы сформировали три списка сербских ценностных концептов, различных по объему и по статусу в языковой картине сербского языка, намереваясь проверить их релевантность в данной работе и дополнить их на основании двух дополнительных списков, полученных путем анкетирования носителей сербского языка по
методологии, заимствованной у люблинской этнолингвистической школы. На основании анализа и сопоставления всего материала из имеющихся списков, полученных
в данном и предыдущем исследованиях, можно с большой степенью определенности
предложить предварительный список ценностей для создания Аксиологического словаря сербского языка, в который войдет 331 концепт с неодинаковым статусом и рангом в концептосфере, или языковой картине сербского языка: 48 ценностей из списка
составляют ядро концептосферы сербского языка — они представляют центральные,
или ценности ядра, в отличие от 283 периферийных ценностей, которые не повторяются в проанализированных списках.
AB  - The paper proposes a preliminary list of values, axiological concepts, as an initial list of entries
for the planned Axiological lexicon of the Serbian language. After we had established, in our
previous research, three lists for the selection of Serbian values, using diff erent methods, in
this paper we tried to check their validity and supplement them on the basis of two additional
lists based on the method of surveying Serbian speakers. Based on the analysis and comparison of the entire obtained material, we proposed a preliminary unique list with 48 core values
(according to frequency) and a wider list of a total of 283 peripheral values (which are not
repeated in the analyzed lists). Established so far, the total preliminary list of entries for the
Axiological lexicon of the Serbian language contains 331 value concepts of unequal status and
rank in the conceptual sphere or linguistic picture of the Serbian language.
PB  - Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН
T2  - Современное развитие славянской лексикологии и лексикографии
T1  - Листа вредности за Аксиолошки лексикон српског језика
T1  - Список ценностей для аксиологического словаря сербского языка
T1  - The List of Values for the Axiological Lexicon of the Serbian Language
SP  - 355
EP  - 368
DO  - 10.31912/slavic_lexicology.2022.355-368
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15537
ER  - 
@inbook{
author = "Ристић, Стана and Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2022",
abstract = "У раду се предлаже прелиминарна листа вредности, аксиолошких концепата, као почетни списак одредница за планирани Аксиолошки лексикон српског језика. Након што смо
у претходном истраживању успоставили три листе за одабир српских вредносних концепата применом различитих метода, у овом раду настојали смо да проверимо њихову
валидност и допунимо их на основу додатне две листе које су засноване на методи
анкетирања говорника српског језика. На основу анализе и упоређивања цело купног
добијеног материјала предложили смо прелиминарну јединствену листу са 48 јез гре них
вредности (према фреквенцији) и шири списак од укупно 283 периферних вред ности
(које се не понављају у анализираним листама). Укупан до сада утврђен прелими нарни
списак одредница за Аксиолошки лексикон српског језика садржи 331 вредносни концепт
неједнаког статуса и ранга у концептосфери или језичкој слици српског језика., В работе представлена процедура составления списка ценностей, аксиологических
концептов, которые были бы предложены в качестве словарных статей в планируемом Аксиологическом словаре сербского языка. Опираясь на имеющиеся представленные результаты работы по отбору ценностей и составлению перечня национальных ценностей, мы сформировали три списка сербских ценностных концептов, различных по объему и по статусу в языковой картине сербского языка, намереваясь проверить их релевантность в данной работе и дополнить их на основании двух дополнительных списков, полученных путем анкетирования носителей сербского языка по
методологии, заимствованной у люблинской этнолингвистической школы. На основании анализа и сопоставления всего материала из имеющихся списков, полученных
в данном и предыдущем исследованиях, можно с большой степенью определенности
предложить предварительный список ценностей для создания Аксиологического словаря сербского языка, в который войдет 331 концепт с неодинаковым статусом и рангом в концептосфере, или языковой картине сербского языка: 48 ценностей из списка
составляют ядро концептосферы сербского языка — они представляют центральные,
или ценности ядра, в отличие от 283 периферийных ценностей, которые не повторяются в проанализированных списках., The paper proposes a preliminary list of values, axiological concepts, as an initial list of entries
for the planned Axiological lexicon of the Serbian language. After we had established, in our
previous research, three lists for the selection of Serbian values, using diff erent methods, in
this paper we tried to check their validity and supplement them on the basis of two additional
lists based on the method of surveying Serbian speakers. Based on the analysis and comparison of the entire obtained material, we proposed a preliminary unique list with 48 core values
(according to frequency) and a wider list of a total of 283 peripheral values (which are not
repeated in the analyzed lists). Established so far, the total preliminary list of entries for the
Axiological lexicon of the Serbian language contains 331 value concepts of unequal status and
rank in the conceptual sphere or linguistic picture of the Serbian language.",
publisher = "Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН",
journal = "Современное развитие славянской лексикологии и лексикографии",
booktitle = "Листа вредности за Аксиолошки лексикон српског језика, Список ценностей для аксиологического словаря сербского языка, The List of Values for the Axiological Lexicon of the Serbian Language",
pages = "355-368",
doi = "10.31912/slavic_lexicology.2022.355-368",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15537"
}
Ристић, С.,& Лазић-Коњик, И.. (2022). Листа вредности за Аксиолошки лексикон српског језика. in Современное развитие славянской лексикологии и лексикографии
Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН., 355-368.
https://doi.org/10.31912/slavic_lexicology.2022.355-368
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15537
Ристић С, Лазић-Коњик И. Листа вредности за Аксиолошки лексикон српског језика. in Современное развитие славянской лексикологии и лексикографии. 2022;:355-368.
doi:10.31912/slavic_lexicology.2022.355-368
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15537 .
Ристић, Стана, Лазић-Коњик, Ивана, "Листа вредности за Аксиолошки лексикон српског језика" in Современное развитие славянской лексикологии и лексикографии (2022):355-368,
https://doi.org/10.31912/slavic_lexicology.2022.355-368 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15537 .

Концепт ДОМОВИНА у српском језику (на системском материјалу)

Ристић, Стана; Лазић-Коњик, Ивана

(Siedlce : Wydawnictwo Naukowe, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15820
AB  - The paperpresents theresults of comprehensiveresearch on theconcept of HOMEin theSerbianlanguagebased on theanalysis of systemmaterial from therelevantdictionariesof theSerbianlanguage,inaccordancewith themethodological andtheoreticalprinciplesof Lublincognitiveethnolinguistics  and  the  EUROJOSseminar.  An  effortwas  made  to   presentitsmainfeatures andvaluesin thecircle of relatedconceptswereconstructedinourpreviousresearch,withwhichitforms a commonconceptsphere: HOME, MOTHER, PEO-PLE and theself-stereotype of SERBIAN. Theresearchinthis paperisprimarilybased ontheanalysis  of thecontent  of  thedictionarydefinitions  of  thelexemeshomeland  andfatherland,which areused to   name theconcept, and theanalysis of alltheircharacteristiclexical-semanticrelationships:hyperonimic   andhyponymic,synonymy,antonymy,derivational,creative andsemanticcharacter,syntagmaticwith theaim of reconstructingthecontent  of this  term,itsstable  andvariable  part,withallrelevantaspects  of realization.Also, tohighlightdifferentmodels of man'srelationshipto   hishomelandindifferenthistoricalperiods and thevaluesattributed to   himin theSerbianlanguage,inaccordancewith theprinciples of cognitivedefinition.
PB  - Siedlce : Wydawnictwo Naukowe
T2  - CONVERSATORIA LINGUISTICA
T1  - Концепт ДОМОВИНА у српском језику (на системском материјалу)
T1  - The concept of HOMELAND in the Serbian language(on the system material)
SP  - 79
EP  - 97
VL  - 14
DO  - 10.34739/clg.2022.14.05
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15820
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана and Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2022",
abstract = "The paperpresents theresults of comprehensiveresearch on theconcept of HOMEin theSerbianlanguagebased on theanalysis of systemmaterial from therelevantdictionariesof theSerbianlanguage,inaccordancewith themethodological andtheoreticalprinciplesof Lublincognitiveethnolinguistics  and  the  EUROJOSseminar.  An  effortwas  made  to   presentitsmainfeatures andvaluesin thecircle of relatedconceptswereconstructedinourpreviousresearch,withwhichitforms a commonconceptsphere: HOME, MOTHER, PEO-PLE and theself-stereotype of SERBIAN. Theresearchinthis paperisprimarilybased ontheanalysis  of thecontent  of  thedictionarydefinitions  of  thelexemeshomeland  andfatherland,which areused to   name theconcept, and theanalysis of alltheircharacteristiclexical-semanticrelationships:hyperonimic   andhyponymic,synonymy,antonymy,derivational,creative andsemanticcharacter,syntagmaticwith theaim of reconstructingthecontent  of this  term,itsstable  andvariable  part,withallrelevantaspects  of realization.Also, tohighlightdifferentmodels of man'srelationshipto   hishomelandindifferenthistoricalperiods and thevaluesattributed to   himin theSerbianlanguage,inaccordancewith theprinciples of cognitivedefinition.",
publisher = "Siedlce : Wydawnictwo Naukowe",
journal = "CONVERSATORIA LINGUISTICA",
title = "Концепт ДОМОВИНА у српском језику (на системском материјалу), The concept of HOMELAND in the Serbian language(on the system material)",
pages = "79-97",
volume = "14",
doi = "10.34739/clg.2022.14.05",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15820"
}
Ристић, С.,& Лазић-Коњик, И.. (2022). Концепт ДОМОВИНА у српском језику (на системском материјалу). in CONVERSATORIA LINGUISTICA
Siedlce : Wydawnictwo Naukowe., 14, 79-97.
https://doi.org/10.34739/clg.2022.14.05
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15820
Ристић С, Лазић-Коњик И. Концепт ДОМОВИНА у српском језику (на системском материјалу). in CONVERSATORIA LINGUISTICA. 2022;14:79-97.
doi:10.34739/clg.2022.14.05
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15820 .
Ристић, Стана, Лазић-Коњик, Ивана, "Концепт ДОМОВИНА у српском језику (на системском материјалу)" in CONVERSATORIA LINGUISTICA, 14 (2022):79-97,
https://doi.org/10.34739/clg.2022.14.05 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15820 .
1

Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»)

Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13922
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»)
SP  - 795
EP  - 801
VL  - 78
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13922
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана",
year = "2022",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»)",
pages = "795-801",
volume = "78",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13922"
}
Лазић Коњик, И.. (2022). Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»). in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 795-801.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13922
Лазић Коњик И. Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»). in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):795-801.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13922 .
Лазић Коњик, Ивана, "Дорота Пазио-Влазловская. Церковь в кругу ценностей: семья, традиция, патриотизм (по материалам интернет-портала «Российской газеты»)" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):795-801,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13922 .

Узроци англокализације у српском језику

Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Алма, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15117
AB  - У раду се анализира мотивација и узроци настанка англокализама у српском језику. Указује се на узајамни однос и условљеност друштвених и културних процеса глобализације и глокализације у језику у вези са променом значења глобално раширених англицизама. Издвајају се прагматички разлози, друштвени и културни утицаји и „незнање” као основни узроци промене значења англицизама у српском језику. У закључку се истиче да је овај нови слој лексике, који настаје наглим приливом интернационално распрострањених англицизама у српски језик, углавном ефемерне природе, те да је статус позајмљеница овог типа и њихов утицај на развој језика у овом тренутку тешко проценити, осим са глобалистичког аспекта, па ће тек праћење даљег развоја језика и језичка реалност у наредном периоду показати како се према њима треба односити и како их нормирати са лескичког становишта.
AB  - В статье анализируются мотивы и причины образования англокализмах в сербском языке. Указывается на взаимосвязь и обусловленность социокультурных процессов глобализации и глокализации языка в связи с изменением смысла глобально распространенных англицизмов. Прагматические причины, социальные и культурные влияния и незнание выступают в качестве основных причин изменения значения англицизмов в сербском языке. В заключение подчеркается, что этот новый слой словарного запаса, созданный внезапным притоком интернациональных англицизмов в сербский язык, в основном носит эфемерный характер, и что его влияние на развитие языка в основном трудно оценить, кроме с глобалистического аспекта, поэтому только мониторинг дальнейшего развития языка и языковая реальность в предстоящем периоде покажут как к ним следует относиться и как их стандартизировать с лексической нормативной точки зрения.
PB  - Београд : Алма
PB  - Београд : Пројекат "Растко"
T2  - Англицизми и неологизми у језицима јужних Словена, тематски зборник
T1  - Узроци англокализације у српском језику
SP  - 86
EP  - 97
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15117
ER  - 
@inbook{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализира мотивација и узроци настанка англокализама у српском језику. Указује се на узајамни однос и условљеност друштвених и културних процеса глобализације и глокализације у језику у вези са променом значења глобално раширених англицизама. Издвајају се прагматички разлози, друштвени и културни утицаји и „незнање” као основни узроци промене значења англицизама у српском језику. У закључку се истиче да је овај нови слој лексике, који настаје наглим приливом интернационално распрострањених англицизама у српски језик, углавном ефемерне природе, те да је статус позајмљеница овог типа и њихов утицај на развој језика у овом тренутку тешко проценити, осим са глобалистичког аспекта, па ће тек праћење даљег развоја језика и језичка реалност у наредном периоду показати како се према њима треба односити и како их нормирати са лескичког становишта., В статье анализируются мотивы и причины образования англокализмах в сербском языке. Указывается на взаимосвязь и обусловленность социокультурных процессов глобализации и глокализации языка в связи с изменением смысла глобально распространенных англицизмов. Прагматические причины, социальные и культурные влияния и незнание выступают в качестве основных причин изменения значения англицизмов в сербском языке. В заключение подчеркается, что этот новый слой словарного запаса, созданный внезапным притоком интернациональных англицизмов в сербский язык, в основном носит эфемерный характер, и что его влияние на развитие языка в основном трудно оценить, кроме с глобалистического аспекта, поэтому только мониторинг дальнейшего развития языка и языковая реальность в предстоящем периоде покажут как к ним следует относиться и как их стандартизировать с лексической нормативной точки зрения.",
publisher = "Београд : Алма, Београд : Пројекат "Растко"",
journal = "Англицизми и неологизми у језицима јужних Словена, тематски зборник",
booktitle = "Узроци англокализације у српском језику",
pages = "86-97",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15117"
}
Лазић-Коњик, И.. (2022). Узроци англокализације у српском језику. in Англицизми и неологизми у језицима јужних Словена, тематски зборник
Београд : Алма., 86-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15117
Лазић-Коњик И. Узроци англокализације у српском језику. in Англицизми и неологизми у језицима јужних Словена, тематски зборник. 2022;:86-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15117 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Узроци англокализације у српском језику" in Англицизми и неологизми у језицима јужних Словена, тематски зборник (2022):86-97,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15117 .

Модерне појаве у неолошким проучавањима - иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа новоречје

Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Алма, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14955
AB  - У раду се разматрају могућности планирања будућих активности часописа Новоречје у контексту актуелних тенденција у области неолошких лексиколошких проучавања као и у области савремене онлајн лексикографије, која поред теоријских и практичних резултата корпусно засноване израде речника и њиховог објављивања у дигиталном онлајн формату, обухвата и новије трендове објављивања научно-популарних текстова на блогу и изборе за реч године, с циљем промоције и популаризације језика и језичке науке како би се језик и његово проучавање приближили њиховим корисницима. Истакнуте су карактеристике и значај манифестације избор за реч године која се одржава у бројним језицима и земљама дужи низ година и образложена потреба да се слична манифестација покрене у српском језику у оквиру активности часописа Новоречје. На тај начин би се, поред осталог, прикупљали релевантни подаци значајни за праћење и анализирање актуелног стања савременог српског живог језика и подстакла бројна друга истраживања у вези са лексичким системом српског језика и описивањем његовог развоја.
AB  - The paper discusses the planning possibilities of the future activities of the journal "Novorecje" in the context of current trends in the field of neological lexicological studies as well as the field of modern online lexicography. This also includes
recent trends — writing of scientific and popular texts on the blog and choice of the
"Word of the Year". The profile of the journal "Novorecje" was presented first, and
then the characteristics and the significance of the "Word of the Year". It has been
held in numerous languages and countries for many years. Therefore, the need to
start a similar event in the Serbian language as part of "Novorecje" activities is also
underlined and initiated.
PB  - Београд : Алма
T2  - Новоречје
T1  - Модерне појаве у неолошким проучавањима - иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа новоречје
T1  - Modern Phenomena in Neology Studies - An initiative for Starting a "Word of the Year" in the Serbian Language within the Framework of the "novorečje"
SP  - 68
EP  - 84
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14955
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2022",
abstract = "У раду се разматрају могућности планирања будућих активности часописа Новоречје у контексту актуелних тенденција у области неолошких лексиколошких проучавања као и у области савремене онлајн лексикографије, која поред теоријских и практичних резултата корпусно засноване израде речника и њиховог објављивања у дигиталном онлајн формату, обухвата и новије трендове објављивања научно-популарних текстова на блогу и изборе за реч године, с циљем промоције и популаризације језика и језичке науке како би се језик и његово проучавање приближили њиховим корисницима. Истакнуте су карактеристике и значај манифестације избор за реч године која се одржава у бројним језицима и земљама дужи низ година и образложена потреба да се слична манифестација покрене у српском језику у оквиру активности часописа Новоречје. На тај начин би се, поред осталог, прикупљали релевантни подаци значајни за праћење и анализирање актуелног стања савременог српског живог језика и подстакла бројна друга истраживања у вези са лексичким системом српског језика и описивањем његовог развоја., The paper discusses the planning possibilities of the future activities of the journal "Novorecje" in the context of current trends in the field of neological lexicological studies as well as the field of modern online lexicography. This also includes
recent trends — writing of scientific and popular texts on the blog and choice of the
"Word of the Year". The profile of the journal "Novorecje" was presented first, and
then the characteristics and the significance of the "Word of the Year". It has been
held in numerous languages and countries for many years. Therefore, the need to
start a similar event in the Serbian language as part of "Novorecje" activities is also
underlined and initiated.",
publisher = "Београд : Алма",
journal = "Новоречје",
title = "Модерне појаве у неолошким проучавањима - иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа новоречје, Modern Phenomena in Neology Studies - An initiative for Starting a "Word of the Year" in the Serbian Language within the Framework of the "novorečje"",
pages = "68-84",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14955"
}
Лазић-Коњик, И.. (2022). Модерне појаве у неолошким проучавањима - иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа новоречје. in Новоречје
Београд : Алма.(7), 68-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14955
Лазић-Коњик И. Модерне појаве у неолошким проучавањима - иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа новоречје. in Новоречје. 2022;(7):68-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14955 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Модерне појаве у неолошким проучавањима - иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа новоречје" in Новоречје, no. 7 (2022):68-84,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14955 .

Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије

Новокмет, Слободан; Лазић-Коњик, Ивана

(Нови Сад : Матица српска, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13699
AB  - Циљ рада је да се представе битне одлике и резултати савремене српске нормативистике од почетка 21. века до данас. Након прегледа догађаја који су водили ка изграђивању норме српског стандардног језика, пажња је усмерена на најзначајније активности, радове и ауторе који су допринели развоју ове области у последње две деценије.
Указује се на улогу и значај научно-популарних приручника за усвајање и неговање
стандардног језичког израза и језичке културе и на улогу речника у процесу лексичког
и језичког нормирања. Критички се сагледавају најновији савремени начини разматрања нормативних језичких проблема у језичким групама на друштвеним мрежама. У
завршном делу истакнута је као најхитнија потреба српске нормативистике и лексикографије израда онлајн-речника савременог српског језика.
AB  - The aim of this paper is to present the essential features and results of contemporary
Serbian normativism from the beginning of the 21st century onwards. After reviewing the
events which had led to the development of the linguistic norm of the Standard Serbian language, our attention is focused on the most important activities, works and authors who have
contributed to the development in this area in the last two decades. We emphasize the role and
importance of scientific and popular manuals for the acquisition and nurturing of the standard
language and language culture, and the role of dictionaries in the process of lexical standardization. The latest modern ways of considering normative language problems in language
groups on social networks are also critically considered. In the final part, the creation of an
online dictionary of the modern Serbian language was pointed out as the most urgent need of
Serbian normative studies and lexicography
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије
T1  - Serbian Normativism in the 21st Century with Special Reference to the Results of Serbian Lexicography
SP  - 7
EP  - 24
VL  - 65
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmsfil.2022.65.1.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13699
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан and Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2022",
abstract = "Циљ рада је да се представе битне одлике и резултати савремене српске нормативистике од почетка 21. века до данас. Након прегледа догађаја који су водили ка изграђивању норме српског стандардног језика, пажња је усмерена на најзначајније активности, радове и ауторе који су допринели развоју ове области у последње две деценије.
Указује се на улогу и значај научно-популарних приручника за усвајање и неговање
стандардног језичког израза и језичке културе и на улогу речника у процесу лексичког
и језичког нормирања. Критички се сагледавају најновији савремени начини разматрања нормативних језичких проблема у језичким групама на друштвеним мрежама. У
завршном делу истакнута је као најхитнија потреба српске нормативистике и лексикографије израда онлајн-речника савременог српског језика., The aim of this paper is to present the essential features and results of contemporary
Serbian normativism from the beginning of the 21st century onwards. After reviewing the
events which had led to the development of the linguistic norm of the Standard Serbian language, our attention is focused on the most important activities, works and authors who have
contributed to the development in this area in the last two decades. We emphasize the role and
importance of scientific and popular manuals for the acquisition and nurturing of the standard
language and language culture, and the role of dictionaries in the process of lexical standardization. The latest modern ways of considering normative language problems in language
groups on social networks are also critically considered. In the final part, the creation of an
online dictionary of the modern Serbian language was pointed out as the most urgent need of
Serbian normative studies and lexicography",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије, Serbian Normativism in the 21st Century with Special Reference to the Results of Serbian Lexicography",
pages = "7-24",
volume = "65",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmsfil.2022.65.1.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13699"
}
Новокмет, С.,& Лазић-Коњик, И.. (2022). Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 65(1), 7-24.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2022.65.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13699
Новокмет С, Лазић-Коњик И. Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2022;65(1):7-24.
doi:10.18485/ms_zmsfil.2022.65.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13699 .
Новокмет, Слободан, Лазић-Коњик, Ивана, "Српска нормативистика у 21. веку с посебним освртом на резултате српске лексикографије" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 65, no. 1 (2022):7-24,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2022.65.1.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13699 .

Фемининативи у српском језику - неолошки аспект

Лазић-Коњик, Ивана

(Вишеград : Андрићев институт, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15823
AB  - У раду се разматрају фемининативи са неолошког аспекта с обзиром на нагло повећање њиховог броја у најновијем периоду језичког развоја. Основни циљ је да се укаже на значај анализирања неолошког и творбеног потенцијала за потребе лексичког нормирања. Анализирају се творбенa структурa, дублетни односи и заступљеност у речницима за две групе фемининатива, узуалне и неузуалне, и упоређују добијени подаци. Закључује се да се с аспекта творбе нови фемининативи уклапају у карактеристичне творбене обрасце за овај тип лексике у српском језику, те да акценат у будућим лексиколошким анализама треба ставити на семантичко-прагматички и лексикографски аспект. Предлаже се израда електорнске лексикографске базе фемининатива.
AB  - The paper discusses usual and non-usual femininatives from the aspect of analysis of neological and creative potential, in order to solve the problems of lexical standardization in the process of lexicographic description and standardization of modern Serbian in accordance with the current usage and systemic features of the Serbian language. The word-formation structure and creative potential, doublet relations and representation in the dictionaries of the Serbian language are analyzed. Based on the obtained results, it is concluded that from the aspect of word-formation, new femininatives fit into the characteristic creative patterns for this type of lexicon in the Serbian language, but that most new femininatives do not have a stable status in use and language system. It is proposed to create an electronic lexicographic database of Serbian femininatives that would facilitate further research in the field of analyzing lexical meaning, especially in the zone of connotative and pragmatic meaning and future lexicographic processing in explanatory dictionaries, and enable constant monitoring of development and changes in this part of the Serbian lexical fund.
PB  - Вишеград : Андрићев институт
T2  - Актуелна питања лексикологије и лексикографије српског језика
T1  - Фемининативи у српском језику - неолошки аспект
T1  - Femininatives in the Serbian language - neological aspect
SP  - 87
EP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15823
ER  - 
@inbook{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2022",
abstract = "У раду се разматрају фемининативи са неолошког аспекта с обзиром на нагло повећање њиховог броја у најновијем периоду језичког развоја. Основни циљ је да се укаже на значај анализирања неолошког и творбеног потенцијала за потребе лексичког нормирања. Анализирају се творбенa структурa, дублетни односи и заступљеност у речницима за две групе фемининатива, узуалне и неузуалне, и упоређују добијени подаци. Закључује се да се с аспекта творбе нови фемининативи уклапају у карактеристичне творбене обрасце за овај тип лексике у српском језику, те да акценат у будућим лексиколошким анализама треба ставити на семантичко-прагматички и лексикографски аспект. Предлаже се израда електорнске лексикографске базе фемининатива., The paper discusses usual and non-usual femininatives from the aspect of analysis of neological and creative potential, in order to solve the problems of lexical standardization in the process of lexicographic description and standardization of modern Serbian in accordance with the current usage and systemic features of the Serbian language. The word-formation structure and creative potential, doublet relations and representation in the dictionaries of the Serbian language are analyzed. Based on the obtained results, it is concluded that from the aspect of word-formation, new femininatives fit into the characteristic creative patterns for this type of lexicon in the Serbian language, but that most new femininatives do not have a stable status in use and language system. It is proposed to create an electronic lexicographic database of Serbian femininatives that would facilitate further research in the field of analyzing lexical meaning, especially in the zone of connotative and pragmatic meaning and future lexicographic processing in explanatory dictionaries, and enable constant monitoring of development and changes in this part of the Serbian lexical fund.",
publisher = "Вишеград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања лексикологије и лексикографије српског језика",
booktitle = "Фемининативи у српском језику - неолошки аспект, Femininatives in the Serbian language - neological aspect",
pages = "87-109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15823"
}
Лазић-Коњик, И.. (2022). Фемининативи у српском језику - неолошки аспект. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српског језика
Вишеград : Андрићев институт., 87-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15823
Лазић-Коњик И. Фемининативи у српском језику - неолошки аспект. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српског језика. 2022;:87-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15823 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Фемининативи у српском језику - неолошки аспект" in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српског језика (2022):87-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15823 .

Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“

Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Алма, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15822
AB  - У раду се разматрају могућности планирања будућих активности часописа
Новоречје у контексту актуелних тенденција у области неолошких лексиколошких
проучавања као и у области савремене онлајн лексикографије, која поред теоријских и практичних резултата корпусно засноване израде речника и њиховог објављивања у дигиталном онлајн формату, обухвата и новије трендове објављивања
научно-популарних текстова на блогу и изборе за реч године, с циљем промоције и
популаризације језика и језичке науке како би се језик и његово проучавање приближили њиховим корисницима. Истакнуте су карактеристике и значај манифестације избор за реч године која се одржава у бројним језицима и земљама дужи низ
година и образложена потреба да се слична манифестација покрене у српском језику у оквиру активности часописа Новоречје. На тај начин би се, поред осталог,
прикупљали релевантни подаци значајни за праћење и анализирање актуелног стања савременог српског живог језика и подстакла бројна друга истраживања у вези
са лексичким системом српског језика и описивањем његовог развоја
AB  - The paper discusses the planning possibilities of the future activities of the journal "Novorečje" in the context of current trends in the field of neological lexicological studies as well as the field of modern online lexicography. This also includes
recent trends – writing of scientific and popular texts on the blog and choice of the
"Word of the Year". The profile of the journal "Novorečje" was presented first, and
then the characteristics and the significance of the "Word of the Year". It has been
held in numerous languages and countries for many years. Therefore, the need to
start a similar event in the Serbian language as part of "Novorečje" activities is also
underlined and initiated.
PB  - Београд : Алма
T2  - Новоречје
T1  - Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“
T1  - MODERN PHENOMENA IN NEOLOGY STUDIES - AN INITIATIVE FOR STARTING A "WORD OF THE YEAR" IN THE SERBIAN LANGUAGE WITHIN THE FRAMEWORK OF THE "NOVOREČJE"
SP  - 68
EP  - 84
VL  - 4
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15822
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2022",
abstract = "У раду се разматрају могућности планирања будућих активности часописа
Новоречје у контексту актуелних тенденција у области неолошких лексиколошких
проучавања као и у области савремене онлајн лексикографије, која поред теоријских и практичних резултата корпусно засноване израде речника и њиховог објављивања у дигиталном онлајн формату, обухвата и новије трендове објављивања
научно-популарних текстова на блогу и изборе за реч године, с циљем промоције и
популаризације језика и језичке науке како би се језик и његово проучавање приближили њиховим корисницима. Истакнуте су карактеристике и значај манифестације избор за реч године која се одржава у бројним језицима и земљама дужи низ
година и образложена потреба да се слична манифестација покрене у српском језику у оквиру активности часописа Новоречје. На тај начин би се, поред осталог,
прикупљали релевантни подаци значајни за праћење и анализирање актуелног стања савременог српског живог језика и подстакла бројна друга истраживања у вези
са лексичким системом српског језика и описивањем његовог развоја, The paper discusses the planning possibilities of the future activities of the journal "Novorečje" in the context of current trends in the field of neological lexicological studies as well as the field of modern online lexicography. This also includes
recent trends – writing of scientific and popular texts on the blog and choice of the
"Word of the Year". The profile of the journal "Novorečje" was presented first, and
then the characteristics and the significance of the "Word of the Year". It has been
held in numerous languages and countries for many years. Therefore, the need to
start a similar event in the Serbian language as part of "Novorečje" activities is also
underlined and initiated.",
publisher = "Београд : Алма",
journal = "Новоречје",
title = "Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“, MODERN PHENOMENA IN NEOLOGY STUDIES - AN INITIATIVE FOR STARTING A "WORD OF THE YEAR" IN THE SERBIAN LANGUAGE WITHIN THE FRAMEWORK OF THE "NOVOREČJE"",
pages = "68-84",
volume = "4",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15822"
}
Лазић-Коњик, И.. (2022). Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“. in Новоречје
Београд : Алма., 4(7), 68-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15822
Лазић-Коњик И. Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“. in Новоречје. 2022;4(7):68-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15822 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“" in Новоречје, 4, no. 7 (2022):68-84,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15822 .

Анализа анкетне листе вредносних концепата према старосној доби испитаника

Ристић, Стана; Лазић-Коњик, Ивана

(Екатеринбург : Издательство Уральского университета, 2022)

TY  - CONF
AU  - Ристић, Стана
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15821
AB  - В работе представлены результаты анкетирования, направленного на изучение субъективных ценностей носителей сербского языка и культуры. Выявленные ценности были проанализированы с учетом возрастной группы испытуемых.
AB  - У раду су представљени резултати анкете којом су испитиване субјективне лаичке вредности носилаца српског језика и културе, који су затим анализирани с обзиром на параметар старосне доби испитаника.
PB  - Екатеринбург : Издательство Уральского университета
C3  - Материалы международной научной конференции Этнолингвистика. Ономастика. Этимология. Екатеринбург, 7–11 сентября 2022 г.
T1  - Анализа анкетне листе вредносних концепата према старосној доби испитаника
T1  - Анализ ценностных концептов в аспекте возраста  испытуемых (по материалам анкетирования)
SP  - 211
EP  - 217
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15821
ER  - 
@conference{
author = "Ристић, Стана and Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2022",
abstract = "В работе представлены результаты анкетирования, направленного на изучение субъективных ценностей носителей сербского языка и культуры. Выявленные ценности были проанализированы с учетом возрастной группы испытуемых., У раду су представљени резултати анкете којом су испитиване субјективне лаичке вредности носилаца српског језика и културе, који су затим анализирани с обзиром на параметар старосне доби испитаника.",
publisher = "Екатеринбург : Издательство Уральского университета",
journal = "Материалы международной научной конференции Этнолингвистика. Ономастика. Этимология. Екатеринбург, 7–11 сентября 2022 г.",
title = "Анализа анкетне листе вредносних концепата према старосној доби испитаника, Анализ ценностных концептов в аспекте возраста  испытуемых (по материалам анкетирования)",
pages = "211-217",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15821"
}
Ристић, С.,& Лазић-Коњик, И.. (2022). Анализа анкетне листе вредносних концепата према старосној доби испитаника. in Материалы международной научной конференции Этнолингвистика. Ономастика. Этимология. Екатеринбург, 7–11 сентября 2022 г.
Екатеринбург : Издательство Уральского университета., 211-217.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15821
Ристић С, Лазић-Коњик И. Анализа анкетне листе вредносних концепата према старосној доби испитаника. in Материалы международной научной конференции Этнолингвистика. Ономастика. Этимология. Екатеринбург, 7–11 сентября 2022 г.. 2022;:211-217.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15821 .
Ристић, Стана, Лазић-Коњик, Ивана, "Анализа анкетне листе вредносних концепата према старосној доби испитаника" in Материалы международной научной конференции Этнолингвистика. Ономастика. Этимология. Екатеринбург, 7–11 сентября 2022 г. (2022):211-217,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15821 .

Сербская этнолингвистика – когнитивное направление в контексте славянской этнолингвистики

Ристић, Стана; Лазић-Коњик, Ивана

(Lublin : WUMCS, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Ристић, Стана
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15540
AB  - Развитие сербской этнолингвистики в первые десятилетия XXI века в данной работе рассмотрено в контексте развития славянской этнолингвистики, при этом подчеркивается,
что в сербской этнолингвистике, как и в целом в славянской, параллельно развиваются два основных направления: традиционное диалектно-фольклористическое и реконструкционное,
осовремененные лингвокультурологическим и аксиологическим подходами. Наряду с этим,
разрабатываются новые направления широкой антропологической и когнитивной ориентации, основанные на плодотворных теоретических и лексикографических результатах полувекового развития польской (люблинской) когнитивистики и аксиологии, а также русской лингвокультурологии, идеографии и концептологии. Основная часть работы посвящена развитию когнитивного направления и его лексикографической программы, реализуемой в том числе в рамках запланированной и методологически осмысленной работы по созданию аксиологического словаря сербского языка, включая составление списка ценностных концептов сербской культуры на основании опыта и методологии люблинской аксиологии, а также русской идеографии и концептологии. Сформирован список, включивший 357 ценностных концептов, 48 из которых относятся к ядру концептосферы сербского языка в широком смысле и только 10 концептов принадлежит центральной части данного ядра.
AB  - The development of Serbian ethnolinguistics in the first decades of the 21st century is considered in this chapter in the context of the development of Slavic ethnolinguistics. In Serbian ethnolinguistics, as well as in Slavic ethnolinguistics in general, two main directions develop in
parallel: traditional, concerned with dialects and folklore, and reconstruction-oriented, supplemented with linguacultural and axiological approaches. In parallel with that, new areas of broadly understood anthropological and cognitive orientation are being developed, based on theoretical and lexicographic results of the development of Polish (Lublin-based) cognitive and axiological ethnolinguistics, as well as Russian linguoculturology, ideography, and conceptology. The chapter discusses the developments of the cognitive direction of Serbian research and its lexicographic dimension, which will hopefully produce an axiological dictionary of the Serbian language. It will contain a list of value concepts in Serbian culture, following the methodology of the axiological approach practised in Lublin, as well as Russian ideography and conceptology. A list of 357 value concepts has so far been compiled, 48 of which belong to the core of the conceptual sphere of the Serbian language in the broad sense, and only 10 concepts belong to the central part of this core.
PB  - Lublin : WUMCS
T2  - Etnolingwistyka - bilans dyscypliny. Metody i postulaty badawcze. Tom I
T1  - Сербская этнолингвистика – когнитивное направление в контексте славянской этнолингвистики
T1  - Serbian ethnolinguistics as a cognitive enterprise in the context of Slavic ethnolinguistics
SP  - 237
EP  - 254
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15540
ER  - 
@inbook{
author = "Ристић, Стана and Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2022",
abstract = "Развитие сербской этнолингвистики в первые десятилетия XXI века в данной работе рассмотрено в контексте развития славянской этнолингвистики, при этом подчеркивается,
что в сербской этнолингвистике, как и в целом в славянской, параллельно развиваются два основных направления: традиционное диалектно-фольклористическое и реконструкционное,
осовремененные лингвокультурологическим и аксиологическим подходами. Наряду с этим,
разрабатываются новые направления широкой антропологической и когнитивной ориентации, основанные на плодотворных теоретических и лексикографических результатах полувекового развития польской (люблинской) когнитивистики и аксиологии, а также русской лингвокультурологии, идеографии и концептологии. Основная часть работы посвящена развитию когнитивного направления и его лексикографической программы, реализуемой в том числе в рамках запланированной и методологически осмысленной работы по созданию аксиологического словаря сербского языка, включая составление списка ценностных концептов сербской культуры на основании опыта и методологии люблинской аксиологии, а также русской идеографии и концептологии. Сформирован список, включивший 357 ценностных концептов, 48 из которых относятся к ядру концептосферы сербского языка в широком смысле и только 10 концептов принадлежит центральной части данного ядра., The development of Serbian ethnolinguistics in the first decades of the 21st century is considered in this chapter in the context of the development of Slavic ethnolinguistics. In Serbian ethnolinguistics, as well as in Slavic ethnolinguistics in general, two main directions develop in
parallel: traditional, concerned with dialects and folklore, and reconstruction-oriented, supplemented with linguacultural and axiological approaches. In parallel with that, new areas of broadly understood anthropological and cognitive orientation are being developed, based on theoretical and lexicographic results of the development of Polish (Lublin-based) cognitive and axiological ethnolinguistics, as well as Russian linguoculturology, ideography, and conceptology. The chapter discusses the developments of the cognitive direction of Serbian research and its lexicographic dimension, which will hopefully produce an axiological dictionary of the Serbian language. It will contain a list of value concepts in Serbian culture, following the methodology of the axiological approach practised in Lublin, as well as Russian ideography and conceptology. A list of 357 value concepts has so far been compiled, 48 of which belong to the core of the conceptual sphere of the Serbian language in the broad sense, and only 10 concepts belong to the central part of this core.",
publisher = "Lublin : WUMCS",
journal = "Etnolingwistyka - bilans dyscypliny. Metody i postulaty badawcze. Tom I",
booktitle = "Сербская этнолингвистика – когнитивное направление в контексте славянской этнолингвистики, Serbian ethnolinguistics as a cognitive enterprise in the context of Slavic ethnolinguistics",
pages = "237-254",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15540"
}
Ристић, С.,& Лазић-Коњик, И.. (2022). Сербская этнолингвистика – когнитивное направление в контексте славянской этнолингвистики. in Etnolingwistyka - bilans dyscypliny. Metody i postulaty badawcze. Tom I
Lublin : WUMCS., 237-254.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15540
Ристић С, Лазић-Коњик И. Сербская этнолингвистика – когнитивное направление в контексте славянской этнолингвистики. in Etnolingwistyka - bilans dyscypliny. Metody i postulaty badawcze. Tom I. 2022;:237-254.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15540 .
Ристић, Стана, Лазић-Коњик, Ивана, "Сербская этнолингвистика – когнитивное направление в контексте славянской этнолингвистики" in Etnolingwistyka - bilans dyscypliny. Metody i postulaty badawcze. Tom I (2022):237-254,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15540 .

Аксиолошки речник српског језика – предлог израде

Ристић, Стана С.; Лазић-Коњик, Ивана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана С.
AU  - Лазић-Коњик, Ивана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12670
AB  - У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије.
AB  - В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках.
AB  - This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Аксиолошки речник српског језика – предлог израде
T1  - Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря
T1  - Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation
SP  - 105
EP  - 126
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102105R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана С. and Лазић-Коњик, Ивана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије., В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках., This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде, Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря, Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation",
pages = "105-126",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102105R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670"
}
Ристић, С. С.,& Лазић-Коњик, И. В.. (2021). Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 105-126.
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
Ристић СС, Лазић-Коњик ИВ. Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):105-126.
doi:10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .
Ристић, Стана С., Лазић-Коњик, Ивана В., "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):105-126,
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .
1

Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku

Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11957
AB  - Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku
EP  - 281
VL  - 77
VL  - 271
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku",
pages = "281",
volume = "77, 271",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957"
}
Лазић Коњик, И.. (2021). Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
Лазић Коњик И. Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):null-281.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .
Лазић Коњик, Ивана, "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .

Српске сливенице, монографија проф. Ранка Бугарског

Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Алма, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15902
AB  - Приказ књиге Ранка Бугарског Српске сливенице. Монографија са речником,
објављене 2019. године у издању Академске књиге из Новог Сада.
PB  - Београд : Алма
T2  - Новоречје
T1  - Српске сливенице, монографија проф. Ранка Бугарског
SP  - 115
EP  - 120
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15902
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Приказ књиге Ранка Бугарског Српске сливенице. Монографија са речником,
објављене 2019. године у издању Академске књиге из Новог Сада.",
publisher = "Београд : Алма",
journal = "Новоречје",
title = "Српске сливенице, монографија проф. Ранка Бугарског",
pages = "115-120",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15902"
}
Лазић-Коњик, И.. (2021). Српске сливенице, монографија проф. Ранка Бугарског. in Новоречје
Београд : Алма.(5), 115-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15902
Лазић-Коњик И. Српске сливенице, монографија проф. Ранка Бугарског. in Новоречје. 2021;(5):115-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15902 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Српске сливенице, монографија проф. Ранка Бугарског" in Новоречје, no. 5 (2021):115-120,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15902 .

КА ОТВОРЕНОМ РЕЧНИКУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА – ПРОБЛЕМ ДЕФИНИСАЊА ЛЕКСИЧКОГ ЗНАЧЕЊА

Лазић-Коњик, Ивана; Ристић, Стана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
AU  - Ристић, Стана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15309
AB  - У раду се разматрају методолошка питања израде новог, отвореног речника савременог српског језика – питање дефинисања лексичког значења и избора елемената за садржај дефиниције. У уводном одељку образлаже се потреба за израдом таквог речника. У одељку 2, на основу сажетог прегледа главних резултата досадашњих научних расправа на ову тему, истакнути су ставови најпримеренији дефинисању значења у дескриптивним речницима значајни за успостављање модела дефиниција у предложеном речнику. У одељку 3, предлаже се и образлаже укључивање емпиријских доказа у наведену расправу, што би омогућило преиспитивање, прилагођавање и допуњавање изнетих теоријских ставова у циљу израде дефиниција функционалних за једнојезичне описне речнике активног типа. Последњи одељак истиче значај израде планираног речника.
AB  - This paper deals with some methodological issues to do with compiling a new, open dictionary of contemporary Serbian language, firstly with the question of defining lexical meaning and selecting the elements to be included in the definition. After a short overview of the main results of the scientific discussions of this topic and contrasting the basic structuralist views with the cognitivist ones, we point out the attitudes that are most pertinent to defining meaning in descriptive dictionaries and relevant to establishing the definition patterns in the suggested dictionary, and that
refer to the selection of a hypernym category (genus proximum) in the definition, to identify the principles upon which the lexicographic treatment in the dictionary is based, as well as the selection, typology and organization of semantic components, sememes, within the definition. In the core part of the paper we suggest including empirical evidence in the abovementioned discussion so as to enable checking the validity of the criteria proposed heretofore, their modification and elaboration as well as establishing new criteria for defining lexical meaning that are to be viable for monolingual descriptive dictionaries of an active type.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - ЛЕКСИКОГРАФИЈА И ЛЕКСИКОЛОГИЈА У СВЕТЛУ АКТУЕЛНИХ ПРОБЛЕМА Зборник научних радова
T1  - КА ОТВОРЕНОМ РЕЧНИКУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА – ПРОБЛЕМ ДЕФИНИСАЊА ЛЕКСИЧКОГ ЗНАЧЕЊА
T1  - TOWARDS AN OPEN DICTIONARY OF THE SERBIAN LANGUAGE – THE PROBLEM OF DEFINING LEXICAL MEANING
SP  - 91
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15309
ER  - 
@inbook{
author = "Лазић-Коњик, Ивана and Ристић, Стана",
year = "2021",
abstract = "У раду се разматрају методолошка питања израде новог, отвореног речника савременог српског језика – питање дефинисања лексичког значења и избора елемената за садржај дефиниције. У уводном одељку образлаже се потреба за израдом таквог речника. У одељку 2, на основу сажетог прегледа главних резултата досадашњих научних расправа на ову тему, истакнути су ставови најпримеренији дефинисању значења у дескриптивним речницима значајни за успостављање модела дефиниција у предложеном речнику. У одељку 3, предлаже се и образлаже укључивање емпиријских доказа у наведену расправу, што би омогућило преиспитивање, прилагођавање и допуњавање изнетих теоријских ставова у циљу израде дефиниција функционалних за једнојезичне описне речнике активног типа. Последњи одељак истиче значај израде планираног речника., This paper deals with some methodological issues to do with compiling a new, open dictionary of contemporary Serbian language, firstly with the question of defining lexical meaning and selecting the elements to be included in the definition. After a short overview of the main results of the scientific discussions of this topic and contrasting the basic structuralist views with the cognitivist ones, we point out the attitudes that are most pertinent to defining meaning in descriptive dictionaries and relevant to establishing the definition patterns in the suggested dictionary, and that
refer to the selection of a hypernym category (genus proximum) in the definition, to identify the principles upon which the lexicographic treatment in the dictionary is based, as well as the selection, typology and organization of semantic components, sememes, within the definition. In the core part of the paper we suggest including empirical evidence in the abovementioned discussion so as to enable checking the validity of the criteria proposed heretofore, their modification and elaboration as well as establishing new criteria for defining lexical meaning that are to be viable for monolingual descriptive dictionaries of an active type.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "ЛЕКСИКОГРАФИЈА И ЛЕКСИКОЛОГИЈА У СВЕТЛУ АКТУЕЛНИХ ПРОБЛЕМА Зборник научних радова",
booktitle = "КА ОТВОРЕНОМ РЕЧНИКУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА – ПРОБЛЕМ ДЕФИНИСАЊА ЛЕКСИЧКОГ ЗНАЧЕЊА, TOWARDS AN OPEN DICTIONARY OF THE SERBIAN LANGUAGE – THE PROBLEM OF DEFINING LEXICAL MEANING",
pages = "91-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15309"
}
Лазић-Коњик, И.,& Ристић, С.. (2021). КА ОТВОРЕНОМ РЕЧНИКУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА – ПРОБЛЕМ ДЕФИНИСАЊА ЛЕКСИЧКОГ ЗНАЧЕЊА. in ЛЕКСИКОГРАФИЈА И ЛЕКСИКОЛОГИЈА У СВЕТЛУ АКТУЕЛНИХ ПРОБЛЕМА Зборник научних радова
Београд : Институт за српски језик САНУ., 91-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15309
Лазић-Коњик И, Ристић С. КА ОТВОРЕНОМ РЕЧНИКУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА – ПРОБЛЕМ ДЕФИНИСАЊА ЛЕКСИЧКОГ ЗНАЧЕЊА. in ЛЕКСИКОГРАФИЈА И ЛЕКСИКОЛОГИЈА У СВЕТЛУ АКТУЕЛНИХ ПРОБЛЕМА Зборник научних радова. 2021;:91-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15309 .
Лазић-Коњик, Ивана, Ристић, Стана, "КА ОТВОРЕНОМ РЕЧНИКУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА – ПРОБЛЕМ ДЕФИНИСАЊА ЛЕКСИЧКОГ ЗНАЧЕЊА" in ЛЕКСИКОГРАФИЈА И ЛЕКСИКОЛОГИЈА У СВЕТЛУ АКТУЕЛНИХ ПРОБЛЕМА Зборник научних радова (2021):91-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15309 .

Узроци англокализације у српском језику

Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Алма, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15037
AB  - У раду се анализира мотивација и узроци настанка англокализама у српском језику. Указује се на узајамни однос и условљеност друштвених и културних процеса глобализације и глокализације у језику у вези са променом значења глобално раширених англицизама. Издвајају се прагматички разлози, друштвени и културни утицаји и „незнање‖ као основни узроци промене значења англицизама у српском језику. У закључку се истиче да је овај нови слој лексике, који настаје наглим приливом интернационално распрострањених англицизама у српски језик, углавном ефемерне природе, те да је статус позајмљеница овог типа и њихов утицај на развој језика у овом тренутку тешко проценити, осим са глобалистичког аспекта, па
ће тек праћење даљег развоја језика и језичка реалност у наредном периоду показати како се према њима треба односити и како их нормирати са лескичког становишта.
AB  - В статье анализируются мотивы и причины образования англокализмах в сербском языке. Указывается на взаимосвязь и обусловленность социокультурных процессов глобализации и глокализации языка в связи с изменением смысла глобально распространенных англицизмов. Прагматические причины, социальные и культурные влияния и незнание выступают в качестве основных причин изменения значения англицизмов в сербском языке. В заключение подчеркается, что этот новый слой словарного запаса, созданный внезапным притоком интернациональных англицизмов в сербский язык, в основном носит эфемерный характер, и что его влияние на развитие языка в основном трудно оценить, кроме с глобалистического аспекта, поэтому только мониторинг дальнейшего развития языка и языковая реальность в предстоящем периоде покажут как к ним следует относиться и как их стандартизировать с лексической нормативной точки зрения.
PB  - Београд : Алма
T2  - Новоречје
T1  - Узроци англокализације у српском језику
T1  - Причины англокализмов в сербском языке
SP  - 65
EP  - 72
VL  - 3
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15037
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализира мотивација и узроци настанка англокализама у српском језику. Указује се на узајамни однос и условљеност друштвених и културних процеса глобализације и глокализације у језику у вези са променом значења глобално раширених англицизама. Издвајају се прагматички разлози, друштвени и културни утицаји и „незнање‖ као основни узроци промене значења англицизама у српском језику. У закључку се истиче да је овај нови слој лексике, који настаје наглим приливом интернационално распрострањених англицизама у српски језик, углавном ефемерне природе, те да је статус позајмљеница овог типа и њихов утицај на развој језика у овом тренутку тешко проценити, осим са глобалистичког аспекта, па
ће тек праћење даљег развоја језика и језичка реалност у наредном периоду показати како се према њима треба односити и како их нормирати са лескичког становишта., В статье анализируются мотивы и причины образования англокализмах в сербском языке. Указывается на взаимосвязь и обусловленность социокультурных процессов глобализации и глокализации языка в связи с изменением смысла глобально распространенных англицизмов. Прагматические причины, социальные и культурные влияния и незнание выступают в качестве основных причин изменения значения англицизмов в сербском языке. В заключение подчеркается, что этот новый слой словарного запаса, созданный внезапным притоком интернациональных англицизмов в сербский язык, в основном носит эфемерный характер, и что его влияние на развитие языка в основном трудно оценить, кроме с глобалистического аспекта, поэтому только мониторинг дальнейшего развития языка и языковая реальность в предстоящем периоде покажут как к ним следует относиться и как их стандартизировать с лексической нормативной точки зрения.",
publisher = "Београд : Алма",
journal = "Новоречје",
title = "Узроци англокализације у српском језику, Причины англокализмов в сербском языке",
pages = "65-72",
volume = "3",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15037"
}
Лазић-Коњик, И.. (2021). Узроци англокализације у српском језику. in Новоречје
Београд : Алма., 3(5), 65-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15037
Лазић-Коњик И. Узроци англокализације у српском језику. in Новоречје. 2021;3(5):65-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15037 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Узроци англокализације у српском језику" in Новоречје, 3, no. 5 (2021):65-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15037 .

Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce

Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12678
AB  - Монографија Станиславе Њебжеговске-Бартмињске „Дефинисање и
профилисање појмова у (етно)лингвистици“ („Defi niowanie i profi lowanie
pojęć w (etno)lingwistyce“), која је недавно објављена у издању лублин-
ског Универзитета Маријa Кири-Склодовскa, представља веома обим-
ну а по актуелности и сложености тематике коју обрађује, свестрано-
сти и дубини обраде и оствареним научним дометима веома значајну
књигу у области не само словенске (етно)лингвистике већ много шире.
Монографија у целини обрађује фундаментална теоријска и емпиријска
питања сасвим младе лингвистичке дисциплине – когнитивне етнолинг-
вистике – која је поникла у лублинској научној средини кроз активности
ове школе на челу са проф. Јежијем Бартмињским.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce
SP  - 253
EP  - 265
VL  - 77
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12678
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Монографија Станиславе Њебжеговске-Бартмињске „Дефинисање и
профилисање појмова у (етно)лингвистици“ („Defi niowanie i profi lowanie
pojęć w (etno)lingwistyce“), која је недавно објављена у издању лублин-
ског Универзитета Маријa Кири-Склодовскa, представља веома обим-
ну а по актуелности и сложености тематике коју обрађује, свестрано-
сти и дубини обраде и оствареним научним дометима веома значајну
књигу у области не само словенске (етно)лингвистике већ много шире.
Монографија у целини обрађује фундаментална теоријска и емпиријска
питања сасвим младе лингвистичке дисциплине – когнитивне етнолинг-
вистике – која је поникла у лублинској научној средини кроз активности
ове школе на челу са проф. Јежијем Бартмињским.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce",
pages = "253-265",
volume = "77",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12678"
}
Лазић Коњик, И.. (2021). Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 253-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12678
Лазић Коњик И. Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):253-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12678 .
Лазић Коњик, Ивана, "Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):253-265,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12678 .

О ПОРОДИЦИ у савременом српском језику на основу анкете

Лазић-Коњик, Ивана; Ристић, Стана

(2021)

TY  - CHAP
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
AU  - Ристић, Стана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15831
AB  - У раду се анализирају подаци добијени на основу анкете о концепту ПОРОДИЦА на узорку од 100 студената, са циљем рекнструкције овог концепта у српској језичкој слици света. Анкета је имала укупно осам питања, а прво питање у анкети било је питање о суштини праве ПОРОДИЦЕ, предвиђено лублинском методологијом. У раду су представљени и размотрени добијени резултати.
T2  - Wartości w kulturach europejskich. Raport z badań empirycznych
T1  - О ПОРОДИЦИ у савременом српском језику на основу анкете
SP  - 33
EP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15831
ER  - 
@inbook{
author = "Лазић-Коњик, Ивана and Ристић, Стана",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају подаци добијени на основу анкете о концепту ПОРОДИЦА на узорку од 100 студената, са циљем рекнструкције овог концепта у српској језичкој слици света. Анкета је имала укупно осам питања, а прво питање у анкети било је питање о суштини праве ПОРОДИЦЕ, предвиђено лублинском методологијом. У раду су представљени и размотрени добијени резултати.",
journal = "Wartości w kulturach europejskich. Raport z badań empirycznych",
booktitle = "О ПОРОДИЦИ у савременом српском језику на основу анкете",
pages = "33-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15831"
}
Лазић-Коњик, И.,& Ристић, С.. (2021). О ПОРОДИЦИ у савременом српском језику на основу анкете. in Wartości w kulturach europejskich. Raport z badań empirycznych, 33-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15831
Лазић-Коњик И, Ристић С. О ПОРОДИЦИ у савременом српском језику на основу анкете. in Wartości w kulturach europejskich. Raport z badań empirycznych. 2021;:33-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15831 .
Лазић-Коњик, Ивана, Ристић, Стана, "О ПОРОДИЦИ у савременом српском језику на основу анкете" in Wartości w kulturach europejskich. Raport z badań empirycznych (2021):33-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15831 .

Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика

Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Пројекат Растко, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15819
AB  - Језик је по природи динамичан систем у којем се непрестано одвијају промене. Лексичке промене су највидљивије у језику. Настају стварањем или позајмљивањем нових речи и израза, или семантичким променама старих речи, у науци познате као неологизми. Неологизми одражавају промене у нашој стварности које се у савременом периоду интензивно одвијају у свим сферама друштвеног и културног живота, а нарочито под утицајем формирања глобалног информационог окружења, дигитализације и компјутеризације и друштвеног процеса глобализације. Са процесом глобализације паралелно се одвија процес глокализације (прилагоёавање глобалних феномена локалним приликама). Српски језик снажно сведочи о оба ова процеса позајмљивањем и ширењем тзв. англобализама, и њиховим посрбљавањем у виду тзв. англокализама. Циљ рада је да се прикупе и представе неологизми у вези са актуелним темама у области здравства, политике и економије и савремених технологија (ковидом, афером РиоТинте и рударењем криптовалута), који су се у српском језику појавили у најновијем периоду (у већини случајева у последњих годину дана), а учестали су у језику медија, те да се укаже на неке тенденције које се одвијају у процесима творбе нових речи. Прикупљени и протумачени неологизми могу бити предлог лексикографима у њиховом раду за допуњавање или при састављању речника
AB  - Неологизмы отражают изменения в нашей реальности, которые интенсивно происходят в современный период во всех сферах социальной и культурной жизни, и особенно под влиянием формирования глобальной информационной среды, цифровизации и компьютеризации и социальных процессов глобализации. Процесс глокализации (адаптации глобальных явлений к локальным обстоятельствам) происходит параллельно с процессом глобализации. Сербский язык убедительно свидетельствует об обоих этих процессах, заимствуя и распространяя так называемые англобализмы и осуществляя их сербизацию в виде так называемых Англокализмов. В статье представлены неологизмы, которые недавно появились в сербском языке в области здравоохранения (ковид), политики и экономики, а также современные технологии (дело RioTinte и криптовалют), и часто используются в СМИ. Отмечены некоторые тенденции в процессах создания новых слов. Собранные и интерпретированные неологизмы могут быть предложены лексикографам в их работе для дополнения или при составлении словаря.
PB  - Београд : Пројекат Растко
PB  - Београд : Алма
T2  - О новими речима 1
T1  - Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика
SP  - 127
EP  - 136
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15819
ER  - 
@inbook{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Језик је по природи динамичан систем у којем се непрестано одвијају промене. Лексичке промене су највидљивије у језику. Настају стварањем или позајмљивањем нових речи и израза, или семантичким променама старих речи, у науци познате као неологизми. Неологизми одражавају промене у нашој стварности које се у савременом периоду интензивно одвијају у свим сферама друштвеног и културног живота, а нарочито под утицајем формирања глобалног информационог окружења, дигитализације и компјутеризације и друштвеног процеса глобализације. Са процесом глобализације паралелно се одвија процес глокализације (прилагоёавање глобалних феномена локалним приликама). Српски језик снажно сведочи о оба ова процеса позајмљивањем и ширењем тзв. англобализама, и њиховим посрбљавањем у виду тзв. англокализама. Циљ рада је да се прикупе и представе неологизми у вези са актуелним темама у области здравства, политике и економије и савремених технологија (ковидом, афером РиоТинте и рударењем криптовалута), који су се у српском језику појавили у најновијем периоду (у већини случајева у последњих годину дана), а учестали су у језику медија, те да се укаже на неке тенденције које се одвијају у процесима творбе нових речи. Прикупљени и протумачени неологизми могу бити предлог лексикографима у њиховом раду за допуњавање или при састављању речника, Неологизмы отражают изменения в нашей реальности, которые интенсивно происходят в современный период во всех сферах социальной и культурной жизни, и особенно под влиянием формирования глобальной информационной среды, цифровизации и компьютеризации и социальных процессов глобализации. Процесс глокализации (адаптации глобальных явлений к локальным обстоятельствам) происходит параллельно с процессом глобализации. Сербский язык убедительно свидетельствует об обоих этих процессах, заимствуя и распространяя так называемые англобализмы и осуществляя их сербизацию в виде так называемых Англокализмов. В статье представлены неологизмы, которые недавно появились в сербском языке в области здравоохранения (ковид), политики и экономики, а также современные технологии (дело RioTinte и криптовалют), и часто используются в СМИ. Отмечены некоторые тенденции в процессах создания новых слов. Собранные и интерпретированные неологизмы могут быть предложены лексикографам в их работе для дополнения или при составлении словаря.",
publisher = "Београд : Пројекат Растко, Београд : Алма",
journal = "О новими речима 1",
booktitle = "Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика",
pages = "127-136",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15819"
}
Лазић-Коњик, И.. (2021). Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика. in О новими речима 1
Београд : Пројекат Растко., 127-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15819
Лазић-Коњик И. Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика. in О новими речима 1. 2021;:127-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15819 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика" in О новими речима 1 (2021):127-136,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15819 .

Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика

Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Алма, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15310
AB  - Језик је по природи динамичан систем у којем се непрестано одвијају промене. Лексичке промене су највидљивије у језику. Настају стварањем или позајмљивањем нових речи и израза, или семантичким променама старих речи, у науци познате као неологизми. Неологизми одражавају промене у нашој стварности које се у савременом периоду интензивно одвијају у свим сферама друштвеног и културног живота, а нарочито под утицајем формирања глобалног информационог окружења, дигитализације и компјутеризације и друштвеног процеса глобализације. Са процесом глобализације паралелно се одвија процес глокализације (прилагоёавање глобалних феномена локалним приликама). Српски језик снажно сведочи о оба ова процеса позајмљивањем и ширењем тзв. англобализама, и њиховим посрбљавањем у виду тзв. англокализама. Циљ рада је да се прикупе и представе неологизми у вези са актуелним темама у области здравства, политике и економије и савремених технологија (ковидом, афером РиоТинте и рударењем криптовалута), који су се у српском језику појавили у најновијем периоду (у већини случајева у последњих годину дана), а учестали су у језику медија, те да се укаже на неке тенденције које се одвијају у процесима творбе нових речи. Прикупљени и протумачени неологизми могу бити предлог лексикографима у њиховом раду за допуњавање или при састављању речника
AB  - Неологизмы отражают изменения в нашей реальности, которые интенсивно происходят в современный период во всех сферах социальной и культурной жизни, и особенно под влиянием формирования глобальной информационной среды, цифровизации и компьютеризации и социальных процессов глобализации. Процесс глокализации (адаптации глобальных явлений к локальным обстоятельствам) происходит параллельно с процессом глобализации. Сербский язык убедительно свидетельствует об обоих этих процессах, заимствуя и распространяя так называемые англобализмы и осуществляя их сербизацию в виде так называемых Англокализмов. В статье представлены неологизмы, которые недавно
появились в сербском языке в области здравоохранения (ковид), политики и экономики, а также современные технологии (дело RioTinte и криптовалют), и часто используются в СМИ. Отмечены некоторые тенденции в процессах создания новых слов. Собранные и интерпретированные неологизмы могут быть предложены лексикографам в их работе для дополнения или при составлении словаря.
PB  - Београд : Алма
T2  - Новоречје
T1  - Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика
T1  - 
T1  - Лазић-Коњик, Ивана
T1  - AНГЛОБАЛИЗМЫ И ДРУГИЕ НЕОЛОГИЗМЫ В ПОСЛЕДНЕМ ПЕРИОДЕ РАЗВИТИЯ СЕРБСКОГО ЯЗЫКА
SP  - 19
EP  - 28
VL  - 3
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15310
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Језик је по природи динамичан систем у којем се непрестано одвијају промене. Лексичке промене су највидљивије у језику. Настају стварањем или позајмљивањем нових речи и израза, или семантичким променама старих речи, у науци познате као неологизми. Неологизми одражавају промене у нашој стварности које се у савременом периоду интензивно одвијају у свим сферама друштвеног и културног живота, а нарочито под утицајем формирања глобалног информационог окружења, дигитализације и компјутеризације и друштвеног процеса глобализације. Са процесом глобализације паралелно се одвија процес глокализације (прилагоёавање глобалних феномена локалним приликама). Српски језик снажно сведочи о оба ова процеса позајмљивањем и ширењем тзв. англобализама, и њиховим посрбљавањем у виду тзв. англокализама. Циљ рада је да се прикупе и представе неологизми у вези са актуелним темама у области здравства, политике и економије и савремених технологија (ковидом, афером РиоТинте и рударењем криптовалута), који су се у српском језику појавили у најновијем периоду (у већини случајева у последњих годину дана), а учестали су у језику медија, те да се укаже на неке тенденције које се одвијају у процесима творбе нових речи. Прикупљени и протумачени неологизми могу бити предлог лексикографима у њиховом раду за допуњавање или при састављању речника, Неологизмы отражают изменения в нашей реальности, которые интенсивно происходят в современный период во всех сферах социальной и культурной жизни, и особенно под влиянием формирования глобальной информационной среды, цифровизации и компьютеризации и социальных процессов глобализации. Процесс глокализации (адаптации глобальных явлений к локальным обстоятельствам) происходит параллельно с процессом глобализации. Сербский язык убедительно свидетельствует об обоих этих процессах, заимствуя и распространяя так называемые англобализмы и осуществляя их сербизацию в виде так называемых Англокализмов. В статье представлены неологизмы, которые недавно
появились в сербском языке в области здравоохранения (ковид), политики и экономики, а также современные технологии (дело RioTinte и криптовалют), и часто используются в СМИ. Отмечены некоторые тенденции в процессах создания новых слов. Собранные и интерпретированные неологизмы могут быть предложены лексикографам в их работе для дополнения или при составлении словаря.",
publisher = "Београд : Алма",
journal = "Новоречје",
title = "Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика, , Лазић-Коњик, Ивана, AНГЛОБАЛИЗМЫ И ДРУГИЕ НЕОЛОГИЗМЫ В ПОСЛЕДНЕМ ПЕРИОДЕ РАЗВИТИЯ СЕРБСКОГО ЯЗЫКА",
pages = "19-28",
volume = "3",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15310"
}
Лазић-Коњик, И.. (2021). Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика. in Новоречје
Београд : Алма., 3(4), 19-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15310
Лазић-Коњик И. Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика. in Новоречје. 2021;3(4):19-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15310 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика" in Новоречје, 3, no. 4 (2021):19-28,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15310 .

Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми

Ристић, Стана; Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Ристић, Стана
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12183
AB  - Монография содержит результаты, достигнутые за последние
десять лет работы авторов в области этнолингвистики когнитивной
направленности. Бóльшая часть этих результатов в виде отдельных
публикаций напечатана в наших и других славянских журналах (преимущественно на сербском языке, а также на русском и польском языках), однако для данного издания труды доработаны, дополнены, согласованы в теоретическо-методологическом плане и терминологически с
положениями люблинской этнолингвистической школы как образца, на
который мы часто ссылаемся. Некоторые работы публикуются впервые.
По нашим представлениям на данный момент, эти исследования, основанные на когнитивном подходе, в рамках которого через семантику
языковых/лексических единиц этнолингвистики выявляется «место и
роль культуры в языке» и исследуется языковая картина мира и человека, относятся к одному из новых направлений в сербской этнолингвистике. Развитию сербской этнолингвистики посвящен первый, вводный
подраздел монографии (I. 1), в других подразделах рассматривается ряд
актуальных теоретических и практических вопросов когнитивной этнолингвистики. В теоретическом аспекте фокус на открытом вопросе
соотношения понятий концепт и стереотип как основных единиц языкового сознания (II. 1); а также на вопросе статуса профилей в концептуальной структуре понятий и их соотношения с семантикой названий
данных понятий, т.е. с отдельными значениями лексем (I. 2 и I. 3). Для
практических решений выбраны те вопросы, которые близки нашему
профессиональному определению и которые касаются прикладной когнитивной этнолингвистики в лексикографии, такие, как: вопрос структуры словарной статьи при представлении определенных концептов/
стереотипов; выбор элементов, которые должны войти в когнитивное текстов), а также анкетных данных в исследованиях данного типа, которые эти понятия обогащали информацией энциклопедического типа.
Данная информация становится частью языкового сознания косвенно,
посредством метафор и символов, в виде так наз. энциклопедических
коннотаций, тогда как такие сведения по стереотипу ГРЕК мы получили
путем анализа фольклорного дискурса сербских народных эпических
песен. Анкетный материал, материал из ассоциативных словарей и
электронного корпуса является наиболее репрезентативным для языкового образа понятий современного разговорного языка как нейтрального языкового идиома. Он указывает на актуальную динамику изменения
ценностей в концептуализации или стереотипизации определенных понятий в зависимости от общественно-исторических перемен. Первые
два типа материала (анкетный и ассоциативный) дают весь спектр ценностей, которые, рангированные по шкале положительно – отрицательно, чаще всего указывают на амбивалентный отдельный субъективный
образ языкового понятия. Недостатки систематического материала в
анализе и описании особенно заметны в реконструкции гетеростереотипа РУССКИЙ(-ИЕ), языковой образ которого, т.е. элементы языкового
образа данного понятия, реконструированы только на ассоциативном
материале.
В числе открытых вопросов лексикографической программы семинара ЕУРОЈОС до настоящего времени рассматривались и вопросы
подхода к анализу отобранного материала для реконструкции концептов/стереотипов из всех трех типов источников, а также вопрос отбора элементов для когнитивного определения. На актуальные аспекты в
решении этих вопросов указывают наши словарные статьи концептов
ДОМ и СЕМЬЯ, выполненные двумя способами: один для нужд Аксиологического лексикона славян и их соседей (LASiS), а второй способ
– для заключительных подразделов, посвященных данным концептам
в данной монографии. Словарная статья сербского концепта ДОМ уже
опубликована на польском языке в первом томе этого лексикона (Ristić,
Lazić-Konjik 2015), а статья сербского концепта СЕМЬЯ сдана в печать
при подготовке одного из последующих томов, который будет посвящен концепту СЕМЬЯ в славянских и неславянских языках. В первом
случае в наших статьях применяется так наз. сепаратный подход, т.е.
аналитический подход в нашем представлении, который подразумевает
описание отдельной доли каждого из трех типов материала (систематического, анкетного и текстуального, С-А-Т) как в концептуализации
самих понятий, так и в выборе элементов для выведения когнитивного определения. Наряду с данным подходом, в рамках люблинской этнолингвистической школы рекомендуется так наз. холистический подход,
т.е. синтетический подход с нашей точки зрения, который подразумевает, что в описании концептуализации понятия и в выведения когнитивного определения все виды данных взаимоинтегрируются. Поскольку в
монографии в некоторых разделах уже дано описание отдельной доли
каждого из обязательных типов материала, мы решили, что при разработке словарных статей концептой ДОМ и СЕМЬЯ мы применим холистический, синтетический подход, ведь в аналитической статье многие части
повторялись бы из предыдущих подразделов. Однако, мы считаем, что
для самой словарной статьи Аксиологического лексикона целесообразнее применить комбинированный аналитическо-синтетический подход.
При аналитическом подходе к описанию материала были бы даны все
релевантные сведения, характерные как для универсальных, так и для
специфических национально-культурных ценностей языкового образа понятия, а в синтетическом описании количество подобных сведений свелось бы к ограниченному списку достаточных характеристик
(„dowody językowyh“, согласно Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska
2016а: 37), которые находят подтверждение в выделенных языковых
единицах из всех трех типов материала (С-А-Т) или только одного из
них. Употребление предложенных модификаторов (типа: „обязательно“, „преимущественно“, „может быть / может иметь“) при выделенных
характеристиках языковой картины понятия обеспечивает иерархическую структурированность словарной статьи (первичные и вторичные
харатеристики) и концептуального поля (характеристики центра, близкой периферии, дальней периферии), что особенно важно для запланированного, межъязыкового сопоставления концептов в плане отбора
сопоставляемых данных согласно их месту в иерархической структуре
и их оценки как стабильных, менее стабильных или нестабильных элементов при установлении межъязыкового и межкультурного сходства и
различия в языковом образе определенного понятия.
AB  - This monograph includes the scientifi c fi ndings of the author from the
fi eld of ethnolinguistics of cognitive type over the last ten years. These results
have for the most part been published in the form of individual papers
in domestic and Slavic specialized magazines (predominantly in Serbian,
followed by Russian and Polish), but for this occasion they have been revised,
expanded, adapted in theoretical and methodological as well as terminological
aspects to the tenets of the Ethnolinguistic school of Lublin,
used as a model we repeatedly referred to, while the remaining ones make
their fi rst appearance in this publication. According to our knowledge, these
investigations of ours, based on the cognitive approach, which set the goal of
tracing “the place and role of culture in language”, the linguistic and human
worldview, in the semantics of linguistic/lexical units, belong to one of the
recent trends in the development of Serbian ethnolinguistics. And indeed,
the fi rst, introductory subchapter of this monograph (I. 1) is devoted to the
development of Serbian ethnolinguistics, whereas in other subchapters we
deal with some current theoretical and practical issues in cognitive ethnolinguistics.
From a theoretical aspect, we focused on an open question of the
relation between the terms “concept” and “stereotype” as the basic units of
linguistic knowledge (II. 1); and also, on the question of the status of profi les
in the conceptual structure and their relation to the semantics of the words
for those concepts, that is, to individual meanings of lexemes (I. 2 and I.
3). With the aim of resolving practical problems, we have chosen those that
were close to our professional background and that concern applied cognitive
ethnolinguistics in lexicography, such as the question of the structure of
a dictionary entry in presenting certain concepts/stereotypes, the selection of
elements that are to make part of a cognitive defi nition of the naive/linguistic
portrait of a specifi c concept in the compilation of an axiological dictionary
in the sense of representativeness of both universal and specifi c national and cultural values, as well as in the sense of standardizing the metalanguage of
cognitive defi nition (III. 4 and IV. 5); furthermore, we looked at the question
of the relation between a dictionary of the said type and encyclopedias as
lexicographic works whose entries provide information on various kinds of
human knowledge – an axiological lexicon on the subjective/naive linguistic
knowledge, and encyclopedias on the objective/scientifi c knowledge. In
relation to that, we pondered the question of the boundaries between the two
types of knowledge, as well as that of the extent to which encyclopedic information
is included in a dictionary entry of a lexicon in the reconstruction
of concepts or stereotypes (I. 2). Questions of a contribution of certain types
of sources in the conceptualization and stereotypization of culture concepts
can be found in all the chapters which present some concepts or stereotypes,
since they were reconstructed upon various types of evidence. The most
comprehensive corpus of evidence lies in the reconstruction of the concepts
of HОME and FАMILY, as it comprises all three types of sources (systemic,
survey-driven and textual), indispensable in the methodology of the Ethnolinguistic
school of Lublin. These chapters also represent the central part of
our monograph not only in terms of scope, but also in terms of a validity
check of the abovementioned methodology in the treatment of the material
and in terms of the representativeness of sources in certain types of material.
Thus, we concluded that among systemic descriptive dictionary sources the
most representative is a comprehensive dictionary such as the Dictionary
of SASA, as a source for the reconstruction of a general, stable concept/
stereotype typical of a contemporary linguistic portrait of a concept and its
most relevant profi les, which is particularly emphasized in subchapter (I. 3),
and the signifi cance of this material as well as material taken from other relevant
dictionaries of Serbian (Dictionary of Matica Srpska and one-volume
Dictionary of the Serbian Language) is confi rmed in the initial subchapters
on the concepts of HОME, FАMILY, and subchapters on the linguistic portrait
of the concept of NATION and autostereotype SERB(S). For linguistic portraits
of some concepts, such as NATION, SERB(S), GREEK, apart from corresponding
sources of dictionary material, no less important was the selection of relevant
genres of textual discourse. For the profi ling of the fi rst two concepts
very important information was obtained by an analysis of texts to do with
social theories and public media discourse from the fi elds of anthropological
and political orientation (sociological and social-psychological, socialpolitical),
as well as survey-driven data in investigations of that sort, sources
that enriched these concepts with information of encyclopedic type. This
body of information became part of linguistic knowledge in an indirect manner, through metaphors and symbols, in the form of so-called encyclopedic
connotations, whereas for the stereotype of GREEK we gathered information
by analyzing the folkloristic discourse of Serbian folk epic poems. The survey-
driven material, material derived from dictionaries of associations and
from electronic corpora is most representative of the linguistic portrait of the
concept of contemporary colloquial language, as a neutral linguistic idiom.
It indicates the current dynamics of alterations in values in the conceptualization
or stereotypization of certain concepts in relation to social-historical
changes. The fi rst two types of material (survey-driven and associative) offer
a whole range of values which, ranked on the positive-negative scale, predominantly
suggest an ambivalent, individual, subjective view of a linguistic
concept. A lack of systematized material in the analysis and description is especially
notable in the reconstruction of heterostereotype RUSSIAN(S), whose
linguistic portrait, that is, elements of the linguistic portrait of this concept,
are reconstructed solely upon word associations material.
In the vast array of open questions in the lexicographic programme of
the seminary EUROJOS, questions of approaches to analysis of selected material
for the reconstruction of concepts/stereotypes using all three types of
sources have also been considered, along with the question of the selection
of material for the cognitive defi nition. Current aspects in resolving those
issues are referred to in our dictionary entries for the concepts of HОМE and
FАMILY realized in two ways: one for the purposes of the Axiological dictionary
of Slavs and their neighbours (LASiS), and the other for the closing
subchapters on these concepts in our monograph. A dictionary entry of the
Serbian concept of HОМE has already been published in Polish in the fi rst volume
of this lexicon (Ristić, Lazić-Konjik 2015), and the entry for the Serbian
concept of FАMILY has been submitted for printing in preparation of one of
the subsequent volumes, which is to be devoted to the concept of FАMILY in
Slavic and non-Slavic languages. In the former case, in our entries we have
applied the so-called discriminative approach, that is, one which we consider
to be of analytical kind, which refers to a description of an individual stake of
all three types of material (systemic, survey-driven and textual, or S-SD-Т)
both in the conceptualization of ideas and in the selection of elements for
building up the cognitive defi nition. Apart from this approach within the
Ethnolinguistic school of Lublin, we recommend the so-called holistic approach,
which we consider to be of synthetic kind, referring to a description
of the conceptualization of an idea and building a cognitive defi nition when
all types of data are mutually integrated. Since in the monograph separate
chapters already contain a description of an individual stake of each of the indispensable types of material, we have opted for applying a holistic, synthetic
approach in compiling dictionary entries of the concepts of HОМE and
FАMILY, with regard to the fact that many parts in the analytical entry would
be repeated from the previous subchapters. However, we think that for a dictionary
entry of the Axiological lexicon itself one should apply a combined
analytical-synthetic approach. Analytical approach in the description of material
would yield all the relevant information characteristic of universal and
specifi c national/cultural values of the linguistic portrait of a concept, and in
the synthetic description the number of these pieces of information would
be reduced to a limited set of necessary and suffi cient features (“dowody
językowyh”, according to Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska 2016а:
37), which can be refl ected in the linguistic units excerpted from all three
types of material (S-SD-Т), or only some of them. Usage of suggested modifi
ers (such as: “always”, “mostly”, “can be / can have”) along with the excerpted
features of the linguistic portrait of a concept allows for a hierarchical
organization of a dictionary entry (primary and secondary features) and
the conceptual fi eld (features of centre, close periphery, distant periphery),
which is especially important for planned interlinguistic comparison of concepts
in the sense of selection of comparable data according to their place
in the hierarchical structure and their evaluation as stable, less stable or unstable
elements upon establishing interlinguistic and intercultural similarities
and differences in the linguistic portrait of a particular concept.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми
T1  - A Cognitive Trend in Serbian Ethnolinguistics – Early Development and Current Issues
T1  - Когнитивное направление в сербской этнолингвистике – начало развития и актуальные проблемы
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183
ER  - 
@book{
author = "Ристић, Стана and Лазић Коњик, Ивана",
year = "2020",
abstract = "Монография содержит результаты, достигнутые за последние
десять лет работы авторов в области этнолингвистики когнитивной
направленности. Бóльшая часть этих результатов в виде отдельных
публикаций напечатана в наших и других славянских журналах (преимущественно на сербском языке, а также на русском и польском языках), однако для данного издания труды доработаны, дополнены, согласованы в теоретическо-методологическом плане и терминологически с
положениями люблинской этнолингвистической школы как образца, на
который мы часто ссылаемся. Некоторые работы публикуются впервые.
По нашим представлениям на данный момент, эти исследования, основанные на когнитивном подходе, в рамках которого через семантику
языковых/лексических единиц этнолингвистики выявляется «место и
роль культуры в языке» и исследуется языковая картина мира и человека, относятся к одному из новых направлений в сербской этнолингвистике. Развитию сербской этнолингвистики посвящен первый, вводный
подраздел монографии (I. 1), в других подразделах рассматривается ряд
актуальных теоретических и практических вопросов когнитивной этнолингвистики. В теоретическом аспекте фокус на открытом вопросе
соотношения понятий концепт и стереотип как основных единиц языкового сознания (II. 1); а также на вопросе статуса профилей в концептуальной структуре понятий и их соотношения с семантикой названий
данных понятий, т.е. с отдельными значениями лексем (I. 2 и I. 3). Для
практических решений выбраны те вопросы, которые близки нашему
профессиональному определению и которые касаются прикладной когнитивной этнолингвистики в лексикографии, такие, как: вопрос структуры словарной статьи при представлении определенных концептов/
стереотипов; выбор элементов, которые должны войти в когнитивное текстов), а также анкетных данных в исследованиях данного типа, которые эти понятия обогащали информацией энциклопедического типа.
Данная информация становится частью языкового сознания косвенно,
посредством метафор и символов, в виде так наз. энциклопедических
коннотаций, тогда как такие сведения по стереотипу ГРЕК мы получили
путем анализа фольклорного дискурса сербских народных эпических
песен. Анкетный материал, материал из ассоциативных словарей и
электронного корпуса является наиболее репрезентативным для языкового образа понятий современного разговорного языка как нейтрального языкового идиома. Он указывает на актуальную динамику изменения
ценностей в концептуализации или стереотипизации определенных понятий в зависимости от общественно-исторических перемен. Первые
два типа материала (анкетный и ассоциативный) дают весь спектр ценностей, которые, рангированные по шкале положительно – отрицательно, чаще всего указывают на амбивалентный отдельный субъективный
образ языкового понятия. Недостатки систематического материала в
анализе и описании особенно заметны в реконструкции гетеростереотипа РУССКИЙ(-ИЕ), языковой образ которого, т.е. элементы языкового
образа данного понятия, реконструированы только на ассоциативном
материале.
В числе открытых вопросов лексикографической программы семинара ЕУРОЈОС до настоящего времени рассматривались и вопросы
подхода к анализу отобранного материала для реконструкции концептов/стереотипов из всех трех типов источников, а также вопрос отбора элементов для когнитивного определения. На актуальные аспекты в
решении этих вопросов указывают наши словарные статьи концептов
ДОМ и СЕМЬЯ, выполненные двумя способами: один для нужд Аксиологического лексикона славян и их соседей (LASiS), а второй способ
– для заключительных подразделов, посвященных данным концептам
в данной монографии. Словарная статья сербского концепта ДОМ уже
опубликована на польском языке в первом томе этого лексикона (Ristić,
Lazić-Konjik 2015), а статья сербского концепта СЕМЬЯ сдана в печать
при подготовке одного из последующих томов, который будет посвящен концепту СЕМЬЯ в славянских и неславянских языках. В первом
случае в наших статьях применяется так наз. сепаратный подход, т.е.
аналитический подход в нашем представлении, который подразумевает
описание отдельной доли каждого из трех типов материала (систематического, анкетного и текстуального, С-А-Т) как в концептуализации
самих понятий, так и в выборе элементов для выведения когнитивного определения. Наряду с данным подходом, в рамках люблинской этнолингвистической школы рекомендуется так наз. холистический подход,
т.е. синтетический подход с нашей точки зрения, который подразумевает, что в описании концептуализации понятия и в выведения когнитивного определения все виды данных взаимоинтегрируются. Поскольку в
монографии в некоторых разделах уже дано описание отдельной доли
каждого из обязательных типов материала, мы решили, что при разработке словарных статей концептой ДОМ и СЕМЬЯ мы применим холистический, синтетический подход, ведь в аналитической статье многие части
повторялись бы из предыдущих подразделов. Однако, мы считаем, что
для самой словарной статьи Аксиологического лексикона целесообразнее применить комбинированный аналитическо-синтетический подход.
При аналитическом подходе к описанию материала были бы даны все
релевантные сведения, характерные как для универсальных, так и для
специфических национально-культурных ценностей языкового образа понятия, а в синтетическом описании количество подобных сведений свелось бы к ограниченному списку достаточных характеристик
(„dowody językowyh“, согласно Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska
2016а: 37), которые находят подтверждение в выделенных языковых
единицах из всех трех типов материала (С-А-Т) или только одного из
них. Употребление предложенных модификаторов (типа: „обязательно“, „преимущественно“, „может быть / может иметь“) при выделенных
характеристиках языковой картины понятия обеспечивает иерархическую структурированность словарной статьи (первичные и вторичные
харатеристики) и концептуального поля (характеристики центра, близкой периферии, дальней периферии), что особенно важно для запланированного, межъязыкового сопоставления концептов в плане отбора
сопоставляемых данных согласно их месту в иерархической структуре
и их оценки как стабильных, менее стабильных или нестабильных элементов при установлении межъязыкового и межкультурного сходства и
различия в языковом образе определенного понятия., This monograph includes the scientifi c fi ndings of the author from the
fi eld of ethnolinguistics of cognitive type over the last ten years. These results
have for the most part been published in the form of individual papers
in domestic and Slavic specialized magazines (predominantly in Serbian,
followed by Russian and Polish), but for this occasion they have been revised,
expanded, adapted in theoretical and methodological as well as terminological
aspects to the tenets of the Ethnolinguistic school of Lublin,
used as a model we repeatedly referred to, while the remaining ones make
their fi rst appearance in this publication. According to our knowledge, these
investigations of ours, based on the cognitive approach, which set the goal of
tracing “the place and role of culture in language”, the linguistic and human
worldview, in the semantics of linguistic/lexical units, belong to one of the
recent trends in the development of Serbian ethnolinguistics. And indeed,
the fi rst, introductory subchapter of this monograph (I. 1) is devoted to the
development of Serbian ethnolinguistics, whereas in other subchapters we
deal with some current theoretical and practical issues in cognitive ethnolinguistics.
From a theoretical aspect, we focused on an open question of the
relation between the terms “concept” and “stereotype” as the basic units of
linguistic knowledge (II. 1); and also, on the question of the status of profi les
in the conceptual structure and their relation to the semantics of the words
for those concepts, that is, to individual meanings of lexemes (I. 2 and I.
3). With the aim of resolving practical problems, we have chosen those that
were close to our professional background and that concern applied cognitive
ethnolinguistics in lexicography, such as the question of the structure of
a dictionary entry in presenting certain concepts/stereotypes, the selection of
elements that are to make part of a cognitive defi nition of the naive/linguistic
portrait of a specifi c concept in the compilation of an axiological dictionary
in the sense of representativeness of both universal and specifi c national and cultural values, as well as in the sense of standardizing the metalanguage of
cognitive defi nition (III. 4 and IV. 5); furthermore, we looked at the question
of the relation between a dictionary of the said type and encyclopedias as
lexicographic works whose entries provide information on various kinds of
human knowledge – an axiological lexicon on the subjective/naive linguistic
knowledge, and encyclopedias on the objective/scientifi c knowledge. In
relation to that, we pondered the question of the boundaries between the two
types of knowledge, as well as that of the extent to which encyclopedic information
is included in a dictionary entry of a lexicon in the reconstruction
of concepts or stereotypes (I. 2). Questions of a contribution of certain types
of sources in the conceptualization and stereotypization of culture concepts
can be found in all the chapters which present some concepts or stereotypes,
since they were reconstructed upon various types of evidence. The most
comprehensive corpus of evidence lies in the reconstruction of the concepts
of HОME and FАMILY, as it comprises all three types of sources (systemic,
survey-driven and textual), indispensable in the methodology of the Ethnolinguistic
school of Lublin. These chapters also represent the central part of
our monograph not only in terms of scope, but also in terms of a validity
check of the abovementioned methodology in the treatment of the material
and in terms of the representativeness of sources in certain types of material.
Thus, we concluded that among systemic descriptive dictionary sources the
most representative is a comprehensive dictionary such as the Dictionary
of SASA, as a source for the reconstruction of a general, stable concept/
stereotype typical of a contemporary linguistic portrait of a concept and its
most relevant profi les, which is particularly emphasized in subchapter (I. 3),
and the signifi cance of this material as well as material taken from other relevant
dictionaries of Serbian (Dictionary of Matica Srpska and one-volume
Dictionary of the Serbian Language) is confi rmed in the initial subchapters
on the concepts of HОME, FАMILY, and subchapters on the linguistic portrait
of the concept of NATION and autostereotype SERB(S). For linguistic portraits
of some concepts, such as NATION, SERB(S), GREEK, apart from corresponding
sources of dictionary material, no less important was the selection of relevant
genres of textual discourse. For the profi ling of the fi rst two concepts
very important information was obtained by an analysis of texts to do with
social theories and public media discourse from the fi elds of anthropological
and political orientation (sociological and social-psychological, socialpolitical),
as well as survey-driven data in investigations of that sort, sources
that enriched these concepts with information of encyclopedic type. This
body of information became part of linguistic knowledge in an indirect manner, through metaphors and symbols, in the form of so-called encyclopedic
connotations, whereas for the stereotype of GREEK we gathered information
by analyzing the folkloristic discourse of Serbian folk epic poems. The survey-
driven material, material derived from dictionaries of associations and
from electronic corpora is most representative of the linguistic portrait of the
concept of contemporary colloquial language, as a neutral linguistic idiom.
It indicates the current dynamics of alterations in values in the conceptualization
or stereotypization of certain concepts in relation to social-historical
changes. The fi rst two types of material (survey-driven and associative) offer
a whole range of values which, ranked on the positive-negative scale, predominantly
suggest an ambivalent, individual, subjective view of a linguistic
concept. A lack of systematized material in the analysis and description is especially
notable in the reconstruction of heterostereotype RUSSIAN(S), whose
linguistic portrait, that is, elements of the linguistic portrait of this concept,
are reconstructed solely upon word associations material.
In the vast array of open questions in the lexicographic programme of
the seminary EUROJOS, questions of approaches to analysis of selected material
for the reconstruction of concepts/stereotypes using all three types of
sources have also been considered, along with the question of the selection
of material for the cognitive defi nition. Current aspects in resolving those
issues are referred to in our dictionary entries for the concepts of HОМE and
FАMILY realized in two ways: one for the purposes of the Axiological dictionary
of Slavs and their neighbours (LASiS), and the other for the closing
subchapters on these concepts in our monograph. A dictionary entry of the
Serbian concept of HОМE has already been published in Polish in the fi rst volume
of this lexicon (Ristić, Lazić-Konjik 2015), and the entry for the Serbian
concept of FАMILY has been submitted for printing in preparation of one of
the subsequent volumes, which is to be devoted to the concept of FАMILY in
Slavic and non-Slavic languages. In the former case, in our entries we have
applied the so-called discriminative approach, that is, one which we consider
to be of analytical kind, which refers to a description of an individual stake of
all three types of material (systemic, survey-driven and textual, or S-SD-Т)
both in the conceptualization of ideas and in the selection of elements for
building up the cognitive defi nition. Apart from this approach within the
Ethnolinguistic school of Lublin, we recommend the so-called holistic approach,
which we consider to be of synthetic kind, referring to a description
of the conceptualization of an idea and building a cognitive defi nition when
all types of data are mutually integrated. Since in the monograph separate
chapters already contain a description of an individual stake of each of the indispensable types of material, we have opted for applying a holistic, synthetic
approach in compiling dictionary entries of the concepts of HОМE and
FАMILY, with regard to the fact that many parts in the analytical entry would
be repeated from the previous subchapters. However, we think that for a dictionary
entry of the Axiological lexicon itself one should apply a combined
analytical-synthetic approach. Analytical approach in the description of material
would yield all the relevant information characteristic of universal and
specifi c national/cultural values of the linguistic portrait of a concept, and in
the synthetic description the number of these pieces of information would
be reduced to a limited set of necessary and suffi cient features (“dowody
językowyh”, according to Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska 2016а:
37), which can be refl ected in the linguistic units excerpted from all three
types of material (S-SD-Т), or only some of them. Usage of suggested modifi
ers (such as: “always”, “mostly”, “can be / can have”) along with the excerpted
features of the linguistic portrait of a concept allows for a hierarchical
organization of a dictionary entry (primary and secondary features) and
the conceptual fi eld (features of centre, close periphery, distant periphery),
which is especially important for planned interlinguistic comparison of concepts
in the sense of selection of comparable data according to their place
in the hierarchical structure and their evaluation as stable, less stable or unstable
elements upon establishing interlinguistic and intercultural similarities
and differences in the linguistic portrait of a particular concept.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми, A Cognitive Trend in Serbian Ethnolinguistics – Early Development and Current Issues, Когнитивное направление в сербской этнолингвистике – начало развития и актуальные проблемы",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183"
}
Ристић, С.,& Лазић Коњик, И.. (2020). Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183
Ристић С, Лазић Коњик И. Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183 .
Ристић, Стана, Лазић Коњик, Ивана, "Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183 .

Kонцепт НАРОД у речницима српског (српскохрватског) језика

Лазић Коњик, Ивана; Ристић, Стана

(Београд : Етнографски инситут САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
AU  - Ристић, Стана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14905
AB  - У раду се реконструише концепт НАРОД на основу анализе материјала из релевантних
речника српског (српскохрватског) језика у складу са методолошким основама
лублинске етнолингвистичке школе.1 У уводу је дат преглед одабраних радова који се
баве терминолошким и теоријским аспектима појмова НАРОД, НАЦИЈА и ДРЖАВА, као
основним друштвено-политичким категоријама, са циљем упоређивања наивне језичке
слике ових појмова са њиховим конципирањем у свременим антрополошким,
социолошким и политичким приступима. У главном делу рада анализиран је
системски језички материјал из свих релевантних речника српског (српскохрватског)
језика, повезан са основном лексемом народ, којом се именује концепт, њеним
синонимима, хиперонимима, кохипонимима, семантичким и творбеним дериватима,
атрибутима и устаљеним спојевима. Утврђено је да се у речничким дефиницијама
сема ‘заједницаʼ (људи) јавља као надређени појам (хипероним) за овај концепт.
Реконструисан је његов садржај, језичка/наивна слика овог појма, са истицањем
његових релевантних аспеката (биолошких/генетских, друштвених/политичких
/економских, физичких) и указано на основне вредности, које су у српском језику
углавном позитивне.
PB  - Београд : Етнографски инситут САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ
T1  - Kонцепт НАРОД у речницима српског (српскохрватског) језика
SP  - 453
EP  - 466
VL  - 68
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2002453L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14905
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана and Ристић, Стана",
year = "2020",
abstract = "У раду се реконструише концепт НАРОД на основу анализе материјала из релевантних
речника српског (српскохрватског) језика у складу са методолошким основама
лублинске етнолингвистичке школе.1 У уводу је дат преглед одабраних радова који се
баве терминолошким и теоријским аспектима појмова НАРОД, НАЦИЈА и ДРЖАВА, као
основним друштвено-политичким категоријама, са циљем упоређивања наивне језичке
слике ових појмова са њиховим конципирањем у свременим антрополошким,
социолошким и политичким приступима. У главном делу рада анализиран је
системски језички материјал из свих релевантних речника српског (српскохрватског)
језика, повезан са основном лексемом народ, којом се именује концепт, њеним
синонимима, хиперонимима, кохипонимима, семантичким и творбеним дериватима,
атрибутима и устаљеним спојевима. Утврђено је да се у речничким дефиницијама
сема ‘заједницаʼ (људи) јавља као надређени појам (хипероним) за овај концепт.
Реконструисан је његов садржај, језичка/наивна слика овог појма, са истицањем
његових релевантних аспеката (биолошких/генетских, друштвених/политичких
/економских, физичких) и указано на основне вредности, које су у српском језику
углавном позитивне.",
publisher = "Београд : Етнографски инситут САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ",
title = "Kонцепт НАРОД у речницима српског (српскохрватског) језика",
pages = "453-466",
volume = "68",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2002453L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14905"
}
Лазић Коњик, И.,& Ристић, С.. (2020). Kонцепт НАРОД у речницима српског (српскохрватског) језика. in Гласник Етнографског института САНУ
Београд : Етнографски инситут САНУ., 68(2), 453-466.
https://doi.org/10.2298/GEI2002453L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14905
Лазић Коњик И, Ристић С. Kонцепт НАРОД у речницима српског (српскохрватског) језика. in Гласник Етнографског института САНУ. 2020;68(2):453-466.
doi:10.2298/GEI2002453L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14905 .
Лазић Коњик, Ивана, Ристић, Стана, "Kонцепт НАРОД у речницима српског (српскохрватског) језика" in Гласник Етнографског института САНУ, 68, no. 2 (2020):453-466,
https://doi.org/10.2298/GEI2002453L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14905 .