TY  - JOUR
AU  - Golubović, Marija
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16240
AB  - This paper will present the presence of Soviet music on the musical scene of the Kingdom of SCS/Yugoslavia. Analysis of newspaper articles and critiques, texts from music magazines, and other writings about Soviet music will demonstrate that it was present on concert stages, even though the Kingdom of Yugoslavia refrained from establishing relations with the Soviet Union until June 1940.
PB  - Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije
T2  - Tokovi istorije
T1  - Soviet Music in Interwar Yugoslavia
SP  - 85
EP  - 108
IS  - 3
DO  - 10.31212/tokovi.2023.3.gol.85-108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16240
ER  - 

@article{
author = "Golubović, Marija",
year = "2023",
abstract = "This paper will present the presence of Soviet music on the musical scene of the Kingdom of SCS/Yugoslavia. Analysis of newspaper articles and critiques, texts from music magazines, and other writings about Soviet music will demonstrate that it was present on concert stages, even though the Kingdom of Yugoslavia refrained from establishing relations with the Soviet Union until June 1940.",
publisher = "Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije",
journal = "Tokovi istorije",
title = "Soviet Music in Interwar Yugoslavia",
pages = "85-108",
number = "3",
doi = "10.31212/tokovi.2023.3.gol.85-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16240"
}

Golubović, M.. (2023). Soviet Music in Interwar Yugoslavia. in Tokovi istorije
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.(3), 85-108.
https://doi.org/10.31212/tokovi.2023.3.gol.85-108
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16240

Golubović M. Soviet Music in Interwar Yugoslavia. in Tokovi istorije. 2023;(3):85-108.
doi:10.31212/tokovi.2023.3.gol.85-108
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16240 .

Golubović, Marija, "Soviet Music in Interwar Yugoslavia" in Tokovi istorije, no. 3 (2023):85-108,
https://doi.org/10.31212/tokovi.2023.3.gol.85-108 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16240 .

TY  - CHAP
AU  - Golubović, Marija
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16207
AB  - Muzička omladina Jugoslavije (MOJ) je od svog osnivanja održavala kontakte s raznim 
strukovnim udruženjima muzičara, zatim organizacijama za decu i omladinu, društveno-političkim organizacijama, rukovodstvima festivala, televizijskim kućama i radio-stanicama, zahvaljujući čemu je tokom čitavog svog postojanja davala veliki doprinos razvoju muzičke scene u SFRJ. Kroz analizu arhivske građe MOJ-a iz Arhiva Jugoslavije, časopisa Pro musica Udruženja muzičkih umetnika Srbije i Zvuk Saveza kompozitora Jugoslavije, i drugih relevantnih izvora, u radu će biti prikazano kako je uspostavljana i kako je tekla saradnja MOJ-a s organizacijama poput Saveza kompozitora Jugoslavije, Saveza muzičkih umetnika Jugoslavije i Saveza muzičkih pedagoga Jugoslavije. U radu je posebna pažnja posvećena njihovim zajedničkim aktivnostima i inicijativama. Cilj je da se predstavi umreženost MOJ-a u polju muzike i da se ukaže na stepen njegove koordinisanosti u delovanju s navedenim organizacijama, koje su bile usmerene na promovisanje umetničke muzike i muzičkih umetnika u SFRJ. Time bi se pružio dublji uvid u 
doprinos MOJ-a kulturnom i društvenom životu Jugoslavije i otkrila važnost njegovih bliskih odnosa sa srodnim muzičkim udruženjima.
PB  - Beograd : Muzikološki institut SANU
PB  - Ljubljana : University of Ljubljana Press
T2  - Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991)
T1  - Saradnja Muzičke omladine Jugoslavije s  jugoslovenskim muzičkim udruženjima i savezima
SP  - 107
EP  - 121
DO  - 10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16207
ER  - 

@inbook{
author = "Golubović, Marija",
year = "2023",
abstract = "Muzička omladina Jugoslavije (MOJ) je od svog osnivanja održavala kontakte s raznim 
strukovnim udruženjima muzičara, zatim organizacijama za decu i omladinu, društveno-političkim organizacijama, rukovodstvima festivala, televizijskim kućama i radio-stanicama, zahvaljujući čemu je tokom čitavog svog postojanja davala veliki doprinos razvoju muzičke scene u SFRJ. Kroz analizu arhivske građe MOJ-a iz Arhiva Jugoslavije, časopisa Pro musica Udruženja muzičkih umetnika Srbije i Zvuk Saveza kompozitora Jugoslavije, i drugih relevantnih izvora, u radu će biti prikazano kako je uspostavljana i kako je tekla saradnja MOJ-a s organizacijama poput Saveza kompozitora Jugoslavije, Saveza muzičkih umetnika Jugoslavije i Saveza muzičkih pedagoga Jugoslavije. U radu je posebna pažnja posvećena njihovim zajedničkim aktivnostima i inicijativama. Cilj je da se predstavi umreženost MOJ-a u polju muzike i da se ukaže na stepen njegove koordinisanosti u delovanju s navedenim organizacijama, koje su bile usmerene na promovisanje umetničke muzike i muzičkih umetnika u SFRJ. Time bi se pružio dublji uvid u 
doprinos MOJ-a kulturnom i društvenom životu Jugoslavije i otkrila važnost njegovih bliskih odnosa sa srodnim muzičkim udruženjima.",
publisher = "Beograd : Muzikološki institut SANU, Ljubljana : University of Ljubljana Press",
journal = "Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991)",
booktitle = "Saradnja Muzičke omladine Jugoslavije s  jugoslovenskim muzičkim udruženjima i savezima",
pages = "107-121",
doi = "10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16207"
}

Golubović, M.. (2023). Saradnja Muzičke omladine Jugoslavije s  jugoslovenskim muzičkim udruženjima i savezima. in Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991)
Beograd : Muzikološki institut SANU., 107-121.
https://doi.org/10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16207

Golubović M. Saradnja Muzičke omladine Jugoslavije s  jugoslovenskim muzičkim udruženjima i savezima. in Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991). 2023;:107-121.
doi:10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16207 .

Golubović, Marija, "Saradnja Muzičke omladine Jugoslavije s  jugoslovenskim muzičkim udruženjima i savezima" in Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991) (2023):107-121,
https://doi.org/10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16207 .

TY  - CONF
AU  - Golubović, Marija
AU  - Komatović, Nikola
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16154
PB  - Zagreb : Muzička akademija Sveučilišta u Zagrebu
C3  - The Blasphemous in Music and Sound
T1  - “If it’s on the internet, it must be true!”: How One Facebook Page Reveals Information That Even Educated Musicians “didn’t know”
SP  - 24
EP  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16154
ER  - 

@conference{
author = "Golubović, Marija and Komatović, Nikola",
year = "2023",
publisher = "Zagreb : Muzička akademija Sveučilišta u Zagrebu",
journal = "The Blasphemous in Music and Sound",
title = "“If it’s on the internet, it must be true!”: How One Facebook Page Reveals Information That Even Educated Musicians “didn’t know”",
pages = "24-24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16154"
}

Golubović, M.,& Komatović, N.. (2023). “If it’s on the internet, it must be true!”: How One Facebook Page Reveals Information That Even Educated Musicians “didn’t know”. in The Blasphemous in Music and Sound
Zagreb : Muzička akademija Sveučilišta u Zagrebu., 24-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16154

Golubović M, Komatović N. “If it’s on the internet, it must be true!”: How One Facebook Page Reveals Information That Even Educated Musicians “didn’t know”. in The Blasphemous in Music and Sound. 2023;:24-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16154 .

Golubović, Marija, Komatović, Nikola, "“If it’s on the internet, it must be true!”: How One Facebook Page Reveals Information That Even Educated Musicians “didn’t know”" in The Blasphemous in Music and Sound (2023):24-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16154 .

TY  - CONF
AU  - Golubović, Marija
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15602
PB  - Rīga : Jāzeps Vītols Latvian Academy of Music
C3  - Schlager and popular (entertainment) music culture in the 1920s and 30s
T1  - The Role of Popular Music in the Modernization of the Society of Interwar Yugoslavia
SP  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15602
ER  - 

@conference{
author = "Golubović, Marija",
year = "2023",
publisher = "Rīga : Jāzeps Vītols Latvian Academy of Music",
journal = "Schlager and popular (entertainment) music culture in the 1920s and 30s",
title = "The Role of Popular Music in the Modernization of the Society of Interwar Yugoslavia",
pages = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15602"
}

Golubović, M.. (2023). The Role of Popular Music in the Modernization of the Society of Interwar Yugoslavia. in Schlager and popular (entertainment) music culture in the 1920s and 30s
Rīga : Jāzeps Vītols Latvian Academy of Music., 13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15602

Golubović M. The Role of Popular Music in the Modernization of the Society of Interwar Yugoslavia. in Schlager and popular (entertainment) music culture in the 1920s and 30s. 2023;:13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15602 .

Golubović, Marija, "The Role of Popular Music in the Modernization of the Society of Interwar Yugoslavia" in Schlager and popular (entertainment) music culture in the 1920s and 30s (2023):13,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15602 .

TY  - CHAP
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15600
PB  - Саратов: Саратовская государственная консерватория имени Л. В. Собинова
T2  - Судьбы и музыка композиторов русской эмиграции
T1  - Работа пианиста и педагога Эмиля Гаека в белградской музыкальной школе «Станкович» (1928–1937)
SP  - 37
EP  - 49
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15600
ER  - 

@inbook{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2023",
publisher = "Саратов: Саратовская государственная консерватория имени Л. В. Собинова",
journal = "Судьбы и музыка композиторов русской эмиграции",
booktitle = "Работа пианиста и педагога Эмиля Гаека в белградской музыкальной школе «Станкович» (1928–1937)",
pages = "37-49",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15600"
}

Голубовић, М.. (2023). Работа пианиста и педагога Эмиля Гаека в белградской музыкальной школе «Станкович» (1928–1937). in Судьбы и музыка композиторов русской эмиграции
Саратов: Саратовская государственная консерватория имени Л. В. Собинова., 37-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15600

Голубовић М. Работа пианиста и педагога Эмиля Гаека в белградской музыкальной школе «Станкович» (1928–1937). in Судьбы и музыка композиторов русской эмиграции. 2023;:37-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15600 .

Голубовић, Марија, "Работа пианиста и педагога Эмиля Гаека в белградской музыкальной школе «Станкович» (1928–1937)" in Судьбы и музыка композиторов русской эмиграции (2023):37-49,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15600 .

TY  - JOUR
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13773
AB  - Упркос сад већ значајној музиколошкој продукцији која се односи на националну музику, постоје значајни композитори којима није посвећена адекватна пажња. Међу њима је и Енрико Јосиф (1924–2003), српски композитор јеврејског порекла, угледни професор Факултета музичке уметности у Београду (до 1973. Музичка академија), музички писац и академик Српске академије наука и уметности. Научни радови посвећени Јосифу су и данас, готово двадесет година након његове смрти, сасвим малобројни, премда je његово име незаобилазнo присутно како у литератури посвећеној периоду у којем је стварао, тако и у
музичким енциклопедијама и лексиконима. Узимајући све то у обзир, недавно публикована књига посвећена Енрику Јосифу, о којој је овде реч, има посебан значај иако није потекла из пера музиколога.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Мирјана Белић Корочкин Давидовић и  Радивоје Давидовић. Енрико Јосиф: Виђења и сновиђења. Београд: Чигоја штампа и aутори, 2022. ISBN 978-86-531-0736-9
SP  - 275
EP  - 278
VL  - II
IS  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13773
ER  - 

@article{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2022",
abstract = "Упркос сад већ значајној музиколошкој продукцији која се односи на националну музику, постоје значајни композитори којима није посвећена адекватна пажња. Међу њима је и Енрико Јосиф (1924–2003), српски композитор јеврејског порекла, угледни професор Факултета музичке уметности у Београду (до 1973. Музичка академија), музички писац и академик Српске академије наука и уметности. Научни радови посвећени Јосифу су и данас, готово двадесет година након његове смрти, сасвим малобројни, премда je његово име незаобилазнo присутно како у литератури посвећеној периоду у којем је стварао, тако и у
музичким енциклопедијама и лексиконима. Узимајући све то у обзир, недавно публикована књига посвећена Енрику Јосифу, о којој је овде реч, има посебан значај иако није потекла из пера музиколога.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Мирјана Белић Корочкин Давидовић и  Радивоје Давидовић. Енрико Јосиф: Виђења и сновиђења. Београд: Чигоја штампа и aутори, 2022. ISBN 978-86-531-0736-9",
pages = "275-278",
volume = "II",
number = "33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13773"
}

Голубовић, М.. (2022). Мирјана Белић Корочкин Давидовић и  Радивоје Давидовић. Енрико Јосиф: Виђења и сновиђења. Београд: Чигоја штампа и aутори, 2022. ISBN 978-86-531-0736-9. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт САНУ., II(33), 275-278.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13773

Голубовић М. Мирјана Белић Корочкин Давидовић и  Радивоје Давидовић. Енрико Јосиф: Виђења и сновиђења. Београд: Чигоја штампа и aутори, 2022. ISBN 978-86-531-0736-9. in Музикологија / Musicology. 2022;II(33):275-278.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13773 .

Голубовић, Марија, "Мирјана Белић Корочкин Давидовић и  Радивоје Давидовић. Енрико Јосиф: Виђења и сновиђења. Београд: Чигоја штампа и aутори, 2022. ISBN 978-86-531-0736-9" in Музикологија / Musicology, II, no. 33 (2022):275-278,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13773 .

TY  - CONF
AU  - Golubović, Marija
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16056
PB  - Amsterdam : Conservatorium van Amsterdam
C3  - Seventh International Rhythm Changes Conference: Jazz Then & Now
T1  - Interwar Belgrade between Traditional Taverns and Popular Music
SP  - 14
EP  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16056
ER  - 

@conference{
author = "Golubović, Marija",
year = "2022",
publisher = "Amsterdam : Conservatorium van Amsterdam",
journal = "Seventh International Rhythm Changes Conference: Jazz Then & Now",
title = "Interwar Belgrade between Traditional Taverns and Popular Music",
pages = "14-14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16056"
}

Golubović, M.. (2022). Interwar Belgrade between Traditional Taverns and Popular Music. in Seventh International Rhythm Changes Conference: Jazz Then & Now
Amsterdam : Conservatorium van Amsterdam., 14-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16056

Golubović M. Interwar Belgrade between Traditional Taverns and Popular Music. in Seventh International Rhythm Changes Conference: Jazz Then & Now. 2022;:14-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16056 .

Golubović, Marija, "Interwar Belgrade between Traditional Taverns and Popular Music" in Seventh International Rhythm Changes Conference: Jazz Then & Now (2022):14-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16056 .

TY  - JOUR
AU  - Radovanović, Bojana
AU  - Golubović, Marija
PY  - 2022
UR  - http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=journals&issue=slovenika-2022-8-1&i=4
UR  - http://slovenci.rs/wp-content/uploads/2015/12/Konacna_Slovenika-VIII-za-sajt-1.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13677
AB  - Tekst je posvećen zaostavštini kompozitora Mihovila Logara (1902–1998) koja je pohranjena u Odboru za zaštitu srpske muzičke baštine SANU. Krajem 2018. godine, članovi i saradnici Odbora postigli su dogovor sa Logarovom porodicom i naslednicima zaostavštine i autorskih prava – ćerkom
Svetlanom i sinom Mihovilom – i potpisali ugovor o poklanjanju ove građe Odboru. Tom prilikom, Odboru su na čuvanje, sa idejom dalje prezervacije, pripali rukopisi, štampane partiture i kopije Logarovih kompozicija. U pitanju su dela različitih žanrova: solistička (kompozicije za klavir, flautu,
gitaru), solo pesme, horska, kamerna, koncertna, orkestarska i scenska muzika (opere, balet, muzika za pozorište). Ovaj tekst ima za cilj da predstavi ovu građu široj naučnoj javnosti u godini obeležavanja godišnjice rođenja Mihovila Logara, te najavi njenu digitalizaciju u saradnji sa Audiovizuelnim arhivom i centrom za digitalizaciju SANU, koja će ovaj vredan materijal približiti kako istraživačima i proučavaocima, tako i zainteresovanoj publici svih profila. Poseban doprinos ovog rada dat je u vidu kompletnog i detaljnog popisa svih jedinica iz Logarove zaostavštine u Odboru.
AB  - Prispevek obravnava zapuščino skladatelja Mihovila Logarja (1902–1998), ki se hrani v Odboru za zaščito srbskega glasbenega izročila SANU. Konec leta 2018 so člani in sodelavci Odbora dosegli dogovor z Logarjevo družino in dediči zapuščine ter avtorskih pravic – s hčerko Svetlano in s sinom Mihovilom – ter so podpisali pogodbo o darovanju tega gradiva Odboru. Ob tej priložnosti so Odboru, z idejo nadaljnje prezervacije, zaupani v hranjenje rokopisi, tiskane partiture in kopije Logarjevih skladb. Gre za dela različnih žanrov: solistična (skladbe za klavir, flavto, kitaro), solo pesmi, zborovsko, komorno, koncertno, orkestrsko in scensko glasbo (opere, balet, glasba za gledališče). Besedilo ima namen predstavitve tega gradiva širši znanstveni javnosti v letu zaznamovanja obletnice rojstva Mihovila Logarja, in napovedati njegovo digitalizacijo v sodelovanju z Avdiovizualnim arhivom in centrom za digitalizacijo SANU, ki bo to dragoceno gradivo približal tako raziskovalcem ter preučevalcem, kto zainteresiranemu občinstvu vseh profilov. Poseben doprinos tega prispevka je dan v obliki kompletnega in podrobnega popisa vseh enot iz Logarjeve zapuščine v Odboru.
AB  - This paper deals with the legacy of the composer Mihovil Logar (1902–1998) held by the Board for the Protection of Musical Heritage of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Towards the
end of 2018, the members of the Committee reached an agreement with Logar’s family and the heirs of the composer’s belongings and copyright – his daughter Svetlana and son Mihovil – and signed
a contract of gifting this archival material to the Board. On that occasion, the Board acquired the manuscripts, printed musical scores and the photocopies of Logar’s works. These are the compositions of diverse genres: solo pieces (for piano, flute, guitar), solo songs, pieces for choir, as well as chamber, concertante, orchestral and stage works (operas, ballet, music for theatre). The goal of this paper is to present this archival material to the wider scholarly audience on the anniversary of Logar’s birth, and to announce its digitization in collaboration with the Audiovisual Archive and Centre for Digitization SASA, which will make this valuable material more accessible to the researchers, musicians and the interested audience of all profiles. Special contribution of this text is a complete and detailed list of all the items in Logar’s legacy held by the Board.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet
PB  - Beograd : Nacionalni savet  slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji
T2  - Slovenika
T1  - Zaostavština Mihovila Logara u Odboru za zaštitu srpske muzičke baštine SANU
T1  - Zapuščina Mihovila Logarja v Odboru za zaščito srbskega glasbenega izročila SANU
T1  - The Legacy of Mihovil Logar held by The Board for the Protection of Musical Heritage of the Serbian Academy of Sciences and Arts
SP  - 93
EP  - 127
IS  - 8
DO  - 10.18485/slovenika.2022.8.1.4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13677
ER  - 

@article{
author = "Radovanović, Bojana and Golubović, Marija",
year = "2022",
abstract = "Tekst je posvećen zaostavštini kompozitora Mihovila Logara (1902–1998) koja je pohranjena u Odboru za zaštitu srpske muzičke baštine SANU. Krajem 2018. godine, članovi i saradnici Odbora postigli su dogovor sa Logarovom porodicom i naslednicima zaostavštine i autorskih prava – ćerkom
Svetlanom i sinom Mihovilom – i potpisali ugovor o poklanjanju ove građe Odboru. Tom prilikom, Odboru su na čuvanje, sa idejom dalje prezervacije, pripali rukopisi, štampane partiture i kopije Logarovih kompozicija. U pitanju su dela različitih žanrova: solistička (kompozicije za klavir, flautu,
gitaru), solo pesme, horska, kamerna, koncertna, orkestarska i scenska muzika (opere, balet, muzika za pozorište). Ovaj tekst ima za cilj da predstavi ovu građu široj naučnoj javnosti u godini obeležavanja godišnjice rođenja Mihovila Logara, te najavi njenu digitalizaciju u saradnji sa Audiovizuelnim arhivom i centrom za digitalizaciju SANU, koja će ovaj vredan materijal približiti kako istraživačima i proučavaocima, tako i zainteresovanoj publici svih profila. Poseban doprinos ovog rada dat je u vidu kompletnog i detaljnog popisa svih jedinica iz Logarove zaostavštine u Odboru., Prispevek obravnava zapuščino skladatelja Mihovila Logarja (1902–1998), ki se hrani v Odboru za zaščito srbskega glasbenega izročila SANU. Konec leta 2018 so člani in sodelavci Odbora dosegli dogovor z Logarjevo družino in dediči zapuščine ter avtorskih pravic – s hčerko Svetlano in s sinom Mihovilom – ter so podpisali pogodbo o darovanju tega gradiva Odboru. Ob tej priložnosti so Odboru, z idejo nadaljnje prezervacije, zaupani v hranjenje rokopisi, tiskane partiture in kopije Logarjevih skladb. Gre za dela različnih žanrov: solistična (skladbe za klavir, flavto, kitaro), solo pesmi, zborovsko, komorno, koncertno, orkestrsko in scensko glasbo (opere, balet, glasba za gledališče). Besedilo ima namen predstavitve tega gradiva širši znanstveni javnosti v letu zaznamovanja obletnice rojstva Mihovila Logarja, in napovedati njegovo digitalizacijo v sodelovanju z Avdiovizualnim arhivom in centrom za digitalizacijo SANU, ki bo to dragoceno gradivo približal tako raziskovalcem ter preučevalcem, kto zainteresiranemu občinstvu vseh profilov. Poseben doprinos tega prispevka je dan v obliki kompletnega in podrobnega popisa vseh enot iz Logarjeve zapuščine v Odboru., This paper deals with the legacy of the composer Mihovil Logar (1902–1998) held by the Board for the Protection of Musical Heritage of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Towards the
end of 2018, the members of the Committee reached an agreement with Logar’s family and the heirs of the composer’s belongings and copyright – his daughter Svetlana and son Mihovil – and signed
a contract of gifting this archival material to the Board. On that occasion, the Board acquired the manuscripts, printed musical scores and the photocopies of Logar’s works. These are the compositions of diverse genres: solo pieces (for piano, flute, guitar), solo songs, pieces for choir, as well as chamber, concertante, orchestral and stage works (operas, ballet, music for theatre). The goal of this paper is to present this archival material to the wider scholarly audience on the anniversary of Logar’s birth, and to announce its digitization in collaboration with the Audiovisual Archive and Centre for Digitization SASA, which will make this valuable material more accessible to the researchers, musicians and the interested audience of all profiles. Special contribution of this text is a complete and detailed list of all the items in Logar’s legacy held by the Board.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Beograd : Nacionalni savet  slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji",
journal = "Slovenika",
title = "Zaostavština Mihovila Logara u Odboru za zaštitu srpske muzičke baštine SANU, Zapuščina Mihovila Logarja v Odboru za zaščito srbskega glasbenega izročila SANU, The Legacy of Mihovil Logar held by The Board for the Protection of Musical Heritage of the Serbian Academy of Sciences and Arts",
pages = "93-127",
number = "8",
doi = "10.18485/slovenika.2022.8.1.4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13677"
}

Radovanović, B.,& Golubović, M.. (2022). Zaostavština Mihovila Logara u Odboru za zaštitu srpske muzičke baštine SANU. in Slovenika
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet.(8), 93-127.
https://doi.org/10.18485/slovenika.2022.8.1.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13677

Radovanović B, Golubović M. Zaostavština Mihovila Logara u Odboru za zaštitu srpske muzičke baštine SANU. in Slovenika. 2022;(8):93-127.
doi:10.18485/slovenika.2022.8.1.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13677 .

Radovanović, Bojana, Golubović, Marija, "Zaostavština Mihovila Logara u Odboru za zaštitu srpske muzičke baštine SANU" in Slovenika, no. 8 (2022):93-127,
https://doi.org/10.18485/slovenika.2022.8.1.4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13677 .

TY  - JOUR
AU  - Голубовић, Марија Ђ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13465
AB  - У периоду између два светска рата у Краљевини СХС/Југославији излазио je велики број емигрантских периодичних издања. Емигрантска периодика испољавала је идејно-политичке ставове, одражавала стање емиграције и унутрашњу политику друштва. У неким листовима могле су се наћи и рубрике везане за позориште и музику, најчешће најаве будућих и прикази већ одржаних културних догађаја. Ти чланци нису занемарљиви када се ради о проучавању музике у међуратној Југославији, посебно зато што пружају слику „другог“ и допуњују сазнања о музичким догађајима тога времена. У њима се уочавају становишта, културни обрасци, интерпретације и идеје које јасно показују становиште ми и они. Стога ће у раду бити анализирана одабрана емигрантска штампа у својству исцрпног извора за проучавање југословенске међуратне музике из перспективе припадника друге културе.
AB  - In the period between the two world wars, a large number of emigrant periodicals were published in the Kingdom of SCS/Yugoslavia. Emigrant periodicals expressed ideological and political attitudes and reflected the state of emigration and the internal affairs of the society. Some newspapers contained columns related to theater and music, mainly announcements of the future and reviews of already held cultural events. These articles are important for the study of music in interwar Yugoslavia, especially because they provide an image of the “other” and add to the knowledge about the musical events of that time. They contain the points of view, cultural patterns, interpretations, and ideas that clearly distinguish between us and them. Therefore, the paper analyzes selected emigrant press as a comprehensive source for the study of Yugoslav interwar music from the perspective of members of another culture.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Прилог проучавању музике у међуратној Југославији: руска емигрантска периодика
T1  - A Contribution to the Study of Music in Interwar Yugoslavia: Russian Emigrant Periodicals
SP  - 41
EP  - 65
IS  - 67
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13465
ER  - 

@article{
author = "Голубовић, Марија Ђ.",
year = "2022",
abstract = "У периоду између два светска рата у Краљевини СХС/Југославији излазио je велики број емигрантских периодичних издања. Емигрантска периодика испољавала је идејно-политичке ставове, одражавала стање емиграције и унутрашњу политику друштва. У неким листовима могле су се наћи и рубрике везане за позориште и музику, најчешће најаве будућих и прикази већ одржаних културних догађаја. Ти чланци нису занемарљиви када се ради о проучавању музике у међуратној Југославији, посебно зато што пружају слику „другог“ и допуњују сазнања о музичким догађајима тога времена. У њима се уочавају становишта, културни обрасци, интерпретације и идеје које јасно показују становиште ми и они. Стога ће у раду бити анализирана одабрана емигрантска штампа у својству исцрпног извора за проучавање југословенске међуратне музике из перспективе припадника друге културе., In the period between the two world wars, a large number of emigrant periodicals were published in the Kingdom of SCS/Yugoslavia. Emigrant periodicals expressed ideological and political attitudes and reflected the state of emigration and the internal affairs of the society. Some newspapers contained columns related to theater and music, mainly announcements of the future and reviews of already held cultural events. These articles are important for the study of music in interwar Yugoslavia, especially because they provide an image of the “other” and add to the knowledge about the musical events of that time. They contain the points of view, cultural patterns, interpretations, and ideas that clearly distinguish between us and them. Therefore, the paper analyzes selected emigrant press as a comprehensive source for the study of Yugoslav interwar music from the perspective of members of another culture.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Прилог проучавању музике у међуратној Југославији: руска емигрантска периодика, A Contribution to the Study of Music in Interwar Yugoslavia: Russian Emigrant Periodicals",
pages = "41-65",
number = "67",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13465"
}

Голубовић, М. Ђ.. (2022). Прилог проучавању музике у међуратној Југославији: руска емигрантска периодика. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику.(67), 41-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13465

Голубовић МЂ. Прилог проучавању музике у међуратној Југославији: руска емигрантска периодика. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2022;(67):41-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13465 .

Голубовић, Марија Ђ., "Прилог проучавању музике у међуратној Југославији: руска емигрантска периодика" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 67 (2022):41-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13465 .

TY  - GEN
AU  - Голубовић, Марија
AU  - Дражевић, Игор
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13717
PB  - Београд : Одбор за заштиту српске музичке баштине САНУ
T1  - Клавирска музика Миховила Логара (1902-1998)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13717
ER  - 

@misc{
author = "Голубовић, Марија and Дражевић, Игор",
year = "2022",
publisher = "Београд : Одбор за заштиту српске музичке баштине САНУ",
title = "Клавирска музика Миховила Логара (1902-1998)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13717"
}

Голубовић, М.,& Дражевић, И.. (2022). Клавирска музика Миховила Логара (1902-1998). 
Београд : Одбор за заштиту српске музичке баштине САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13717

Голубовић М, Дражевић И. Клавирска музика Миховила Логара (1902-1998). 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13717 .

Голубовић, Марија, Дражевић, Игор, "Клавирска музика Миховила Логара (1902-1998)" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13717 .

TY  - JOUR
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13236
AB  - В период между двумя мировыми войнами Белград рос и развивался, также как и культурная жизнь города, которая была на подъеме. Одной из характерных особенностей межвоенной югославской столицы, о которой писали даже европейские писатели-путешественники и
иностранная пресса, были кабаки (на сербском - кафане) и ночная жизнь города. Значительную роль в этой индустрии сыграли русские эмигранты, приехавшие в Белград после Гражданской войны в начале 1920-х годов. В данной статье речь пойдет о русских трактирах и ресторанах в межвоенном Белграде как о малоизученном в сербской историографии развлекательном феномене, а также о формах популярного музицирования, которое прибыло с русскими – русском цыганском романсе и оркестрах балалаек. При написании статьи использовались мемуарная литература, эмигрантская и белградская пресса того времени и архивные материалы.
PB  - Санкт Петербург : Кафедры философии и культурологии Российского гуманитарного института Санкт-Петербургского государственного университета.
T2  - Парадигма: Философско-культурологический альманах
T1  - Русские рестораны, трактиры и музыканты межвоенного Белграда
T1  - Russian restaurants, taverns, and musicians of interwar Belgrade
SP  - 72
EP  - 92
IS  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13236
ER  - 

@article{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2022",
abstract = "В период между двумя мировыми войнами Белград рос и развивался, также как и культурная жизнь города, которая была на подъеме. Одной из характерных особенностей межвоенной югославской столицы, о которой писали даже европейские писатели-путешественники и
иностранная пресса, были кабаки (на сербском - кафане) и ночная жизнь города. Значительную роль в этой индустрии сыграли русские эмигранты, приехавшие в Белград после Гражданской войны в начале 1920-х годов. В данной статье речь пойдет о русских трактирах и ресторанах в межвоенном Белграде как о малоизученном в сербской историографии развлекательном феномене, а также о формах популярного музицирования, которое прибыло с русскими – русском цыганском романсе и оркестрах балалаек. При написании статьи использовались мемуарная литература, эмигрантская и белградская пресса того времени и архивные материалы.",
publisher = "Санкт Петербург : Кафедры философии и культурологии Российского гуманитарного института Санкт-Петербургского государственного университета.",
journal = "Парадигма: Философско-культурологический альманах",
title = "Русские рестораны, трактиры и музыканты межвоенного Белграда, Russian restaurants, taverns, and musicians of interwar Belgrade",
pages = "72-92",
number = "36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13236"
}

Голубовић, М.. (2022). Русские рестораны, трактиры и музыканты межвоенного Белграда. in Парадигма: Философско-культурологический альманах
Санкт Петербург : Кафедры философии и культурологии Российского гуманитарного института Санкт-Петербургского государственного университета..(36), 72-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13236

Голубовић М. Русские рестораны, трактиры и музыканты межвоенного Белграда. in Парадигма: Философско-культурологический альманах. 2022;(36):72-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13236 .

Голубовић, Марија, "Русские рестораны, трактиры и музыканты межвоенного Белграда" in Парадигма: Философско-культурологический альманах, no. 36 (2022):72-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13236 .

TY  - JOUR
AU  - Васић, Александар
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12526
AB  - The Association of Serbian Singing Societies in Sombor started the magazine “Gusle” in May 1911. It was a monthly magazine with each issue sixteen pages long. In the introductory place in each issue “Gusle” brought extensive texts dedicated to the problems in the work of Serbian singing societies. One column followed the work of the Association, and one brought news from the life of singing societies. The magazine was concluded by notes and advertisements. The outbreak
of the First World War stopped the publication of this magazine. The last issue
was published in April 1914. This is the first study dedicated to the magazine
“Gusle”, its structure, content and ideological profile. In the appendix, the paper
brings an integral bibliography of the journal, which did not exist until now.
AB  - Савез српских певачких друштава у Сомбору покренуо је у мају 1911. године
часопис „Гусле“. Часопис је излазио једном месечно на шеснаест страница.
На уводном месту у сваком броју „Гусле“ су доносиле обиман текст посвећен
проблемима у раду српских певачких дружина. Једна рубрика је пратила рад
Савеза, а једна је доносила вести из живота певачких друштава. Часопис су
закључивале белешке и огласи. Избијање Првог светског рата зауставило
је излажење овога гласила. Последњи број је изашао у априлу 1914. Ово је
прва студија посвећена часопису „Гусле“, његовој структури, садржају и
идеолошком профилу. У додатку, рад доноси интегралну библиографију
часописа, која до сада није постојала.
AB  - In January 1911, the Association of Serbian Singing Societies was founded in
Sombor. The first issue of the magazine “Gusle”, the official gazette of the Association,
appeared in May of the same year. It was a monthly magazine with each issue sixteen
pages long. The magazine was published regularly until April 1914. The outbreak of
the First World War halted the publication of the magazine.
During the three years of its existence, “Gusle” published two hundred and sixtythree
articles. Each issue opened with an extensive text dedicated to practical issues
and problems related to the work of Serbian singing societies. Those articles were
followd by the column “Work of the Association”, which brought news about the
activities of the Sombor Association of Serbian Singing Societies. The third column
reported on the work of a number of Serbian singing societies. The journal was
concluded by notes of various contents, and advertisements were printed at the very
end. The magazine also published translations of articles from foreign periodicals.
The editorial board presented its program at the beginning of the first issue. The
goal of the magazine was to serve the idea that led to the creation of the Association
of Serbian Singing Societies – to gather together and connect Serbian singing
societies. “Gusle” intended to contribute to achieving a unique system in the work of
singing societies. In addition, the magazine was supposed to help establish a singing
society in every Serbian place.
The focus in each issue was on the introductory, extensive texts. The themes of
these articles revealed the motives of the editorial board. Namely, the introductory
texts were not conceived as musicological essays of original aspirations; the
intention was to open practical, important questions that reflected the problems in
the functioning of singing societies.
Although at the beginning of the 20th century the idea of Yugoslavism was
present in Serbian intellectual circles, the magazine “Gusle” did not show interest in
it. There are very few Croatian and Slovenian topics in “Gusle”. Croats and Slovenes were mentioned only as part of strengthening ties with the Slavic peoples in general. The word Yugoslav was used only a few times, without elaboration.
For the historian of Serbian music, the magazine “Gusle” in the first place represents a source of information on musical opportunities among the Serbs in Austria-Hungary and in their singing societies, in the years before the First World War. “Gusle” served as a practical advisor to the singing societies in their work. The ambition of the magazine publishers did not go beyond that role. The absence of professional studies and reviews makes “Gusle” a distant ancestor of professional music periodicals that would be established and developed in the Serbian language only in the period between the two world wars.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике
T1  - The magazine „Gusle“ (1911–1914) in the history of Serbian music periodicals
SP  - 181
EP  - 212
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131181V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526
ER  - 

@article{
author = "Васић, Александар and Голубовић, Марија",
year = "2021",
abstract = "The Association of Serbian Singing Societies in Sombor started the magazine “Gusle” in May 1911. It was a monthly magazine with each issue sixteen pages long. In the introductory place in each issue “Gusle” brought extensive texts dedicated to the problems in the work of Serbian singing societies. One column followed the work of the Association, and one brought news from the life of singing societies. The magazine was concluded by notes and advertisements. The outbreak
of the First World War stopped the publication of this magazine. The last issue
was published in April 1914. This is the first study dedicated to the magazine
“Gusle”, its structure, content and ideological profile. In the appendix, the paper
brings an integral bibliography of the journal, which did not exist until now., Савез српских певачких друштава у Сомбору покренуо је у мају 1911. године
часопис „Гусле“. Часопис је излазио једном месечно на шеснаест страница.
На уводном месту у сваком броју „Гусле“ су доносиле обиман текст посвећен
проблемима у раду српских певачких дружина. Једна рубрика је пратила рад
Савеза, а једна је доносила вести из живота певачких друштава. Часопис су
закључивале белешке и огласи. Избијање Првог светског рата зауставило
је излажење овога гласила. Последњи број је изашао у априлу 1914. Ово је
прва студија посвећена часопису „Гусле“, његовој структури, садржају и
идеолошком профилу. У додатку, рад доноси интегралну библиографију
часописа, која до сада није постојала., In January 1911, the Association of Serbian Singing Societies was founded in
Sombor. The first issue of the magazine “Gusle”, the official gazette of the Association,
appeared in May of the same year. It was a monthly magazine with each issue sixteen
pages long. The magazine was published regularly until April 1914. The outbreak of
the First World War halted the publication of the magazine.
During the three years of its existence, “Gusle” published two hundred and sixtythree
articles. Each issue opened with an extensive text dedicated to practical issues
and problems related to the work of Serbian singing societies. Those articles were
followd by the column “Work of the Association”, which brought news about the
activities of the Sombor Association of Serbian Singing Societies. The third column
reported on the work of a number of Serbian singing societies. The journal was
concluded by notes of various contents, and advertisements were printed at the very
end. The magazine also published translations of articles from foreign periodicals.
The editorial board presented its program at the beginning of the first issue. The
goal of the magazine was to serve the idea that led to the creation of the Association
of Serbian Singing Societies – to gather together and connect Serbian singing
societies. “Gusle” intended to contribute to achieving a unique system in the work of
singing societies. In addition, the magazine was supposed to help establish a singing
society in every Serbian place.
The focus in each issue was on the introductory, extensive texts. The themes of
these articles revealed the motives of the editorial board. Namely, the introductory
texts were not conceived as musicological essays of original aspirations; the
intention was to open practical, important questions that reflected the problems in
the functioning of singing societies.
Although at the beginning of the 20th century the idea of Yugoslavism was
present in Serbian intellectual circles, the magazine “Gusle” did not show interest in
it. There are very few Croatian and Slovenian topics in “Gusle”. Croats and Slovenes were mentioned only as part of strengthening ties with the Slavic peoples in general. The word Yugoslav was used only a few times, without elaboration.
For the historian of Serbian music, the magazine “Gusle” in the first place represents a source of information on musical opportunities among the Serbs in Austria-Hungary and in their singing societies, in the years before the First World War. “Gusle” served as a practical advisor to the singing societies in their work. The ambition of the magazine publishers did not go beyond that role. The absence of professional studies and reviews makes “Gusle” a distant ancestor of professional music periodicals that would be established and developed in the Serbian language only in the period between the two world wars.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике, The magazine „Gusle“ (1911–1914) in the history of Serbian music periodicals",
pages = "181-212",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131181V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526"
}

Васић, А.,& Голубовић, М.. (2021). Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 181-212.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131181V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526

Васић А, Голубовић М. Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике. in Музикологија. 2021;(31):181-212.
doi:10.2298/MUZ2131181V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526 .

Васић, Александар, Голубовић, Марија, "Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике" in Музикологија, no. 31 (2021):181-212,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131181V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526 .

TY  - JOUR
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13238
AB  - Београд се у периоду између два светска рата развијао и ширио, а културни живот града био је у сталном успону. Једна од карактеристика међуратне југословенске престонице о којој су писали чак европски путописци и инострана штампа биле су кафане и ноћни живот града. Значајну улогу у тој забави имали су руски емигранти који су након Октобарске револуције 1917. напустили своју домовину и нашли се у новој средини. У овом раду биће речи о руским кафанама и ресторанима међуратног Београда као институцијама које су мало познате у националној историографији, као и формама популарног музицирања које је стигло са Русима: руској циганској романси и хоровима балалајки.
PB  - Београд : Удружење за друштвену историју
T2  - Годишњак за друштвену историју / Annual of Social History
T1  - Руске кафане и музичари међуратног Београда
T1  - Russian Taverns and Musicians of Interwar Belgrade
SP  - 7
EP  - 25
VL  - 2
IS  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13238
ER  - 

@article{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2021",
abstract = "Београд се у периоду између два светска рата развијао и ширио, а културни живот града био је у сталном успону. Једна од карактеристика међуратне југословенске престонице о којој су писали чак европски путописци и инострана штампа биле су кафане и ноћни живот града. Значајну улогу у тој забави имали су руски емигранти који су након Октобарске револуције 1917. напустили своју домовину и нашли се у новој средини. У овом раду биће речи о руским кафанама и ресторанима међуратног Београда као институцијама које су мало познате у националној историографији, као и формама популарног музицирања које је стигло са Русима: руској циганској романси и хоровима балалајки.",
publisher = "Београд : Удружење за друштвену историју",
journal = "Годишњак за друштвену историју / Annual of Social History",
title = "Руске кафане и музичари међуратног Београда, Russian Taverns and Musicians of Interwar Belgrade",
pages = "7-25",
volume = "2",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13238"
}

Голубовић, М.. (2021). Руске кафане и музичари међуратног Београда. in Годишњак за друштвену историју / Annual of Social History
Београд : Удружење за друштвену историју., 2(28), 7-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13238

Голубовић М. Руске кафане и музичари међуратног Београда. in Годишњак за друштвену историју / Annual of Social History. 2021;2(28):7-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13238 .

Голубовић, Марија, "Руске кафане и музичари међуратног Београда" in Годишњак за друштвену историју / Annual of Social History, 2, no. 28 (2021):7-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13238 .

TY  - THES
AU  - Голубовић, Марија Ђ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13237
AB  - У раду се проучава један од сегмената историје српско-руских друштвених веза, а то је долазак руских емиграната после Октобарске револуције у Краљевину СХС/Југославију и њихова улога у развоју музичког живота престонице у периоду између два светска рата. Музички живот Београда посматрали смо у светлу утицаја Руса на концертну сцену, музичку педагогију, музичку историографију, свакодневицу и кафански живот, те кроз призму руских институција које су почивале на принципима њихових дореволуционарних претходника. Кроз њихову делатност анализирали смо развој и промене које су се догађале на пољу музичке културе у престоници, као и интеракцију која је постојала између земље домаћина и руских емиграната. Допринос Руса музичком животу посебно је упечатљив у првој половини двадесетих година, када су њихове
активности дале својеврсну „инјекцију“ престоничком друштву и допринеле демократизацији уметничке музике у српској и југословенској средини. Проучавање њиховог деловања у вишим друштвеним круговима београдске музике показало је да је у односу домаћих музичара и критичара према Русима на општем плану постојао велики јаз и мало међусобне сарадње. Неретко су се резултати и утицаји руских музичара умањивали, иако им критика није спорила велики ентузијазам пропраћен врло скромним финансијским средствима. Анализирање и упоређивање музичких критика тога доба показало је разлику у односу према домаћим извођачима и Русима, као „другима“. Такав однос био је делимично условљен руском тежњом да се покаже национални идентитет и самобитност на пољу музике, као и српским/југословенским стремљењем да уклони стране факторе из уплитања у развој музичког живота. Руској емиграцији је култура постала главни симбол националне идентификације, стога је она пажњу првенствено усмеравала на неговање свог наслеђа. Због тога су у раду анализиране и активности руских удружења – Руског књижевно-уметничког друштва, Руског народног универзитета, Руског музичког друштва и посебне институције у руском заграничју – Руског дома. Без сагледавања рада споменутих удружења и институција слика међуратног музичког Београда не би била целовита. Поред деловања на пољу уметничке музике, у раду су приказани допринос Руса обогаћењу популарног музичког живота и новине које су унели у незаобилазни београдски кафански живот. Рад се базира на обради необјављене грађе из архива у Србији и Русији – Архива Југославије, Историјског архива Београда, Музеја позоришне уметности Србије, Централног државног архива у Санкт Петербургу, као и приватног архива Алексеја
Борисовича Арсењева. Поред тога, важан материјал за писање рада представљали су објављени извори, мемоарска грађа, српска и руска периодика, међуратни музички часописи, као и релевантна литература на српском и страним језицима.
AB  - The study explores one of the segments in the history of Serbo-Russian social relations: the arrival of Russian émigrés after the October Revolution to the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes/Yugoslavia and their role in the development of the capital’s music scene in the interwar period. It attempts to assess Belgrade’s interwar music life in light of the Russian influence on the local concert scene, music pedagogy, music historiography, everyday life and nightlife, as well as through the prism of Russian institutions rooted in the principles of their prerevolutionary predecessors. Retracing their activities, it analyzes the evolution and changes in the field of music culture in the capital and the interaction between the host country and Russian émigrés. The contribution of Russians to the local music scene is particularly striking in the first half of the 1920s when their activities gave an ‘injection’ to the capital’s social life and contributed to the democratization of art music in the Serbian and Yugoslavian milieu. The research of their involvement in Belgrade’s high music scene has revealed a deep gap and little cooperation between local musicians and critics and the Russian newcomers. Often, the results and influences of Russian musicians tended to be minimized, although critics hardly disputed their impressive enthusiasm hampered by modest financial means. An analysis and comparison of music critiques from this period have shown a different attitude towards local performers and Russians as the ‘others.’ Such an attitude was partially the result of the Russian aspiration to display their national identity and self-relevance in the field of music and partly of the Serbian/Yugoslav tendency to remove any outside factors and limit their involvement in the country’s musical life. For the Russian emigration, culture became the main symbol of national identification, and hence they focused their efforts on cultivating their own heritage. The study, therefore, includes an analysis of the activities of Russian cultural associations: the Russian Association for Literature and Arts, Russian People’s University, Russian Music Society, and the Russian House (cultural center), an institution of particular importance beyond the territory of Russia. Without investigating the efforts of those societies and institutions, the landscape of Belgrade’s interwar music scene would have been incomplete. Besides their involvement in art (or cultivated) music, the study showcases the Russian contribution to the enrichment of popular music life and the innovations they introduced into Belgrade’s nightlife and bar scene. This study is based on unpublished material kept in archives in Serbia and Russia: the
Archive of Yugoslavia, Historical Archive of Belgrade, Museum of Performing Arts of Serbia, and the Central State Historical Archive of St. Petersburg, as well as the private archive of Aleksey Borisovich Arsenyev. In addition, relevant material was found in published sources, memoirs, Serbian and Russian periodicals, interwar music journals, and relevant literature in Serbian and other languages.
PB  - Београд : Филозофски факултет
T1  - Улога руске емиграције у музичком животу Београда (1918-1941)
T1  - The role of Russian emigration in Belgrade's musical life (1918-1941)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13237
ER  - 

@phdthesis{
author = "Голубовић, Марија Ђ.",
year = "2021",
abstract = "У раду се проучава један од сегмената историје српско-руских друштвених веза, а то је долазак руских емиграната после Октобарске револуције у Краљевину СХС/Југославију и њихова улога у развоју музичког живота престонице у периоду између два светска рата. Музички живот Београда посматрали смо у светлу утицаја Руса на концертну сцену, музичку педагогију, музичку историографију, свакодневицу и кафански живот, те кроз призму руских институција које су почивале на принципима њихових дореволуционарних претходника. Кроз њихову делатност анализирали смо развој и промене које су се догађале на пољу музичке културе у престоници, као и интеракцију која је постојала између земље домаћина и руских емиграната. Допринос Руса музичком животу посебно је упечатљив у првој половини двадесетих година, када су њихове
активности дале својеврсну „инјекцију“ престоничком друштву и допринеле демократизацији уметничке музике у српској и југословенској средини. Проучавање њиховог деловања у вишим друштвеним круговима београдске музике показало је да је у односу домаћих музичара и критичара према Русима на општем плану постојао велики јаз и мало међусобне сарадње. Неретко су се резултати и утицаји руских музичара умањивали, иако им критика није спорила велики ентузијазам пропраћен врло скромним финансијским средствима. Анализирање и упоређивање музичких критика тога доба показало је разлику у односу према домаћим извођачима и Русима, као „другима“. Такав однос био је делимично условљен руском тежњом да се покаже национални идентитет и самобитност на пољу музике, као и српским/југословенским стремљењем да уклони стране факторе из уплитања у развој музичког живота. Руској емиграцији је култура постала главни симбол националне идентификације, стога је она пажњу првенствено усмеравала на неговање свог наслеђа. Због тога су у раду анализиране и активности руских удружења – Руског књижевно-уметничког друштва, Руског народног универзитета, Руског музичког друштва и посебне институције у руском заграничју – Руског дома. Без сагледавања рада споменутих удружења и институција слика међуратног музичког Београда не би била целовита. Поред деловања на пољу уметничке музике, у раду су приказани допринос Руса обогаћењу популарног музичког живота и новине које су унели у незаобилазни београдски кафански живот. Рад се базира на обради необјављене грађе из архива у Србији и Русији – Архива Југославије, Историјског архива Београда, Музеја позоришне уметности Србије, Централног државног архива у Санкт Петербургу, као и приватног архива Алексеја
Борисовича Арсењева. Поред тога, важан материјал за писање рада представљали су објављени извори, мемоарска грађа, српска и руска периодика, међуратни музички часописи, као и релевантна литература на српском и страним језицима., The study explores one of the segments in the history of Serbo-Russian social relations: the arrival of Russian émigrés after the October Revolution to the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes/Yugoslavia and their role in the development of the capital’s music scene in the interwar period. It attempts to assess Belgrade’s interwar music life in light of the Russian influence on the local concert scene, music pedagogy, music historiography, everyday life and nightlife, as well as through the prism of Russian institutions rooted in the principles of their prerevolutionary predecessors. Retracing their activities, it analyzes the evolution and changes in the field of music culture in the capital and the interaction between the host country and Russian émigrés. The contribution of Russians to the local music scene is particularly striking in the first half of the 1920s when their activities gave an ‘injection’ to the capital’s social life and contributed to the democratization of art music in the Serbian and Yugoslavian milieu. The research of their involvement in Belgrade’s high music scene has revealed a deep gap and little cooperation between local musicians and critics and the Russian newcomers. Often, the results and influences of Russian musicians tended to be minimized, although critics hardly disputed their impressive enthusiasm hampered by modest financial means. An analysis and comparison of music critiques from this period have shown a different attitude towards local performers and Russians as the ‘others.’ Such an attitude was partially the result of the Russian aspiration to display their national identity and self-relevance in the field of music and partly of the Serbian/Yugoslav tendency to remove any outside factors and limit their involvement in the country’s musical life. For the Russian emigration, culture became the main symbol of national identification, and hence they focused their efforts on cultivating their own heritage. The study, therefore, includes an analysis of the activities of Russian cultural associations: the Russian Association for Literature and Arts, Russian People’s University, Russian Music Society, and the Russian House (cultural center), an institution of particular importance beyond the territory of Russia. Without investigating the efforts of those societies and institutions, the landscape of Belgrade’s interwar music scene would have been incomplete. Besides their involvement in art (or cultivated) music, the study showcases the Russian contribution to the enrichment of popular music life and the innovations they introduced into Belgrade’s nightlife and bar scene. This study is based on unpublished material kept in archives in Serbia and Russia: the
Archive of Yugoslavia, Historical Archive of Belgrade, Museum of Performing Arts of Serbia, and the Central State Historical Archive of St. Petersburg, as well as the private archive of Aleksey Borisovich Arsenyev. In addition, relevant material was found in published sources, memoirs, Serbian and Russian periodicals, interwar music journals, and relevant literature in Serbian and other languages.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет",
title = "Улога руске емиграције у музичком животу Београда (1918-1941), The role of Russian emigration in Belgrade's musical life (1918-1941)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13237"
}

Голубовић, М. Ђ.. (2021). Улога руске емиграције у музичком животу Београда (1918-1941). 
Београд : Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13237

Голубовић МЂ. Улога руске емиграције у музичком животу Београда (1918-1941). 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13237 .

Голубовић, Марија Ђ., "Улога руске емиграције у музичком животу Београда (1918-1941)" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13237 .

TY  - JOUR
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8889
AB  - After the October Revolution, the Russian tradition of spiritual and folk choral
singing was introduced to the whole world by the active work of choirs that
appeared in exile. The Don Cossack Choir Sergei Jaroff and the Metropolitan
Choir of Alexander Nevsky Cathedral in Paris under Nikolai Afonsky, were two
unique choirs that stood out over time.
During the interwar period Jaroff’s Choir performed ten times in Belgrade with
great success. The capital’s press announced them with great enthusiasm and the
first Belgrade concert attracted the attention of significant critics such as Miloje
Milojević, Branko Dragutinović,Viktor Novak, Jovan Dimitrijević and Petar
Bingulac. The day after their first concert in Belgrade in January 1929, The Don
Cossack Choir Serge Jaroff attended a reception at the King Alexander’s Court,
who honored them on this occasion. The study of their performances in the 1920s and 1930s in Belgrade is based
on domestic periodicals of that time and archival material from the Archives of
Yugoslavia.
AB  - Након Октобарске револуције у емиграцији су настали хорови који су својим
активним деловањем цео свет упознали с руском традицијом духовног и
народног хорског певања. Два јединствена хора која су се временом посебно
издвојила били су Хор донских козака Сергеја Жарова и Митрополитски хор
при Цркви Св. Александра Невског у Паризу којим је руководио Николај
Афонски.
У периоду између два светска рата Хор Жарова је с великим успехом
гостовао десет пута у Београду. Престоничка штампа најављивала је њихова
гостовања с великим ентузијазмом, а први београдски концерт привукао је
пажњу значајних критичара – Милоја Милојевића, Бранка Драгутиновића,
Виктора Новака, Јована Димитријевића и Петра Бингулца. Дан након свог
првог концерта у Београду у јануару 1929. године, Хор Жарова присуствовао
је пријему на двору краља Александра, који их је том приликом и одликовао.
Истраживање њихових наступа двадесетих и тридесетих година XX века у
Београду темељи се на домаћој периодици тог времена и архивској грађи из
Архива Југославије.
AB  - Европа впервые получила возможность ближе познакомится с русской
культурой уже после Октябрьской революцыи благодаря эмигрантам. В
результате их стараний сохранить культурное наследие своей родины, в
течении двадцатых годов XX века, кроме другога, оформились хоры которые
своей активной деятельностью познакомили мир с русской традицией
духовного и народного хорового пения. В это время особенно выделились два
уникальных колектива: Хор донских казаков Сергея Жарова и Митрополичьи
хор при церкви Св. Александра Невского в Париже, регентом которого был
Николай Афонский.
В межвоенном периоде, Хор Жарова десять раз приезжал в Белград на гастроли,
при чем пользовался большим успехом. Столичная печать аннонсировала их
приезды с большим энтузиазмом, а их первый белградский концерт привлек
и внимание видных критиков: Милоя Милоевича, Бранка Драгутиновича,
Виктора Новака, Йована Димитриевича и Петра Бингулца. Благодаря
им, сохранились ценные сведения о первом белградском выступлении
«Жаровцев». Обзор написаных ими текстов по поводу концертов в этом
периоде показал, что критики сходились в мнении о том, что казачьи хор в
совершенстве владел исполнительской техникой и отличался виртуозностю,
но одновременно высказывали и сомнение по поводу художественного уровня
отдельных произведений которые регулярно входили в репертуар хора.
Интерес привлекает и тот факт, что во время своего первого пребывания
в югославской столице в 1929 году, хор был принят в аудиенцию королем
Александром Карагеоргиевичем. По этому поводу король вручил орден Св.
Саввы четвертой степени самому Сергею Жарову, а администратор хора
Георгий Колесников получил орден Св. Саввы пятой степени; все члены хора
получили медали. Кроме того, хор получил и значительное денежное пособие.
Исследование их гастролей в Белграде в течении двадцатых и тридцатых годов
XX столетия основано на белградской печати и архивных собраниях Архива
Югославии.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - „Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда
T1  - „А Russian Choir that Russia Had Never Heard Before“: The Don Cossack Choir Serge Jaroff on the Concert Stage in the Interwar Belgrade
T1  - „Русский хор, которого не слышала Россия“: Хор донских казаков Сергея Жарова на концертной сцене межвоенного Белграда
SP  - 125
EP  - 145
IS  - 28
DO  - 10.2298/MUZ2028125G
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889
ER  - 

@article{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2020",
abstract = "After the October Revolution, the Russian tradition of spiritual and folk choral
singing was introduced to the whole world by the active work of choirs that
appeared in exile. The Don Cossack Choir Sergei Jaroff and the Metropolitan
Choir of Alexander Nevsky Cathedral in Paris under Nikolai Afonsky, were two
unique choirs that stood out over time.
During the interwar period Jaroff’s Choir performed ten times in Belgrade with
great success. The capital’s press announced them with great enthusiasm and the
first Belgrade concert attracted the attention of significant critics such as Miloje
Milojević, Branko Dragutinović,Viktor Novak, Jovan Dimitrijević and Petar
Bingulac. The day after their first concert in Belgrade in January 1929, The Don
Cossack Choir Serge Jaroff attended a reception at the King Alexander’s Court,
who honored them on this occasion. The study of their performances in the 1920s and 1930s in Belgrade is based
on domestic periodicals of that time and archival material from the Archives of
Yugoslavia., Након Октобарске револуције у емиграцији су настали хорови који су својим
активним деловањем цео свет упознали с руском традицијом духовног и
народног хорског певања. Два јединствена хора која су се временом посебно
издвојила били су Хор донских козака Сергеја Жарова и Митрополитски хор
при Цркви Св. Александра Невског у Паризу којим је руководио Николај
Афонски.
У периоду између два светска рата Хор Жарова је с великим успехом
гостовао десет пута у Београду. Престоничка штампа најављивала је њихова
гостовања с великим ентузијазмом, а први београдски концерт привукао је
пажњу значајних критичара – Милоја Милојевића, Бранка Драгутиновића,
Виктора Новака, Јована Димитријевића и Петра Бингулца. Дан након свог
првог концерта у Београду у јануару 1929. године, Хор Жарова присуствовао
је пријему на двору краља Александра, који их је том приликом и одликовао.
Истраживање њихових наступа двадесетих и тридесетих година XX века у
Београду темељи се на домаћој периодици тог времена и архивској грађи из
Архива Југославије., Европа впервые получила возможность ближе познакомится с русской
культурой уже после Октябрьской революцыи благодаря эмигрантам. В
результате их стараний сохранить культурное наследие своей родины, в
течении двадцатых годов XX века, кроме другога, оформились хоры которые
своей активной деятельностью познакомили мир с русской традицией
духовного и народного хорового пения. В это время особенно выделились два
уникальных колектива: Хор донских казаков Сергея Жарова и Митрополичьи
хор при церкви Св. Александра Невского в Париже, регентом которого был
Николай Афонский.
В межвоенном периоде, Хор Жарова десять раз приезжал в Белград на гастроли,
при чем пользовался большим успехом. Столичная печать аннонсировала их
приезды с большим энтузиазмом, а их первый белградский концерт привлек
и внимание видных критиков: Милоя Милоевича, Бранка Драгутиновича,
Виктора Новака, Йована Димитриевича и Петра Бингулца. Благодаря
им, сохранились ценные сведения о первом белградском выступлении
«Жаровцев». Обзор написаных ими текстов по поводу концертов в этом
периоде показал, что критики сходились в мнении о том, что казачьи хор в
совершенстве владел исполнительской техникой и отличался виртуозностю,
но одновременно высказывали и сомнение по поводу художественного уровня
отдельных произведений которые регулярно входили в репертуар хора.
Интерес привлекает и тот факт, что во время своего первого пребывания
в югославской столице в 1929 году, хор был принят в аудиенцию королем
Александром Карагеоргиевичем. По этому поводу король вручил орден Св.
Саввы четвертой степени самому Сергею Жарову, а администратор хора
Георгий Колесников получил орден Св. Саввы пятой степени; все члены хора
получили медали. Кроме того, хор получил и значительное денежное пособие.
Исследование их гастролей в Белграде в течении двадцатых и тридцатых годов
XX столетия основано на белградской печати и архивных собраниях Архива
Югославии.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "„Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда, „А Russian Choir that Russia Had Never Heard Before“: The Don Cossack Choir Serge Jaroff on the Concert Stage in the Interwar Belgrade, „Русский хор, которого не слышала Россия“: Хор донских казаков Сергея Жарова на концертной сцене межвоенного Белграда",
pages = "125-145",
number = "28",
doi = "10.2298/MUZ2028125G",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889"
}

Голубовић, М.. (2020). „Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 125-145.
https://doi.org/10.2298/MUZ2028125G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889

Голубовић М. „Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):125-145.
doi:10.2298/MUZ2028125G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889 .

Голубовић, Марија, "„Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):125-145,
https://doi.org/10.2298/MUZ2028125G .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889 .

TY  - JOUR
AU  - Vesić, Ivana
AU  - Golubović, Marija
AU  - Spasić, Vanja
PY  - 2020
UR  - http://www.ojs.newsound.org.rs/index.php/NS/article/view/40/70
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12770
AB  - In this paper we focused on the collaboration of the Jeunesses Musicales of Yugoslavia (JMY) with similar organisations of the Eastern Bloc countries. Besides pointing to the various activities that the JMY carried out from the early 1960s to the late 1980s, certain general tendencies in the process of cultural exchange were also underlined. The aim is to consider whether the JMY’s cooperation with Eastern Bloc organisations followed Yugoslav foreign policies in the cultural sphere at the time.
PB  - Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music
T2  - New Sound
T1  - Jeunesses Musicales of Yugoslavia (1954–1991) Activities in the Countries of Eastern Bloc Through the Prism of Socialist Yugoslavia Cultural Diplomacy
SP  - 70
EP  - 90
VL  - 55
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12770
ER  - 

@article{
author = "Vesić, Ivana and Golubović, Marija and Spasić, Vanja",
year = "2020",
abstract = "In this paper we focused on the collaboration of the Jeunesses Musicales of Yugoslavia (JMY) with similar organisations of the Eastern Bloc countries. Besides pointing to the various activities that the JMY carried out from the early 1960s to the late 1980s, certain general tendencies in the process of cultural exchange were also underlined. The aim is to consider whether the JMY’s cooperation with Eastern Bloc organisations followed Yugoslav foreign policies in the cultural sphere at the time.",
publisher = "Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music",
journal = "New Sound",
title = "Jeunesses Musicales of Yugoslavia (1954–1991) Activities in the Countries of Eastern Bloc Through the Prism of Socialist Yugoslavia Cultural Diplomacy",
pages = "70-90",
volume = "55",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12770"
}

Vesić, I., Golubović, M.,& Spasić, V.. (2020). Jeunesses Musicales of Yugoslavia (1954–1991) Activities in the Countries of Eastern Bloc Through the Prism of Socialist Yugoslavia Cultural Diplomacy. in New Sound
Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music., 55(1), 70-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12770

Vesić I, Golubović M, Spasić V. Jeunesses Musicales of Yugoslavia (1954–1991) Activities in the Countries of Eastern Bloc Through the Prism of Socialist Yugoslavia Cultural Diplomacy. in New Sound. 2020;55(1):70-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12770 .

Vesić, Ivana, Golubović, Marija, Spasić, Vanja, "Jeunesses Musicales of Yugoslavia (1954–1991) Activities in the Countries of Eastern Bloc Through the Prism of Socialist Yugoslavia Cultural Diplomacy" in New Sound, 55, no. 1 (2020):70-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12770 .

TY  - CHAP
AU  - Golubović, Marija
AU  - Komatović, Nikola
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10162
AB  - Franz Liszt’s cosmopolitan spirit, extroverted character and philosophical approach to creation are fully evident in his compositions. In contrast, the opus of his close friend Charles-Valentin Alkan, the relatively neglected „Berlioz of the Piano“, shows the traces of his introverted and seemingly misanthropic temperament. In the 19th century, the solo concerto acquired new characteristics, reflected both in the performer’s technique and in the general creative approach. It is generally known that Liszt’s Piano Concerto No. 1 in E-Flat Major is an important evolutionary step forward in this genre, while Alkan’s Concerto for Solo Piano represents a cross-genre hybrid of a kind.
In this paper we will attempt to answer the question whether it is possible to find common ground between these two extraordinary composers, and if so, determine what it is. In addition, we will try to identify the reciprocal influences between them, the existence of which might be inferred from the historical and biographical data.
AB  - Kosmopolitski duh Franca Lista, ekstrovertnost i filozofski pristup stvaranju, u potpunosti su vidljivi u njegovim kompozicijama. Suprotno tome, opus njegovog bliskog prijatelja Šarla-Valentina Alkana, relativno zanemarenog „Berlioza klavira“, pokazuje tragove njegovog introvertnog i naizgled mizantropskog temperamenta. U 19. veku, forma koncerta je stekla nove karakteristike koje su se ogledale u tehnici izvođača, kao i u opštem kreativnom pristupu. Opšte je poznato da je Listov „Koncert za klavir br. 1“ u Es-duru važan evolutivni iskorak u ovom žanru, dok Alkanov „Koncert za solo klavir“ predstavlja svojevrsni žanrovski hibrid. Ovaj rad će pokušati da odgovori na pitanje da li je moguće naći dodirne tačke između ova dva izvanredna kompozitora i, ako je tako, utvrditi ih. Pored toga, pokušaće se prepoznati njihovi međusobni uticaji, o kojima se može zaključiti iz istorijskih i biografskih podataka.
PB  - Novi Sad : Univerzitet u Novom Sadu, Akademija umetnosti
T2  - Zbornik radova Akademije umetnosti
T1  - An Extrovert and a Misanthrope: Comparative Analysis of Virtuoso Aspects and the Impact of Personalities in Franz Liszt’s Piano Concerto No. 1 in E-flat Major and Alkan’s Concerto for Piano Solo
T1  - Ekstrovert i mizantrop: komparativna analiza virtuoznih aspekata i uticaja ličnosti u „Klavirskom knocertu br. 1“ u Es-duru Franca Lista i Alkanovog „Koncerta za solo klavir“
SP  - 97
EP  - 111
DO  - 10.5937/ZbAkU2008097G
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10162
ER  - 

@inbook{
author = "Golubović, Marija and Komatović, Nikola",
year = "2020",
abstract = "Franz Liszt’s cosmopolitan spirit, extroverted character and philosophical approach to creation are fully evident in his compositions. In contrast, the opus of his close friend Charles-Valentin Alkan, the relatively neglected „Berlioz of the Piano“, shows the traces of his introverted and seemingly misanthropic temperament. In the 19th century, the solo concerto acquired new characteristics, reflected both in the performer’s technique and in the general creative approach. It is generally known that Liszt’s Piano Concerto No. 1 in E-Flat Major is an important evolutionary step forward in this genre, while Alkan’s Concerto for Solo Piano represents a cross-genre hybrid of a kind.
In this paper we will attempt to answer the question whether it is possible to find common ground between these two extraordinary composers, and if so, determine what it is. In addition, we will try to identify the reciprocal influences between them, the existence of which might be inferred from the historical and biographical data., Kosmopolitski duh Franca Lista, ekstrovertnost i filozofski pristup stvaranju, u potpunosti su vidljivi u njegovim kompozicijama. Suprotno tome, opus njegovog bliskog prijatelja Šarla-Valentina Alkana, relativno zanemarenog „Berlioza klavira“, pokazuje tragove njegovog introvertnog i naizgled mizantropskog temperamenta. U 19. veku, forma koncerta je stekla nove karakteristike koje su se ogledale u tehnici izvođača, kao i u opštem kreativnom pristupu. Opšte je poznato da je Listov „Koncert za klavir br. 1“ u Es-duru važan evolutivni iskorak u ovom žanru, dok Alkanov „Koncert za solo klavir“ predstavlja svojevrsni žanrovski hibrid. Ovaj rad će pokušati da odgovori na pitanje da li je moguće naći dodirne tačke između ova dva izvanredna kompozitora i, ako je tako, utvrditi ih. Pored toga, pokušaće se prepoznati njihovi međusobni uticaji, o kojima se može zaključiti iz istorijskih i biografskih podataka.",
publisher = "Novi Sad : Univerzitet u Novom Sadu, Akademija umetnosti",
journal = "Zbornik radova Akademije umetnosti",
booktitle = "An Extrovert and a Misanthrope: Comparative Analysis of Virtuoso Aspects and the Impact of Personalities in Franz Liszt’s Piano Concerto No. 1 in E-flat Major and Alkan’s Concerto for Piano Solo, Ekstrovert i mizantrop: komparativna analiza virtuoznih aspekata i uticaja ličnosti u „Klavirskom knocertu br. 1“ u Es-duru Franca Lista i Alkanovog „Koncerta za solo klavir“",
pages = "97-111",
doi = "10.5937/ZbAkU2008097G",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10162"
}

Golubović, M.,& Komatović, N.. (2020). An Extrovert and a Misanthrope: Comparative Analysis of Virtuoso Aspects and the Impact of Personalities in Franz Liszt’s Piano Concerto No. 1 in E-flat Major and Alkan’s Concerto for Piano Solo. in Zbornik radova Akademije umetnosti
Novi Sad : Univerzitet u Novom Sadu, Akademija umetnosti., 97-111.
https://doi.org/10.5937/ZbAkU2008097G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10162

Golubović M, Komatović N. An Extrovert and a Misanthrope: Comparative Analysis of Virtuoso Aspects and the Impact of Personalities in Franz Liszt’s Piano Concerto No. 1 in E-flat Major and Alkan’s Concerto for Piano Solo. in Zbornik radova Akademije umetnosti. 2020;:97-111.
doi:10.5937/ZbAkU2008097G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10162 .

Golubović, Marija, Komatović, Nikola, "An Extrovert and a Misanthrope: Comparative Analysis of Virtuoso Aspects and the Impact of Personalities in Franz Liszt’s Piano Concerto No. 1 in E-flat Major and Alkan’s Concerto for Piano Solo" in Zbornik radova Akademije umetnosti (2020):97-111,
https://doi.org/10.5937/ZbAkU2008097G .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10162 .

TY  - CHAP
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15844
AB  - Руски дом у Београду (1933) настао је услед снажне потребе емиграције за јединственим научно-културно-просветитељским центром. Пројектован тако да прими под свој кров разне емигрантске научне и културне институције и задовољи њихове потребе, његова делатност била је прожета богатим културним садржајем. Концертна дворана Руског дома била је сведок разноврсним музичким догађајима, почев од концерата које је организовало Руско музичко друштво (РМД), преко хуманитарних, школских, духовних, популарних концерата, итд. Избор композитора чија су се дела често изводила говоре о проруској и, нешто шире о прословенској оријентацији руског друштва. Руски дом био је и истакнуто средиште популарне музике у другој половини тридесетих година XX века. У раду ће бити речи о музичким активностима у Руском дому између два светска рата.
PB  - Бања Лука: Академија умјетности-Академија наука и уметности Републике Српске-Музиколошко друштво Републике Српске
T2  - Традиција као инспирација: тематски зборник са научног скупа 2019. године Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог
T1  - Мисија Руског дома у Београду: културна политика и музика (1933-1941)
T1  - The Mission of the Russian House in Belgrade: Cultural Policy and Music (1933-1941)
SP  - 147
EP  - 160
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15844
ER  - 

@inbook{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2020",
abstract = "Руски дом у Београду (1933) настао је услед снажне потребе емиграције за јединственим научно-културно-просветитељским центром. Пројектован тако да прими под свој кров разне емигрантске научне и културне институције и задовољи њихове потребе, његова делатност била је прожета богатим културним садржајем. Концертна дворана Руског дома била је сведок разноврсним музичким догађајима, почев од концерата које је организовало Руско музичко друштво (РМД), преко хуманитарних, школских, духовних, популарних концерата, итд. Избор композитора чија су се дела често изводила говоре о проруској и, нешто шире о прословенској оријентацији руског друштва. Руски дом био је и истакнуто средиште популарне музике у другој половини тридесетих година XX века. У раду ће бити речи о музичким активностима у Руском дому између два светска рата.",
publisher = "Бања Лука: Академија умјетности-Академија наука и уметности Републике Српске-Музиколошко друштво Републике Српске",
journal = "Традиција као инспирација: тематски зборник са научног скупа 2019. године Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог",
booktitle = "Мисија Руског дома у Београду: културна политика и музика (1933-1941), The Mission of the Russian House in Belgrade: Cultural Policy and Music (1933-1941)",
pages = "147-160",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15844"
}

Голубовић, М.. (2020). Мисија Руског дома у Београду: културна политика и музика (1933-1941). in Традиција као инспирација: тематски зборник са научног скупа 2019. године Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог
Бања Лука: Академија умјетности-Академија наука и уметности Републике Српске-Музиколошко друштво Републике Српске., 147-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15844

Голубовић М. Мисија Руског дома у Београду: културна политика и музика (1933-1941). in Традиција као инспирација: тематски зборник са научног скупа 2019. године Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. 2020;:147-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15844 .

Голубовић, Марија, "Мисија Руског дома у Београду: културна политика и музика (1933-1941)" in Традиција као инспирација: тематски зборник са научног скупа 2019. године Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог (2020):147-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15844 .

TY  - GEN
AU  - Ковачевић, Милица
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13720
PB  - Београд : Галерија Артгет
T2  - Концерт у Галерији Артгет
T1  - Клавирски дуо
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13720
ER  - 

@misc{
author = "Ковачевић, Милица and Голубовић, Марија",
year = "2020",
publisher = "Београд : Галерија Артгет",
journal = "Концерт у Галерији Артгет",
title = "Клавирски дуо",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13720"
}

Ковачевић, М.,& Голубовић, М.. (2020). Клавирски дуо. in Концерт у Галерији Артгет
Београд : Галерија Артгет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13720

Ковачевић М, Голубовић М. Клавирски дуо. in Концерт у Галерији Артгет. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13720 .

Ковачевић, Милица, Голубовић, Марија, "Клавирски дуо" in Концерт у Галерији Артгет (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13720 .

TY  - CHAP
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11203
AB  - Композитор Иван Јевтић у свом богатом опусу има девет дела за клавир, насталих
између 1971. и 2017. године. Јевтићев музички језик је током тог дугог временског
раздобља прешао пут од савремености до повратка једноставности. Силви Нисефор,
ауторка засад једине биографије овог композитора, указала је да су Јевтићева клавирска дела довољна да се схвати многострукост стилова његовог опуса. Круцијални
значај за развој Јевтићевог музичког језика имао је његов одлазак у Париз на студије
у класи Оливијеа Месијана, код којег је темељно изучавао стваралаштво Клода
Дебисија и Мориса Равела. Према речима самог Јевтића, управо су ови француски
композитори били његови учитељи што се тиче клавира и израза, захваљујући којима
је пронашао сопствени рафинман. Словенско порекло отворило је Јевтићу врата
великог фоклорног наслеђа, као и византијске и руске традиције.
Јевтићева клавирска музика проткана је духом снаге и самоуверености. Ове особине
постоје у свим Јевтићевим делима, било да се ради о оркестарској, камерној или
клавирској музици. У његовом тонском колориту, главни „зачин“ представљају интервали додати акордима терцне структуре (или који замењују неки од тонова у акорду).
Клавирску музику Ивана Јевтића одликују инвентивне мелодије, разноврсност ритмичких фигура, раскошна хармонска решења, богата фактура и коришћење свих
регистара клавијатуре. Условљен богатством оваквог аутентичног музичког језика,
овај рад представља тек неке од карактеристичних одлика Јевтићевог стваралаштва
за клавир.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
T1  - Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића
SP  - 150
EP  - 162
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11203
ER  - 

@inbook{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2020",
abstract = "Композитор Иван Јевтић у свом богатом опусу има девет дела за клавир, насталих
између 1971. и 2017. године. Јевтићев музички језик је током тог дугог временског
раздобља прешао пут од савремености до повратка једноставности. Силви Нисефор,
ауторка засад једине биографије овог композитора, указала је да су Јевтићева клавирска дела довољна да се схвати многострукост стилова његовог опуса. Круцијални
значај за развој Јевтићевог музичког језика имао је његов одлазак у Париз на студије
у класи Оливијеа Месијана, код којег је темељно изучавао стваралаштво Клода
Дебисија и Мориса Равела. Према речима самог Јевтића, управо су ови француски
композитори били његови учитељи што се тиче клавира и израза, захваљујући којима
је пронашао сопствени рафинман. Словенско порекло отворило је Јевтићу врата
великог фоклорног наслеђа, као и византијске и руске традиције.
Јевтићева клавирска музика проткана је духом снаге и самоуверености. Ове особине
постоје у свим Јевтићевим делима, било да се ради о оркестарској, камерној или
клавирској музици. У његовом тонском колориту, главни „зачин“ представљају интервали додати акордима терцне структуре (или који замењују неки од тонова у акорду).
Клавирску музику Ивана Јевтића одликују инвентивне мелодије, разноврсност ритмичких фигура, раскошна хармонска решења, богата фактура и коришћење свих
регистара клавијатуре. Условљен богатством оваквог аутентичног музичког језика,
овај рад представља тек неке од карактеристичних одлика Јевтићевог стваралаштва
за клавир.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
booktitle = "Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића",
pages = "150-162",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11203"
}

Голубовић, М.. (2020). Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
Београд : Музиколошки институт САНУ., 150-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11203

Голубовић М. Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. 2020;:150-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11203 .

Голубовић, Марија, "Својства клавирског стваралаштва Ивана Јевтића" in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник (2020):150-162,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11203 .

TY  - CONF
AU  - Голубович, Мария Георгиевна
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10493
AB  - В работе речь идет о некоторых особенностях фортепианного творчества французского композитора ХIX столетия Шарля Валантена Алькана (1813–1888). Этот мастер пианизма, чья деятельность совпадает с периодом особенно значительным для музыкальной жизни Парижа, был близким другом виртуозов – Шопена и Листа. В творчестве всех троих композиторов можно проследить взаимное влияние.
PB  - Петрозаводск : Петрозаводская государственная консерватория имени А. К. Глазунова
C3  - Западноевропейская фортепианная музыка ХIХ – начала ХХ века: композиторское творчество, интерпретация
T1  - Некоторые аспекты фортепианного письма Шарля Валантена Алькана
T1  - Some Aspects of Charles-Valentin Alkan's Piano Style
SP  - 60
EP  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10493
ER  - 

@conference{
author = "Голубович, Мария Георгиевна",
year = "2020",
abstract = "В работе речь идет о некоторых особенностях фортепианного творчества французского композитора ХIX столетия Шарля Валантена Алькана (1813–1888). Этот мастер пианизма, чья деятельность совпадает с периодом особенно значительным для музыкальной жизни Парижа, был близким другом виртуозов – Шопена и Листа. В творчестве всех троих композиторов можно проследить взаимное влияние.",
publisher = "Петрозаводск : Петрозаводская государственная консерватория имени А. К. Глазунова",
journal = "Западноевропейская фортепианная музыка ХIХ – начала ХХ века: композиторское творчество, интерпретация",
title = "Некоторые аспекты фортепианного письма Шарля Валантена Алькана, Some Aspects of Charles-Valentin Alkan's Piano Style",
pages = "60-70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10493"
}

Голубович, М. Г.. (2020). Некоторые аспекты фортепианного письма Шарля Валантена Алькана. in Западноевропейская фортепианная музыка ХIХ – начала ХХ века: композиторское творчество, интерпретация
Петрозаводск : Петрозаводская государственная консерватория имени А. К. Глазунова., 60-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10493

Голубович МГ. Некоторые аспекты фортепианного письма Шарля Валантена Алькана. in Западноевропейская фортепианная музыка ХIХ – начала ХХ века: композиторское творчество, интерпретация. 2020;:60-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10493 .

Голубович, Мария Георгиевна, "Некоторые аспекты фортепианного письма Шарля Валантена Алькана" in Западноевропейская фортепианная музыка ХIХ – начала ХХ века: композиторское творчество, интерпретация (2020):60-70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10493 .

TY  - CHAP
AU  - Голубовић, Марија Ђ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7031
AB  - У овом раду се на основу критика из дневне штампе, периодике и музичких часописа разматра извођење дела руског композитора Н. А. Римског-Корсакова (1844–1908) у Београду између два светска рата. Оснивање Опере и Балета Народног позоришта у Београду у годинама након Великог рата један је од кључних разлога због којих Римски-Корсаков спада у најизвођеније руске композиторе тог временског раздобља. Његова дела нашла су се у више наврата и на програму Београдске филхармоније, а посебно значајна била је 1933. година у којој је напорима руских емиграната обележена двадесет пета годишњица смрти славног композитора. О пажњи која је придавана опусу Римског-Корсакова говори податак да су током овог периода готово сви истакнутији музичари и музички критичари писали о његовом стваралаштву.
AB  - В периоде между двумя мировымивойнами произошел большой взлет в развитии музыкальной культуры в сербской среде.Учреждение музыкально-сценических институций и открытие концертных залов, так же как и профессионализация исполнительского состава усиленого русскими художниками которые учились в консерваториях и выступали в императорских театрах, явились предпосылкой для исполнения боле комплексных произведений, чем это было возможно раньше. В это время когда, благодаря белой эмиграции, русская опера приобретала авторитет и симпатии в целом мире, столица новосозданого Королевства С.Х.С. в большой степени благодаря своим „белградским“ русским получила оперу которая своим репертуаром и качеством ничуть не отставала от европейских оперных домов имеющих долгую традицию. Формирование Оперы и Балета Народного театра в Белграде сделало Римского-Корсакова, наряду с Чайковским, самым исполняемым русским композитором в межвоенном периоде. В этом театре были поставлены две оперы Римского-Корсакова (Царская невеста и Царь Салтан) и два балета (Шехерезада и Золотой петушок). Ни в коем случае не надо забывать и деятельность эмигрантов которые познакомили белградскую публику с двумя операми Корсакова – Сказание о невидимом граде Китеже и деве Фебронии и Майская ночью, чем пробудили интерес домашней критики к творчеству великого художника оперы.
Белградская публика и критика относились с интересом к исполнению творчества Римского-Корсакова, а после симфонического концерта исполненного по поводу двадцать пятой годовщины смерти композитора критик Живкович имел существенные замечания на счет сербской среды и ее культурного сознания. Другой критик Милоевич в первый план ставил тот факт, что творчество Римского-Корсакова послужылоузором для домашних композиторов Готовца и Барановича при создании некоторых из их самых выдающихся произведений. Творчество Римского-Корсакова пленяло изысканостью и филиграновой отделкой музыкального материала, а восхищение по отношению к мастерству с которым русский композитор третировал оркестр, являлось лейт-мотивом в текстах о его музыке.
AB  - This paper considers the performances of the works of the Russian composer N. A. Rimsky-Korsakov (1844‒1908) in Belgrade between the two World Wars, based on reviews from the daily press, periodicals, and music magazines. The establishment of the Opera and Ballet within the National Theater in Belgrade in the years after the Great War is one of the key reasons why Rimsky-Korsakov belongs to the most-performed Russian composers of that period. His works were on several occasions on the program of the Belgrade Philharmonic Orchestra. Especially significant was the year 1933, when the 25th anniversary of the death of the famous composer was marked, due to the efforts of Russian emigrants. The attention given to the opus of Rimsky-Korsakov is revealed by the fact that during this period almost all prominent musicians and music critics wrote about his work.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa
T1  - Музыка Н. А. Римского-Корсакова в свете белградской критики между двумя мировыми войнами
T1  - Music of N. A. Rimsky-Korsakov in the Light of Belgrade Criticism Between the Two World Wars
SP  - 105
EP  - 124
IS  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7031
ER  - 

@inbook{
author = "Голубовић, Марија Ђ.",
year = "2019",
abstract = "У овом раду се на основу критика из дневне штампе, периодике и музичких часописа разматра извођење дела руског композитора Н. А. Римског-Корсакова (1844–1908) у Београду између два светска рата. Оснивање Опере и Балета Народног позоришта у Београду у годинама након Великог рата један је од кључних разлога због којих Римски-Корсаков спада у најизвођеније руске композиторе тог временског раздобља. Његова дела нашла су се у више наврата и на програму Београдске филхармоније, а посебно значајна била је 1933. година у којој је напорима руских емиграната обележена двадесет пета годишњица смрти славног композитора. О пажњи која је придавана опусу Римског-Корсакова говори податак да су током овог периода готово сви истакнутији музичари и музички критичари писали о његовом стваралаштву., В периоде между двумя мировымивойнами произошел большой взлет в развитии музыкальной культуры в сербской среде.Учреждение музыкально-сценических институций и открытие концертных залов, так же как и профессионализация исполнительского состава усиленого русскими художниками которые учились в консерваториях и выступали в императорских театрах, явились предпосылкой для исполнения боле комплексных произведений, чем это было возможно раньше. В это время когда, благодаря белой эмиграции, русская опера приобретала авторитет и симпатии в целом мире, столица новосозданого Королевства С.Х.С. в большой степени благодаря своим „белградским“ русским получила оперу которая своим репертуаром и качеством ничуть не отставала от европейских оперных домов имеющих долгую традицию. Формирование Оперы и Балета Народного театра в Белграде сделало Римского-Корсакова, наряду с Чайковским, самым исполняемым русским композитором в межвоенном периоде. В этом театре были поставлены две оперы Римского-Корсакова (Царская невеста и Царь Салтан) и два балета (Шехерезада и Золотой петушок). Ни в коем случае не надо забывать и деятельность эмигрантов которые познакомили белградскую публику с двумя операми Корсакова – Сказание о невидимом граде Китеже и деве Фебронии и Майская ночью, чем пробудили интерес домашней критики к творчеству великого художника оперы.
Белградская публика и критика относились с интересом к исполнению творчества Римского-Корсакова, а после симфонического концерта исполненного по поводу двадцать пятой годовщины смерти композитора критик Живкович имел существенные замечания на счет сербской среды и ее культурного сознания. Другой критик Милоевич в первый план ставил тот факт, что творчество Римского-Корсакова послужылоузором для домашних композиторов Готовца и Барановича при создании некоторых из их самых выдающихся произведений. Творчество Римского-Корсакова пленяло изысканостью и филиграновой отделкой музыкального материала, а восхищение по отношению к мастерству с которым русский композитор третировал оркестр, являлось лейт-мотивом в текстах о его музыке., This paper considers the performances of the works of the Russian composer N. A. Rimsky-Korsakov (1844‒1908) in Belgrade between the two World Wars, based on reviews from the daily press, periodicals, and music magazines. The establishment of the Opera and Ballet within the National Theater in Belgrade in the years after the Great War is one of the key reasons why Rimsky-Korsakov belongs to the most-performed Russian composers of that period. His works were on several occasions on the program of the Belgrade Philharmonic Orchestra. Especially significant was the year 1933, when the 25th anniversary of the death of the famous composer was marked, due to the efforts of Russian emigrants. The attention given to the opus of Rimsky-Korsakov is revealed by the fact that during this period almost all prominent musicians and music critics wrote about his work.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
booktitle = "Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa, Музыка Н. А. Римского-Корсакова в свете белградской критики между двумя мировыми войнами, Music of N. A. Rimsky-Korsakov in the Light of Belgrade Criticism Between the Two World Wars",
pages = "105-124",
number = "61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7031"
}

Голубовић, М. Ђ.. (2019). Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику.(61), 105-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7031

Голубовић МЂ. Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2019;(61):105-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7031 .

Голубовић, Марија Ђ., "Музика Н. А. Римског-Корсакова у огледалу београдске критике између два светска ратa" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 61 (2019):105-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7031 .

TY  - GEN
AU  - Голубовић, Марија
AU  - Туцовић, Јасна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13719
PB  - Београд : Задужбина Илије М. Коларца, Центар за музику
T2  - Циклус Коларчев подијум камерне музике
T1  - Клавирски дуо
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13719
ER  - 

@misc{
author = "Голубовић, Марија and Туцовић, Јасна",
year = "2019",
publisher = "Београд : Задужбина Илије М. Коларца, Центар за музику",
journal = "Циклус Коларчев подијум камерне музике",
title = "Клавирски дуо",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13719"
}

Голубовић, М.,& Туцовић, Ј.. (2019). Клавирски дуо. in Циклус Коларчев подијум камерне музике
Београд : Задужбина Илије М. Коларца, Центар за музику..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13719

Голубовић М, Туцовић Ј. Клавирски дуо. in Циклус Коларчев подијум камерне музике. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13719 .

Голубовић, Марија, Туцовић, Јасна, "Клавирски дуо" in Циклус Коларчев подијум камерне музике (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13719 .

TY  - CONF
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6748
PB  - Бања Лука : Академија умјетности
C3  - Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација: књига сажетака
T1  - Мисија Руског дома у Београду: културна политика и музика (1933-1941)
T1  - A Mission of the Russian House in Belgrade: Cultural Policy and Music (1933-1941)
SP  - 40
EP  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6748
ER  - 

@conference{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2019",
publisher = "Бања Лука : Академија умјетности",
journal = "Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација: књига сажетака",
title = "Мисија Руског дома у Београду: културна политика и музика (1933-1941), A Mission of the Russian House in Belgrade: Cultural Policy and Music (1933-1941)",
pages = "40-41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6748"
}

Голубовић, М.. (2019). Мисија Руског дома у Београду: културна политика и музика (1933-1941). in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација: књига сажетака
Бања Лука : Академија умјетности., 40-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6748

Голубовић М. Мисија Руског дома у Београду: културна политика и музика (1933-1941). in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација: књига сажетака. 2019;:40-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6748 .

Голубовић, Марија, "Мисија Руског дома у Београду: културна политика и музика (1933-1941)" in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог. Традиција као инспирација: књига сажетака (2019):40-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6748 .

TY  - JOUR
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2019
UR  - http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1%202019/12.%20prikaz%205.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6749
AB  - Међуратни период одувек је био неисцрпaн извор за истраживаче разних научних области. Време је показало да је овај период од двадесетак година представљао затишје пред нову буру, зато што су последице Првог светског рата врло брзо допринеле уздизању агресивних националистичких режима који су искористили слом грађанских класа и других вишевековних друштвених тековина. Премда већих ратних сукоба на територији Европе није било, овај период, врло богат најразноврснијим догађајима, био је далеко од мирног. Указујући на ту чињеницу, Хобсбаум у својој књизи Доба екстрема с правом je назваo временско раздобље од почетка Првог до краја Другог светског рата тридесетједногодишњим ратом.
PB  - Београд : Институт за новију историју Србије
T2  - Токови историје
T1  - Алексеј Тимофејев, Милана Живановић. Уџбеник за Тита: Коминтерна и припреме партизанског рата у Европи. Београд: Институт за новију историју Србије, 2018, 527.
SP  - 216
EP  - 220
IS  - 1
DO  - 10.31212/tokovi
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6749
ER  - 

@article{
author = "Голубовић, Марија",
year = "2019",
abstract = "Међуратни период одувек је био неисцрпaн извор за истраживаче разних научних области. Време је показало да је овај период од двадесетак година представљао затишје пред нову буру, зато што су последице Првог светског рата врло брзо допринеле уздизању агресивних националистичких режима који су искористили слом грађанских класа и других вишевековних друштвених тековина. Премда већих ратних сукоба на територији Европе није било, овај период, врло богат најразноврснијим догађајима, био је далеко од мирног. Указујући на ту чињеницу, Хобсбаум у својој књизи Доба екстрема с правом je назваo временско раздобље од почетка Првог до краја Другог светског рата тридесетједногодишњим ратом.",
publisher = "Београд : Институт за новију историју Србије",
journal = "Токови историје",
title = "Алексеј Тимофејев, Милана Живановић. Уџбеник за Тита: Коминтерна и припреме партизанског рата у Европи. Београд: Институт за новију историју Србије, 2018, 527.",
pages = "216-220",
number = "1",
doi = "10.31212/tokovi",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6749"
}

Голубовић, М.. (2019). Алексеј Тимофејев, Милана Живановић. Уџбеник за Тита: Коминтерна и припреме партизанског рата у Европи. Београд: Институт за новију историју Србије, 2018, 527.. in Токови историје
Београд : Институт за новију историју Србије.(1), 216-220.
https://doi.org/10.31212/tokovi
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6749

Голубовић М. Алексеј Тимофејев, Милана Живановић. Уџбеник за Тита: Коминтерна и припреме партизанског рата у Европи. Београд: Институт за новију историју Србије, 2018, 527.. in Токови историје. 2019;(1):216-220.
doi:10.31212/tokovi
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6749 .

Голубовић, Марија, "Алексеј Тимофејев, Милана Живановић. Уџбеник за Тита: Коминтерна и припреме партизанског рата у Европи. Београд: Институт за новију историју Србије, 2018, 527." in Токови историје, no. 1 (2019):216-220,
https://doi.org/10.31212/tokovi .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6749 .