@article{
author = "Вељовић Поповић, Бојана М. and Младеновић, Радивоје М.",
year = "2021",
abstract = "У овом раду анализирају се заменица што и њени семантички и синтаксички деривати у призренско-јужноморавском говору северношарпланинске жупе Сиринић. Највећи део рада посвећује се синтаксичкој употреби што, док се на семантичке деривате већим делом упућује на објављена
истраживања Р. Младеновића (уп. МЛАДЕНОВИЋ 2019).
Дијалекатска грађа показала је да ова лексема има широк спектар
синтаксичких реализација – бележена је у функцији релативизатора у релативним реченицама атрибутског и апозитивног типа, у служби везника
у узрочним и изричним реченицама, те у заменичкој и прилошкој служби.
Истраживањем су обухваћени и они случајеви у којима се што нашло у
оквиру везничких спојева хипотактичних или паратактичних структура.
У овом раду се утврђују и описују – пре свега – синтаксичке позиције
и услови под којима се што у њима реализује. У већини описаних служби као конкурентна бележена су и друга синтаксичка средства, па се
пажња посвећује и утврђивању фреквентности лексеме што у наведеним
позицијама у односу на синонимне синтаксичке јединице. У служби везника односних реченица што има широку употребу у говору Сиринића, чиме се овај идиом уклапа у шири српско-македонски ареал, а удаљава од стандардног језика у коме се најчешће употребљава који.
Лексема што у говору Сиринића употребљава се и у служби везника у
објекатским реченицама са изричним значењем, а што је и основни везник
узрочних реченица., В этой работе анализируется местоимение что, а также его семантические
и синтаксические дериваты в призренско-южноморавских говорах северо-шарпланинской жупы Сиринич. Большая часть работы посвящена синтаксическому
использованию местоимения что, в то время как семантические дериваты чаще
всего объясняются при помощи ссылок на опубликованные исследования.
Диалектный материал показал, что эта лексема имеет широкий спектр
синтаксических реализаций – она была отмечена в функции релятивизатора в
отно сительных предложениях атрибутивного и аппозитивного типа, в службе
союзов в причинных и явных (утвердительных) предложениях, а также в службе
местоимений и наречий. В исследование одновременно включены те случаи, в
которых местоимение что оказывалось внутри наборов союзов гипотаксических или паратактических структур.
В этой работе определяются и описываются – прежде всего – синтаксические позиции и условия, в которых реализуется местоимение что. В большинстве описанных служб и другие синтаксические средства также были отмечены
как конкурентные, поэтому внимание одновременно уделяется определению
фреквентности лексемы что в указанных позициях по отношению к синонимичным синтаксическим единицам.
В службе относительных предложений лексема что широко используется
в говорах Сиринича, что позволяет этим говорам вписаться в более широкий
сербско-македонский ареал и тем самым он отходит от стандартного языка, в
котором чаще всего используется лексема который.
В говорах Сиринича лексема что используется в службе союза в объектных
предложениях с явным (утвердительным) значением, что также является основным союзом причинных предложений., This paper analyzes the pronoun što and its semantic and syntactic derivatives
in the Prizren – South Morava dialect in the Sirinić county (Sirinićka Župa), in the
northern part of the Šar Mountains. The paper focuses primarily on the syntactic use
of što, while its semantic derivatives are outlined mainly in terms of references to the
previous research on the subject.
The dialect corpus shows that this lexeme has a wide range of syntactic realizations
– it can be used as a relativizer in defi ning and non-defi ning relative clauses, as
a conjunction in the clauses of reason and declarative clauses, and it can also be used
as a pronoun and adverb. Moreover, the research includes the cases in which što was
found to be a part of multi-word conjunctions in hypotactic or paratactic structures.
This paper primarily aims to determine and examine the syntactic positions in
which što is realized and the environment in which it is used. In the majority of the
observed cases, there were also other corresponding syntactic devices, so that the focus
was also placed on determining the frequency of the lexeme što in these positions
in relation to its synonymous syntactic counterparts.
The fact that the form što is widely used in the Sirinić vernacular as a conjunction
in relative clauses points to its provenance in a wider Serbian-Macedonian area
as well as to its not being included in the standard Serbian language, in lieu of which
the form koji is predominantly used.
In the vernacular of Sirinić county, the lexeme što is used as a conjunction in
declarative object clauses, and it is also the principal conjunction in the clauses of
reason.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Заменица што и њени семантички и синтаксички деривати у сиринићком говору, Местоимение что и его семантические и синтаксические дериваты в сиринических говорах, The Pronoun što and its Semantic and Syntactic Derivatives in the Vernacular of the Sirinić County",
pages = "9",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102009V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12668"
}
