Томић, Данило В.

Link to this page

Authority KeyName Variants
921c6c76-3f26-4cdc-b276-1f703ce66704
  • Томић, Данило В. (2)
  • Томић, Данило (1)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Утицај Споразума из Париза о климатским променама на развој пољопривреде и села у Србији

Томић, Данило В.; Васић, Горан М.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Томић, Данило В.
AU  - Васић, Горан М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10099
AB  - Стављањем потписа на Споразум из Париза о климат-
ским променама Република Србија се придружила напорима светске заједни-
це да се конкретним, обавезујућим мерама ограничи раст температуре наше
Планете на вредности испод 1,50C. Коришћење угља у термо-електра нама за
производњу електричне енергије је идентификовано као један од најзначај-
них узрочника ове појаве. Државе чланице Европске уније (ЕУ) и OECD су
се обавезале да ће до 2030. године трансформисати свој енергетски сектор,
како би функционисао без употребе угља. Кина је преузела обавезу да ће овај
циљ испунити до 2040. године, док је рок за остале државе и државе у развоју
постављен за 2050. годину. Имплементација Париског уговора представљаће
велики изазов за Републику Србију која тренутно велику већину, између 60
и 70 одсто својих потреба за електричном енергијом, обезбеђује из термо-
електрана на угаљ. Пољопривреда и сеоска подручја са својим енергетским
потребама чине значајан део енергетског биланса Републике Србије. Корис-
тећи искуства развијених држава, чланица ЕУ и конципирањем адекватних
мера државне помоћи, могуће је ефикасно активирање локалних ресурса за
производњу различитих видова енергије и енергената. Поред доприноса у
задовољавању домаће енергетске тражње, ове делатности могу представљати
значајну полугу будућег пољопривредног и сеоског развоја Србије.
AB  - Climate change is a phenomenon that dramatically jeopardizes the future
development of all countries, regardless of their geographical position or economic,
political and military strength. With the adoption of the Climate Change
Agreement within the framework of the United Nations, mankind decided to prevent
warming of our planet from active measures. Th e Republic of Serbia is part
of this joint eff ort.
Even before the adoption of the Paris Agreement, EU Member States have
set a satisfactory basis for their operations today, as well as their policies, as well
as the adoption of common policies. Depending on the resources available to the
state, the general state of the energy sector, and the inherited problems from the
past, there are diff erent timescales that describe the transition period.
A number of European research projects have shown that there is a clear
link between the use of coal as fuel for the production of electricity and the increase
in respiratory and other diseases. Th e fi rst calculations carried out on the
basis of diff erent economic approaches indicate that this phenomenon signifi -
cantly aff ects the costs of health funds. Th is cost is very high in the Republic of
Serbia, taking into account the size of its population. Th e problem of the negative
impact of coal use in electricity generation has so far been completely ignored
when considering and making important decisions for the further development
of the energy sector.
Th e Republic of Serbia has entered into the Paris Agreement on Climate
Change and in that way has assumed the obligations to carry out the transition of
its energy sector. Th is process will be very challenging, because the current production
of electricity is mostly done using coal. By adopting the legal framework
necessary to support the development and use of renewable sources, the starting
assumptions for successful implementation of this process have been created.
Agriculture as an economy branch and population living in rural areas consumes
about one third of the electricity consumed on the territory of the Republic
of Serbia. Organizing replacement power generation using local resources available
in rural areas would signifi cantly facilitate the transition process. Th e calculations
show that partial use of available biomass can cover about 40 percent of
the demand for electricity for agriculture and rural population. By activating the
potential of solar energy, and by building mini hydro power plants, it is possible to
approach the goal of ensuring energy independence and self-suffi ciency of rural
areas. Th is production, according to its economic potential, could represent the second largest source of income for the rural population aft er traditional agricultural
production and processing of agricultural products.
Most EU Member States have developed a whole set of incentive measures
to encourage farmers to start producing “green” electricity. At the initial stage,
a strong coordinated state support at the national, regional and local levels is
needed. Established partnership with the German province of Baden-Virtenberg,
which is undoubtedly the leader in this area throughout the EU, enables a reliable
transfer of knowledge, technologies and experiences that need to be adapted to
the conditions in the Republic of Serbia as soon as possible and applied in practice.
Th e Republic of Serbia can use a number of EU funds to fi nance projects of
this type.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије
T1  - Утицај Споразума из Париза о климатским променама на развој пољопривреде и села у Србији
T1  - Influence agreement on climat changes from Paris on the development of agriculture and villages in Serbia
SP  - 55
EP  - 74
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10099
ER  - 
@conference{
author = "Томић, Данило В. and Васић, Горан М.",
year = "2019",
abstract = "Стављањем потписа на Споразум из Париза о климат-
ским променама Република Србија се придружила напорима светске заједни-
це да се конкретним, обавезујућим мерама ограничи раст температуре наше
Планете на вредности испод 1,50C. Коришћење угља у термо-електра нама за
производњу електричне енергије је идентификовано као један од најзначај-
них узрочника ове појаве. Државе чланице Европске уније (ЕУ) и OECD су
се обавезале да ће до 2030. године трансформисати свој енергетски сектор,
како би функционисао без употребе угља. Кина је преузела обавезу да ће овај
циљ испунити до 2040. године, док је рок за остале државе и државе у развоју
постављен за 2050. годину. Имплементација Париског уговора представљаће
велики изазов за Републику Србију која тренутно велику већину, између 60
и 70 одсто својих потреба за електричном енергијом, обезбеђује из термо-
електрана на угаљ. Пољопривреда и сеоска подручја са својим енергетским
потребама чине значајан део енергетског биланса Републике Србије. Корис-
тећи искуства развијених држава, чланица ЕУ и конципирањем адекватних
мера државне помоћи, могуће је ефикасно активирање локалних ресурса за
производњу различитих видова енергије и енергената. Поред доприноса у
задовољавању домаће енергетске тражње, ове делатности могу представљати
значајну полугу будућег пољопривредног и сеоског развоја Србије., Climate change is a phenomenon that dramatically jeopardizes the future
development of all countries, regardless of their geographical position or economic,
political and military strength. With the adoption of the Climate Change
Agreement within the framework of the United Nations, mankind decided to prevent
warming of our planet from active measures. Th e Republic of Serbia is part
of this joint eff ort.
Even before the adoption of the Paris Agreement, EU Member States have
set a satisfactory basis for their operations today, as well as their policies, as well
as the adoption of common policies. Depending on the resources available to the
state, the general state of the energy sector, and the inherited problems from the
past, there are diff erent timescales that describe the transition period.
A number of European research projects have shown that there is a clear
link between the use of coal as fuel for the production of electricity and the increase
in respiratory and other diseases. Th e fi rst calculations carried out on the
basis of diff erent economic approaches indicate that this phenomenon signifi -
cantly aff ects the costs of health funds. Th is cost is very high in the Republic of
Serbia, taking into account the size of its population. Th e problem of the negative
impact of coal use in electricity generation has so far been completely ignored
when considering and making important decisions for the further development
of the energy sector.
Th e Republic of Serbia has entered into the Paris Agreement on Climate
Change and in that way has assumed the obligations to carry out the transition of
its energy sector. Th is process will be very challenging, because the current production
of electricity is mostly done using coal. By adopting the legal framework
necessary to support the development and use of renewable sources, the starting
assumptions for successful implementation of this process have been created.
Agriculture as an economy branch and population living in rural areas consumes
about one third of the electricity consumed on the territory of the Republic
of Serbia. Organizing replacement power generation using local resources available
in rural areas would signifi cantly facilitate the transition process. Th e calculations
show that partial use of available biomass can cover about 40 percent of
the demand for electricity for agriculture and rural population. By activating the
potential of solar energy, and by building mini hydro power plants, it is possible to
approach the goal of ensuring energy independence and self-suffi ciency of rural
areas. Th is production, according to its economic potential, could represent the second largest source of income for the rural population aft er traditional agricultural
production and processing of agricultural products.
Most EU Member States have developed a whole set of incentive measures
to encourage farmers to start producing “green” electricity. At the initial stage,
a strong coordinated state support at the national, regional and local levels is
needed. Established partnership with the German province of Baden-Virtenberg,
which is undoubtedly the leader in this area throughout the EU, enables a reliable
transfer of knowledge, technologies and experiences that need to be adapted to
the conditions in the Republic of Serbia as soon as possible and applied in practice.
Th e Republic of Serbia can use a number of EU funds to fi nance projects of
this type.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије",
title = "Утицај Споразума из Париза о климатским променама на развој пољопривреде и села у Србији, Influence agreement on climat changes from Paris on the development of agriculture and villages in Serbia",
pages = "55-74",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10099"
}
Томић, Д. В.,& Васић, Г. М.. (2019). Утицај Споразума из Париза о климатским променама на развој пољопривреде и села у Србији. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије
Београд : Српска академија наука и уметности., 55-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10099
Томић ДВ, Васић ГМ. Утицај Споразума из Париза о климатским променама на развој пољопривреде и села у Србији. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије. 2019;:55-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10099 .
Томић, Данило В., Васић, Горан М., "Утицај Споразума из Париза о климатским променама на развој пољопривреде и села у Србији" in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије (2019):55-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10099 .

Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије

Шкорић, Драган M.; Томић, Данило В.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Шкорић, Драган M.
AU  - Томић, Данило В.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10097
AB  - Србија поседује широку мрежу научних и образов-
них институција које се баве уна пре ђењем пољопривредне производње, села,
прехрамбених технологија, развојем биотехнологије за одрживе непрехрам-
бене производе и процесе (индустријске намене) и заштиту животне среди-
не (очување и унапређење екосистема). Остварени су значајни ре зултати на
свим пољима активности у претходних 5–6 деценија. Посебно треба истаћи:
стварање преко 2.000 култивара гајених биљака, нових раса у сточарству, но-
вих те хно логија производње, проучавању земљишта, заштити биља, здрављу
и заштити до ма ћих и дивљих животиња, обновљивом коришћењу природ-
них ресурса и очувању жи во тне средине, као и реализацији већег броја тех-
нологија за финалне производе. У пре тхо дне две деценије долази до стагна-
ције и благог пада у научним истраживањима из об јективних и субјективних
разлога. Ради убрзаног научног и технолошког развоја Р. Ср бије треба извр-
шити структуралне промене научног и образовног процеса, реорганиза цију
научних институција и обнову научног кадра.
Укрaткo, суштинa рaзвoja и примeнe клaсичних и нoвих тeхнoлoгиja
сaстojи сe у штo бoљoj сaрaдњи чoвeкa и прирoдe, oднoснo рaциoнaлниjeм кo-
ри шћe њу прирoдних рeсурсa и прилaгoђaвaњу истих чoвeкoвим пoтрeбaмa.
Рaзвиjeни свeт je ушao у друштвo и eкoнoмиjу зaснoвaну нa знaњу. И ми
мoрaмo рaзмишљaти у тoм прa вцу. Прoизвoдњa хрaнe je бизнис нa глoбaл-
нoм (свeтскoм) нивoу. Пoвeћaњe укупнoг при хoдa, прoфитa и дoдaтe врeд-
ности мoрajу пoстaти oснoвни мoтив приврeђивaњa при врe дних субjeкaтa.
Знaчajну улoгу у тим прoцeсимa имajу сoциo и aгрoeкoнoмскa нaукa и стру кa.
To дoпринoси пoвeћaњу друштвeног прoизвoдa и зeмљe у цeлини. Неспоран
је допринос науке и струке развоју села и пољопривреде Србије у протеклих
педесет година. Међутим, с обзором на све динамичније процесе у светској
економији и у техничко-технолошкој и друштвено-економској сфери током
21. века нео пхо дно је интензивније коришћење обновљивих извора енергије.
AB  - Contribution of science and professional to rural and argricultural
development is very important in the last fi ft y years. However, according to
more dinamical processes in world economy and technical-technological and
social-economic area during the 21st century, it is necessary more intensive
utilization of renewable resources. Serbia has a broad network of scientifi c and
educational institutions working on rural deve lo pment, the advancement of
agricultural production and food manufacturing technologies, the development
of biotechnologies for sustainable non-food products and processes (in dustrial
uses), and environmental protection (conservation and advancement of
ecosystems). Signifi cant results have been achieved in all these fi elds over the
last fi ve to sixdecades. Of pa rticular importance among these is the development
of over 2,000 cultivars of cultivated plants, new breeds of livestock, and new
production technologies as well as the advancements that have been made in the
fi elds of soil science, plant protection, health and protection of domestic and wild
animals, sustainable use of natural resources, environmental protection, and the
implementation of a number of technologies for obtaining fi nal products. Th e
last two decades in Serbia have been marked by stagnation and slight decline in
scientifi c research that can be attributed to both objective and subjective reasons.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије
T1  - Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије
T1  - Contribution of science and profession in the use of renewable energy sources
SP  - 13
EP  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10097
ER  - 
@conference{
author = "Шкорић, Драган M. and Томић, Данило В.",
year = "2019",
abstract = "Србија поседује широку мрежу научних и образов-
них институција које се баве уна пре ђењем пољопривредне производње, села,
прехрамбених технологија, развојем биотехнологије за одрживе непрехрам-
бене производе и процесе (индустријске намене) и заштиту животне среди-
не (очување и унапређење екосистема). Остварени су значајни ре зултати на
свим пољима активности у претходних 5–6 деценија. Посебно треба истаћи:
стварање преко 2.000 култивара гајених биљака, нових раса у сточарству, но-
вих те хно логија производње, проучавању земљишта, заштити биља, здрављу
и заштити до ма ћих и дивљих животиња, обновљивом коришћењу природ-
них ресурса и очувању жи во тне средине, као и реализацији већег броја тех-
нологија за финалне производе. У пре тхо дне две деценије долази до стагна-
ције и благог пада у научним истраживањима из об јективних и субјективних
разлога. Ради убрзаног научног и технолошког развоја Р. Ср бије треба извр-
шити структуралне промене научног и образовног процеса, реорганиза цију
научних институција и обнову научног кадра.
Укрaткo, суштинa рaзвoja и примeнe клaсичних и нoвих тeхнoлoгиja
сaстojи сe у штo бoљoj сaрaдњи чoвeкa и прирoдe, oднoснo рaциoнaлниjeм кo-
ри шћe њу прирoдних рeсурсa и прилaгoђaвaњу истих чoвeкoвим пoтрeбaмa.
Рaзвиjeни свeт je ушao у друштвo и eкoнoмиjу зaснoвaну нa знaњу. И ми
мoрaмo рaзмишљaти у тoм прa вцу. Прoизвoдњa хрaнe je бизнис нa глoбaл-
нoм (свeтскoм) нивoу. Пoвeћaњe укупнoг при хoдa, прoфитa и дoдaтe врeд-
ности мoрajу пoстaти oснoвни мoтив приврeђивaњa при врe дних субjeкaтa.
Знaчajну улoгу у тим прoцeсимa имajу сoциo и aгрoeкoнoмскa нaукa и стру кa.
To дoпринoси пoвeћaњу друштвeног прoизвoдa и зeмљe у цeлини. Неспоран
је допринос науке и струке развоју села и пољопривреде Србије у протеклих
педесет година. Међутим, с обзором на све динамичније процесе у светској
економији и у техничко-технолошкој и друштвено-економској сфери током
21. века нео пхо дно је интензивније коришћење обновљивих извора енергије., Contribution of science and professional to rural and argricultural
development is very important in the last fi ft y years. However, according to
more dinamical processes in world economy and technical-technological and
social-economic area during the 21st century, it is necessary more intensive
utilization of renewable resources. Serbia has a broad network of scientifi c and
educational institutions working on rural deve lo pment, the advancement of
agricultural production and food manufacturing technologies, the development
of biotechnologies for sustainable non-food products and processes (in dustrial
uses), and environmental protection (conservation and advancement of
ecosystems). Signifi cant results have been achieved in all these fi elds over the
last fi ve to sixdecades. Of pa rticular importance among these is the development
of over 2,000 cultivars of cultivated plants, new breeds of livestock, and new
production technologies as well as the advancements that have been made in the
fi elds of soil science, plant protection, health and protection of domestic and wild
animals, sustainable use of natural resources, environmental protection, and the
implementation of a number of technologies for obtaining fi nal products. Th e
last two decades in Serbia have been marked by stagnation and slight decline in
scientifi c research that can be attributed to both objective and subjective reasons.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије",
title = "Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије, Contribution of science and profession in the use of renewable energy sources",
pages = "13-33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10097"
}
Шкорић, Д. M.,& Томић, Д. В.. (2019). Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије
Београд : Српска академија наука и уметности., 13-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10097
Шкорић ДM, Томић ДВ. Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије. 2019;:13-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10097 .
Шкорић, Драган M., Томић, Данило В., "Допринос науке и струке у коришћењу обновљивих извора енергије" in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије (2019):13-33,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10097 .

Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године

Шкорић, Драган; Кесеровић, Зоран; Илин, Жарко; Црнобарац, Јован; Кораћ, Нада; Ковачевић, Душко; Ољача, Снежана; Сивчев, Биљана; Лазаревић, Ратко; Митровић, Милован; Томић, Данило; Гулан, Бранислав; Тимотић, Урош

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Шкорић, Драган
AU  - Кесеровић, Зоран
AU  - Илин, Жарко
AU  - Црнобарац, Јован
AU  - Кораћ, Нада
AU  - Ковачевић, Душко
AU  - Ољача, Снежана
AU  - Сивчев, Биљана
AU  - Лазаревић, Ратко
AU  - Митровић, Милован
AU  - Томић, Данило
AU  - Гулан, Бранислав
AU  - Тимотић, Урош
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10558
AB  - Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и
пољопривреди Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број ста-
новника, а око 1.200 је у фази нестајања. Детаљно је приказан скуп проблема који су
везани за село и пољопривреду. Демографски проблеми чине један од кључних пробле-
ма данашњег села и његовог лошег економског положаја. Уситњеност поседа и старач-
ка домаћинства представљају препреку за бржи развој села и модерне пољопривреде.
Подстиче се удруживање сељана у задруге и акционарска друштва. Подстицаји државе
покренули су у селима веру у удруживање.
Највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, где треба много тога учи-
нити за оживљавање села. Идеја да се део државног земљишта додели за коришћење
младим брачним паровима у регионима где је то могуће може покренути сеоски раз-
вој., Треба законским одредбама омогућити да се напуштене њиве, ливаде и пашња-
ци у брдско-планинским регионима уступе младим брачним паровима на коришћење.
Треба омогућити да се активира производња традиционалних финалних производа.
Оснивањем прерадних капацитета у оквиру напредних домаћинстава и задруга може
се покренути развој села и запошљавање младих генерација. Сеоски туризам је битно
развијати. Регионални пројекти, аграрни градићи, оснивање аграрног фонда дијаспоре,
организовано коришћење геотермалних извора и други природни ресурси су велика
шанса за опоравак и развој села и пољопривреде.
Други део рада детаљно разматра стање и перспективе код интензивних произ-
водњи као што су сточарство, воћарство, повртарство, виногради и квалитетна вина,
органска производња и на крају ратарство као најмасовнија производња. Код интен-
зивних производњи приказано је садашње стање, правци развоја, као и достигнућа у
производњи која се очекују до 2040. године. Предвиђања су веома амбициозна и траже
велика улагања. Она могу бити остварљива уз свеобухватну активност свих актера у производњи, од месне заједнице, општина, округа, покрајина до Републике Србије. У
реализацији амбициозних планова за развој села и пољопривреде, важно место треба
да има банкарски систем кроз адекватно кредитирање.
У раду није разматран значај фондова ЕУ, а то ће бити учињено када Србија поста-
не пуноправни члан Европске уније.
AB  - The group of authors of the review paper intended to present the current state
in rural areas of Serbia and Serbian agriculture. Serbian villages have been in decline due
to rural depopulation in 86% of the villages, whereas 1200 villages are vanishing. An array
of issues concerning rural areas and agriculture have been described in detail. Demographic
problems and low economic status are among the key current problems of rural areas. Land
fragmentation and older households prevent more efficient development of rural areas and
modern agriculture: Peasant farms joining together in cooperatives and joint-stock societies.
State business incentives uplifted the rural cooperative spirit.
Major problems are observed in hilly and mountainous areas, where great efforts need
to be invested into rural revival. The idea of granting young married couples the use of state
land could stimulate rural development. Legal basis should be established to allow young
couples to use abandoned fields, meadows and pastures in hilly and mountainous regions,
while the manufacture of traditional products should be encouraged. The establishment of
processing facilities in more progressive households and cooperatives could revitalize rural
communities and boost employment of younger generations. Promotion of rural tourism is
also important. Regional projects, agricultural settlements, initiating diaspora investment in
agriculture, as well as organized use of geothermal and other natural resources, are a major
chance for recovery and progress of rural areas and agriculture.
In the second part the paper reviews in detail the current state and prospects of various
types of intensive production, such as livestock production, fruit and vegetable growing, vineyards
and high-quality wine, organic production, and field crop growing as the most frequent
type. Current state and directions for the development of intensive production have been
presented in the review paper, including the estimated achievements of production by 2040.
Ambitious estimates which have been laid out require great investments, obtainable through
joint activity of local communities, municipalities, districts, provinces and the Republic of
Serbia. The banking system also plays an important role in the realization of ambitious plans
for rural and agricultural development through adequate lending policies.
The review paper did not focus on the significance of EU funding, which will be addressed
when the Republic of Serbia is admitted into the European Union as a member state.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку
T1  - Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године
T1  - Rural and agricultural development prospects in Serbia until 2040
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558
ER  - 
@conference{
author = "Шкорић, Драган and Кесеровић, Зоран and Илин, Жарко and Црнобарац, Јован and Кораћ, Нада and Ковачевић, Душко and Ољача, Снежана and Сивчев, Биљана and Лазаревић, Ратко and Митровић, Милован and Томић, Данило and Гулан, Бранислав and Тимотић, Урош",
year = "2018",
abstract = "Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и
пољопривреди Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број ста-
новника, а око 1.200 је у фази нестајања. Детаљно је приказан скуп проблема који су
везани за село и пољопривреду. Демографски проблеми чине један од кључних пробле-
ма данашњег села и његовог лошег економског положаја. Уситњеност поседа и старач-
ка домаћинства представљају препреку за бржи развој села и модерне пољопривреде.
Подстиче се удруживање сељана у задруге и акционарска друштва. Подстицаји државе
покренули су у селима веру у удруживање.
Највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, где треба много тога учи-
нити за оживљавање села. Идеја да се део државног земљишта додели за коришћење
младим брачним паровима у регионима где је то могуће може покренути сеоски раз-
вој., Треба законским одредбама омогућити да се напуштене њиве, ливаде и пашња-
ци у брдско-планинским регионима уступе младим брачним паровима на коришћење.
Треба омогућити да се активира производња традиционалних финалних производа.
Оснивањем прерадних капацитета у оквиру напредних домаћинстава и задруга може
се покренути развој села и запошљавање младих генерација. Сеоски туризам је битно
развијати. Регионални пројекти, аграрни градићи, оснивање аграрног фонда дијаспоре,
организовано коришћење геотермалних извора и други природни ресурси су велика
шанса за опоравак и развој села и пољопривреде.
Други део рада детаљно разматра стање и перспективе код интензивних произ-
водњи као што су сточарство, воћарство, повртарство, виногради и квалитетна вина,
органска производња и на крају ратарство као најмасовнија производња. Код интен-
зивних производњи приказано је садашње стање, правци развоја, као и достигнућа у
производњи која се очекују до 2040. године. Предвиђања су веома амбициозна и траже
велика улагања. Она могу бити остварљива уз свеобухватну активност свих актера у производњи, од месне заједнице, општина, округа, покрајина до Републике Србије. У
реализацији амбициозних планова за развој села и пољопривреде, важно место треба
да има банкарски систем кроз адекватно кредитирање.
У раду није разматран значај фондова ЕУ, а то ће бити учињено када Србија поста-
не пуноправни члан Европске уније., The group of authors of the review paper intended to present the current state
in rural areas of Serbia and Serbian agriculture. Serbian villages have been in decline due
to rural depopulation in 86% of the villages, whereas 1200 villages are vanishing. An array
of issues concerning rural areas and agriculture have been described in detail. Demographic
problems and low economic status are among the key current problems of rural areas. Land
fragmentation and older households prevent more efficient development of rural areas and
modern agriculture: Peasant farms joining together in cooperatives and joint-stock societies.
State business incentives uplifted the rural cooperative spirit.
Major problems are observed in hilly and mountainous areas, where great efforts need
to be invested into rural revival. The idea of granting young married couples the use of state
land could stimulate rural development. Legal basis should be established to allow young
couples to use abandoned fields, meadows and pastures in hilly and mountainous regions,
while the manufacture of traditional products should be encouraged. The establishment of
processing facilities in more progressive households and cooperatives could revitalize rural
communities and boost employment of younger generations. Promotion of rural tourism is
also important. Regional projects, agricultural settlements, initiating diaspora investment in
agriculture, as well as organized use of geothermal and other natural resources, are a major
chance for recovery and progress of rural areas and agriculture.
In the second part the paper reviews in detail the current state and prospects of various
types of intensive production, such as livestock production, fruit and vegetable growing, vineyards
and high-quality wine, organic production, and field crop growing as the most frequent
type. Current state and directions for the development of intensive production have been
presented in the review paper, including the estimated achievements of production by 2040.
Ambitious estimates which have been laid out require great investments, obtainable through
joint activity of local communities, municipalities, districts, provinces and the Republic of
Serbia. The banking system also plays an important role in the realization of ambitious plans
for rural and agricultural development through adequate lending policies.
The review paper did not focus on the significance of EU funding, which will be addressed
when the Republic of Serbia is admitted into the European Union as a member state.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку",
title = "Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године, Rural and agricultural development prospects in Serbia until 2040",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558"
}
Шкорић, Д., Кесеровић, З., Илин, Ж., Црнобарац, Ј., Кораћ, Н., Ковачевић, Д., Ољача, С., Сивчев, Б., Лазаревић, Р., Митровић, М., Томић, Д., Гулан, Б.,& Тимотић, У.. (2018). Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године. in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558
Шкорић Д, Кесеровић З, Илин Ж, Црнобарац Ј, Кораћ Н, Ковачевић Д, Ољача С, Сивчев Б, Лазаревић Р, Митровић М, Томић Д, Гулан Б, Тимотић У. Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године. in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558 .
Шкорић, Драган, Кесеровић, Зоран, Илин, Жарко, Црнобарац, Јован, Кораћ, Нада, Ковачевић, Душко, Ољача, Снежана, Сивчев, Биљана, Лазаревић, Ратко, Митровић, Милован, Томић, Данило, Гулан, Бранислав, Тимотић, Урош, "Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године" in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558 .