Гавриловић, Љиљана

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-4296-4599
  • Гавриловић, Љиљана (5)
  • Gavrilović, Ljiljana (1)
Projects

Author's Bibliography

MMORPGs and Nationalism

Gavrilović, Ljiljana

(Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Gavrilović, Ljiljana
PY  - 2019
AB  - Communities which form within the worlds of digital games, especially MMORPGs are, in theory, a-national, because the basic premise of digital worlds is their limitlessness and the overcoming of boundaries that exist in the physical world. Gamers from different European countries are based on servers which are designated as international (English language European servers), these people speak different languages, but English is the default lingua franca. Even though it is generally assumed that most guilds (communities) on these servers are international, there is also a strong tendency to form "national" guilds, comprised of gamers who speak the same native language. On the one hand, this is the consequence of the desire for better/easier understanding and communication within the community, but – as analyses of gamer behaviour on Chinese and Taiwanese servers show – also the assumption of shared cultural preferences, that serve to enhance the internal cohesion of the community. “National” guilds will often recruit members by publishing calls in their native language on public channels, which serves to deter anyone who doesn't speak the language in question. In these cases it is irrelevant where (in which country) the players are physically based, as the national borders are equated with the boundaries of language. This paper will analyze recruiting messages published by “national” guilds, the behaviour/attitudes of the players and the discussions of ethnic/national issues on public channels and social networks in the MMORPG World of Warcraft. The data shows that, regardless of the assumed lack of borders in digital worlds, boundaries in online spaces are often set in accordance with ideas about nations that players have in the physical world. On the other hand, there is the possibility that some gamers, through meeting and conversing with people from different countries and cultures in the digital world, correct and change the attitudes they formed in their physical surroundings, which then serves to facilitate their joining international communities, as well as diminishing ethnic barriers in the “real” world.
PB  - Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
T1  - MMORPGs and Nationalism
SP  - 179
EP  - 206
DO  - 10.33876/978-542-110-238-0/179–206
ER  - 
@article{
author = "Gavrilović, Ljiljana",
year = "2019",
abstract = "Communities which form within the worlds of digital games, especially MMORPGs are, in theory, a-national, because the basic premise of digital worlds is their limitlessness and the overcoming of boundaries that exist in the physical world. Gamers from different European countries are based on servers which are designated as international (English language European servers), these people speak different languages, but English is the default lingua franca. Even though it is generally assumed that most guilds (communities) on these servers are international, there is also a strong tendency to form "national" guilds, comprised of gamers who speak the same native language. On the one hand, this is the consequence of the desire for better/easier understanding and communication within the community, but – as analyses of gamer behaviour on Chinese and Taiwanese servers show – also the assumption of shared cultural preferences, that serve to enhance the internal cohesion of the community. “National” guilds will often recruit members by publishing calls in their native language on public channels, which serves to deter anyone who doesn't speak the language in question. In these cases it is irrelevant where (in which country) the players are physically based, as the national borders are equated with the boundaries of language. This paper will analyze recruiting messages published by “national” guilds, the behaviour/attitudes of the players and the discussions of ethnic/national issues on public channels and social networks in the MMORPG World of Warcraft. The data shows that, regardless of the assumed lack of borders in digital worlds, boundaries in online spaces are often set in accordance with ideas about nations that players have in the physical world. On the other hand, there is the possibility that some gamers, through meeting and conversing with people from different countries and cultures in the digital world, correct and change the attitudes they formed in their physical surroundings, which then serves to facilitate their joining international communities, as well as diminishing ethnic barriers in the “real” world.",
publisher = "Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Prospects for Anthropological Research in South-East Europe",
title = "MMORPGs and Nationalism",
pages = "179-206",
doi = "10.33876/978-542-110-238-0/179–206"
}
Gavrilović, L. (2019). MMORPGs and Nationalism.
Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 179-206.
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/179–206
Gavrilović L. MMORPGs and Nationalism. Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. 2019;:179-206.
doi:10.33876/978-542-110-238-0/179–206.
Gavrilović Ljiljana, "MMORPGs and Nationalism" Prospects for Anthropological Research in South-East Europe (2019):179-206,
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/179–206 .

Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел

Гавриловић, Љиљана; Радојичић, Драгана

(Петровац на Мору : Друштво за културни развој „Бауо“, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Љиљана
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2019
AB  - Унутар комплекса нематеријалног културног наслеђа
(НКН) Црне Горе наслеђе Паштровића за сада није превише видљиво.
На националној листи нематеријалних културних добара Црне Горе нема ниједног елемента из Паштровића, док се на Попису евидентираних елемената НКН (2012) налази 13 елемената из Паштровића и Будве: че- тири култа, три традиционална јела, две традиционалне манифестације, по једно усмено предање и традиционална вештина и два обичаја од којих за један (банкада) није специфицирано у коју категорију обичаја спада. Како током скоро деценију од ступања на снагу Закона о заштити културних добара ниједан елемент из Паштровића није уписан на националну листу културних добара, а Попис није прошириван од 2012. године, рекло би се да идеја заштите нематеријалног културног наслеђа у Паштровићима није схваћена као значајан фактор интеграције ло- калне заједнице, нити промовисана као начин препознавања локалне заједнице унутар шаролике (традицијске) културне сцене Црне Горе, те је богатство традиције Паштровића остало невидљиво. То је, с једне стране, последица приступа НКН одозго–надоле (top–down), јер се од самог почетка примене Конвенције о заштити нематеријалног културног
наслеђа (2003–2009) процес дефинисања НКН кретао од Министарства културе и Управе за заштиту културних добара према локалним заједни- цама. Ако би се у случају паштровског наслеђа применио принцип који је предвиђен Конвенцијом и UNESCO упутствима за њену примену, а који подразумева обрнути (bottom–up) приступ, локална заједница би сама требало да препозна елементе који су важни за њену самоиденти-
фикацију и да инсистира на укључивању тих елемената у Попис и националну листу културних добара. Да би то могло да се оствари неопходно је промовисање концепта НКН унутар локалне заједнице да би се оно у заједници препознало као културни, економски и социјални ресурс, као и континуирано представљање потенцијалних елемената и унутар и ван локалне заједнице (интернет, друштвене мреже, промоције, радионице
итд.). На тај начин би сама локална заједница, самосталним избором и промоцијом елемената, активно градила своју слику и према унутра и према споља, чиме би у пракси било примењено не само слово већ и дух идеје о заштити НКН. У раду ће на примерима бити показано како је могуће применити bottom–up модел на избор, обраду и промоцију
елемената НКН, као и како он утиче на одрживост очувања, односно даљи живот елемената и унутар и ван заједнице.
AB  - Within the complex of intangible cultural heritage (ICH) of Montenegro, heritage of Paštrovići, at the present, is not very visible. On the national Intangible Cultural Property list of Montenegro there is not one single Paštrovići element. At the same time, on the Inventory of the recorded elements ICH (2012) there are thirteen elements from Paštrovići and Budva: four cults, three traditional dishes, two traditional manifestations, one oral tradition, one traditional skill and two customs from which one of them (bankada) is not sorted in a specific category. Considering that during almost a decade since the Law on protection of cultural properties came into force, not one single element from Paštrovići was enrolled on the National list of cultural properties,
and Inventory wasn’t extended since 2012, one could say that the idea of protection of the intangible cultural heritage in Paštrovići is not taken as a significant factor of integration of local community, neither was promoted as a way of recognition of the local community within the colorful (traditional) Montenegro cultural scene, hence the rich Paštrovići tradition remained invisible. From one side, that is a consequence of the top–down approach of the ICH, because from the very beginning of the enforcement of the Convention about protection of intangible cultural heritage (2003 – 2009) the process of defining of the ICH was moving from Ministry of Culture and Administration for Protection of Cultural Properties, towards local communities. If, in the case of heritage of Paštrovići, a principle provided by the Convention and UNESCO directions for its application could be applied, what implies the reverse bottom–up approach, local community should independently recognize the elements that are important for its self-identification and to insist on the inclusion of those elements in the Inventory and national Intangible Cultural Property list. In order to achieve such thing, it is necessary to promote the
concept of the ICH within the local community so that it would be recognized as the cultural, economical and social resource in the community, as well as the continuous presentation of the potential elements both from the inside and outside of the local community (Internet, social networks, promotions, workshops etc.). In such manner, the very local community, with independent choices and promotions of the elements, actively built its own image both inside and outside, what would lead to the application in the praxis, not only the prescript but the spirit of the idea of the ICH protection. Paper will demonstrate, on the examples, that it is possible to apply bottom–up model on the selection, processing and promotion of the ICH elements, as well as how it impacts the sustainability of the preservation and further life of the elements from within and outside of the community.
PB  - Петровац на Мору : Друштво за културни развој „Бауо“
PB  - Будва : Јавна установа Музеји и галерије Будве
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019
T1  - Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел
T1  - Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model
SP  - 95
EP  - 110
ER  - 
@article{
author = "Гавриловић, Љиљана and Радојичић, Драгана",
year = "2019",
abstract = "Унутар комплекса нематеријалног културног наслеђа
(НКН) Црне Горе наслеђе Паштровића за сада није превише видљиво.
На националној листи нематеријалних културних добара Црне Горе нема ниједног елемента из Паштровића, док се на Попису евидентираних елемената НКН (2012) налази 13 елемената из Паштровића и Будве: че- тири култа, три традиционална јела, две традиционалне манифестације, по једно усмено предање и традиционална вештина и два обичаја од којих за један (банкада) није специфицирано у коју категорију обичаја спада. Како током скоро деценију од ступања на снагу Закона о заштити културних добара ниједан елемент из Паштровића није уписан на националну листу културних добара, а Попис није прошириван од 2012. године, рекло би се да идеја заштите нематеријалног културног наслеђа у Паштровићима није схваћена као значајан фактор интеграције ло- калне заједнице, нити промовисана као начин препознавања локалне заједнице унутар шаролике (традицијске) културне сцене Црне Горе, те је богатство традиције Паштровића остало невидљиво. То је, с једне стране, последица приступа НКН одозго–надоле (top–down), јер се од самог почетка примене Конвенције о заштити нематеријалног културног
наслеђа (2003–2009) процес дефинисања НКН кретао од Министарства културе и Управе за заштиту културних добара према локалним заједни- цама. Ако би се у случају паштровског наслеђа применио принцип који је предвиђен Конвенцијом и UNESCO упутствима за њену примену, а који подразумева обрнути (bottom–up) приступ, локална заједница би сама требало да препозна елементе који су важни за њену самоиденти-
фикацију и да инсистира на укључивању тих елемената у Попис и националну листу културних добара. Да би то могло да се оствари неопходно је промовисање концепта НКН унутар локалне заједнице да би се оно у заједници препознало као културни, економски и социјални ресурс, као и континуирано представљање потенцијалних елемената и унутар и ван локалне заједнице (интернет, друштвене мреже, промоције, радионице
итд.). На тај начин би сама локална заједница, самосталним избором и промоцијом елемената, активно градила своју слику и према унутра и према споља, чиме би у пракси било примењено не само слово већ и дух идеје о заштити НКН. У раду ће на примерима бити показано како је могуће применити bottom–up модел на избор, обраду и промоцију
елемената НКН, као и како он утиче на одрживост очувања, односно даљи живот елемената и унутар и ван заједнице., Within the complex of intangible cultural heritage (ICH) of Montenegro, heritage of Paštrovići, at the present, is not very visible. On the national Intangible Cultural Property list of Montenegro there is not one single Paštrovići element. At the same time, on the Inventory of the recorded elements ICH (2012) there are thirteen elements from Paštrovići and Budva: four cults, three traditional dishes, two traditional manifestations, one oral tradition, one traditional skill and two customs from which one of them (bankada) is not sorted in a specific category. Considering that during almost a decade since the Law on protection of cultural properties came into force, not one single element from Paštrovići was enrolled on the National list of cultural properties,
and Inventory wasn’t extended since 2012, one could say that the idea of protection of the intangible cultural heritage in Paštrovići is not taken as a significant factor of integration of local community, neither was promoted as a way of recognition of the local community within the colorful (traditional) Montenegro cultural scene, hence the rich Paštrovići tradition remained invisible. From one side, that is a consequence of the top–down approach of the ICH, because from the very beginning of the enforcement of the Convention about protection of intangible cultural heritage (2003 – 2009) the process of defining of the ICH was moving from Ministry of Culture and Administration for Protection of Cultural Properties, towards local communities. If, in the case of heritage of Paštrovići, a principle provided by the Convention and UNESCO directions for its application could be applied, what implies the reverse bottom–up approach, local community should independently recognize the elements that are important for its self-identification and to insist on the inclusion of those elements in the Inventory and national Intangible Cultural Property list. In order to achieve such thing, it is necessary to promote the
concept of the ICH within the local community so that it would be recognized as the cultural, economical and social resource in the community, as well as the continuous presentation of the potential elements both from the inside and outside of the local community (Internet, social networks, promotions, workshops etc.). In such manner, the very local community, with independent choices and promotions of the elements, actively built its own image both inside and outside, what would lead to the application in the praxis, not only the prescript but the spirit of the idea of the ICH protection. Paper will demonstrate, on the examples, that it is possible to apply bottom–up model on the selection, processing and promotion of the ICH elements, as well as how it impacts the sustainability of the preservation and further life of the elements from within and outside of the community.",
publisher = "Петровац на Мору : Друштво за културни развој „Бауо“, Будва : Јавна установа Музеји и галерије Будве, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019",
title = "Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел, Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model",
pages = "95-110"
}
Гавриловић, Љ.,& Радојичић, Д. (2019). Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model.
Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019
Београд : Етнографски институт САНУ., 95-110.
Гавриловић Љ, Радојичић Д. Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model. Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019. 2019;:95-110.
Гавриловић Љиљана, Радојичић Драгана, "Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model" Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019 (2019):95-110

О хуманистици данас: још једном, с љубављу

Гавриловић, Љиљана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Љиљана
PY  - 2017
AB  - Књига Stranputice humanistike намењена је превасходно научницима
друштвеног и хуманистичког усмерења, мада – захваљујући ширини тема које
захвата – може бити веома добро штиво и за ширу публику, заинтересовану за
трансформацију која се током последњих неколико деценија одвија у друштву,
култури и дисциплинама које се њима баве. Свима њима она нуди не само
одговоре на питања шта се данас дешава са хуманистиком, него пре свега
отварање нових могућности пропитивања друштвене и културне стварности у
којој живе.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - О хуманистици данас: још једном, с љубављу
SP  - 704
EP  - 706
VL  - 65
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Гавриловић, Љиљана",
year = "2017",
abstract = "Књига Stranputice humanistike намењена је превасходно научницима
друштвеног и хуманистичког усмерења, мада – захваљујући ширини тема које
захвата – може бити веома добро штиво и за ширу публику, заинтересовану за
трансформацију која се током последњих неколико деценија одвија у друштву,
култури и дисциплинама које се њима баве. Свима њима она нуди не само
одговоре на питања шта се данас дешава са хуманистиком, него пре свега
отварање нових могућности пропитивања друштвене и културне стварности у
којој живе.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "О хуманистици данас: још једном, с љубављу",
pages = "704-706",
volume = "65",
number = "3"
}
Гавриловић, Љ. (2017). О хуманистици данас: још једном, с љубављу.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(3), 704-706.
Гавриловић Љ. О хуманистици данас: још једном, с љубављу. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(3):704-706.
Гавриловић Љиљана, "О хуманистици данас: још једном, с љубављу" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 3 (2017):704-706

О вирџинама поново. С разумевањем и емпатијом

Гавриловић, Љиљана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Љиљана
PY  - 2016
AB  - О вирџинама је до сада постојала релативно обимна, али и врло распршена
литература: више од века су углавном путописци и етнолози, а касније и медији, бележили појединачне случајеве и настојали више да опишу, а знатно мање да
објасне/разумеју праксу која је, за европске услове и превасходно хришћански
поглед на свет оних који су о вирџинама писали, изгледала крајње необична. Прва
и до сада једина студија у којој је обрађен сав тај веома широк али истовремено
конфузан материјал јесте монографија Јелке Винце Палуа Загонетка вирџине.
Етнолошка и културноантрополошка студија. Подаци из писаних извора су
често били "tek nekoliko pronađenih rečenica u radovima koji nemaju gotovo nikakve
veze s temom virdžina" (Vince Pallua 2014: 23), а њихов квалитет и обим је веома
разноврстан, те је обједињавање читавог тог материјала било изузетно дуготрајан
и компликован процес, за који сама ауторка каже да је трајао више од две
деценије.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - О вирџинама поново. С разумевањем и емпатијом
SP  - 438
EP  - 440
VL  - 64
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Гавриловић, Љиљана",
year = "2016",
abstract = "О вирџинама је до сада постојала релативно обимна, али и врло распршена
литература: више од века су углавном путописци и етнолози, а касније и медији, бележили појединачне случајеве и настојали више да опишу, а знатно мање да
објасне/разумеју праксу која је, за европске услове и превасходно хришћански
поглед на свет оних који су о вирџинама писали, изгледала крајње необична. Прва
и до сада једина студија у којој је обрађен сав тај веома широк али истовремено
конфузан материјал јесте монографија Јелке Винце Палуа Загонетка вирџине.
Етнолошка и културноантрополошка студија. Подаци из писаних извора су
често били "tek nekoliko pronađenih rečenica u radovima koji nemaju gotovo nikakve
veze s temom virdžina" (Vince Pallua 2014: 23), а њихов квалитет и обим је веома
разноврстан, те је обједињавање читавог тог материјала било изузетно дуготрајан
и компликован процес, за који сама ауторка каже да је трајао више од две
деценије.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "О вирџинама поново. С разумевањем и емпатијом",
pages = "438-440",
volume = "64",
number = "2"
}
Гавриловић, Љ. (2016). О вирџинама поново. С разумевањем и емпатијом.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(2), 438-440.
Гавриловић Љ. О вирџинама поново. С разумевањем и емпатијом. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(2):438-440.
Гавриловић Љиљана, "О вирџинама поново. С разумевањем и емпатијом" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 2 (2016):438-440

Могућност Трећег: нематеријална културна наслеђа Града

Гавриловић, Љиљана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Љиљана
PY  - 2015
AB  - У тексту се разматрају основни концепти перципрања града, пре свега његова поларизација у односу на село и (знатно каснија) поларизација старих "солидарних" и савремених аномичних градова. Поред тога, разматрају се основнесмернице и пракса примене Конвенције о о заштити нематеријалног културног наслеђа, углавном базиране на чувању/заштити предмодерних културних елемената и – најчешће есенцијалистички схваћених – групних идентитета, да би се показало какве су могућности разраде концептуалног оквира за примену Конвенције на – до сада непрепозната – урбана наслеђа настала на потпуно друга-
чијим премисама, као и какви проблеми и дилеме проистичу из евентуалних таквих покушаја.
AB  - The paper considers the basic concepts of perceiving the city, first and foremost its polarization
against the country or the village and (much later) polarization between the old “solidary” and contemporary anomic cities. Aside from this, the paper considers the basic premises and practice of the application of the Convention for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage, which are mostly based on safeguarding/protecting premodern cultural elements and – mostly essentialist – group identities, in order to highlight the possibilities of reworking the conceptual framework for the application of the Convention to – heretofore unknown – urban heritages which originated on completely different premises, as well as the issues and dilemmas which can arise from such attempts.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Могућност Трећег: нематеријална културна наслеђа Града
T1  - The possibility of the Third: Intangible Cultural Heritages of the City
SP  - 73
EP  - 83
VL  - 63
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1501073G
ER  - 
@article{
author = "Гавриловић, Љиљана",
year = "2015",
abstract = "У тексту се разматрају основни концепти перципрања града, пре свега његова поларизација у односу на село и (знатно каснија) поларизација старих "солидарних" и савремених аномичних градова. Поред тога, разматрају се основнесмернице и пракса примене Конвенције о о заштити нематеријалног културног наслеђа, углавном базиране на чувању/заштити предмодерних културних елемената и – најчешће есенцијалистички схваћених – групних идентитета, да би се показало какве су могућности разраде концептуалног оквира за примену Конвенције на – до сада непрепозната – урбана наслеђа настала на потпуно друга-
чијим премисама, као и какви проблеми и дилеме проистичу из евентуалних таквих покушаја., The paper considers the basic concepts of perceiving the city, first and foremost its polarization
against the country or the village and (much later) polarization between the old “solidary” and contemporary anomic cities. Aside from this, the paper considers the basic premises and practice of the application of the Convention for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage, which are mostly based on safeguarding/protecting premodern cultural elements and – mostly essentialist – group identities, in order to highlight the possibilities of reworking the conceptual framework for the application of the Convention to – heretofore unknown – urban heritages which originated on completely different premises, as well as the issues and dilemmas which can arise from such attempts.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Могућност Трећег: нематеријална културна наслеђа Града, The possibility of the Third: Intangible Cultural Heritages of the City",
pages = "73-83",
volume = "63",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1501073G"
}
Гавриловић, Љ. (2015). The possibility of the Third: Intangible Cultural Heritages of the City.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(1), 73-83.
https://doi.org/10.2298/GEI1501073G
Гавриловић Љ. The possibility of the Third: Intangible Cultural Heritages of the City. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(1):73-83.
doi:10.2298/GEI1501073G.
Гавриловић Љиљана, "The possibility of the Third: Intangible Cultural Heritages of the City" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 1 (2015):73-83,
https://doi.org/10.2298/GEI1501073G .

Упутство за истраживање на (не)обичном месту

Гавриловић, Љиљана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Љиљана
PY  - 2015
AB  - Методолошки приручник за етнографска истраживања у виртуелним световима, који су припремили Том Белсторф, Бони Нарди, Силија Пирс и Т.Л. Тејлор,
није није намењен првенствено антрополозима, који су обучени за примену етнографског метода у процесу прикупљања података. Аутори су желели да објасне
етнографски метод као "практичан сет алата и приступа за успешан теренски рад
у виртуалним световима" (стр. 1) пре свега истраживачима других профила, односно – свима који желе да се упусте у истраживања, а да нису обучени за примену
метода који јесте дистинктивна карактеристика антропологије као дисциплине.
Позивајући се на дугу историју етнографског метода, аутори инсистирају на
чињеници да је он поуздан алат за испитивање локалних и удаљених култура праћењем понашања појединаца и група, свакодневних пракси и значења, као и
дефинисања Себе и Других, без обзира на то да ли се ради о пред-технолошким
или технолошко условљеним/омогућеним друштвима.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Упутство за истраживање на (не)обичном месту
SP  - 485
EP  - 487
VL  - 63
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Гавриловић, Љиљана",
year = "2015",
abstract = "Методолошки приручник за етнографска истраживања у виртуелним световима, који су припремили Том Белсторф, Бони Нарди, Силија Пирс и Т.Л. Тејлор,
није није намењен првенствено антрополозима, који су обучени за примену етнографског метода у процесу прикупљања података. Аутори су желели да објасне
етнографски метод као "практичан сет алата и приступа за успешан теренски рад
у виртуалним световима" (стр. 1) пре свега истраживачима других профила, односно – свима који желе да се упусте у истраживања, а да нису обучени за примену
метода који јесте дистинктивна карактеристика антропологије као дисциплине.
Позивајући се на дугу историју етнографског метода, аутори инсистирају на
чињеници да је он поуздан алат за испитивање локалних и удаљених култура праћењем понашања појединаца и група, свакодневних пракси и значења, као и
дефинисања Себе и Других, без обзира на то да ли се ради о пред-технолошким
или технолошко условљеним/омогућеним друштвима.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Упутство за истраживање на (не)обичном месту",
pages = "485-487",
volume = "63",
number = "2"
}
Гавриловић, Љ. (2015). Упутство за истраживање на (не)обичном месту.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(2), 485-487.
Гавриловић Љ. Упутство за истраживање на (не)обичном месту. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(2):485-487.
Гавриловић Љиљана, "Упутство за истраживање на (не)обичном месту" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 2 (2015):485-487