Трифуновић, Весна

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-1603-7740
  • Трифуновић, Весна (11)
  • Trifunović, Vesna (4)
Projects

Author's Bibliography

Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective

Trifunović, Vesna

(Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy – Department of Ethnology and Anthropology, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Trifunović, Vesna
PY  - 2019
AB  - In recent years, Southeastern European region (the Balkans) has seen
a rise in vaccine skepticism due to increasing conflicts between the pro– and antivaccination
stances, primarily with respect to childhood vaccines. Although vaccination
controversies are generally perceived as a global trend, their framings are predominantly
grounded in particular social, cultural, political and economic contexts. This paper will
focus on the immunization issues raised in the post-socialist context of one particular
Balkan state – Serbia. By juxtaposing the medical profession’s framing of vaccine
skepticism with the lay framings of vaccines and immunization, I will examine their
contrasting perspectives and point to the sources of their misunderstanding. These
opposing views will also be contextualized against their respective political, economic,
socio-cultural and historical backgrounds. The paper will hence suggest the possible
determinants of vaccine skepticism in the context of post-socialist Serbia.
PB  - Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy – Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective
SP  - 507
EP  - 529
VL  - 14
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v14i2.5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7270
ER  - 
@article{
author = "Trifunović, Vesna",
year = "2019",
abstract = "In recent years, Southeastern European region (the Balkans) has seen
a rise in vaccine skepticism due to increasing conflicts between the pro– and antivaccination
stances, primarily with respect to childhood vaccines. Although vaccination
controversies are generally perceived as a global trend, their framings are predominantly
grounded in particular social, cultural, political and economic contexts. This paper will
focus on the immunization issues raised in the post-socialist context of one particular
Balkan state – Serbia. By juxtaposing the medical profession’s framing of vaccine
skepticism with the lay framings of vaccines and immunization, I will examine their
contrasting perspectives and point to the sources of their misunderstanding. These
opposing views will also be contextualized against their respective political, economic,
socio-cultural and historical backgrounds. The paper will hence suggest the possible
determinants of vaccine skepticism in the context of post-socialist Serbia.",
publisher = "Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy – Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective",
pages = "507-529",
volume = "14",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v14i2.5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7270"
}
Trifunović, V. (2019). Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective.
Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy – Department of Ethnology and Anthropology., 14(2), 507-529.
https://doi.org/10.21301/eap.v14i2.5
Trifunović V. Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective. Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2019;14(2):507-529.
doi:10.21301/eap.v14i2.5.
Trifunović Vesna, "Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective" Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 14, no. 2 (2019):507-529,
https://doi.org/10.21301/eap.v14i2.5 .
6
4
1

Интердисциплинарна истраживања – антропологија у сарадњи са другим наукама

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2018
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Интердисциплинарна истраживања – антропологија у сарадњи са другим наукама
T1  - Interdisciplinary Research – Anthropology in Collaboration with Other Disciplines
SP  - 239
EP  - 244
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1802239T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7599
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2018",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Интердисциплинарна истраживања – антропологија у сарадњи са другим наукама, Interdisciplinary Research – Anthropology in Collaboration with Other Disciplines",
pages = "239-244",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1802239T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7599"
}
Трифуновић, В. (2018). Interdisciplinary Research – Anthropology in Collaboration with Other Disciplines.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(2), 239-244.
https://doi.org/10.2298/GEI1802239T
Трифуновић В. Interdisciplinary Research – Anthropology in Collaboration with Other Disciplines. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(2):239-244.
doi:10.2298/GEI1802239T.
Трифуновић Весна, "Interdisciplinary Research – Anthropology in Collaboration with Other Disciplines" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 2 (2018):239-244,
https://doi.org/10.2298/GEI1802239T .
1

Temporality and Discontinuity as Aspects of Smallpox Outbreak in Yugoslavia

Trifunović, Vesna

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Trifunović, Vesna
PY  - 2017
AB  - The paper demonstrates interconnection and role of certain social, political and cultural
factors in 1972 Yugoslavian smallpox outbreak. It focuses on a cultural concept of time,
denoted as temporal distance, and discontinuity between pre-socialist and socialist period in
Yugoslavian history, as determinants that shaped the understanding of smallpox, risk
perception and behavior with regard to the disease. The argument is that those two factors
caused forgetting and disregarding of smallpox and thereby contributed to its abrupt
distribution in the beginning of the outbreak. In the end are considered contemporary
epidemiological implications of the reasoning that relies on the cultural notions of temporal
distance and discontinuity.
AB  - Рад показује повезаност и улогу одређених друштвених, политичких и културних
фактора у избијању епидемије великих богиња у Југославији 1972. године. Како је
акценат првенствено стављен на биокултурни аспект ове епидемије, теоријски
приступ је постављен у оквире културне епидемиологије. Тумачење је усмерено на
темпоралну удаљеност, као културну концептуализацију времена, и на перцепцију
дисконтинуитета између два социо-политичка система, оличена у
предсоцијалистичкој и социјалистичкој Југославији. Аргументује се да су ова два
фактора утицала на формирање значења која су приписивана великим богињама,
перцепцију ризика и понашање по питању ове болести, што је заједно узроковало
њено заборављање и занемаривање, те допринело њеном наглом ширењу у почетку
епидемије. У социо-културном погледу, ова епидемија разоткрила је занимљиве
односе између идеологије, социјалне структуре и схватања о неподложности обољењу.
На крају су размотрене савремене епидемиолошке импликације резоновања које се
ослања на културне концептуализације темпоралне удаљености и дисконтинуитета.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Temporality and Discontinuity as Aspects of Smallpox Outbreak in Yugoslavia
T1  - Темпоралност и дисконтинуитет као аспекти избијања епидемије великих богиња у Југославији
SP  - 127
EP  - 145
VL  - 65
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1701127T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7666
ER  - 
@article{
author = "Trifunović, Vesna",
year = "2017",
abstract = "The paper demonstrates interconnection and role of certain social, political and cultural
factors in 1972 Yugoslavian smallpox outbreak. It focuses on a cultural concept of time,
denoted as temporal distance, and discontinuity between pre-socialist and socialist period in
Yugoslavian history, as determinants that shaped the understanding of smallpox, risk
perception and behavior with regard to the disease. The argument is that those two factors
caused forgetting and disregarding of smallpox and thereby contributed to its abrupt
distribution in the beginning of the outbreak. In the end are considered contemporary
epidemiological implications of the reasoning that relies on the cultural notions of temporal
distance and discontinuity., Рад показује повезаност и улогу одређених друштвених, политичких и културних
фактора у избијању епидемије великих богиња у Југославији 1972. године. Како је
акценат првенствено стављен на биокултурни аспект ове епидемије, теоријски
приступ је постављен у оквире културне епидемиологије. Тумачење је усмерено на
темпоралну удаљеност, као културну концептуализацију времена, и на перцепцију
дисконтинуитета између два социо-политичка система, оличена у
предсоцијалистичкој и социјалистичкој Југославији. Аргументује се да су ова два
фактора утицала на формирање значења која су приписивана великим богињама,
перцепцију ризика и понашање по питању ове болести, што је заједно узроковало
њено заборављање и занемаривање, те допринело њеном наглом ширењу у почетку
епидемије. У социо-културном погледу, ова епидемија разоткрила је занимљиве
односе између идеологије, социјалне структуре и схватања о неподложности обољењу.
На крају су размотрене савремене епидемиолошке импликације резоновања које се
ослања на културне концептуализације темпоралне удаљености и дисконтинуитета.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Temporality and Discontinuity as Aspects of Smallpox Outbreak in Yugoslavia, Темпоралност и дисконтинуитет као аспекти избијања епидемије великих богиња у Југославији",
pages = "127-145",
volume = "65",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1701127T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7666"
}
Trifunović, V. (2017). Темпоралност и дисконтинуитет као аспекти избијања епидемије великих богиња у Југославији.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(1), 127-145.
https://doi.org/10.2298/GEI1701127T
Trifunović V. Темпоралност и дисконтинуитет као аспекти избијања епидемије великих богиња у Југославији. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(1):127-145.
doi:10.2298/GEI1701127T.
Trifunović Vesna, "Темпоралност и дисконтинуитет као аспекти избијања епидемије великих богиња у Југославији" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 1 (2017):127-145,
https://doi.org/10.2298/GEI1701127T .
3

Предузетници у транзицијској Србији – контекст пословања и друштвено прихваћени тип приватника

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2015
AB  - Отпочињање процеса постсоцијалистичке трансформације
у Србији означило је, између осталог, ослобађање приватног предузетништва и масовније опробавање припадника
овог друштва у њему. Сложени услови у којима се ова
појава одвијала укључују претходно социјалистичко наслеђе и егалитаристичку идеологију, који су представљали
потенцијални основ негативног друштвеног односа према
приватном предузетништву и његовим носиоцима, као и
специфичан целокупни транзицијски пут, који се може
поделити у две главне и међусобно различите фазе. Овакав
контекст је утицао и на комплексност проблема предузетништва у друштву. Стога ће у овом раду пажња бити најпре обраћена на контекст и услове предузетничког посло-
вања из перспективе самих приватника, а потом и на уочавање друштвено прихваћеног типа предузетника, чије би
постојање требало да иде у прилог претпоставци да је овај
вид привређивања у начелу прихваћен, те да према њему
не постоји друштвени отпор.
AB  - The process of post-socialist transformation in
Serbia included, among other things, a boost of selfemployed entrepreneurship looking to place themselves
within a society. This phenomenon occurred within the
complex conditions that included the past socialist heritage and egalitarian ideology, representing thus a potential a priori negative social attitudes towards private enterprise and entrepreneurs, as well as specific overall transition path that can be divided into two distinct and disparate stages. This particular context has influenced
the complexity of the problem of entrepreneurship in this society. Therefore, this
paper will firstly focus on the context and conditions of entrepreneurial business
from the perspective of the very entrepreneurs; additionally, the paper will try to
discern the socially accepted types of entrepreneurs, favoring the assumption that
this type of economy, in principle, has been accepted, i.e., there is no social resistance. The discussion is based on analysis of newspaper articles that provide detailed written accounts, while the context of entrepreneurial business in transitional
Serbia is based on data provided by the Union of Employers of Serbia, the Agency
of Business Registers and reports of the National Agency for Regional Development of the Republic of Serbia.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Предузетници у транзицијској Србији – контекст пословања и друштвено прихваћени тип приватника
T1  - Entrepreneurs in Transitional Serbia – the Context of Management and Socially Accepted Type of Private Enterprise
SP  - 451
EP  - 466
VL  - 63
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1502451T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7924
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2015",
abstract = "Отпочињање процеса постсоцијалистичке трансформације
у Србији означило је, између осталог, ослобађање приватног предузетништва и масовније опробавање припадника
овог друштва у њему. Сложени услови у којима се ова
појава одвијала укључују претходно социјалистичко наслеђе и егалитаристичку идеологију, који су представљали
потенцијални основ негативног друштвеног односа према
приватном предузетништву и његовим носиоцима, као и
специфичан целокупни транзицијски пут, који се може
поделити у две главне и међусобно различите фазе. Овакав
контекст је утицао и на комплексност проблема предузетништва у друштву. Стога ће у овом раду пажња бити најпре обраћена на контекст и услове предузетничког посло-
вања из перспективе самих приватника, а потом и на уочавање друштвено прихваћеног типа предузетника, чије би
постојање требало да иде у прилог претпоставци да је овај
вид привређивања у начелу прихваћен, те да према њему
не постоји друштвени отпор., The process of post-socialist transformation in
Serbia included, among other things, a boost of selfemployed entrepreneurship looking to place themselves
within a society. This phenomenon occurred within the
complex conditions that included the past socialist heritage and egalitarian ideology, representing thus a potential a priori negative social attitudes towards private enterprise and entrepreneurs, as well as specific overall transition path that can be divided into two distinct and disparate stages. This particular context has influenced
the complexity of the problem of entrepreneurship in this society. Therefore, this
paper will firstly focus on the context and conditions of entrepreneurial business
from the perspective of the very entrepreneurs; additionally, the paper will try to
discern the socially accepted types of entrepreneurs, favoring the assumption that
this type of economy, in principle, has been accepted, i.e., there is no social resistance. The discussion is based on analysis of newspaper articles that provide detailed written accounts, while the context of entrepreneurial business in transitional
Serbia is based on data provided by the Union of Employers of Serbia, the Agency
of Business Registers and reports of the National Agency for Regional Development of the Republic of Serbia.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Предузетници у транзицијској Србији – контекст пословања и друштвено прихваћени тип приватника, Entrepreneurs in Transitional Serbia – the Context of Management and Socially Accepted Type of Private Enterprise",
pages = "451-466",
volume = "63",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1502451T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7924"
}
Трифуновић, В. (2015). Entrepreneurs in Transitional Serbia – the Context of Management and Socially Accepted Type of Private Enterprise.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(2), 451-466.
https://doi.org/10.2298/GEI1502451T
Трифуновић В. Entrepreneurs in Transitional Serbia – the Context of Management and Socially Accepted Type of Private Enterprise. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(2):451-466.
doi:10.2298/GEI1502451T.
Трифуновић Весна, "Entrepreneurs in Transitional Serbia – the Context of Management and Socially Accepted Type of Private Enterprise" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 2 (2015):451-466,
https://doi.org/10.2298/GEI1502451T .

Промене антрополошких парадигми у земљама југоисточне Европе – изазови, правци и предлози развоја једне науке

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2015
AB  - Реч је о зборнику подељеном на два главна дела, од којих први чине прикази
стања етнолошких наука у појединачним земљама, док је други део осмишљен
као детаљни регистар етнолошких институција, удружења и часописа који у њима
постоје. Иако се већина аутора фокусирала на стање етнолошких наука у својим
земљама након социјалистичког периода, неизоставна је била и дубља дијахрона
контекстуализација овог питања, тако да се читалац може делимично информисати о целокупном развоју фолклора, етнологије, социјалне и културне антропологије у следећим земљама: Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Хрватској,
Грчкој, Косову, Македонији, Молдавији, Црној Гори, Румунији, Србији, Словенији и Турској.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Промене антрополошких парадигми у земљама југоисточне Европе – изазови, правци и предлози развоја једне науке
SP  - 495
EP  - 497
VL  - 63
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7922
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2015",
abstract = "Реч је о зборнику подељеном на два главна дела, од којих први чине прикази
стања етнолошких наука у појединачним земљама, док је други део осмишљен
као детаљни регистар етнолошких институција, удружења и часописа који у њима
постоје. Иако се већина аутора фокусирала на стање етнолошких наука у својим
земљама након социјалистичког периода, неизоставна је била и дубља дијахрона
контекстуализација овог питања, тако да се читалац може делимично информисати о целокупном развоју фолклора, етнологије, социјалне и културне антропологије у следећим земљама: Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Хрватској,
Грчкој, Косову, Македонији, Молдавији, Црној Гори, Румунији, Србији, Словенији и Турској.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Промене антрополошких парадигми у земљама југоисточне Европе – изазови, правци и предлози развоја једне науке",
pages = "495-497",
volume = "63",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7922"
}
Трифуновић, В. (2015). Промене антрополошких парадигми у земљама југоисточне Европе – изазови, правци и предлози развоја једне науке.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(2), 495-497.
Трифуновић В. Промене антрополошких парадигми у земљама југоисточне Европе – изазови, правци и предлози развоја једне науке. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(2):495-497.
Трифуновић Весна, "Промене антрополошких парадигми у земљама југоисточне Европе – изазови, правци и предлози развоја једне науке" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 2 (2015):495-497

‘Миле против транзиције’: друштвене промене и сукоби вредносних оријентација кроз призму једне телевизијске серије

Трифуновић, Весна; Диковић, Јована

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
AU  - Диковић, Јована
PY  - 2014
AB  - У овом раду полазимо од констатације да постсоцијалистичка трансформација не подразумева само политичке и економске промене које погађају одређено друштво у овом процесу, већ да са собом носи и низ нових социјалних феномена, које дато друштво интерпретира на одговарајући начин. Такве нове појаве се често препознају и на посебан начин обрађују у творевинама популарне културе које су намењене и обраћају се широкој популацији. Имајући то у виду, одлучиле смо да испитамо начине на које су нове друштвене појаве нашле одраз у једној специфичној домаћој серији, која се показала посебно популарном у друштву србије током почетне фазе тзв. друге транзиције.
AB  - The basis of this paper is the idea that post-socialist
transformation doesn’t only entail political and economic
changes which affect a society going through this process,
but also carries with it a slew of new social phenomena
which the given society interprets in a suitable way. Such
new phenomena are often recognized in bits of popular
culture which speak to the populace at large. Keeping this
in mind, we decided to test the ways in which new social
phenomena reflected in a specific Serbian television
show which was popular in Serbia during the beginning
of the so-called second transition. The show in question
is “Mile vs. transition”, which represents a completely new form within the Serbian
context, and which parodies a wide array of changed political and social relationships
and values which are markers of the transition process. This television show became
very popular with Serbian audiences, and it is our belief that the popularity is due
to the success of this type of representation and the possibility of making fun of the
system-in-the-making. On the other hand, the specificities of this particular show
provided a special platform for negotiating meaning and the basic message between
the creators and the consumers. In accordance with this, we have decided to focus on
this aspect of the series in this study – the difference between the basic intentions of
the authors and the ways in which the audience actually received the character of Mile
and his relationship to the transition process.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - ‘Миле против транзиције’: друштвене промене и сукоби вредносних оријентација кроз призму једне телевизијске серије
T1  - ‘Mile Versus Transition’: Social Changes and Clashes of Values through the Prism of a Television Show
SP  - 141
EP  - 153
VL  - 62
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402141T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8217
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна and Диковић, Јована",
year = "2014",
abstract = "У овом раду полазимо од констатације да постсоцијалистичка трансформација не подразумева само политичке и економске промене које погађају одређено друштво у овом процесу, већ да са собом носи и низ нових социјалних феномена, које дато друштво интерпретира на одговарајући начин. Такве нове појаве се често препознају и на посебан начин обрађују у творевинама популарне културе које су намењене и обраћају се широкој популацији. Имајући то у виду, одлучиле смо да испитамо начине на које су нове друштвене појаве нашле одраз у једној специфичној домаћој серији, која се показала посебно популарном у друштву србије током почетне фазе тзв. друге транзиције., The basis of this paper is the idea that post-socialist
transformation doesn’t only entail political and economic
changes which affect a society going through this process,
but also carries with it a slew of new social phenomena
which the given society interprets in a suitable way. Such
new phenomena are often recognized in bits of popular
culture which speak to the populace at large. Keeping this
in mind, we decided to test the ways in which new social
phenomena reflected in a specific Serbian television
show which was popular in Serbia during the beginning
of the so-called second transition. The show in question
is “Mile vs. transition”, which represents a completely new form within the Serbian
context, and which parodies a wide array of changed political and social relationships
and values which are markers of the transition process. This television show became
very popular with Serbian audiences, and it is our belief that the popularity is due
to the success of this type of representation and the possibility of making fun of the
system-in-the-making. On the other hand, the specificities of this particular show
provided a special platform for negotiating meaning and the basic message between
the creators and the consumers. In accordance with this, we have decided to focus on
this aspect of the series in this study – the difference between the basic intentions of
the authors and the ways in which the audience actually received the character of Mile
and his relationship to the transition process.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "‘Миле против транзиције’: друштвене промене и сукоби вредносних оријентација кроз призму једне телевизијске серије, ‘Mile Versus Transition’: Social Changes and Clashes of Values through the Prism of a Television Show",
pages = "141-153",
volume = "62",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402141T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8217"
}
Трифуновић, В.,& Диковић, Ј. (2014). ‘Mile Versus Transition’: Social Changes and Clashes of Values through the Prism of a Television Show.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 141-153.
https://doi.org/10.2298/GEI1402141T
Трифуновић В, Диковић Ј. ‘Mile Versus Transition’: Social Changes and Clashes of Values through the Prism of a Television Show. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):141-153.
doi:10.2298/GEI1402141T.
Трифуновић Весна, Диковић Јована, "‘Mile Versus Transition’: Social Changes and Clashes of Values through the Prism of a Television Show" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):141-153,
https://doi.org/10.2298/GEI1402141T .

Транзицијски велтшмерц: наративизација искуства младих при тражењу посла и запослењу у контексту постсоцијалистичке трансформације

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2013
AB  - У фокусу овог рада налазе
се млади високообразовани људи,
који су у постсоцијалистичком
контексту Србије често суочени са
одређеним препрекама приликом
трагања за послом, али и са
проблемима по сaмом запослењу.
Такве појаве спутавају процес
индивидуализације код припадника ове популације и
онемогућавају њихов пун допринос развоју овог друштва у
постојећим условима постсоцијалистичке трансформације.
Циљ рада је представљање ових појава и разумевање
њихових узрока из позиције искуства сaмих младих људи који
су њима директно погођени.
AB  - The paper focuses on a well-
defined social group which emerges as an
important factor in social development and
progress, one which is also, undoubtedly
threatened in the context of postsocialist
transformation. The group in question consists
of young, university-educated people, of
different professions and genders. The defining feature of this group as
informants is their aspiration toward individualization, or rather – employment,
emancipation from their families, career advancement and further
specialization through work. Within the existing context of postsocialist
transformation, these plans are hindered, first and foremost, by the barricade of
unemployment, but it must be noted that the issues don’t disappear with finding
a job, and the long-yearned-for job position often carries with it new
disappointments. The aim of this paper is to present these problems from the
perspective of the lived experiences of the young people themselves. Following
this, the paper attempts to understand the causes of these problems and the
obstacles which young people face.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Транзицијски велтшмерц: наративизација искуства младих при тражењу посла и запослењу у контексту постсоцијалистичке трансформације
T1  - The Weltschmertz of Transition: a Narrativization of the Experiences of Young People while Searching for Jobs and upon Finding Employment in the Context of Postsocialist Transformation
SP  - 147
EP  - 162
VL  - 61
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1302147T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8282
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2013",
abstract = "У фокусу овог рада налазе
се млади високообразовани људи,
који су у постсоцијалистичком
контексту Србије често суочени са
одређеним препрекама приликом
трагања за послом, али и са
проблемима по сaмом запослењу.
Такве појаве спутавају процес
индивидуализације код припадника ове популације и
онемогућавају њихов пун допринос развоју овог друштва у
постојећим условима постсоцијалистичке трансформације.
Циљ рада је представљање ових појава и разумевање
њихових узрока из позиције искуства сaмих младих људи који
су њима директно погођени., The paper focuses on a well-
defined social group which emerges as an
important factor in social development and
progress, one which is also, undoubtedly
threatened in the context of postsocialist
transformation. The group in question consists
of young, university-educated people, of
different professions and genders. The defining feature of this group as
informants is their aspiration toward individualization, or rather – employment,
emancipation from their families, career advancement and further
specialization through work. Within the existing context of postsocialist
transformation, these plans are hindered, first and foremost, by the barricade of
unemployment, but it must be noted that the issues don’t disappear with finding
a job, and the long-yearned-for job position often carries with it new
disappointments. The aim of this paper is to present these problems from the
perspective of the lived experiences of the young people themselves. Following
this, the paper attempts to understand the causes of these problems and the
obstacles which young people face.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Транзицијски велтшмерц: наративизација искуства младих при тражењу посла и запослењу у контексту постсоцијалистичке трансформације, The Weltschmertz of Transition: a Narrativization of the Experiences of Young People while Searching for Jobs and upon Finding Employment in the Context of Postsocialist Transformation",
pages = "147-162",
volume = "61",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1302147T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8282"
}
Трифуновић, В. (2013). The Weltschmertz of Transition: a Narrativization of the Experiences of Young People while Searching for Jobs and upon Finding Employment in the Context of Postsocialist Transformation.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(2), 147-162.
https://doi.org/10.2298/GEI1302147T
Трифуновић В. The Weltschmertz of Transition: a Narrativization of the Experiences of Young People while Searching for Jobs and upon Finding Employment in the Context of Postsocialist Transformation. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(2):147-162.
doi:10.2298/GEI1302147T.
Трифуновић Весна, "The Weltschmertz of Transition: a Narrativization of the Experiences of Young People while Searching for Jobs and upon Finding Employment in the Context of Postsocialist Transformation" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 2 (2013):147-162,
https://doi.org/10.2298/GEI1302147T .

Моћ наратива: утицај прича о излечењу путем неконвенционалне медицине

Trifunović, Vesna

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology Projekti:, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Trifunović, Vesna
PY  - 2012
AB  - The paper considers the importance and impact of narratives about healing through unconventional  medicine, from the viewpoint of the anthropology of folklore. Thus,  the  paper  deals  with  the  ways  in  which  such  stories  function and ways in which they are classified as a genre, as well as the effect that they have on their audience and the social conditions which enable their transmission. These stories are of importance in considering the social issue of the treatment of illness, because they tell of the possibility of being cured even in cases  of  lethal  disease.  Their  importance  for  the  recipients  is  directly linked  to this,  because  these  narratives  encourage  the  belief  in  unconventional  healing methods  and give  hope  in facing  disease.  Special  attention  has  been  given  to the factors which lead the recipients to believe these narratives.
AB  - Dans  ce  texte  sont  traitées  l’importance  et  l’influence  des  récits  de  guérison  à  l’aide  de  la  médecine  non  conventionnelle,  et  cela  du  point  de  vue  de l’anthropologie du folklore. Cela signifie qu’il y est question du mode de fonctionnement de ces récits et de leur classification générique, ainsi que de l’effet provoqué chez les auditeurs et enfin des conditions sociales propices à une telle transmission. Ces récits sont importants pour un problème social par ailleurs  fondamental,  celui  du  traitement  et  de  la  guérison  des  maladies,  parce qu’ils  présentent  la  possibilité  de  guérir  même  dans  le  cas  des  maladies  les plus graves. A cela se rattache directement leur importance pour les auditeurs eux-mêmes, car de tels récits encouragent la confiance dans les méthodes non conventionnelles de traitement et offrent l’espoir au moment où l’on affronte la maladie. C’est pourquoi une attention particulière est accordée à la question des facteurs qui incitent les auditeurs à croire à ces récits.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology Projekti:
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Моћ наратива: утицај прича о излечењу путем неконвенционалне медицине
T1  - The Power of Narrative: The Impact of Stories about Healing through Unconventional Medicine
T1  - Puissance des récits: influence des récits de guérison à l’aide de la medicine non conventionnelle
SP  - 979
EP  - 998
VL  - 7
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v7i4.5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10312
ER  - 
@article{
author = "Trifunović, Vesna",
year = "2012",
abstract = "The paper considers the importance and impact of narratives about healing through unconventional  medicine, from the viewpoint of the anthropology of folklore. Thus,  the  paper  deals  with  the  ways  in  which  such  stories  function and ways in which they are classified as a genre, as well as the effect that they have on their audience and the social conditions which enable their transmission. These stories are of importance in considering the social issue of the treatment of illness, because they tell of the possibility of being cured even in cases  of  lethal  disease.  Their  importance  for  the  recipients  is  directly linked  to this,  because  these  narratives  encourage  the  belief  in  unconventional  healing methods  and give  hope  in facing  disease.  Special  attention  has  been  given  to the factors which lead the recipients to believe these narratives., Dans  ce  texte  sont  traitées  l’importance  et  l’influence  des  récits  de  guérison  à  l’aide  de  la  médecine  non  conventionnelle,  et  cela  du  point  de  vue  de l’anthropologie du folklore. Cela signifie qu’il y est question du mode de fonctionnement de ces récits et de leur classification générique, ainsi que de l’effet provoqué chez les auditeurs et enfin des conditions sociales propices à une telle transmission. Ces récits sont importants pour un problème social par ailleurs  fondamental,  celui  du  traitement  et  de  la  guérison  des  maladies,  parce qu’ils  présentent  la  possibilité  de  guérir  même  dans  le  cas  des  maladies  les plus graves. A cela se rattache directement leur importance pour les auditeurs eux-mêmes, car de tels récits encouragent la confiance dans les méthodes non conventionnelles de traitement et offrent l’espoir au moment où l’on affronte la maladie. C’est pourquoi une attention particulière est accordée à la question des facteurs qui incitent les auditeurs à croire à ces récits.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology Projekti:",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Моћ наратива: утицај прича о излечењу путем неконвенционалне медицине, The Power of Narrative: The Impact of Stories about Healing through Unconventional Medicine, Puissance des récits: influence des récits de guérison à l’aide de la medicine non conventionnelle",
pages = "979-998",
volume = "7",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v7i4.5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10312"
}
Trifunović, V. (2012). Puissance des récits: influence des récits de guérison à l’aide de la medicine non conventionnelle.
Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology Projekti:., 7(4), 979-998.
https://doi.org/10.21301/eap.v7i4.5
Trifunović V. Puissance des récits: influence des récits de guérison à l’aide de la medicine non conventionnelle. Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2012;7(4):979-998.
doi:10.21301/eap.v7i4.5.
Trifunović Vesna, "Puissance des récits: influence des récits de guérison à l’aide de la medicine non conventionnelle" Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 7, no. 4 (2012):979-998,
https://doi.org/10.21301/eap.v7i4.5 .

Аспекти посматрања и идентификације губитника и добитника транзиције у друштву Србије

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2012
AB  - Основу овог рада чини идеја да се кроз конкретне примере
представе начини посматрања и оцењивања губитника и
добитника транзиције у друштву Србије. У том смислу рад
је наставак текста објављеног у претходном броју
Гласника Етнографског института САНУ и уклапа се у
теоријске оквире који су том приликом изнети. Као главни
показатељ разноврсности аспеката посматрања губитника
и добитника узети су коментари посетилаца одговарајућих
Интернет страница на вести које извештавају о
друштвеним проблемима и појавама током процеса
постсоцијалистичке трансформације, а које су директно
повезане са феноменом губитништва или добитништва у
транзицији, као што су незапосленост, сиромаштво,
криминал, (не)успех, богатство, моћ.
AB  - This paper presents ways to assess and evaluate losers
and winners in the Serbian transitional society, through several concrete examples. Therefore, the paper is a follow-up of
the manuscript published in the previous Bulletin of Institute
of ethnography, and fits into the theoretical framework already stated. The main indicator of a variety of assessment regarding losers and winners is found among comments made
by visitors of relevant Internet web sites, referring to news about societal problems
and issues during the process of post-socialist transformation. These are directly
linked with a phenomenon of losing or winning in transition, such as unemployment, poverty, criminal, success, failure, wealth, and power.
Hence, news from two internet sites "Blic" и "B92" served as a source,
while their visitors ‘commentaries to the particular news served in the analysis.
Specific news was used to define a particular problem or issue, and the commentaries were seen as reactions to the news. The commentaries contain readers’ attitudes, assessment of particular issues and discourses overview. These comments
were chosen based on whether they refer directly to the problem of losing/winning
in transition, and on their diversity regarding assessment of the problem itself. At
the same time, posted texts on the mentioned sites were not unbiased, and they can
also serve to identify losers and winners of transition.
Defining a category of losers or winners in transition is a complex issue of
various interpretations and constructions, making thus a discrepancy in attributed
meanings among the members of Serbian society. Controversy and contradictions
in expressed attitudes about losers and winners, as well as understanding of these
categories, could be explained by various aspects and outlooks held. In brief, an existing particular social heteroglossia, assumes many different readings and attitudes
regarding the categories, caused by various factors. The analysis shows several dominant, different but mutually connected aspects in assessing and evaluating losers
and winners of transition.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Аспекти посматрања и идентификације губитника и добитника транзиције у друштву Србије
T1  - Assessing and Identifying Transitional Losers and Winners in the Serbian Society
SP  - 125
EP  - 138
VL  - 60
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1202125T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8409
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2012",
abstract = "Основу овог рада чини идеја да се кроз конкретне примере
представе начини посматрања и оцењивања губитника и
добитника транзиције у друштву Србије. У том смислу рад
је наставак текста објављеног у претходном броју
Гласника Етнографског института САНУ и уклапа се у
теоријске оквире који су том приликом изнети. Као главни
показатељ разноврсности аспеката посматрања губитника
и добитника узети су коментари посетилаца одговарајућих
Интернет страница на вести које извештавају о
друштвеним проблемима и појавама током процеса
постсоцијалистичке трансформације, а које су директно
повезане са феноменом губитништва или добитништва у
транзицији, као што су незапосленост, сиромаштво,
криминал, (не)успех, богатство, моћ., This paper presents ways to assess and evaluate losers
and winners in the Serbian transitional society, through several concrete examples. Therefore, the paper is a follow-up of
the manuscript published in the previous Bulletin of Institute
of ethnography, and fits into the theoretical framework already stated. The main indicator of a variety of assessment regarding losers and winners is found among comments made
by visitors of relevant Internet web sites, referring to news about societal problems
and issues during the process of post-socialist transformation. These are directly
linked with a phenomenon of losing or winning in transition, such as unemployment, poverty, criminal, success, failure, wealth, and power.
Hence, news from two internet sites "Blic" и "B92" served as a source,
while their visitors ‘commentaries to the particular news served in the analysis.
Specific news was used to define a particular problem or issue, and the commentaries were seen as reactions to the news. The commentaries contain readers’ attitudes, assessment of particular issues and discourses overview. These comments
were chosen based on whether they refer directly to the problem of losing/winning
in transition, and on their diversity regarding assessment of the problem itself. At
the same time, posted texts on the mentioned sites were not unbiased, and they can
also serve to identify losers and winners of transition.
Defining a category of losers or winners in transition is a complex issue of
various interpretations and constructions, making thus a discrepancy in attributed
meanings among the members of Serbian society. Controversy and contradictions
in expressed attitudes about losers and winners, as well as understanding of these
categories, could be explained by various aspects and outlooks held. In brief, an existing particular social heteroglossia, assumes many different readings and attitudes
regarding the categories, caused by various factors. The analysis shows several dominant, different but mutually connected aspects in assessing and evaluating losers
and winners of transition.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Аспекти посматрања и идентификације губитника и добитника транзиције у друштву Србије, Assessing and Identifying Transitional Losers and Winners in the Serbian Society",
pages = "125-138",
volume = "60",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1202125T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8409"
}
Трифуновић, В. (2012). Assessing and Identifying Transitional Losers and Winners in the Serbian Society.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(2), 125-138.
https://doi.org/10.2298/GEI1202125T
Трифуновић В. Assessing and Identifying Transitional Losers and Winners in the Serbian Society. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(2):125-138.
doi:10.2298/GEI1202125T.
Трифуновић Весна, "Assessing and Identifying Transitional Losers and Winners in the Serbian Society" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 2 (2012):125-138,
https://doi.org/10.2298/GEI1202125T .

Изазови визуелне антропологије: историја Балкана у сликама

Ђорђевић, Ана; Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Ана
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2011
AB  - Пројекат на тему проучавања фотографија
 начињених на подручју Балкана у
 периоду од 1860. до 1950. године, 
 реализовао је Центар за историју
 југоисточне Европе при Универзитету
 у Грацу. Идеја овог
 пројекта настала је након што је
 констатовано непостојање критичке
 рефлексије у ревизији историје Балкана, када је реч о визуелној грађи и
 изворима. Циљ овог пројекта нису само
 обрада и анализа грађанске културе
 Балкана с краја 19. и почетка 20. века
 на основу њене визуелне заоставштине, већ и предочавање и преиспитивање данашње историографије Југоисточне Европе, те деконструкција једноличних слика и наратива, базираних
 на текстуалности и традираних из
 генерације у генерацију појединаца и
 елите чији печат превасходно носе.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Изазови визуелне антропологије: историја Балкана у сликама
SP  - 240
EP  - 242
VL  - 59
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8523
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић, Ана and Трифуновић, Весна",
year = "2011",
abstract = "Пројекат на тему проучавања фотографија
 начињених на подручју Балкана у
 периоду од 1860. до 1950. године, 
 реализовао је Центар за историју
 југоисточне Европе при Универзитету
 у Грацу. Идеја овог
 пројекта настала је након што је
 констатовано непостојање критичке
 рефлексије у ревизији историје Балкана, када је реч о визуелној грађи и
 изворима. Циљ овог пројекта нису само
 обрада и анализа грађанске културе
 Балкана с краја 19. и почетка 20. века
 на основу њене визуелне заоставштине, већ и предочавање и преиспитивање данашње историографије Југоисточне Европе, те деконструкција једноличних слика и наратива, базираних
 на текстуалности и традираних из
 генерације у генерацију појединаца и
 елите чији печат превасходно носе.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Изазови визуелне антропологије: историја Балкана у сликама",
pages = "240-242",
volume = "59",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8523"
}
Ђорђевић, А.,& Трифуновић, В. (2011). Изазови визуелне антропологије: историја Балкана у сликама.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(1), 240-242.
Ђорђевић А, Трифуновић В. Изазови визуелне антропологије: историја Балкана у сликама. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(1):240-242.
Ђорђевић Ана, Трифуновић Весна, "Изазови визуелне антропологије: историја Балкана у сликама" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 1 (2011):240-242

Постсоцијалистичка трансформација и нови облици идентификације у друштву Србије

Trifunović, Vesna

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Trifunović, Vesna
PY  - 2011
AB  - Постсоцијалистичка трансформација у Србији је, као
носилац многобројних и разноврсних промена и новина,
утицала и на појаву посебних категорија губитника и
добитника транзиције. Параметри на основу којих су ове
категорије препознате пружају могућност идентификације
припадника овог друштва са једном од њих. У овом раду
се представљају аналитички појмови који су погодни за
разматрање дате идентификације, као и проблеми који се
том приликом могу јавити, а који указују на комплексност
овог феномена. Категорије губитника и добитника
транзиције постоје онолико дуго колико траје и сам
процес друштвене трансформације, што значи да су
ефемерне. Ипак, то не значи и да су ирелевантне, с
обзиром на то да представљају свест о себи, као и о
другоме, у једном временском периоду који карактеришу
важна социјална, економска, политичка и културна
превирања.
AB  - Post-socialist transformation in Serbia has introduced various
changes and novelties including a formation of special categories of losers and winners of transition. The parameters defining these categories allow a possibility of identification with
either one within the society. This paper presents analytical
terms appropriate for discussing the given identification, as
well as problems associated with it, further pointing out to the
complexity of this issue. The categories of losers and winners
of transition are ever-lasting, accompanying a process of social
transformation itself. This however does not imply they are irrelevant considering they represent a sense of self and others in
time characterized by important economic, political and cultural turbulences.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Постсоцијалистичка трансформација и нови облици идентификације у друштву Србије
T1  - Post-Socialist Transformation and New Forms of Identification in the Serbian Society
SP  - 149
EP  - 169
VL  - 59
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1102151T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8532
ER  - 
@article{
author = "Trifunović, Vesna",
year = "2011",
abstract = "Постсоцијалистичка трансформација у Србији је, као
носилац многобројних и разноврсних промена и новина,
утицала и на појаву посебних категорија губитника и
добитника транзиције. Параметри на основу којих су ове
категорије препознате пружају могућност идентификације
припадника овог друштва са једном од њих. У овом раду
се представљају аналитички појмови који су погодни за
разматрање дате идентификације, као и проблеми који се
том приликом могу јавити, а који указују на комплексност
овог феномена. Категорије губитника и добитника
транзиције постоје онолико дуго колико траје и сам
процес друштвене трансформације, што значи да су
ефемерне. Ипак, то не значи и да су ирелевантне, с
обзиром на то да представљају свест о себи, као и о
другоме, у једном временском периоду који карактеришу
важна социјална, економска, политичка и културна
превирања., Post-socialist transformation in Serbia has introduced various
changes and novelties including a formation of special categories of losers and winners of transition. The parameters defining these categories allow a possibility of identification with
either one within the society. This paper presents analytical
terms appropriate for discussing the given identification, as
well as problems associated with it, further pointing out to the
complexity of this issue. The categories of losers and winners
of transition are ever-lasting, accompanying a process of social
transformation itself. This however does not imply they are irrelevant considering they represent a sense of self and others in
time characterized by important economic, political and cultural turbulences.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Постсоцијалистичка трансформација и нови облици идентификације у друштву Србије, Post-Socialist Transformation and New Forms of Identification in the Serbian Society",
pages = "149-169",
volume = "59",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1102151T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8532"
}
Trifunović, V. (2011). Post-Socialist Transformation and New Forms of Identification in the Serbian Society.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(2), 149-169.
https://doi.org/10.2298/GEI1102151T
Trifunović V. Post-Socialist Transformation and New Forms of Identification in the Serbian Society. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(2):149-169.
doi:10.2298/GEI1102151T.
Trifunović Vesna, "Post-Socialist Transformation and New Forms of Identification in the Serbian Society" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 2 (2011):149-169,
https://doi.org/10.2298/GEI1102151T .

Интернет као терен: пример сакупљања фолклорне грађе

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2010
AB  - Овим радом ћу настојати да покажем на који се начин Интернет може
користити као извор података у истраживачке сврхе, као и то да се у неким
случајевима тим путем може пружити лакши, али и ефикаснији начин долажења до квалитетне грађе. Намера ми је да истакнем значај Интернета за
презентацију или пак преношење различитих фолклорних жанрова, захваљујући чему више није изричито неопходан боравак на просторно спецификованом локалитету (терену) и рад са испитаницима да би се овај материјал сакупио.
AB  - Internet as a substitute for traditional fieldwork is being used increasingly, hence there is a need to asses the notion of 'doing fieldwork'. One of the funda­mental questions related to the usage of Internet to collect data arises as a doubt whether this kind of data collection is an adequate means to its end: are the data collected this way sufficient or even appropriate for an academic analysis and scientific theories? In an attempt to at least partially answer this question, this paper discusses ways in which Internet could be used and seen as a fieldwork providing valid data. To illustrate this, the paper presents, as an example, an analysis of a certain folklore material gathered via Internet. The aim is to show which kind of data could be collected this way, and how the analysis performed demonstrate such data are nevertheless a valid source containing quality information on a given subject, in this case, folklore. The discussion is limited to anthropology of folklore in order to demonstrate the possibility of data collection which excludes more traditional fieldwork methods.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Интернет као терен: пример сакупљања фолклорне грађе
T1  - Substituting Internet for a Traditional Fieldwork: Collecting Folklore Data on Internet
SP  - 157
EP  - 168
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001157T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8740
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2010",
abstract = "Овим радом ћу настојати да покажем на који се начин Интернет може
користити као извор података у истраживачке сврхе, као и то да се у неким
случајевима тим путем може пружити лакши, али и ефикаснији начин долажења до квалитетне грађе. Намера ми је да истакнем значај Интернета за
презентацију или пак преношење различитих фолклорних жанрова, захваљујући чему више није изричито неопходан боравак на просторно спецификованом локалитету (терену) и рад са испитаницима да би се овај материјал сакупио., Internet as a substitute for traditional fieldwork is being used increasingly, hence there is a need to asses the notion of 'doing fieldwork'. One of the funda­mental questions related to the usage of Internet to collect data arises as a doubt whether this kind of data collection is an adequate means to its end: are the data collected this way sufficient or even appropriate for an academic analysis and scientific theories? In an attempt to at least partially answer this question, this paper discusses ways in which Internet could be used and seen as a fieldwork providing valid data. To illustrate this, the paper presents, as an example, an analysis of a certain folklore material gathered via Internet. The aim is to show which kind of data could be collected this way, and how the analysis performed demonstrate such data are nevertheless a valid source containing quality information on a given subject, in this case, folklore. The discussion is limited to anthropology of folklore in order to demonstrate the possibility of data collection which excludes more traditional fieldwork methods.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Интернет као терен: пример сакупљања фолклорне грађе, Substituting Internet for a Traditional Fieldwork: Collecting Folklore Data on Internet",
pages = "157-168",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001157T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8740"
}
Трифуновић, В. (2010). Substituting Internet for a Traditional Fieldwork: Collecting Folklore Data on Internet.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 157-168.
https://doi.org/10.2298/GEI1001157T
Трифуновић В. Substituting Internet for a Traditional Fieldwork: Collecting Folklore Data on Internet. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):157-168.
doi:10.2298/GEI1001157T.
Трифуновић Весна, "Substituting Internet for a Traditional Fieldwork: Collecting Folklore Data on Internet" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):157-168,
https://doi.org/10.2298/GEI1001157T .

Типизација приватника у периоду прве транзиције : пример домаћих серија

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2009
AB  - Рад се бави типизцијом и концептуализацијом приватника у периоду
90-их година прошлог века, који је још познат под називом прва
транзиција или период блокиране трансформације. Реконструкција
поменуте концептуализације заснована је на социјалним типовима
који се јављају у специфичној творевини из домена популарне
културе, односно у домаћим телевизијским серијама, од којих су за
анализу изабране „Срећни људи“ и „Породично благо“. На основу
социјалних типова у поменутим серијама прати се концептуализација
приватника у раном и позном периоду прве транзиције. Поред тога,
пажња је усмерена и на евентуалне промене у концептуализацији
приватника између два наведена периода.
AB  - This paper is based on the material which belongs to the domain of popular culture. That is, it is based on domestic TV series which belong to the first phase of transition, i.e., 1990's. I assumed that popular culture in general provides an expression of omnipresent, widely accepted and usual viewpoints within a society: as such, it also serves to confirm these values and attitudes. In this sense, I was interested in ways of presentation of entrepreneurs in the two domestic TV series: Srecni ljudi and Porodicno blago; the category of entrepreneurs is especially interesting since in the given transitional period, it became a part of the social, economic and cultural life of the Serbian society. These representations are very well presented by particular social types and they allow an insight of conceptualization of entrepreneurs in general. The two domestic TV series were shown at different times in the period of the first transition, and thus reflect ways of the conceptualization changes and development from the beginning until the late phase of the transition.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Типизација приватника у периоду прве транзиције : пример домаћих серија
T1  - Typology of Entrepreneurs in the First Transition : an Example of Domestic TV Series
SP  - 135
EP  - 146
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901135T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8872
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2009",
abstract = "Рад се бави типизцијом и концептуализацијом приватника у периоду
90-их година прошлог века, који је још познат под називом прва
транзиција или период блокиране трансформације. Реконструкција
поменуте концептуализације заснована је на социјалним типовима
који се јављају у специфичној творевини из домена популарне
културе, односно у домаћим телевизијским серијама, од којих су за
анализу изабране „Срећни људи“ и „Породично благо“. На основу
социјалних типова у поменутим серијама прати се концептуализација
приватника у раном и позном периоду прве транзиције. Поред тога,
пажња је усмерена и на евентуалне промене у концептуализацији
приватника између два наведена периода., This paper is based on the material which belongs to the domain of popular culture. That is, it is based on domestic TV series which belong to the first phase of transition, i.e., 1990's. I assumed that popular culture in general provides an expression of omnipresent, widely accepted and usual viewpoints within a society: as such, it also serves to confirm these values and attitudes. In this sense, I was interested in ways of presentation of entrepreneurs in the two domestic TV series: Srecni ljudi and Porodicno blago; the category of entrepreneurs is especially interesting since in the given transitional period, it became a part of the social, economic and cultural life of the Serbian society. These representations are very well presented by particular social types and they allow an insight of conceptualization of entrepreneurs in general. The two domestic TV series were shown at different times in the period of the first transition, and thus reflect ways of the conceptualization changes and development from the beginning until the late phase of the transition.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Типизација приватника у периоду прве транзиције : пример домаћих серија, Typology of Entrepreneurs in the First Transition : an Example of Domestic TV Series",
pages = "135-146",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901135T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8872"
}
Трифуновић, В. (2009). Typology of Entrepreneurs in the First Transition : an Example of Domestic TV Series.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 135-146.
https://doi.org/10.2298/GEI0901135T
Трифуновић В. Typology of Entrepreneurs in the First Transition : an Example of Domestic TV Series. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):135-146.
doi:10.2298/GEI0901135T.
Трифуновић Весна, "Typology of Entrepreneurs in the First Transition : an Example of Domestic TV Series" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):135-146,
https://doi.org/10.2298/GEI0901135T .

Технике хумора и теорија о социјалним типовима. Теоријско методолошки оквир за анализу вицева као хумористичког фолклорног материјала

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2008
AB  - Рад представља синтезу теорије Орина Клапа о социјалним
типовима и теорије о техникама хумора, Артура Асе
Бергера, која је искоришћена као теоријско-методолошки
оквир за анализу савремених домаћих вицева. Основна
намера је да се покаже како овакав приступ пружа другачији
поглед на вицеве, што доводи до ишчитавања нових порука
које се путем овог фолклорног материјала могу преносити.
AB  - Techniques of humor were identified by Arthur Asa
Berger, the professor of Broadcast and Electronic
Communication Arts, San Francisco State University. In
this way Berger gave an important contribution to the
study of humor and opened new possibilities for its
research and understanding. In this paper I am going to
problematize the way in which techniques of humor
might be applied in the analysis of humoristic folklore
material, in the first place, of jokes. Jokes might be regarded as one of the important
forms of humor in folklore creation. Works on this folklore issue in Serbian
anthropology are very rare, and one of the most important is the PhD thesis of
Gordana Ljuboja “Ethnic Humor of the 20 th century”. However, apart from profiled
characters from the jokes that Ljuboja analyzed, there are also others that are worth
discussion. Therefore, the question that imposes is what else might we find out from
the jokes that are being retold, heard and transmitted in one society. The paper will
try to answer this question and to offer a new approach to the research of jokes as
an important folklore material.
AB  - Техниките на хумора са идентифицирани от Артур Аса Бъргър, професор от
Катедрата по медии и електронни комуникации при Държавния университет на Сан Франциско. С това Бъргър дава важен
принос в изследването на хумора и създава нови
възможности за неговото следене и проучване.
Предмет на настоящата работа е разглеждането на начините, по които хумористичните
техники могат да бъдат приложени при анализа на
хумористичния фолклорен материал, на първо
място към вицовете. Вицовете могат да бъдат
разглеждани като една от най-значимите прояви на хумора в народното
творчество. Трудовете, в които се разглежда този фолклорен жанр, са
изключително редки в сръбската антропология и като един от най-известните
между тях се откроява докторската дисертация на Гордана Любоя
“Етническия хумор на ХХ век”. Все пак обаче, покрай етнически
определените образи, във вицовете се появяват и други “юнаци”, които също
си струва да бъдат разгледани. С това се поставя въпроса какво още можем да
разберем въз основа на вицовете, които се преразказват, слушат и предават в
едно общество. Докладът ще се опита да отговори на този въпрос и да
предложи нов подход при разглеждането на вицовете като важен фолклорен
материал.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - Технике хумора и теорија о социјалним типовима. Теоријско методолошки оквир за анализу вицева као хумористичког фолклорног материјала
T1  - Humor Techniques and Theory of Social Types. Theoretical and Methodological Framework for Joke Analysis as Humoristic Folklore Material
T1  - Техниките на хумора и теорията за социалните типове. Теоретично-методологична рамка за анализ на вицовете като хумористичен фолклорен материал
SP  - 243
EP  - 259
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8732
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2008",
abstract = "Рад представља синтезу теорије Орина Клапа о социјалним
типовима и теорије о техникама хумора, Артура Асе
Бергера, која је искоришћена као теоријско-методолошки
оквир за анализу савремених домаћих вицева. Основна
намера је да се покаже како овакав приступ пружа другачији
поглед на вицеве, што доводи до ишчитавања нових порука
које се путем овог фолклорног материјала могу преносити., Techniques of humor were identified by Arthur Asa
Berger, the professor of Broadcast and Electronic
Communication Arts, San Francisco State University. In
this way Berger gave an important contribution to the
study of humor and opened new possibilities for its
research and understanding. In this paper I am going to
problematize the way in which techniques of humor
might be applied in the analysis of humoristic folklore
material, in the first place, of jokes. Jokes might be regarded as one of the important
forms of humor in folklore creation. Works on this folklore issue in Serbian
anthropology are very rare, and one of the most important is the PhD thesis of
Gordana Ljuboja “Ethnic Humor of the 20 th century”. However, apart from profiled
characters from the jokes that Ljuboja analyzed, there are also others that are worth
discussion. Therefore, the question that imposes is what else might we find out from
the jokes that are being retold, heard and transmitted in one society. The paper will
try to answer this question and to offer a new approach to the research of jokes as
an important folklore material., Техниките на хумора са идентифицирани от Артур Аса Бъргър, професор от
Катедрата по медии и електронни комуникации при Държавния университет на Сан Франциско. С това Бъргър дава важен
принос в изследването на хумора и създава нови
възможности за неговото следене и проучване.
Предмет на настоящата работа е разглеждането на начините, по които хумористичните
техники могат да бъдат приложени при анализа на
хумористичния фолклорен материал, на първо
място към вицовете. Вицовете могат да бъдат
разглеждани като една от най-значимите прояви на хумора в народното
творчество. Трудовете, в които се разглежда този фолклорен жанр, са
изключително редки в сръбската антропология и като един от най-известните
между тях се откроява докторската дисертация на Гордана Любоя
“Етническия хумор на ХХ век”. Все пак обаче, покрай етнически
определените образи, във вицовете се появяват и други “юнаци”, които също
си струва да бъдат разгледани. С това се поставя въпроса какво още можем да
разберем въз основа на вицовете, които се преразказват, слушат и предават в
едно общество. Докладът ще се опита да отговори на този въпрос и да
предложи нов подход при разглеждането на вицовете като важен фолклорен
материал.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
title = "Технике хумора и теорија о социјалним типовима. Теоријско методолошки оквир за анализу вицева као хумористичког фолклорног материјала, Humor Techniques and Theory of Social Types. Theoretical and Methodological Framework for Joke Analysis as Humoristic Folklore Material, Техниките на хумора и теорията за социалните типове. Теоретично-методологична рамка за анализ на вицовете като хумористичен фолклорен материал",
pages = "243-259",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8732"
}
Трифуновић, В. (2008). Техниките на хумора и теорията за социалните типове. Теоретично-методологична рамка за анализ на вицовете като хумористичен фолклорен материал.
Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 243-259.
Трифуновић В. Техниките на хумора и теорията за социалните типове. Теоретично-методологична рамка за анализ на вицовете като хумористичен фолклорен материал. Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:243-259.
Трифуновић Весна, "Техниките на хумора и теорията за социалните типове. Теоретично-методологична рамка за анализ на вицовете като хумористичен фолклорен материал" Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):243-259

Формирање социјалних типова у теорији Орина Клапа

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2007
AB  - Овај рад представља приказ теорије америчког социолога Орина
Клапа о социјалним типовима које налазимо у свакодневном говору и
сленгу. Као такви, социјални типови су део неформалне друштвене
структуре, па често нису препознати као битан предмет, пре свега,
социолошких истраживања. Клап својим радом скреће пажњу на ове
типове и њихову друштвену функцију, и идентификује их као веома
значајне за упознавање друштва које их производи.
AB  - Theory of Orrin Klapp about social types draws attention to important functions that these types have within certain societies as well as that it is preferable to take them into consideration if our goal is more complete knowledge of that society. For Klapp, social types are important social symbols, which in an interesting way reflect society they are part of and for that reason this author dedicates his work to considering their meanings and social functions. He thinks that we can not understand a society without the knowledge about the types with which its members are identified and which serve them as models in their social activity. Hence, these types have cognitive value since, according to Klapp, they assist in perception and "contain the truth", and therefore the knowledge of them allows easier orientation within the social system. Social types also offer insight into the scheme of the social structure, which is otherwise invisible and hidden, but certainly deserves attention if we wish clearer picture about social relations within specific community. The aim of this work is to present this very interesting and inspirative theory of Orrin Klapp, pointing out its importance but also its weaknesses which should be kept in mind during its application in further research.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Формирање социјалних типова у теорији Орина Клапа
T1  - Formation of Social Types in the Theory of Orin Klap
SP  - 125
EP  - 139
VL  - 55
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0701125T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8820
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2007",
abstract = "Овај рад представља приказ теорије америчког социолога Орина
Клапа о социјалним типовима које налазимо у свакодневном говору и
сленгу. Као такви, социјални типови су део неформалне друштвене
структуре, па често нису препознати као битан предмет, пре свега,
социолошких истраживања. Клап својим радом скреће пажњу на ове
типове и њихову друштвену функцију, и идентификује их као веома
значајне за упознавање друштва које их производи., Theory of Orrin Klapp about social types draws attention to important functions that these types have within certain societies as well as that it is preferable to take them into consideration if our goal is more complete knowledge of that society. For Klapp, social types are important social symbols, which in an interesting way reflect society they are part of and for that reason this author dedicates his work to considering their meanings and social functions. He thinks that we can not understand a society without the knowledge about the types with which its members are identified and which serve them as models in their social activity. Hence, these types have cognitive value since, according to Klapp, they assist in perception and "contain the truth", and therefore the knowledge of them allows easier orientation within the social system. Social types also offer insight into the scheme of the social structure, which is otherwise invisible and hidden, but certainly deserves attention if we wish clearer picture about social relations within specific community. The aim of this work is to present this very interesting and inspirative theory of Orrin Klapp, pointing out its importance but also its weaknesses which should be kept in mind during its application in further research.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Формирање социјалних типова у теорији Орина Клапа, Formation of Social Types in the Theory of Orin Klap",
pages = "125-139",
volume = "55",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0701125T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8820"
}
Трифуновић, В. (2007). Formation of Social Types in the Theory of Orin Klap.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(1), 125-139.
https://doi.org/10.2298/GEI0701125T
Трифуновић В. Formation of Social Types in the Theory of Orin Klap. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(1):125-139.
doi:10.2298/GEI0701125T.
Трифуновић Весна, "Formation of Social Types in the Theory of Orin Klap" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 1 (2007):125-139,
https://doi.org/10.2298/GEI0701125T .
1