Жакула, Соња

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-0174-6771
  • Жакула, Соња (6)
  • Žakula, Sonja (5)
  • Žakula, Sonja B. (1)
Projects

Author's Bibliography

Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији II

Жакула, Соња; Живаљевић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Жакула, Соња
AU  - Живаљевић, Ивана
PY  - 2019
AB  - Овај текст представља други од планирана два чланка у којима се бавимо проблемом
изучавања људско–животињских односа у етнологији и антропологији и археологији.
У првом раду (Жакула и Живаљевић 2018), мапирале смо начине на које је питање
животиња и њихових међуодноса са људима у нашим дисциплинама третирано до,
угрубо, осамдесетих година 20. века. У овом раду представићемо нове истраживачке
приступе који су се развили од краја 20. века надаље, а који се одликују, пре свега,
третманом животиња као активних учесница у људском друштву и култури, и могу се
објединити под кишобран-термином животињски обрт.
AB  - This paper represents the second of two planned articles in which we focus on the issue of
the study of human-animal relations in ethnology and anthropology and archaeology. In the
first paper (Žakula & Živaljević 2018), we mapped out the ways in which the issue of
animals and their interrelations with humans was treated in our disciplines up untill, roughly,
the 1980's. In this paper, we will present new research tendencies which developed since the
1980's and are characterized by the treatment of animals as active participants in human
society and culture, and can be lumped together under the umbrella term the animal turn.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији II
T1  - The study of human-animal relations in anthropology and archaeology II
SP  - 153
EP  - 172
VL  - 67
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1901153Z
ER  - 
@article{
author = "Жакула, Соња and Живаљевић, Ивана",
year = "2019",
abstract = "Овај текст представља други од планирана два чланка у којима се бавимо проблемом
изучавања људско–животињских односа у етнологији и антропологији и археологији.
У првом раду (Жакула и Живаљевић 2018), мапирале смо начине на које је питање
животиња и њихових међуодноса са људима у нашим дисциплинама третирано до,
угрубо, осамдесетих година 20. века. У овом раду представићемо нове истраживачке
приступе који су се развили од краја 20. века надаље, а који се одликују, пре свега,
третманом животиња као активних учесница у људском друштву и култури, и могу се
објединити под кишобран-термином животињски обрт., This paper represents the second of two planned articles in which we focus on the issue of
the study of human-animal relations in ethnology and anthropology and archaeology. In the
first paper (Žakula & Živaljević 2018), we mapped out the ways in which the issue of
animals and their interrelations with humans was treated in our disciplines up untill, roughly,
the 1980's. In this paper, we will present new research tendencies which developed since the
1980's and are characterized by the treatment of animals as active participants in human
society and culture, and can be lumped together under the umbrella term the animal turn.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији II, The study of human-animal relations in anthropology and archaeology II",
pages = "153-172",
volume = "67",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1901153Z"
}
Жакула, С.,& Живаљевић, И. (2019). The study of human-animal relations in anthropology and archaeology II.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(1), 153-172.
https://doi.org/10.2298/GEI1901153Z
Жакула С, Живаљевић И. The study of human-animal relations in anthropology and archaeology II. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(1):153-172.
doi:10.2298/GEI1901153Z.
Жакула Соња, Живаљевић Ивана, "The study of human-animal relations in anthropology and archaeology II" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 1 (2019):153-172,
https://doi.org/10.2298/GEI1901153Z .
1

Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens

Žakula, Sonja; Đorđević Crnobrnja, Jadranka

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Žakula, Sonja
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2018
AB  - The year 2017 marked the 70th anniversary of the founding of the Institute of
Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Among many successful
celebratory activities organized throughout the year, the roundtable titled Art practices
and urban promenades: Belgrade's KnezMihailova Street vs. Dionysius the Areopagite
Promenade in Athensstands out. The roundtable was held on October 6th 2017 at the
Institute of Ethnography SASA, its organization a cooperative effort between the
Institute and the Laboratory for Folklore and Social Anthropology, of the Department of
History and Ethnology of the Democritus University of Thrace (the Republic of
Greece), respectively. The aim of the roundtable was to present the results of the international research project “Art practices and urban promenades (pedestrian zones).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens
SP  - 226
EP  - 227
VL  - 66
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Žakula, Sonja and Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2018",
abstract = "The year 2017 marked the 70th anniversary of the founding of the Institute of
Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Among many successful
celebratory activities organized throughout the year, the roundtable titled Art practices
and urban promenades: Belgrade's KnezMihailova Street vs. Dionysius the Areopagite
Promenade in Athensstands out. The roundtable was held on October 6th 2017 at the
Institute of Ethnography SASA, its organization a cooperative effort between the
Institute and the Laboratory for Folklore and Social Anthropology, of the Department of
History and Ethnology of the Democritus University of Thrace (the Republic of
Greece), respectively. The aim of the roundtable was to present the results of the international research project “Art practices and urban promenades (pedestrian zones).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens",
pages = "226-227",
volume = "66",
number = "1"
}
Žakula, S.,& Đorđević Crnobrnja, J. (2018). Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 226-227.
Žakula S, Đorđević Crnobrnja J. Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):226-227.
Žakula Sonja, Đorđević Crnobrnja Jadranka, "Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):226-227

Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I

Žakula, Sonja; Živaljević, Ivana

(Beograd : Etnografski institut SANU, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Žakula, Sonja
AU  - Živaljević, Ivana
PY  - 2018
AB  - This paper is the first of the two planned, in which we will focus on the approaches to the
study of human-animal relations in ethnology and anthropology and archaeology. Even though interest in the role of animals in human societies is almost as old as the disciplines
the authors of this paper come from, changes and turbulences that the social sciences and the
humanities went through in the 1980’s meant that the old foundations on which this interest
was based came into question. Given the complexity and scope of the topic, the narrative on
the study of human-animal relations in anthropology and archaeology is divided into two
parts. In this first paper, we will offer a diachronic review of approaches to the study of
animals, animal remains and human-animal relations from the establishment of our
disciplines to approximately the end of the 20th century, and map changes and convergent
theoretical and methodological tendencies which have led to asking new and different
questions about relationships between humans and other animals, but also opened vast
possibilities for interdisciplinary collaboration.
AB  - Овај текст представља први од планирана два чланка у којима ћемо се бавити
проблемом изучaвања људско–животињских односа у етнологији и антропологији и
археологији. Иако је интересовање за улогу животиња у људским друштвима старо
готово колико и дисциплине из којих ауторке овог текста долазе, промене и
превирања кроз које су друштвене и хуманистичке науке пролазиле осамдесетих
година 20. века условиле су преиспитивање старих основа на којима је ово
интересовање у нашим дисциплинама почивало и, на ширем плану, довеле до
формирања новог интердисциплинарног поља проучавања људско-животињских
односа. Услед комплексности и обима обрађиване теме, прича о изучавању људско–
животињских односа у антропологији и археологији подељена је на два дела. У овом,
првом делу, понудићемо историјски осврт на приступе проучавaњу животиња,
животињских остатака и људско–животињских односа од заснивања наших
дисциплина до, угрубо, краја 20. века, и мапирати конвергентне теоријско-
методолошке тенденције у двема дисциплинама које су, напослетку, довеле до
постављања нових и другачијих питања у вези са односима између људи и других
животиња, али и отвориле низ могућности за интердисциплинарну сарадњу.
PB  - Beograd  : Etnografski institut SANU
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I
SP  - 255
EP  - 270
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1802255Z
ER  - 
@article{
author = "Žakula, Sonja and Živaljević, Ivana",
year = "2018",
abstract = "This paper is the first of the two planned, in which we will focus on the approaches to the
study of human-animal relations in ethnology and anthropology and archaeology. Even though interest in the role of animals in human societies is almost as old as the disciplines
the authors of this paper come from, changes and turbulences that the social sciences and the
humanities went through in the 1980’s meant that the old foundations on which this interest
was based came into question. Given the complexity and scope of the topic, the narrative on
the study of human-animal relations in anthropology and archaeology is divided into two
parts. In this first paper, we will offer a diachronic review of approaches to the study of
animals, animal remains and human-animal relations from the establishment of our
disciplines to approximately the end of the 20th century, and map changes and convergent
theoretical and methodological tendencies which have led to asking new and different
questions about relationships between humans and other animals, but also opened vast
possibilities for interdisciplinary collaboration., Овај текст представља први од планирана два чланка у којима ћемо се бавити
проблемом изучaвања људско–животињских односа у етнологији и антропологији и
археологији. Иако је интересовање за улогу животиња у људским друштвима старо
готово колико и дисциплине из којих ауторке овог текста долазе, промене и
превирања кроз које су друштвене и хуманистичке науке пролазиле осамдесетих
година 20. века условиле су преиспитивање старих основа на којима је ово
интересовање у нашим дисциплинама почивало и, на ширем плану, довеле до
формирања новог интердисциплинарног поља проучавања људско-животињских
односа. Услед комплексности и обима обрађиване теме, прича о изучавању људско–
животињских односа у антропологији и археологији подељена је на два дела. У овом,
првом делу, понудићемо историјски осврт на приступе проучавaњу животиња,
животињских остатака и људско–животињских односа од заснивања наших
дисциплина до, угрубо, краја 20. века, и мапирати конвергентне теоријско-
методолошке тенденције у двема дисциплинама које су, напослетку, довеле до
постављања нових и другачијих питања у вези са односима између људи и других
животиња, али и отвориле низ могућности за интердисциплинарну сарадњу.",
publisher = "Beograd  : Etnografski institut SANU",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I",
pages = "255-270",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1802255Z"
}
Žakula, S.,& Živaljević, I. (2018). Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Beograd  : Etnografski institut SANU., 66(2), 255-270.
https://doi.org/10.2298/GEI1802255Z
Žakula S, Živaljević I. Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(2):255-270.
doi:10.2298/GEI1802255Z.
Žakula Sonja, Živaljević Ivana, "Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 2 (2018):255-270,
https://doi.org/10.2298/GEI1802255Z .
2

Društveni obrasci prirodnih katastrofa: slučaj Katrina

Filipović, Mirko; Žakula, Sonja

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Filipović, Mirko
AU  - Žakula, Sonja
PY  - 2017
AB  - U javnom mnjenju i imaginaciji, prirodne nesreće i katastrofe unesrećuju sve podjednako. Međutim, one se ne dešavaju u istorijskom, političkom, ekonomskom, socijalnom vakuumu. U svakoj fazi i aspektu – uzroci, ranjivost, spremnost, posledice, odgovor, rekonstrukcija, konture nesreće i plaćena cena, u manjoj ili većoj meri društveno su uslovljeni. Prirodne katastrofe, zapravo, odražavaju i pojačavaju reljefnost postojećih nejednakosti i njihove efekte. To je bio slučaj i s uraganom Katrina. Crni, siromašni, stari... ostali su u potopljenom Nju Orleansu zato što je njihova ekonomska i društvena ekskluzija smanjila njihovu mogućnost da pobegnu od nesreće (kao, uostalom i njihovu mogućnost da pobegnu od siromaštva). Da je Katrina bila samo puki akcident koji se tiče geografije i ekologije, moglo se mirno čekati na razrešenje njenih posledica. No kako nejednakosti koje je ona učinila jasno vidljivim imaju duboke društveno-istorijske korene, bilo je iluzorno očekivati da bi one mogle biti sanirane ponuđenim javnim politikama. Zato Katrina ostaje snažan podsetnik za one koji se zalažu za izgradnju pravednog društva i pune demokratije.
AB  - Public perception and imagination tend to view natural disasters and catastrophes as phenomena that impact everyone equally. However, they do not occur in a historical, political, economic or social vacuum. Every phase and aspect of a disaster – its causes, vulnerability, preparedness, aftermath, response, reconstruction, the scope of the disaster and the price paid in the end are, to a lesser or greater extent, socially conditioned. Natural disasters actually replicate and amplify existing social inequalities and their effects. Such was also the case with hurricane Katrina. Black people, the poor, the elderly... remained in sunken New Orleans because their economic and social exclusion diminished their possibility to escape the disaster (the same way it diminished their opportunity to escape poverty). Had Katrina been a mere accident of geography and ecology, it would have been possible to peacefully await the resolution of its aftermath. However, because the inequalities which Katrina made apparent have deep socio-historical roots, it was illusory to expect that they would be repaired by the public policies on offer. Because of this, Katrina remains a powerful reminder to those advocating for a more just and democratic society.
AB  - Dans l’opinion et l’imagination publique, les désastres et les catastrophes naturelles rendent tout le monde également malheureux. Cependant, elles ne se déroulent pas dans un vide historique, politique, économique et social. Dans chaque phase et sous chaque aspect – les causes, la vulnérabilité, la capacité à réagir, les conséquences, la réponse, la reconstruction, les contours du désastre et le prix payé, dans une plus petite ou grande mesure, sont conditionnés socialement. Les catastrophes naturelles, en réalité, reflètent et accentuent le caractère des inégalités existantes et leurs effets. Cela a également été le cas de l’ouragan Katrina. Les noirs, les pauvres, les vieux ... sont restés dans la Nouvelle Orléans inondée parce que leur exclusion économique et sociale les a entravés de fuir ledésastre (comme, d’ailleurs de fuir la pauvreté). Si Katrina n’avait été qu’un pur accident tenant de la géographie et de l’écologie, on aurait pu calmement attendre l’aboutissement de ses conséquences. Mais, comme les inégalités qu’elle a rendues bien visibles ont des racines socio-historiques profondes, il était illusoire de s’attendre à ce que l’on puisse y remédier par des politiques publiques proposées. C’est pourquoi Katrina reste un fort mémento pour ceux qui militent pour la construction d’une société juste et d’une pleine démocratie.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Društveni obrasci prirodnih katastrofa: slučaj Katrina
T1  - Social patterns of natural disasters: The case of hurricane Katrina
T1  - Des modèles sociaux des catastrophes naturelles: le cas de Katrina
SP  - 195
EP  - 215
VL  - 12
IS  - 1
DO  - 10.21301/eap.v12i1.9
ER  - 
@article{
author = "Filipović, Mirko and Žakula, Sonja",
year = "2017",
abstract = "U javnom mnjenju i imaginaciji, prirodne nesreće i katastrofe unesrećuju sve podjednako. Međutim, one se ne dešavaju u istorijskom, političkom, ekonomskom, socijalnom vakuumu. U svakoj fazi i aspektu – uzroci, ranjivost, spremnost, posledice, odgovor, rekonstrukcija, konture nesreće i plaćena cena, u manjoj ili većoj meri društveno su uslovljeni. Prirodne katastrofe, zapravo, odražavaju i pojačavaju reljefnost postojećih nejednakosti i njihove efekte. To je bio slučaj i s uraganom Katrina. Crni, siromašni, stari... ostali su u potopljenom Nju Orleansu zato što je njihova ekonomska i društvena ekskluzija smanjila njihovu mogućnost da pobegnu od nesreće (kao, uostalom i njihovu mogućnost da pobegnu od siromaštva). Da je Katrina bila samo puki akcident koji se tiče geografije i ekologije, moglo se mirno čekati na razrešenje njenih posledica. No kako nejednakosti koje je ona učinila jasno vidljivim imaju duboke društveno-istorijske korene, bilo je iluzorno očekivati da bi one mogle biti sanirane ponuđenim javnim politikama. Zato Katrina ostaje snažan podsetnik za one koji se zalažu za izgradnju pravednog društva i pune demokratije., Public perception and imagination tend to view natural disasters and catastrophes as phenomena that impact everyone equally. However, they do not occur in a historical, political, economic or social vacuum. Every phase and aspect of a disaster – its causes, vulnerability, preparedness, aftermath, response, reconstruction, the scope of the disaster and the price paid in the end are, to a lesser or greater extent, socially conditioned. Natural disasters actually replicate and amplify existing social inequalities and their effects. Such was also the case with hurricane Katrina. Black people, the poor, the elderly... remained in sunken New Orleans because their economic and social exclusion diminished their possibility to escape the disaster (the same way it diminished their opportunity to escape poverty). Had Katrina been a mere accident of geography and ecology, it would have been possible to peacefully await the resolution of its aftermath. However, because the inequalities which Katrina made apparent have deep socio-historical roots, it was illusory to expect that they would be repaired by the public policies on offer. Because of this, Katrina remains a powerful reminder to those advocating for a more just and democratic society., Dans l’opinion et l’imagination publique, les désastres et les catastrophes naturelles rendent tout le monde également malheureux. Cependant, elles ne se déroulent pas dans un vide historique, politique, économique et social. Dans chaque phase et sous chaque aspect – les causes, la vulnérabilité, la capacité à réagir, les conséquences, la réponse, la reconstruction, les contours du désastre et le prix payé, dans une plus petite ou grande mesure, sont conditionnés socialement. Les catastrophes naturelles, en réalité, reflètent et accentuent le caractère des inégalités existantes et leurs effets. Cela a également été le cas de l’ouragan Katrina. Les noirs, les pauvres, les vieux ... sont restés dans la Nouvelle Orléans inondée parce que leur exclusion économique et sociale les a entravés de fuir ledésastre (comme, d’ailleurs de fuir la pauvreté). Si Katrina n’avait été qu’un pur accident tenant de la géographie et de l’écologie, on aurait pu calmement attendre l’aboutissement de ses conséquences. Mais, comme les inégalités qu’elle a rendues bien visibles ont des racines socio-historiques profondes, il était illusoire de s’attendre à ce que l’on puisse y remédier par des politiques publiques proposées. C’est pourquoi Katrina reste un fort mémento pour ceux qui militent pour la construction d’une société juste et d’une pleine démocratie.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Društveni obrasci prirodnih katastrofa: slučaj Katrina, Social patterns of natural disasters: The case of hurricane Katrina, Des modèles sociaux des catastrophes naturelles: le cas de Katrina",
pages = "195-215",
volume = "12",
number = "1",
doi = "10.21301/eap.v12i1.9"
}
Filipović, M.,& Žakula, S. (2017). Des modèles sociaux des catastrophes naturelles: le cas de Katrina.
Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 12(1), 195-215.
https://doi.org/10.21301/eap.v12i1.9
Filipović M, Žakula S. Des modèles sociaux des catastrophes naturelles: le cas de Katrina. Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2017;12(1):195-215.
doi:10.21301/eap.v12i1.9.
Filipović Mirko, Žakula Sonja, "Des modèles sociaux des catastrophes naturelles: le cas de Katrina" Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 12, no. 1 (2017):195-215,
https://doi.org/10.21301/eap.v12i1.9 .
1

Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе

Жакула, Соња; Богдановић, Бојана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Жакула, Соња
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2017
AB  - Свеукупно, низ манифестација који је чинио прославу 70 година рада
Етнографског института САНУ био је плод неуморног заједничког рада и
прегалаштва организаторског тима и сарадница и сарадника Института. Садржаји
који су понуђени стручној и широј јавности на научним скуповима, предавањима,
изложби, као и објављивањем лексикона Етнологија и антропологија, послужили
су – и убудуће ће служити – да дисциплину и рад Института представе у најбољем
светлу и прикажу широки опсег феномена традиционалног и савременог друштва,
који су предмет истраживања из области етнологије и антропологије данас.
Етнографски институт САНУ показао је да је, и 70 година након оснивања,
кључна научноистраживачка установа која се бави етнолошким и антрополошким
проучавањем друштва и културе у Србији.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе
SP  - 715
EP  - 721
VL  - 65
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Жакула, Соња and Богдановић, Бојана",
year = "2017",
abstract = "Свеукупно, низ манифестација који је чинио прославу 70 година рада
Етнографског института САНУ био је плод неуморног заједничког рада и
прегалаштва организаторског тима и сарадница и сарадника Института. Садржаји
који су понуђени стручној и широј јавности на научним скуповима, предавањима,
изложби, као и објављивањем лексикона Етнологија и антропологија, послужили
су – и убудуће ће служити – да дисциплину и рад Института представе у најбољем
светлу и прикажу широки опсег феномена традиционалног и савременог друштва,
који су предмет истраживања из области етнологије и антропологије данас.
Етнографски институт САНУ показао је да је, и 70 година након оснивања,
кључна научноистраживачка установа која се бави етнолошким и антрополошким
проучавањем друштва и културе у Србији.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе",
pages = "715-721",
volume = "65",
number = "3"
}
Жакула, С.,& Богдановић, Б. (2017). Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(3), 715-721.
Жакула С, Богдановић Б. Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(3):715-721.
Жакула Соња, Богдановић Бојана, "Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 3 (2017):715-721

Етнографски институт САНУ и ‘Ноћ истраживача’ – трогодишња хроника

Жакула, Соња; Томашевић, Милан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Жакула, Соња
AU  - Томашевић, Милан
PY  - 2017
AB  - Учешће Етнографског института у оквиру Ноћи истраживача пружа прилику
да се јавност подсети на ширину тема којима се антропологија бави и приступа
којима анализира различите феномене и процесе. Са друге стране, особености
саме презентације и публике која посећује манифестацију постављају одређена
ограничења, изискујући значајан напор, посвећеност и креативност у описивању
онога што антропологија јесте и онога какве резултате нуди заједници.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Етнографски институт САНУ и ‘Ноћ истраживача’ – трогодишња хроника
SP  - 239
EP  - 241
VL  - 65
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Жакула, Соња and Томашевић, Милан",
year = "2017",
abstract = "Учешће Етнографског института у оквиру Ноћи истраживача пружа прилику
да се јавност подсети на ширину тема којима се антропологија бави и приступа
којима анализира различите феномене и процесе. Са друге стране, особености
саме презентације и публике која посећује манифестацију постављају одређена
ограничења, изискујући значајан напор, посвећеност и креативност у описивању
онога што антропологија јесте и онога какве резултате нуди заједници.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Етнографски институт САНУ и ‘Ноћ истраживача’ – трогодишња хроника",
pages = "239-241",
volume = "65",
number = "1"
}
Жакула, С.,& Томашевић, М. (2017). Етнографски институт САНУ и ‘Ноћ истраживача’ – трогодишња хроника.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(1), 239-241.
Жакула С, Томашевић М. Етнографски институт САНУ и ‘Ноћ истраживача’ – трогодишња хроника. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(1):239-241.
Жакула Соња, Томашевић Милан, "Етнографски институт САНУ и ‘Ноћ истраживача’ – трогодишња хроника" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 1 (2017):239-241

Zoološki vrtovi u Srbiji u antropološkoj perspektivi

Žakula, Sonja B.

(Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Žakula, Sonja B.
PY  - 2017
AB  - Predmet istraživanja u ovom radu su tri srpska zoološka vrta: u Beogradu, na Paliću i u Jagodini. Prakse izlaganja egzotičnih životinja u ovim institucijama se sagledavaju kroz prizmu antropologije i istoriografije ljudsko-životinjskih odnosa, i tretiraju kao materijalni izrazi specifiĉnog odnosa prema modernosti na ovom prostoru. U radu je dat pregled antropoloških ideja o životinjama, od začetaka discipline do današnjih teorijsko-metodoloških dometa specijalističkog polja antropologije ljudsko-životinjskih odnosa, uz osvrt na pitanje životinja u domaćoj etnologiji. Ponuđena je skica istorijata izlaganja egzotičnih životinja u Evropi i predstavljeni su društveno-istorijski procesi koji su doveli do nastanka prvih modernih zooloških vrtova nakon Francuske buržoaske revolucije. Eksplicirana su tumačenja, prisutna u literaturi, koja ulogu i funkciju zooloških vrtova u zemljama EvroZapada objašnjavaju potrebom da se kolonijalna moć demonstrira publici kod kuće, ali i da se novonastala urbana radniĉka klasa 19. veka saobrazi buržoaskim načinima ponašanja. Budući da su se ovakva tumačenja pokazala kao nedostatna za razumevanje uloge i funkcije zooloških vrtova u Srbiji, jedan od osnovnih ciljeva ovog istraživanja bio je da se osmisli tumačenje analogno onom koje je dato u literaturi, koje bi bilo primenljivo na specifični društveno-istorijski i politički kontekst Srbije. U tu svrhu, izvršena je analiza diskursa i praksi tri srpska vrta, i ustanovljene su osnovne ideje koje su ulazile u njihovo osnivanje, ali i funkcionisanje danas. Na osnovu ovoga, ekstrapolirane su uloge i funkcije ovih institucija u različitim periodima srpske istorije - ugrubo, predratnom periodu, socijalističkom periodu, i periodu nakon političkih promena 2000. godine. Analiza je pokazala da su uloge i funkcije zooloških vrtova promenljive i usko povezane sa političkim kontekstom u kom ove institucije operišu, te da nije moguće dati objedinjenu teoriju. Ovo je ukazalo na manjkavosti raspoloživog teorijskog modela i potrebu za daljim istraživanjem zooloških vrtova u svetu, kao i u Srbiji.
AB  - The research focuses on three Serbian zoos: in Belgrade, at Palić and in Jagodina. The practice of displaying exotic animals in these institutions is viewed through the prism of the anthropology and historiography of human-animal relations, and treated as a material display of the specific relationship to modernity in this locale. The paper gives an overview of anthropological ideas about animals, from the early years of the discipline up to the contemporary theoretical and methodological stances of the specific subfield of anthropology of human-animal relations, with a review of the animal issue in Serbian ethnology. I offer a draft of the history of displaying exotic animals in Europe and present the socio-historical processes which led to the establishment of the first modern zoos after the French revolution. I also give an overview of interpretations, present in the literature, which define the role of zoos in the EuroWest as institutions which served to demonstrate colonial power to audiences at home, and teach the newly-formed 19th century urban working classes bourgeois rules of conduct. Seeing as these interpretations were found lacking for the understanding of the role and function of zoos in Serbia, one of the main goals of this research was to construct an interpretation, analogous to the one given in the literature, which would be applicable to the specific socio-historical and political context of Serbia. In order for this to be done, an analysis of the discourses and practices of three Serbian zoos was conducted, and the basic ideas that went into their founding as well as contemporary operation were established. Based on this, the roles and functions of these institutions in different historical periods were extrapolated. Roughly, the historical periods are the pre-war period, the socialist period and the period after the political changes in Serbia that took place in 2000. The analysis showed that the roles and functions of zoos are mutable and closely connected to the political context in which these institutions operate, meaning that a unifying theory cannot be established. This indicated the flaws of the extant theoretical model and a need for further research into zoos both in Serbia, and abroad...
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T1  - Zoološki vrtovi u Srbiji u antropološkoj perspektivi
ER  - 
@phdthesis{
author = "Žakula, Sonja B.",
year = "2017",
abstract = "Predmet istraživanja u ovom radu su tri srpska zoološka vrta: u Beogradu, na Paliću i u Jagodini. Prakse izlaganja egzotičnih životinja u ovim institucijama se sagledavaju kroz prizmu antropologije i istoriografije ljudsko-životinjskih odnosa, i tretiraju kao materijalni izrazi specifiĉnog odnosa prema modernosti na ovom prostoru. U radu je dat pregled antropoloških ideja o životinjama, od začetaka discipline do današnjih teorijsko-metodoloških dometa specijalističkog polja antropologije ljudsko-životinjskih odnosa, uz osvrt na pitanje životinja u domaćoj etnologiji. Ponuđena je skica istorijata izlaganja egzotičnih životinja u Evropi i predstavljeni su društveno-istorijski procesi koji su doveli do nastanka prvih modernih zooloških vrtova nakon Francuske buržoaske revolucije. Eksplicirana su tumačenja, prisutna u literaturi, koja ulogu i funkciju zooloških vrtova u zemljama EvroZapada objašnjavaju potrebom da se kolonijalna moć demonstrira publici kod kuće, ali i da se novonastala urbana radniĉka klasa 19. veka saobrazi buržoaskim načinima ponašanja. Budući da su se ovakva tumačenja pokazala kao nedostatna za razumevanje uloge i funkcije zooloških vrtova u Srbiji, jedan od osnovnih ciljeva ovog istraživanja bio je da se osmisli tumačenje analogno onom koje je dato u literaturi, koje bi bilo primenljivo na specifični društveno-istorijski i politički kontekst Srbije. U tu svrhu, izvršena je analiza diskursa i praksi tri srpska vrta, i ustanovljene su osnovne ideje koje su ulazile u njihovo osnivanje, ali i funkcionisanje danas. Na osnovu ovoga, ekstrapolirane su uloge i funkcije ovih institucija u različitim periodima srpske istorije - ugrubo, predratnom periodu, socijalističkom periodu, i periodu nakon političkih promena 2000. godine. Analiza je pokazala da su uloge i funkcije zooloških vrtova promenljive i usko povezane sa političkim kontekstom u kom ove institucije operišu, te da nije moguće dati objedinjenu teoriju. Ovo je ukazalo na manjkavosti raspoloživog teorijskog modela i potrebu za daljim istraživanjem zooloških vrtova u svetu, kao i u Srbiji., The research focuses on three Serbian zoos: in Belgrade, at Palić and in Jagodina. The practice of displaying exotic animals in these institutions is viewed through the prism of the anthropology and historiography of human-animal relations, and treated as a material display of the specific relationship to modernity in this locale. The paper gives an overview of anthropological ideas about animals, from the early years of the discipline up to the contemporary theoretical and methodological stances of the specific subfield of anthropology of human-animal relations, with a review of the animal issue in Serbian ethnology. I offer a draft of the history of displaying exotic animals in Europe and present the socio-historical processes which led to the establishment of the first modern zoos after the French revolution. I also give an overview of interpretations, present in the literature, which define the role of zoos in the EuroWest as institutions which served to demonstrate colonial power to audiences at home, and teach the newly-formed 19th century urban working classes bourgeois rules of conduct. Seeing as these interpretations were found lacking for the understanding of the role and function of zoos in Serbia, one of the main goals of this research was to construct an interpretation, analogous to the one given in the literature, which would be applicable to the specific socio-historical and political context of Serbia. In order for this to be done, an analysis of the discourses and practices of three Serbian zoos was conducted, and the basic ideas that went into their founding as well as contemporary operation were established. Based on this, the roles and functions of these institutions in different historical periods were extrapolated. Roughly, the historical periods are the pre-war period, the socialist period and the period after the political changes in Serbia that took place in 2000. The analysis showed that the roles and functions of zoos are mutable and closely connected to the political context in which these institutions operate, meaning that a unifying theory cannot be established. This indicated the flaws of the extant theoretical model and a need for further research into zoos both in Serbia, and abroad...",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
title = "Zoološki vrtovi u Srbiji u antropološkoj perspektivi"
}
Žakula, S. B. (2017). Zoološki vrtovi u Srbiji u antropološkoj perspektivi.

Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
Žakula SB. Zoološki vrtovi u Srbiji u antropološkoj perspektivi. 2017;.
Žakula Sonja B., "Zoološki vrtovi u Srbiji u antropološkoj perspektivi" (2017)

Међународна летња школа и конференција “Keep it simple, make it fast!” Crossing borders of underground music scenes

Жакула, Соња

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Жакула, Соња
PY  - 2015
AB  - KISMIF 2015 конференција је била изузетан догађај, који
прети да постане кључно место окупљања истраживача популарне музике у
друштвеним наукама и хуманистичким дисциплинама на глобалном нивоу.
Присна и фестивалска атмосфера је, сем што је рушила баријере међу андерграунд музичким сценама широм света, успела и да, ако не поруши, а оно
бар начне баријере између академског света и живљеног искуства актера
андерграунд музичких сцена. Сјајни панели, предавања и дискусије, као и
неформалне расправе и умрежавање научника који су пратили догађај, на
потписницу ових редова су оставили јак утисак. Ентузијазам са којим су
организатори и учесници приступили задатку је завидан, али и заразан, а питања
која су покренута и дискусије које су отворене одзвањаће, сигурна сам, још дуго у
студијама популарне музике.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Међународна летња школа и конференција “Keep it simple, make it fast!” Crossing borders of underground music scenes
SP  - 651
EP  - 655
VL  - 63
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Жакула, Соња",
year = "2015",
abstract = "KISMIF 2015 конференција је била изузетан догађај, који
прети да постане кључно место окупљања истраживача популарне музике у
друштвеним наукама и хуманистичким дисциплинама на глобалном нивоу.
Присна и фестивалска атмосфера је, сем што је рушила баријере међу андерграунд музичким сценама широм света, успела и да, ако не поруши, а оно
бар начне баријере између академског света и живљеног искуства актера
андерграунд музичких сцена. Сјајни панели, предавања и дискусије, као и
неформалне расправе и умрежавање научника који су пратили догађај, на
потписницу ових редова су оставили јак утисак. Ентузијазам са којим су
организатори и учесници приступили задатку је завидан, али и заразан, а питања
која су покренута и дискусије које су отворене одзвањаће, сигурна сам, још дуго у
студијама популарне музике.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Међународна летња школа и конференција “Keep it simple, make it fast!” Crossing borders of underground music scenes",
pages = "651-655",
volume = "63",
number = "3"
}
Жакула, С. (2015). Међународна летња школа и конференција “Keep it simple, make it fast!” Crossing borders of underground music scenes.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(3), 651-655.
Жакула С. Међународна летња школа и конференција “Keep it simple, make it fast!” Crossing borders of underground music scenes. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):651-655.
Жакула Соња, "Међународна летња школа и конференција “Keep it simple, make it fast!” Crossing borders of underground music scenes" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):651-655

Животињско тело, насиље и морална паника: случај керуше Миле

Жакула, Соња

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Жакула, Соња
PY  - 2014
AB  - у овом раду ћу се потрудити да покажем како
се у српској јавности, у контексту случаја керуше
Миле, концептуализује насиље над животињама
и да укажем на то како фолклорне класификације
живих бића – попут дистинкције између животиња
и меса (цф. Муллин 1999) – утичу на разумевање
и концептуализацију насиља као феномена. Друго,
потрудићу се да откријем који су то елементи овог
догађаја изазвали панику у српској јавности, а који
су, заправо, инхибирали развој квалитетне јавне
расправе о проблему животињске патње. у том
смислу, циљ овог рада је двојак – с једне стране,
да укаже на то зашто је у српској јавности изостала
конструктивна јавна расправа о систематском и
системском насиљу над другим животињама, и, с
друге стране, да укаже на оне елементе случаја
керуше Миле који су довели до настанка моралне
панике у друштву.
AB  - In April of 2010 Serbia was rocked by the news that a
dog whose paws had been cut off was found in the Medakovic
neighborhood of Belgrade. Miraculously, the dog was still
alive, but in bad condition. The news media named the dog
Mila (which, aside from being a Serbian female name, can
also mean “dear one” or “gentle one”) and the Serbian public
followed the story of Mila’s plight and subsequent recovery
with great interest and much comment, so much so that the
event became a trigger for a moral panic of sorts.
In this paper I have attempted to point out how the
Serbian public, with reference to the case of Mila the dog,
conceptualizes violence against animals, as well as to point out
that folk classifications of living creatures – such as the one which distinguishes animals
from meat (see Mullin 1999) – influence the understanding and conceptualization of
violence as a phenomenon. Secondly, I have attempted to uncover which elements
of the event in question caused a moral panic in Serbia, and which had inhibited the
development of a serious public discussion of the issue of animal suffering. In that
sense, the object of this paper is twofold – on the one hand it aims to point out why a
discussion of the systematic and systemic violence against animals did not occur, and
on the other, it serves to point out those elements of the event which caused the panic.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Животињско тело, насиље и морална паника: случај керуше Миле
T1  - The Animal Body, Violence and Moral Panic: the Case of Mila the Dog
SP  - 163
EP  - 179
VL  - 62
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1401163Z
ER  - 
@article{
author = "Жакула, Соња",
year = "2014",
abstract = "у овом раду ћу се потрудити да покажем како
се у српској јавности, у контексту случаја керуше
Миле, концептуализује насиље над животињама
и да укажем на то како фолклорне класификације
живих бића – попут дистинкције између животиња
и меса (цф. Муллин 1999) – утичу на разумевање
и концептуализацију насиља као феномена. Друго,
потрудићу се да откријем који су то елементи овог
догађаја изазвали панику у српској јавности, а који
су, заправо, инхибирали развој квалитетне јавне
расправе о проблему животињске патње. у том
смислу, циљ овог рада је двојак – с једне стране,
да укаже на то зашто је у српској јавности изостала
конструктивна јавна расправа о систематском и
системском насиљу над другим животињама, и, с
друге стране, да укаже на оне елементе случаја
керуше Миле који су довели до настанка моралне
панике у друштву., In April of 2010 Serbia was rocked by the news that a
dog whose paws had been cut off was found in the Medakovic
neighborhood of Belgrade. Miraculously, the dog was still
alive, but in bad condition. The news media named the dog
Mila (which, aside from being a Serbian female name, can
also mean “dear one” or “gentle one”) and the Serbian public
followed the story of Mila’s plight and subsequent recovery
with great interest and much comment, so much so that the
event became a trigger for a moral panic of sorts.
In this paper I have attempted to point out how the
Serbian public, with reference to the case of Mila the dog,
conceptualizes violence against animals, as well as to point out
that folk classifications of living creatures – such as the one which distinguishes animals
from meat (see Mullin 1999) – influence the understanding and conceptualization of
violence as a phenomenon. Secondly, I have attempted to uncover which elements
of the event in question caused a moral panic in Serbia, and which had inhibited the
development of a serious public discussion of the issue of animal suffering. In that
sense, the object of this paper is twofold – on the one hand it aims to point out why a
discussion of the systematic and systemic violence against animals did not occur, and
on the other, it serves to point out those elements of the event which caused the panic.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Животињско тело, насиље и морална паника: случај керуше Миле, The Animal Body, Violence and Moral Panic: the Case of Mila the Dog",
pages = "163-179",
volume = "62",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1401163Z"
}
Жакула, С. (2014). The Animal Body, Violence and Moral Panic: the Case of Mila the Dog.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(1), 163-179.
https://doi.org/10.2298/GEI1401163Z
Жакула С. The Animal Body, Violence and Moral Panic: the Case of Mila the Dog. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(1):163-179.
doi:10.2298/GEI1401163Z.
Жакула Соња, "The Animal Body, Violence and Moral Panic: the Case of Mila the Dog" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 1 (2014):163-179,
https://doi.org/10.2298/GEI1401163Z .
1

(Не) разумети Дарвина: еволуција и конструкција границе између људи и животиња

Žakula, Sonja

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - CHAP
AU  - Žakula, Sonja
PY  - 2013
AB  - У раду ће бити речи о фолклорним
интерпретацијама теорије еволуције путем природне
селекције, коју је формулисао Чарлс Дарвин, o начинима на
које те интерпретације рефлектују раније европске
концепције света које су до 18. века садржане у тзв. scala
naturae, и импликацијама које су такве интерпретације
имале по концептуализацију разлика између људи и
животиња и граница између њих.
AB  - The social sciences in general and
anthropology in particular have a long and
complicated relationship with Darwin’s theory of
evolution. The ways in which biological evolution
came to be understood from the 19th century onward
had direct implications on ways in which social
scientists, for their part, understood and explained
human cultures and societies. The topic of this
presentation will be, firstly, parallels between folk interpretations of evolution and
earlier notions about ‘the order of things’ which were based on Christian theology
and existed in European society prior to the Enlightenment. I will argue that it is
these very folk interpretations that, by becoming part of the discourse of social
scientists created, on the one hand dangerous ideas like attempts at “scientific”
legitimization of racism, and on the other a complete separation of natural and
social sciences. The basis of the flawed logic that went first into understanding the
process of biological evolution and then into applying Darwinism to human
societies was that evolution (even since Darwin's time) tended to be understood in
terms of chains and ladders, terms which implied value and moral judgment – in
short – in terms usually reserved for origin myths. Evolution had put human beings
squarely and undeniably in the realm of what was (up until then) “brute creation”,
and by doing so practically destroyed the ideological boundary between nature and
culture. By doing so it endowed people with a ‘brute’ rather than a ‘divine’ nature,
and hence it became important to construct a new kind of boundary between
humans and animals. This confusion between moral and natural order, the implicit
belief that nature is somehow endowed with intent and that evolution has a goal had
serious consequences for the social sciences. It is in the place where the
misunderstanding of biological evolution brought about the moral imperative to
invent a way by which human kind could be “scientifically” distanced from the
animal kingdom that the modern concept of culture was born. And what occurred
then was a subtle switch: the uncomfortable idea about the brute nature of mankind
was replaced by the story of the evolution of culture. The animals meanwhile
became the passive objects of natural histories. To paraphrase Barbara Noske
(1993), the social sciences became sciences of discontinuity between humans and
animals. This discontinuity however isn’t (nor was it ever) a static set of traits, and
the more we learn about ‘the animal kingdom’, the more the boundaries grow fuzzy
and unclear. If we were to factor in contemporary technological achievements – hybrids, animals grown with human genes and xenotransplantation (among other
things), boundaries, not just conceptual but biological, visceral are challenged.
These new situations and practices pose new questions to which social scientists
should supply answers. However, in order for these questions to be recognized as
valid in the first place, we must comprehend the ways in which and reasons why
such boundaries were set up in the first place. For this I believe it is imperative for
us to understand why we misunderstood Darwin.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives
T1  - (Не) разумети Дарвина: еволуција и конструкција границе између људи и животиња
T1  - (Mis)Understanding Darwin: Evolution and Cultural Conceptualization of the Human-Animal Boundary in Anthropological Perspective
SP  - 31
EP  - 50
ER  - 
@article{
author = "Žakula, Sonja",
year = "2013",
abstract = "У раду ће бити речи о фолклорним
интерпретацијама теорије еволуције путем природне
селекције, коју је формулисао Чарлс Дарвин, o начинима на
које те интерпретације рефлектују раније европске
концепције света које су до 18. века садржане у тзв. scala
naturae, и импликацијама које су такве интерпретације
имале по концептуализацију разлика између људи и
животиња и граница између њих., The social sciences in general and
anthropology in particular have a long and
complicated relationship with Darwin’s theory of
evolution. The ways in which biological evolution
came to be understood from the 19th century onward
had direct implications on ways in which social
scientists, for their part, understood and explained
human cultures and societies. The topic of this
presentation will be, firstly, parallels between folk interpretations of evolution and
earlier notions about ‘the order of things’ which were based on Christian theology
and existed in European society prior to the Enlightenment. I will argue that it is
these very folk interpretations that, by becoming part of the discourse of social
scientists created, on the one hand dangerous ideas like attempts at “scientific”
legitimization of racism, and on the other a complete separation of natural and
social sciences. The basis of the flawed logic that went first into understanding the
process of biological evolution and then into applying Darwinism to human
societies was that evolution (even since Darwin's time) tended to be understood in
terms of chains and ladders, terms which implied value and moral judgment – in
short – in terms usually reserved for origin myths. Evolution had put human beings
squarely and undeniably in the realm of what was (up until then) “brute creation”,
and by doing so practically destroyed the ideological boundary between nature and
culture. By doing so it endowed people with a ‘brute’ rather than a ‘divine’ nature,
and hence it became important to construct a new kind of boundary between
humans and animals. This confusion between moral and natural order, the implicit
belief that nature is somehow endowed with intent and that evolution has a goal had
serious consequences for the social sciences. It is in the place where the
misunderstanding of biological evolution brought about the moral imperative to
invent a way by which human kind could be “scientifically” distanced from the
animal kingdom that the modern concept of culture was born. And what occurred
then was a subtle switch: the uncomfortable idea about the brute nature of mankind
was replaced by the story of the evolution of culture. The animals meanwhile
became the passive objects of natural histories. To paraphrase Barbara Noske
(1993), the social sciences became sciences of discontinuity between humans and
animals. This discontinuity however isn’t (nor was it ever) a static set of traits, and
the more we learn about ‘the animal kingdom’, the more the boundaries grow fuzzy
and unclear. If we were to factor in contemporary technological achievements – hybrids, animals grown with human genes and xenotransplantation (among other
things), boundaries, not just conceptual but biological, visceral are challenged.
These new situations and practices pose new questions to which social scientists
should supply answers. However, in order for these questions to be recognized as
valid in the first place, we must comprehend the ways in which and reasons why
such boundaries were set up in the first place. For this I believe it is imperative for
us to understand why we misunderstood Darwin.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives",
title = "(Не) разумети Дарвина: еволуција и конструкција границе између људи и животиња, (Mis)Understanding Darwin: Evolution and Cultural Conceptualization of the Human-Animal Boundary in Anthropological Perspective",
pages = "31-50"
}
Žakula, S. (2013). (Mis)Understanding Darwin: Evolution and Cultural Conceptualization of the Human-Animal Boundary in Anthropological Perspective.
Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 31-50.
Žakula S. (Mis)Understanding Darwin: Evolution and Cultural Conceptualization of the Human-Animal Boundary in Anthropological Perspective. Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives. 2013;:31-50.
Žakula Sonja, "(Mis)Understanding Darwin: Evolution and Cultural Conceptualization of the Human-Animal Boundary in Anthropological Perspective" Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives (2013):31-50

Da li kiborzi sanjaju biomehaničke ovce? Telo i hiperrealnost

Žakula, Sonja

(Beograd : Institut za etnologiju i intropologiju, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Žakula, Sonja
PY  - 2012
AB  - U radu će biti reči o promenljivoj ulozi koju su ljudska tela imala kroz istoriju masovne upotrebe interneta. Posmatrajući savremena ljudska tela kao, zapravo, umnogome kiborška, postaviću tezu da su ova i ovakva tehnotela uticala na stvaranje, ali i bila direktna posledica promene u percepciji realnosti kod korisnika interneta generalno, i posebno korisnika socijalnih mreža. Dalje, pokušaću da pokažem kako je narušavanje i preispitivanje granica između stvarnog i virtuenlog, koje je nastalo kao posledica masovnog upliva tehnologije u sve društvene sfere, dovelo do stvaranja hiperrealnosti – realnosti koja simultano inkorporira i nadilazi i fizičku i virtuelnu stvarnost, i stvara nove okvire postojanja, prisustva i društvenosti.
AB  - The paper will focus on the ever-changing role which human bodies have played through the history of widespread Internet use. Viewing contemporary human bodies as, in fact, cyborg bodies, I will argue that it was these techno-bodies that influenced the creation, but were also the direct consequence of a significant shift in the perception of reality experienced by Internet users in general, and users of social networking websites in particular. Furthermore, I will try to demonstrate how the corrosion and questioning of the borders between the real and the virtual, which emerged as a consequence of the mass influx of technology into all levels of society, brought about the creation of hyperreality – a reality which simultaneously incorporates and moves beyond physical as well as virtual reality, and creates new frameworks of existence, presence and sociability.
PB  - Beograd : Institut za etnologiju i intropologiju
T2  - Antropologija
T1  - Da li kiborzi sanjaju biomehaničke ovce? Telo i hiperrealnost
T1  - Do cyborgs dream of biomechanical sheep? The body and hyperreality
SP  - 43
EP  - 61
IS  - 12
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Žakula, Sonja",
year = "2012",
abstract = "U radu će biti reči o promenljivoj ulozi koju su ljudska tela imala kroz istoriju masovne upotrebe interneta. Posmatrajući savremena ljudska tela kao, zapravo, umnogome kiborška, postaviću tezu da su ova i ovakva tehnotela uticala na stvaranje, ali i bila direktna posledica promene u percepciji realnosti kod korisnika interneta generalno, i posebno korisnika socijalnih mreža. Dalje, pokušaću da pokažem kako je narušavanje i preispitivanje granica između stvarnog i virtuenlog, koje je nastalo kao posledica masovnog upliva tehnologije u sve društvene sfere, dovelo do stvaranja hiperrealnosti – realnosti koja simultano inkorporira i nadilazi i fizičku i virtuelnu stvarnost, i stvara nove okvire postojanja, prisustva i društvenosti., The paper will focus on the ever-changing role which human bodies have played through the history of widespread Internet use. Viewing contemporary human bodies as, in fact, cyborg bodies, I will argue that it was these techno-bodies that influenced the creation, but were also the direct consequence of a significant shift in the perception of reality experienced by Internet users in general, and users of social networking websites in particular. Furthermore, I will try to demonstrate how the corrosion and questioning of the borders between the real and the virtual, which emerged as a consequence of the mass influx of technology into all levels of society, brought about the creation of hyperreality – a reality which simultaneously incorporates and moves beyond physical as well as virtual reality, and creates new frameworks of existence, presence and sociability.",
publisher = "Beograd : Institut za etnologiju i intropologiju",
journal = "Antropologija",
title = "Da li kiborzi sanjaju biomehaničke ovce? Telo i hiperrealnost, Do cyborgs dream of biomechanical sheep? The body and hyperreality",
pages = "43-61",
number = "12, 2"
}
Žakula, S. (2012). Do cyborgs dream of biomechanical sheep? The body and hyperreality.
Antropologija
Beograd : Institut za etnologiju i intropologiju.(2), 43-61.
Žakula S. Do cyborgs dream of biomechanical sheep? The body and hyperreality. Antropologija. 2012;(2):43-61.
Žakula Sonja, "Do cyborgs dream of biomechanical sheep? The body and hyperreality" Antropologija, no. 2 (2012):43-61

Употреба појма „култура“ у студијама савремене српске културне политике

Жакула, Соња

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Жакула, Соња
PY  - 2011
AB  - Научна монографија Држава и
култура: студије савремене културне
политике, др Весне Ђукић, редовне
професорке Факултета драмских умет-
ности Универзитета уметности у Беог-
раду, настала је у оквиру научноистраживачког пројекта „Функција
уметности и медија у европским интеграцијама: Србија 2000 – 2010“. У најкраћим цртама, ова монографија представља прегледну студију
теорија, објављених научних радова и
истраживања из области културних
политика.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Употреба појма „култура“ у студијама савремене српске културне политике
SP  - 257
EP  - 260
VL  - 59
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Жакула, Соња",
year = "2011",
abstract = "Научна монографија Држава и
култура: студије савремене културне
политике, др Весне Ђукић, редовне
професорке Факултета драмских умет-
ности Универзитета уметности у Беог-
раду, настала је у оквиру научноистраживачког пројекта „Функција
уметности и медија у европским интеграцијама: Србија 2000 – 2010“. У најкраћим цртама, ова монографија представља прегледну студију
теорија, објављених научних радова и
истраживања из области културних
политика.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Употреба појма „култура“ у студијама савремене српске културне политике",
pages = "257-260",
volume = "59",
number = "2"
}
Жакула, С. (2011). Употреба појма „култура“ у студијама савремене српске културне политике.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(2), 257-260.
Жакула С. Употреба појма „култура“ у студијама савремене српске културне политике. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(2):257-260.
Жакула Соња, "Употреба појма „култура“ у студијама савремене српске културне политике" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 2 (2011):257-260