Радојичић, Драгана

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-8952-4905
  • Радојичић, Драгана (18)
  • Radojičić, Dragana (8)
  • Радойичич, Драгана (2)

Author's Bibliography

Aрхив и антропологија сећања

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2020
AB  - Много деценија уназад истраживала сам архивску грађу у Архиву Херцег Новог на основу које, као резултат су настале моје монографије и бројни  научни радови. Овога пута одлучила сам се да се поново вратим у Архив Херцег Новог и да одаберм за ову књигу око 50 документа „dota“ прћија – миразa, те их представим изворно и у интегралном облику – преведене. Поред наведеног у књизи је наглашен значај архивске грађе за антропологију као научну дисциплину, посебно у сфери културног наслеђа. Покушала сам да пружим подстрек за примену архивских извора у антропологији и истакнем значај ових истраживања за посматрање друштвених и културних околности у једној средини. На примерима из херцегновског краја, као само једном сегменту културног богатства, лако се уверити у значај оваквих и на овим темељима заснованих истраживања за хуманистику шире посматрано.
AB  - I have researched the records from the Archives of Herceg Novi for many decades, on the basis of which and as a result, many of my monographs and numerous scientific papers have been written. This time, I have decided to return to the Archives of Herceg Novi and to, for the purpose of writing this book, choose 50 “dowry” documents, and present them both as original documents and translated. In addition to the above, the book emphasizes the importance of archival records for anthropology as a scientific discipline, especially in the sphere of cultural heritage. I have tried to encourage the application of archival sources in anthropology and to highlight the significance of this research for the observation of social and cultural circumstances in an environment. Based on examples from the Herceg Novi region, as only one segment of cultural wealth, it becomes easy to be convinced of the importance of such research for humanities in a broader sense.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Aрхив и антропологија сећања
T1  - Archive and the anthropology of memories
SP  - 1
EP  - 241
ER  - 
@book{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "Много деценија уназад истраживала сам архивску грађу у Архиву Херцег Новог на основу које, као резултат су настале моје монографије и бројни  научни радови. Овога пута одлучила сам се да се поново вратим у Архив Херцег Новог и да одаберм за ову књигу око 50 документа „dota“ прћија – миразa, те их представим изворно и у интегралном облику – преведене. Поред наведеног у књизи је наглашен значај архивске грађе за антропологију као научну дисциплину, посебно у сфери културног наслеђа. Покушала сам да пружим подстрек за примену архивских извора у антропологији и истакнем значај ових истраживања за посматрање друштвених и културних околности у једној средини. На примерима из херцегновског краја, као само једном сегменту културног богатства, лако се уверити у значај оваквих и на овим темељима заснованих истраживања за хуманистику шире посматрано., I have researched the records from the Archives of Herceg Novi for many decades, on the basis of which and as a result, many of my monographs and numerous scientific papers have been written. This time, I have decided to return to the Archives of Herceg Novi and to, for the purpose of writing this book, choose 50 “dowry” documents, and present them both as original documents and translated. In addition to the above, the book emphasizes the importance of archival records for anthropology as a scientific discipline, especially in the sphere of cultural heritage. I have tried to encourage the application of archival sources in anthropology and to highlight the significance of this research for the observation of social and cultural circumstances in an environment. Based on examples from the Herceg Novi region, as only one segment of cultural wealth, it becomes easy to be convinced of the importance of such research for humanities in a broader sense.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Aрхив и антропологија сећања, Archive and the anthropology of memories",
pages = "1-241"
}
Радојичић, Д. (2020). Archive and the anthropology of memories.

Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-241.
Радојичић Д. Archive and the anthropology of memories. 2020;:1-241.
Радојичић Драгана, "Archive and the anthropology of memories" (2020):1-241

Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године]

Поповић, Зоран В.; Радојичић, Драгана; Антонић, Драгомир; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Поповић, Зоран В.
AU  - Радојичић, Драгана
AU  - Антонић, Драгомир
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
AB  - Књига о пиринчу / Зоран В. Поповић, Оливера Поповић. – Београд : Службени гласник, 2019.
Говорили: академик Зоран В. Поповић, проф. др Драгана Радојичић Драгомир Антонић.
У Београду, уторак 24. децембар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године]
SP  - 335
EP  - 350
VL  - 8
IS  - 8
ER  - 
@book{
author = "Поповић, Зоран В. and Радојичић, Драгана and Антонић, Драгомир and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Књига о пиринчу / Зоран В. Поповић, Оливера Поповић. – Београд : Службени гласник, 2019.
Говорили: академик Зоран В. Поповић, проф. др Драгана Радојичић Драгомир Антонић.
У Београду, уторак 24. децембар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године]",
pages = "335-350",
volume = "8",
number = "8"
}
Поповић, З. В., Радојичић, Д., Антонић, Д.,& Вуксановић, М. (2020). Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 335-350.
Поповић ЗВ, Радојичић Д, Антонић Д, Вуксановић М. Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):335-350.
Поповић Зоран В., Радојичић Драгана, Антонић Драгомир, Вуксановић Миро, "Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):335-350

Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел

Гавриловић, Љиљана; Радојичић, Драгана

(Петровац на Мору : Друштво за културни развој „Бауо“, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Љиљана
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2019
AB  - Унутар комплекса нематеријалног културног наслеђа
(НКН) Црне Горе наслеђе Паштровића за сада није превише видљиво.
На националној листи нематеријалних културних добара Црне Горе нема ниједног елемента из Паштровића, док се на Попису евидентираних елемената НКН (2012) налази 13 елемената из Паштровића и Будве: че- тири култа, три традиционална јела, две традиционалне манифестације, по једно усмено предање и традиционална вештина и два обичаја од којих за један (банкада) није специфицирано у коју категорију обичаја спада. Како током скоро деценију од ступања на снагу Закона о заштити културних добара ниједан елемент из Паштровића није уписан на националну листу културних добара, а Попис није прошириван од 2012. године, рекло би се да идеја заштите нематеријалног културног наслеђа у Паштровићима није схваћена као значајан фактор интеграције ло- калне заједнице, нити промовисана као начин препознавања локалне заједнице унутар шаролике (традицијске) културне сцене Црне Горе, те је богатство традиције Паштровића остало невидљиво. То је, с једне стране, последица приступа НКН одозго–надоле (top–down), јер се од самог почетка примене Конвенције о заштити нематеријалног културног
наслеђа (2003–2009) процес дефинисања НКН кретао од Министарства културе и Управе за заштиту културних добара према локалним заједни- цама. Ако би се у случају паштровског наслеђа применио принцип који је предвиђен Конвенцијом и UNESCO упутствима за њену примену, а који подразумева обрнути (bottom–up) приступ, локална заједница би сама требало да препозна елементе који су важни за њену самоиденти-
фикацију и да инсистира на укључивању тих елемената у Попис и националну листу културних добара. Да би то могло да се оствари неопходно је промовисање концепта НКН унутар локалне заједнице да би се оно у заједници препознало као културни, економски и социјални ресурс, као и континуирано представљање потенцијалних елемената и унутар и ван локалне заједнице (интернет, друштвене мреже, промоције, радионице
итд.). На тај начин би сама локална заједница, самосталним избором и промоцијом елемената, активно градила своју слику и према унутра и према споља, чиме би у пракси било примењено не само слово већ и дух идеје о заштити НКН. У раду ће на примерима бити показано како је могуће применити bottom–up модел на избор, обраду и промоцију
елемената НКН, као и како он утиче на одрживост очувања, односно даљи живот елемената и унутар и ван заједнице.
AB  - Within the complex of intangible cultural heritage (ICH) of Montenegro, heritage of Paštrovići, at the present, is not very visible. On the national Intangible Cultural Property list of Montenegro there is not one single Paštrovići element. At the same time, on the Inventory of the recorded elements ICH (2012) there are thirteen elements from Paštrovići and Budva: four cults, three traditional dishes, two traditional manifestations, one oral tradition, one traditional skill and two customs from which one of them (bankada) is not sorted in a specific category. Considering that during almost a decade since the Law on protection of cultural properties came into force, not one single element from Paštrovići was enrolled on the National list of cultural properties,
and Inventory wasn’t extended since 2012, one could say that the idea of protection of the intangible cultural heritage in Paštrovići is not taken as a significant factor of integration of local community, neither was promoted as a way of recognition of the local community within the colorful (traditional) Montenegro cultural scene, hence the rich Paštrovići tradition remained invisible. From one side, that is a consequence of the top–down approach of the ICH, because from the very beginning of the enforcement of the Convention about protection of intangible cultural heritage (2003 – 2009) the process of defining of the ICH was moving from Ministry of Culture and Administration for Protection of Cultural Properties, towards local communities. If, in the case of heritage of Paštrovići, a principle provided by the Convention and UNESCO directions for its application could be applied, what implies the reverse bottom–up approach, local community should independently recognize the elements that are important for its self-identification and to insist on the inclusion of those elements in the Inventory and national Intangible Cultural Property list. In order to achieve such thing, it is necessary to promote the
concept of the ICH within the local community so that it would be recognized as the cultural, economical and social resource in the community, as well as the continuous presentation of the potential elements both from the inside and outside of the local community (Internet, social networks, promotions, workshops etc.). In such manner, the very local community, with independent choices and promotions of the elements, actively built its own image both inside and outside, what would lead to the application in the praxis, not only the prescript but the spirit of the idea of the ICH protection. Paper will demonstrate, on the examples, that it is possible to apply bottom–up model on the selection, processing and promotion of the ICH elements, as well as how it impacts the sustainability of the preservation and further life of the elements from within and outside of the community.
PB  - Петровац на Мору : Друштво за културни развој „Бауо“
PB  - Будва : Јавна установа Музеји и галерије Будве
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019
T1  - Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел
T1  - Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model
SP  - 95
EP  - 110
ER  - 
@article{
author = "Гавриловић, Љиљана and Радојичић, Драгана",
year = "2019",
abstract = "Унутар комплекса нематеријалног културног наслеђа
(НКН) Црне Горе наслеђе Паштровића за сада није превише видљиво.
На националној листи нематеријалних културних добара Црне Горе нема ниједног елемента из Паштровића, док се на Попису евидентираних елемената НКН (2012) налази 13 елемената из Паштровића и Будве: че- тири култа, три традиционална јела, две традиционалне манифестације, по једно усмено предање и традиционална вештина и два обичаја од којих за један (банкада) није специфицирано у коју категорију обичаја спада. Како током скоро деценију од ступања на снагу Закона о заштити културних добара ниједан елемент из Паштровића није уписан на националну листу културних добара, а Попис није прошириван од 2012. године, рекло би се да идеја заштите нематеријалног културног наслеђа у Паштровићима није схваћена као значајан фактор интеграције ло- калне заједнице, нити промовисана као начин препознавања локалне заједнице унутар шаролике (традицијске) културне сцене Црне Горе, те је богатство традиције Паштровића остало невидљиво. То је, с једне стране, последица приступа НКН одозго–надоле (top–down), јер се од самог почетка примене Конвенције о заштити нематеријалног културног
наслеђа (2003–2009) процес дефинисања НКН кретао од Министарства културе и Управе за заштиту културних добара према локалним заједни- цама. Ако би се у случају паштровског наслеђа применио принцип који је предвиђен Конвенцијом и UNESCO упутствима за њену примену, а који подразумева обрнути (bottom–up) приступ, локална заједница би сама требало да препозна елементе који су важни за њену самоиденти-
фикацију и да инсистира на укључивању тих елемената у Попис и националну листу културних добара. Да би то могло да се оствари неопходно је промовисање концепта НКН унутар локалне заједнице да би се оно у заједници препознало као културни, економски и социјални ресурс, као и континуирано представљање потенцијалних елемената и унутар и ван локалне заједнице (интернет, друштвене мреже, промоције, радионице
итд.). На тај начин би сама локална заједница, самосталним избором и промоцијом елемената, активно градила своју слику и према унутра и према споља, чиме би у пракси било примењено не само слово већ и дух идеје о заштити НКН. У раду ће на примерима бити показано како је могуће применити bottom–up модел на избор, обраду и промоцију
елемената НКН, као и како он утиче на одрживост очувања, односно даљи живот елемената и унутар и ван заједнице., Within the complex of intangible cultural heritage (ICH) of Montenegro, heritage of Paštrovići, at the present, is not very visible. On the national Intangible Cultural Property list of Montenegro there is not one single Paštrovići element. At the same time, on the Inventory of the recorded elements ICH (2012) there are thirteen elements from Paštrovići and Budva: four cults, three traditional dishes, two traditional manifestations, one oral tradition, one traditional skill and two customs from which one of them (bankada) is not sorted in a specific category. Considering that during almost a decade since the Law on protection of cultural properties came into force, not one single element from Paštrovići was enrolled on the National list of cultural properties,
and Inventory wasn’t extended since 2012, one could say that the idea of protection of the intangible cultural heritage in Paštrovići is not taken as a significant factor of integration of local community, neither was promoted as a way of recognition of the local community within the colorful (traditional) Montenegro cultural scene, hence the rich Paštrovići tradition remained invisible. From one side, that is a consequence of the top–down approach of the ICH, because from the very beginning of the enforcement of the Convention about protection of intangible cultural heritage (2003 – 2009) the process of defining of the ICH was moving from Ministry of Culture and Administration for Protection of Cultural Properties, towards local communities. If, in the case of heritage of Paštrovići, a principle provided by the Convention and UNESCO directions for its application could be applied, what implies the reverse bottom–up approach, local community should independently recognize the elements that are important for its self-identification and to insist on the inclusion of those elements in the Inventory and national Intangible Cultural Property list. In order to achieve such thing, it is necessary to promote the
concept of the ICH within the local community so that it would be recognized as the cultural, economical and social resource in the community, as well as the continuous presentation of the potential elements both from the inside and outside of the local community (Internet, social networks, promotions, workshops etc.). In such manner, the very local community, with independent choices and promotions of the elements, actively built its own image both inside and outside, what would lead to the application in the praxis, not only the prescript but the spirit of the idea of the ICH protection. Paper will demonstrate, on the examples, that it is possible to apply bottom–up model on the selection, processing and promotion of the ICH elements, as well as how it impacts the sustainability of the preservation and further life of the elements from within and outside of the community.",
publisher = "Петровац на Мору : Друштво за културни развој „Бауо“, Будва : Јавна установа Музеји и галерије Будве, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019",
title = "Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел, Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model",
pages = "95-110"
}
Гавриловић, Љ.,& Радојичић, Д. (2019). Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model.
Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019
Београд : Етнографски институт САНУ., 95-110.
Гавриловић Љ, Радојичић Д. Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model. Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019. 2019;:95-110.
Гавриловић Љиљана, Радојичић Драгана, "Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model" Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019 (2019):95-110

Čí je to jídlo? Migrace a kulinární kultura ve 21. století

Radojičić, Dragana

(Strážnice, ČR : Národní ústav lidové kultury / Strážnice, Czech Republic : National Institute of Folk Culture, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2019
AB  - Our planet has become an unsafe place where many upsetting incidents such as natural and ecological disasters as well as
social, national, ideological and religious tensions and conflicts occur. Migrations, being seen as a link in the chain and through
the relation of cause and effect, symbolize a consequential challenge of the development of society. Majority of migration paths
were driven by the need of finding better food conditions. Food has gained the status of a world traveler. It comes in the variety of
shapes, from seeds to cooked meals, and defines our identity on different levels. Food classifies not only different social identities
such as national, local, class and religious but our own personal identity which includes our personal attitude and taste. In the
same way that eating habits are at the same time a signal of differences and a means of connection they are also a guardian of
the past and the area of creativity and innovation. The issues that the modern era of globalization, technocracy, economic crisis,
internet and easy access to information that do not necessarily imply knowledge, pose to the mankind are also reflected in the
way we treat food. The question `Whose dish is this?` has become quite common. Various recipes and national dishes serve as
a communicative expression of culture and eating out, away from your family and surroundings, has the social function of bringing
people closer. The smells and flavors we carry from the childhood are a part of our cultural identity where cooking and diet can
be a way of expressing personal identity and a form of creative expression. It is well known today that food is one of the most
important external factors influencing our health and the life expectancy. We need healthy environment in order to produce healthy
food and this is something we lack today. Future cannot be predicted but the tendencies and movements that have been noticed
can be a good indicator.
PB  - Strážnice, ČR : Národní ústav lidové kultury / Strážnice, Czech Republic : National Institute of Folk Culture
T2  - Národopisná revue / Journal of Ethnology
T1  - Čí je to jídlo? Migrace a kulinární kultura ve 21. století
T1  - Whose Dish Is This? Migrations and Food Culture in the 21st century
SP  - 191
EP  - 200
VL  - 3
ER  - 
@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2019",
abstract = "Our planet has become an unsafe place where many upsetting incidents such as natural and ecological disasters as well as
social, national, ideological and religious tensions and conflicts occur. Migrations, being seen as a link in the chain and through
the relation of cause and effect, symbolize a consequential challenge of the development of society. Majority of migration paths
were driven by the need of finding better food conditions. Food has gained the status of a world traveler. It comes in the variety of
shapes, from seeds to cooked meals, and defines our identity on different levels. Food classifies not only different social identities
such as national, local, class and religious but our own personal identity which includes our personal attitude and taste. In the
same way that eating habits are at the same time a signal of differences and a means of connection they are also a guardian of
the past and the area of creativity and innovation. The issues that the modern era of globalization, technocracy, economic crisis,
internet and easy access to information that do not necessarily imply knowledge, pose to the mankind are also reflected in the
way we treat food. The question `Whose dish is this?` has become quite common. Various recipes and national dishes serve as
a communicative expression of culture and eating out, away from your family and surroundings, has the social function of bringing
people closer. The smells and flavors we carry from the childhood are a part of our cultural identity where cooking and diet can
be a way of expressing personal identity and a form of creative expression. It is well known today that food is one of the most
important external factors influencing our health and the life expectancy. We need healthy environment in order to produce healthy
food and this is something we lack today. Future cannot be predicted but the tendencies and movements that have been noticed
can be a good indicator.",
publisher = "Strážnice, ČR : Národní ústav lidové kultury / Strážnice, Czech Republic : National Institute of Folk Culture",
journal = "Národopisná revue / Journal of Ethnology",
title = "Čí je to jídlo? Migrace a kulinární kultura ve 21. století, Whose Dish Is This? Migrations and Food Culture in the 21st century",
pages = "191-200",
volume = "3"
}
Radojičić, D. (2019). Whose Dish Is This? Migrations and Food Culture in the 21st century.
Národopisná revue / Journal of Ethnology
Strážnice, ČR : Národní ústav lidové kultury / Strážnice, Czech Republic : National Institute of Folk Culture., 3, 191-200.
Radojičić D. Whose Dish Is This? Migrations and Food Culture in the 21st century. Národopisná revue / Journal of Ethnology. 2019;3:191-200.
Radojičić Dragana, "Whose Dish Is This? Migrations and Food Culture in the 21st century" Národopisná revue / Journal of Ethnology, 3 (2019):191-200

Etnografija, etnologija u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine

Radojičić, Dragana

(Praha : Česká národopisná společnost, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2019
AB  - This paper discusses scientific history of ethnography and ethnology as disciplines,
and their most significant bearers who established numerous institutions and
new research perspectives in the Kingdom of Serbs, Croatans and Slovenians and later
in the Kingdom of Yugoslavia between the world wars. The discussed events reflect
the then scientific policy in ethnography and ethnology in Yugoslavia between
1918 and 1941.
PB  - Praha : Česká národopisná společnost
T2  - Národopisný věstník / Bulletin d’ethnologie
T1  - Etnografija, etnologija u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine
T1  - Ethnography and Ethnology in Yugoslavia between 1918 and 1941
SP  - 83
EP  - 98
VL  - 36
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2019",
abstract = "This paper discusses scientific history of ethnography and ethnology as disciplines,
and their most significant bearers who established numerous institutions and
new research perspectives in the Kingdom of Serbs, Croatans and Slovenians and later
in the Kingdom of Yugoslavia between the world wars. The discussed events reflect
the then scientific policy in ethnography and ethnology in Yugoslavia between
1918 and 1941.",
publisher = "Praha : Česká národopisná společnost",
journal = "Národopisný věstník / Bulletin d’ethnologie",
title = "Etnografija, etnologija u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine, Ethnography and Ethnology in Yugoslavia between 1918 and 1941",
pages = "83-98",
volume = "36",
number = "1"
}
Radojičić, D. (2019). Ethnography and Ethnology in Yugoslavia between 1918 and 1941.
Národopisný věstník / Bulletin d’ethnologie
Praha : Česká národopisná společnost., 36(1), 83-98.
Radojičić D. Ethnography and Ethnology in Yugoslavia between 1918 and 1941. Národopisný věstník / Bulletin d’ethnologie. 2019;36(1):83-98.
Radojičić Dragana, "Ethnography and Ethnology in Yugoslavia between 1918 and 1941" Národopisný věstník / Bulletin d’ethnologie, 36, no. 1 (2019):83-98

In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)

Радојичић, Драгана; Башић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2018
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)
SP  - 697
EP  - 700
VL  - 66
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана and Башић, Ивана",
year = "2018",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)",
pages = "697-700",
volume = "66",
number = "3"
}
Радојичић, Д.,& Башић, И. (2018). In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018).
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 697-700.
Радојичић Д, Башић И. In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018). Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):697-700.
Радојичић Драгана, Башић Ивана, "In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):697-700

Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом"

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2018
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом"
SP  - 687
EP  - 689
VL  - 66
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2018",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом"",
pages = "687-689",
volume = "66",
number = "3"
}
Радојичић, Д. (2018). Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом".
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 687-689.
Радојичић Д. Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом". Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):687-689.
Радојичић Драгана, "Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом"" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):687-689

Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2017
AB  - Архивска теренска грађа из Призрена у склопу збирке Етнографског института САНУ, која датира око 60 година уназад, деценијама се налазила у расутом стању и необрађена, те је стога истраживачима била недоступна. Стога је учињен напор да се ова грађа не само среди и обради, већ и да се дигитализује и на тај начин олакша њено коришћење.Овај подухват посебно је важан када се има у виду да данас у Призрену нема српских породица. При
 зренска грађа, која је несумњиво од непроцењивог научног, културног и друштвеног значаја, зато добија још једну вредност – вредност чувања сећања на некадашњи заједнички живот различитих нација и етничких група на простору Призрена.
PB  - Београд :  Етнографски институт САНУ
T2  - Призори, звуци и речи заборављеног Призрена
T1  - Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ
SP  - 6
EP  - 7
ER  - 
@book{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "Архивска теренска грађа из Призрена у склопу збирке Етнографског института САНУ, која датира око 60 година уназад, деценијама се налазила у расутом стању и необрађена, те је стога истраживачима била недоступна. Стога је учињен напор да се ова грађа не само среди и обради, већ и да се дигитализује и на тај начин олакша њено коришћење.Овај подухват посебно је важан када се има у виду да данас у Призрену нема српских породица. При
 зренска грађа, која је несумњиво од непроцењивог научног, културног и друштвеног значаја, зато добија још једну вредност – вредност чувања сећања на некадашњи заједнички живот различитих нација и етничких група на простору Призрена.",
publisher = "Београд :  Етнографски институт САНУ",
journal = "Призори, звуци и речи заборављеног Призрена",
title = "Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ",
pages = "6-7"
}
Радојичић, Д. (2017). Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ.
Призори, звуци и речи заборављеног Призрена
Београд :  Етнографски институт САНУ., 6-7.
Радојичић Д. Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ. Призори, звуци и речи заборављеног Призрена. 2017;:6-7.
Радојичић Драгана, "Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ" Призори, звуци и речи заборављеног Призрена (2017):6-7

Питание как символ ускорения

Радойичич, Драгана

(Москва : РАН, Институт этнологии и антропологии им. Н.Н. Миклухо-Маклая, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Радойичич, Драгана
PY  - 2016
AB  - В данной работе рассматривается культура питания через призму современной жизни москвичей и ее отражение у мигрантов из России в Черногории. Культура питания прошла длительный путь, постепенно отделяющий ее от природного инстинкта и превращающий в явление, демонстрирующее степень очеловеченности, с тем чтобы впоследствии, в современную эпоху процесс «насыщения желудка» превратился в автоматизированное действие, которое следует совершить как можно быстрее, дешевле и при возможно меньших затратах энергии. Явление «глобальной кухни» представляет особый интерес для этнолого-антропологических исследований современных форм быта крупных городов, особенно Москвы, где пища стала символом ускорения (едим на скорую руку, потому что у нас нет времени), символом демократизации (у нас равные права), символом разрушенной семьи (дети все чаще кушают фастфуд вместо маминой стряпни). При этом не следует игнорировать и другую сторону воздействия быстрого питания: в социальном плане оно вновь довольно резко подчеркнуло разницу между бедными и богатыми, в то время как в другом аспекте, аспекте здоровья, привело к настоящей эпидемии ожирения. Пища приобрела статус истинного кругосветного путешественника в разнообразных своих формах, и таким образом тема питания становится вопросом отношения к себе и к миру, а не только проблемой хлеба насущного.
AB  - In this paper, we consider the food culture through the prism of modern culture of Muscovites
and its reflection in the Russian migrants life in Montenegro. Food culture went a long way,
gradually separating it from the natural instinct and turns into a phenomenon peculiar to
a human, so that, subsequently, in the modern era the process of “stomach saturation” has
turned into an automated action that should make as soon as possible, cheaper and possibly
less energy. The phenomenon of “global kitchen “ is of particular interest to the ethnological
and anthropological studies of the contemporary forms of life of large cities, especially in
Moscow, where the food was the acceleration symbol (eat in a hurry, because we do not have
the time), the democratization of character (we have the same rights), and a symbol of broken
families (children are more likely to eat fast food instead of my mother’s cooking). One should
not ignore the other side effects of fast food: in social terms, it is again quite sharply emphasized
the difference between the rich and the poor, while in another aspect, the aspect of health, led to
this epidemic of obesity. Food acquired the status of a true circumnavigation of the traveller in a
variety of its forms, and thus supply the theme becomes a matter of attitude to himself and to the
world, not just the problem of sustenance.
PB  - Москва : РАН, Институт этнологии и антропологии им. Н.Н. Миклухо-Маклая
T2  - Вестник антропологии / Herald of Anthropology
T1  - Питание как символ ускорения
T1  - Food as a symbol of acceleration
SP  - 165
EP  - 174
VL  - 36
IS  - 4
ER  - 
@article{
author = "Радойичич, Драгана",
year = "2016",
abstract = "В данной работе рассматривается культура питания через призму современной жизни москвичей и ее отражение у мигрантов из России в Черногории. Культура питания прошла длительный путь, постепенно отделяющий ее от природного инстинкта и превращающий в явление, демонстрирующее степень очеловеченности, с тем чтобы впоследствии, в современную эпоху процесс «насыщения желудка» превратился в автоматизированное действие, которое следует совершить как можно быстрее, дешевле и при возможно меньших затратах энергии. Явление «глобальной кухни» представляет особый интерес для этнолого-антропологических исследований современных форм быта крупных городов, особенно Москвы, где пища стала символом ускорения (едим на скорую руку, потому что у нас нет времени), символом демократизации (у нас равные права), символом разрушенной семьи (дети все чаще кушают фастфуд вместо маминой стряпни). При этом не следует игнорировать и другую сторону воздействия быстрого питания: в социальном плане оно вновь довольно резко подчеркнуло разницу между бедными и богатыми, в то время как в другом аспекте, аспекте здоровья, привело к настоящей эпидемии ожирения. Пища приобрела статус истинного кругосветного путешественника в разнообразных своих формах, и таким образом тема питания становится вопросом отношения к себе и к миру, а не только проблемой хлеба насущного., In this paper, we consider the food culture through the prism of modern culture of Muscovites
and its reflection in the Russian migrants life in Montenegro. Food culture went a long way,
gradually separating it from the natural instinct and turns into a phenomenon peculiar to
a human, so that, subsequently, in the modern era the process of “stomach saturation” has
turned into an automated action that should make as soon as possible, cheaper and possibly
less energy. The phenomenon of “global kitchen “ is of particular interest to the ethnological
and anthropological studies of the contemporary forms of life of large cities, especially in
Moscow, where the food was the acceleration symbol (eat in a hurry, because we do not have
the time), the democratization of character (we have the same rights), and a symbol of broken
families (children are more likely to eat fast food instead of my mother’s cooking). One should
not ignore the other side effects of fast food: in social terms, it is again quite sharply emphasized
the difference between the rich and the poor, while in another aspect, the aspect of health, led to
this epidemic of obesity. Food acquired the status of a true circumnavigation of the traveller in a
variety of its forms, and thus supply the theme becomes a matter of attitude to himself and to the
world, not just the problem of sustenance.",
publisher = "Москва : РАН, Институт этнологии и антропологии им. Н.Н. Миклухо-Маклая",
journal = "Вестник антропологии / Herald of Anthropology",
title = "Питание как символ ускорения, Food as a symbol of acceleration",
pages = "165-174",
volume = "36",
number = "4"
}
Радойичич, Д. (2016). Food as a symbol of acceleration.
Вестник антропологии / Herald of Anthropology
Москва : РАН, Институт этнологии и антропологии им. Н.Н. Миклухо-Маклая., 36(4), 165-174.
Радойичич Д. Food as a symbol of acceleration. Вестник антропологии / Herald of Anthropology. 2016;36(4):165-174.
Радойичич Драгана, "Food as a symbol of acceleration" Вестник антропологии / Herald of Anthropology, 36, no. 4 (2016):165-174

Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2016
AB  - Реномирани истраживач Р. Столична, као стручњак широке научне
компетенције и велике креативности, дала је значајан допринос антрополошким
истраживањима културе исхране. Полазећи од већ утврђених методолошких
поступака, успела је да изгради и оригиналан приступ, који се може примењивати
у даљим сличним истраживањима. Стога ова монографија заслужује пажњу и уже
стручне (етнолошко-антрополошке) и шире читалачке публике.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке
SP  - 596
EP  - 599
VL  - 64
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2016",
abstract = "Реномирани истраживач Р. Столична, као стручњак широке научне
компетенције и велике креативности, дала је значајан допринос антрополошким
истраживањима културе исхране. Полазећи од већ утврђених методолошких
поступака, успела је да изгради и оригиналан приступ, који се може примењивати
у даљим сличним истраживањима. Стога ова монографија заслужује пажњу и уже
стручне (етнолошко-антрополошке) и шире читалачке публике.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке",
pages = "596-599",
volume = "64",
number = "3"
}
Радојичић, Д. (2016). Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(3), 596-599.
Радојичић Д. Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(3):596-599.
Радојичић Драгана, "Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 3 (2016):596-599

Архивски извори у служби нематеријалног културног насљеђа: примјери из херцегновског краја

Радојичић, Драгана

(Цетиње : Државни архив Црне Горе, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2016
AB  - У овом раду наглашен је значај архивске грађе за етнологију као научну дисциплину, посебно у дијелу нематеријалног културног насљеђа. Рад је настао на основу личног дугогодишњег искуства у раду са архивским изворима у значајним архивским институцијама у Црној Гори и иностранству, као и на основу досадашње примјене архивистике у етнолошкој пракси. Покушала сам да пружим одговоре на питања везана за примјену архивских извора у етнологији, посебно у дијелу нематеријалног културног насљеђа и истакнем значај ових истраживања за културу исхране. На примјерима из херцегновског краја као само једном сегменту културног богатства, лако се увјерити о значају оваквих и на овим темељима заснованих истраживања за хуманистику шире посматрано.
AB  - This study discusses the importance of archival sources within ethnology as a scientific discipline, especially in the area of nonmaterial cultural heritage. The study is a result of decades’ long personal experience in working with archival sources in major archival institutions in Montenegro and abroad, and based on the current application in ethnological archival practice. I tried to answer questions related to the use of archival sources in ethnology, especially in the area of non-material
cultural heritage and to underline the importance of this research to the culture of food. Examples from Herceg Novi area serve as an illustration to support this thesis in ethnology but also within the humanistic sciences in general.
PB  - Цетиње : Државни архив Црне Горе
T2  - Архивски записи : часопис за архивску теорију и праксу / Archival notes : Archival theory and practice review
T1  - Архивски извори у служби нематеријалног културног насљеђа: примјери из херцегновског краја
T1  - Archive sources as means to discover non-material cultural heritage: examples from Herceg Novi area
SP  - 155
EP  - 172
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2016",
abstract = "У овом раду наглашен је значај архивске грађе за етнологију као научну дисциплину, посебно у дијелу нематеријалног културног насљеђа. Рад је настао на основу личног дугогодишњег искуства у раду са архивским изворима у значајним архивским институцијама у Црној Гори и иностранству, као и на основу досадашње примјене архивистике у етнолошкој пракси. Покушала сам да пружим одговоре на питања везана за примјену архивских извора у етнологији, посебно у дијелу нематеријалног културног насљеђа и истакнем значај ових истраживања за културу исхране. На примјерима из херцегновског краја као само једном сегменту културног богатства, лако се увјерити о значају оваквих и на овим темељима заснованих истраживања за хуманистику шире посматрано., This study discusses the importance of archival sources within ethnology as a scientific discipline, especially in the area of nonmaterial cultural heritage. The study is a result of decades’ long personal experience in working with archival sources in major archival institutions in Montenegro and abroad, and based on the current application in ethnological archival practice. I tried to answer questions related to the use of archival sources in ethnology, especially in the area of non-material
cultural heritage and to underline the importance of this research to the culture of food. Examples from Herceg Novi area serve as an illustration to support this thesis in ethnology but also within the humanistic sciences in general.",
publisher = "Цетиње : Државни архив Црне Горе",
journal = "Архивски записи : часопис за архивску теорију и праксу / Archival notes : Archival theory and practice review",
title = "Архивски извори у служби нематеријалног културног насљеђа: примјери из херцегновског краја, Archive sources as means to discover non-material cultural heritage: examples from Herceg Novi area",
pages = "155-172",
number = "1"
}
Радојичић, Д. (2016). Archive sources as means to discover non-material cultural heritage: examples from Herceg Novi area.
Архивски записи : часопис за архивску теорију и праксу / Archival notes : Archival theory and practice review
Цетиње : Државни архив Црне Горе.(1), 155-172.
Радојичић Д. Archive sources as means to discover non-material cultural heritage: examples from Herceg Novi area. Архивски записи : часопис за архивску теорију и праксу / Archival notes : Archival theory and practice review. 2016;(1):155-172.
Радојичић Драгана, "Archive sources as means to discover non-material cultural heritage: examples from Herceg Novi area" Архивски записи : часопис за архивску теорију и праксу / Archival notes : Archival theory and practice review, no. 1 (2016):155-172

In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016)

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2016
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016)
SP  - 605
EP  - 608
VL  - 64
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2016",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016)",
pages = "605-608",
volume = "64",
number = "3"
}
Радојичић, Д. (2016). In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016).
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(3), 605-608.
Радојичић Д. In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016). Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(3):605-608.
Радојичић Драгана, "In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016)" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 3 (2016):605-608

Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности

Радойичич, Драгана

(Москва : Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Радойичич, Драгана
PY  - 2016
AB  - Волею судеб эмигрировавшие после Октябрьской
революции русские навсегда остались в мультиконфесионалной и мультиэтничной среде Балкан. Это была элита
царской России – офицеры высшего ранга, а также профессора, врачи, деятели искусства и их семьи. Духовность они
находили в сербских православных храмах. В XXI в. начались новая волна миграций русских в Черногорию, где
многие россияне обзавелись вторым или основным домом.
Духовная общность местного населения и русских рассматривается автором через один сегмент – восстановление
Русского кладбища в г. Херцег-Нови, а также строительство
и религиозную деятельность церкви Св. Феодора Ушакова.
Ситуация в Черногории сравнивается с аналогичными
примерами этно-религиозных связей двух народов, преимущественно касающимися обновления и фукционирования Русского кладбища в г. Белая Церковь (Сербия).
PB  - Москва :   Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН
T2  - Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы
T1  - Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности
SP  - 251
EP  - 270
ER  - 
@article{
author = "Радойичич, Драгана",
year = "2016",
abstract = "Волею судеб эмигрировавшие после Октябрьской
революции русские навсегда остались в мультиконфесионалной и мультиэтничной среде Балкан. Это была элита
царской России – офицеры высшего ранга, а также профессора, врачи, деятели искусства и их семьи. Духовность они
находили в сербских православных храмах. В XXI в. начались новая волна миграций русских в Черногорию, где
многие россияне обзавелись вторым или основным домом.
Духовная общность местного населения и русских рассматривается автором через один сегмент – восстановление
Русского кладбища в г. Херцег-Нови, а также строительство
и религиозную деятельность церкви Св. Феодора Ушакова.
Ситуация в Черногории сравнивается с аналогичными
примерами этно-религиозных связей двух народов, преимущественно касающимися обновления и фукционирования Русского кладбища в г. Белая Церковь (Сербия).",
publisher = "Москва :   Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН",
journal = "Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы",
title = "Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности",
pages = "251-270"
}
Радойичич, Д. (2016). Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности.
Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы
Москва :   Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН., 251-270.
Радойичич Д. Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности. Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы. 2016;:251-270.
Радойичич Драгана, "Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности" Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы (2016):251-270

Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе

Lukić Krstanović, Miroslava; Radojičić, Dragana

(Beograd: Etnografski muzej, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2015
AB  - Елементи нематеријалног културног наслеђа представљају се као динамични процеси, живе праксе, успостављајући својеврсне културне политике на локалном, регионалном и глобалном нивоу. У Србији се нематеријално културно наслеђе пројектује као стратегија
државне политике, акумулирана научна знања, мреже разноврсних интеракција и перцепцијe његових носилаца. Имплементација нематеријалног културног наслеђа према Конвенцији Унескa покреће многа питања и иницијативе, о чему ће бити речи у овом раду.
AB  - The elements of intangible cultural heritage are presented as dynamic processes and live practices, while establishing distinct cultural policies at local, regional and global levels. In Serbia,
intangible cultural heritage is projected as a national policy strategy, accumulated academic knowledge, networks of various interactions and perceptions of its bearers. The implementation of the intangible cultural heritage policy according to the UNESCO Convention and the expression of
this heritage through the specific experience of its bearers raises many issues and initiatives. The
UNESCO Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage was ratified in 2010
in Serbia. In 2011, two bodies entrusted with its implementation were established under the auspices of the Ministry of Culture and Media of the Republic of Serbia: the National Committee for
the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage and the Commission for Inscription of Intangible
Cultural Heritage in the National Register. In 2012, the Centre for Intangible Cultural Heritage was
established at the Ethnographic Museum in Belgrade. The tasks of the Centre include research,
registration, cataloguing, preservation and presentation of intangible cultural heritage in the territory of the Republic of Serbia, as well as assistance to local communities in identifying, evaluation, practice and transmission of their own cultural heritage to the next generations. The nominations that have so far been evaluated by the Commission for the National Register of Intangible Cultural Heritage and the National Committee can be classified into three groups: performance practices, crafts, and ritual and religious elements. Elements of intangible cultural heritage are presented in two ways: 1) by selecting customs, rituals, traditions, performance practice, and other elements that are identified as candidates for nomination for UNESCO lists (slava – the first element inscribed on the UNESCO list); 2) by selecting those elements in the national list which should draw attention to some customs and practices, with the aim of registering and protecting them as such, or enabling them to continue to live (more than forty elements have been registered so far). Having in mind the implementation of the intangible cultural heritage policy and the experience of work on its preservation and safeguarding we believe that it is necessary to constantly launch initiatives and review previous work, e.g. intangible cultural heritage should be treated as a process and not as a state; the emphasis should be laid on its creative potentials; heritage should be treated as a holder of human rights, freedom of choice arising from the diversity of experiences devoid of any form of discrimination; heritage should be subject to certain evaluations and control in order to encourage quality and reduce the randomness of selection, encourage children’s creativity and heritage among women, encourage intangible cultural heritage in multicultural environments and identify elements that connect and not those that divide.
PB  - Beograd: Etnografski muzej
T2  - Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade
T1  - Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе
T1  - Intangible Cultural Heritage in Serbia: Practices, Knowledge and Initiatives
SP  - 165
EP  - 178
IS  - 79
ER  - 
@article{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava and Radojičić, Dragana",
year = "2015",
abstract = "Елементи нематеријалног културног наслеђа представљају се као динамични процеси, живе праксе, успостављајући својеврсне културне политике на локалном, регионалном и глобалном нивоу. У Србији се нематеријално културно наслеђе пројектује као стратегија
државне политике, акумулирана научна знања, мреже разноврсних интеракција и перцепцијe његових носилаца. Имплементација нематеријалног културног наслеђа према Конвенцији Унескa покреће многа питања и иницијативе, о чему ће бити речи у овом раду., The elements of intangible cultural heritage are presented as dynamic processes and live practices, while establishing distinct cultural policies at local, regional and global levels. In Serbia,
intangible cultural heritage is projected as a national policy strategy, accumulated academic knowledge, networks of various interactions and perceptions of its bearers. The implementation of the intangible cultural heritage policy according to the UNESCO Convention and the expression of
this heritage through the specific experience of its bearers raises many issues and initiatives. The
UNESCO Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage was ratified in 2010
in Serbia. In 2011, two bodies entrusted with its implementation were established under the auspices of the Ministry of Culture and Media of the Republic of Serbia: the National Committee for
the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage and the Commission for Inscription of Intangible
Cultural Heritage in the National Register. In 2012, the Centre for Intangible Cultural Heritage was
established at the Ethnographic Museum in Belgrade. The tasks of the Centre include research,
registration, cataloguing, preservation and presentation of intangible cultural heritage in the territory of the Republic of Serbia, as well as assistance to local communities in identifying, evaluation, practice and transmission of their own cultural heritage to the next generations. The nominations that have so far been evaluated by the Commission for the National Register of Intangible Cultural Heritage and the National Committee can be classified into three groups: performance practices, crafts, and ritual and religious elements. Elements of intangible cultural heritage are presented in two ways: 1) by selecting customs, rituals, traditions, performance practice, and other elements that are identified as candidates for nomination for UNESCO lists (slava – the first element inscribed on the UNESCO list); 2) by selecting those elements in the national list which should draw attention to some customs and practices, with the aim of registering and protecting them as such, or enabling them to continue to live (more than forty elements have been registered so far). Having in mind the implementation of the intangible cultural heritage policy and the experience of work on its preservation and safeguarding we believe that it is necessary to constantly launch initiatives and review previous work, e.g. intangible cultural heritage should be treated as a process and not as a state; the emphasis should be laid on its creative potentials; heritage should be treated as a holder of human rights, freedom of choice arising from the diversity of experiences devoid of any form of discrimination; heritage should be subject to certain evaluations and control in order to encourage quality and reduce the randomness of selection, encourage children’s creativity and heritage among women, encourage intangible cultural heritage in multicultural environments and identify elements that connect and not those that divide.",
publisher = "Beograd: Etnografski muzej",
journal = "Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade",
title = "Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе, Intangible Cultural Heritage in Serbia: Practices, Knowledge and Initiatives",
pages = "165-178",
number = "79"
}
Lukić Krstanović, M.,& Radojičić, D. (2015). Intangible Cultural Heritage in Serbia: Practices, Knowledge and Initiatives.
Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade
Beograd: Etnografski muzej.(79), 165-178.
Lukić Krstanović M, Radojičić D. Intangible Cultural Heritage in Serbia: Practices, Knowledge and Initiatives. Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade. 2015;(79):165-178.
Lukić Krstanović Miroslava, Radojičić Dragana, "Intangible Cultural Heritage in Serbia: Practices, Knowledge and Initiatives" Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade, no. 79 (2015):165-178

Russian Wave : Migrations of Russian as a Global/Local Social Phenomenon

Radojičić, Dragana

(Nikšić : Filozofski fakultet, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2014
AB  - This paper discusses the contemporary phenomenon of migrations in the territory of Montenegro. I have been researching the connections of the Russians with Boka Kotorska that have existed since the 18th century until the present day. This paper will pay special attention to the social aspects of Russian migrations. The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians accepted more than 20,000 Russian refugees in the October Revolution aftermath. The elite of the imperial Russia emigrated to Boka Kotorska. These Russian immigrants are remembered by a large number of cultural events and social plans. Russian migrations are presented in this study both as a global and a Russo-Montenegrin phenomenon. Since early 2000s, Russians have intensively been buying real estate, especially in littoral Montenegro as well as in mountain regions. Intensified construction of housing units is an indicator of numerous changes on the local level, primarily in the area of apartment building and economic empowerment of local population. Published and electronic media provide valid information related to the residence and activities of the Russian newcomers. Their presence is felt throughout the whole year. It is manifested through Russian language heard in the streets, banks, shops, pharmacies, hotels and restaurants, tourist agencies, as well as through advertising. The old Russian cemetery in Herceg Novi is experiencing its renewal: a chapel is being built and cemetery itself re-built. The questions are: what is the reflection of this transitional, Orthodox fluctuation on global economy and what are the related changes on the cultural and social plan.
AB  - U radu se razmatra savremeni fenomen migracija na teritoriji Crne Gore. Istraživala sam veze Rusa sa Bokom Kotorskom koje postoje od 18. vijeka do današnjih dana. Rad posebno vodi računa o socijalnim aspektima ruskih migracija. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je prihvatila više od 20.000 ruskih izbjeglica nakon Oktobarske revolucije. Elita carske Rusije emigrirala je u Boku Kotorsku. Ovi ruski imigranti su zapamćeni po velikom broju kulturnih događaja i socijalnih planova. Ruske migracije su u ovoj studiji predstavljene i kao globalni i kao rusko-crnogorski fenomen. Od ranih 2000-tih Rusi su intenzivno kupovali nekretnine, posebno u primorskoj Crnoj Gori, kao i u planinskim područjima. Intenziviranje izgradnje stambenih jedinica pokazatelj je brojnih promjena na lokalnom nivou posebno u oblasti gradnji apartmana i ekonomskom jačanju lokalnog stanovništva. Štampani i elektronski mediji pružaju informacije koje se odnose na boravak i aktivnosti ruskih pridošlica. Njihovo prisustvo se osjeća tokom cijele godine. Ono se manifestuje tako što se ruski jezik čuje na ulici, u bankama, prodavnicama, apotekama, hotelima i restoranima, turističkim agencijama kao i na reklamama. Staro rusko groblje doživjelo je obnovu: gradi se kapela a i samo groblje se rekonstruiše. Pitanja su: Kako se ova tranzicijska, pravoslavna fluktuacija odražava na globalnu ekonomiju i kakve su prateće promjene na kulturnom i socijalnom planu?
PB  - Nikšić : Filozofski fakultet
PB  - Nikšić : Studijski program za sociologiju
PB  - Nikšić : Društvo sociologa Crne Gore
T2  - Sociološka luča : časopis za sociologiju, socijalnu аntropologiju, socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju / Sociološka luča : journal of sociology, social anthropology, social demography & social psychology
T1  - Russian Wave : Migrations of Russian as a Global/Local Social Phenomenon
T1  - Ruski talas : migracija Rusa kao globalni/lokalni socijalni fenomen
SP  - 92
EP  - 104
VL  - 8
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2014",
abstract = "This paper discusses the contemporary phenomenon of migrations in the territory of Montenegro. I have been researching the connections of the Russians with Boka Kotorska that have existed since the 18th century until the present day. This paper will pay special attention to the social aspects of Russian migrations. The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians accepted more than 20,000 Russian refugees in the October Revolution aftermath. The elite of the imperial Russia emigrated to Boka Kotorska. These Russian immigrants are remembered by a large number of cultural events and social plans. Russian migrations are presented in this study both as a global and a Russo-Montenegrin phenomenon. Since early 2000s, Russians have intensively been buying real estate, especially in littoral Montenegro as well as in mountain regions. Intensified construction of housing units is an indicator of numerous changes on the local level, primarily in the area of apartment building and economic empowerment of local population. Published and electronic media provide valid information related to the residence and activities of the Russian newcomers. Their presence is felt throughout the whole year. It is manifested through Russian language heard in the streets, banks, shops, pharmacies, hotels and restaurants, tourist agencies, as well as through advertising. The old Russian cemetery in Herceg Novi is experiencing its renewal: a chapel is being built and cemetery itself re-built. The questions are: what is the reflection of this transitional, Orthodox fluctuation on global economy and what are the related changes on the cultural and social plan., U radu se razmatra savremeni fenomen migracija na teritoriji Crne Gore. Istraživala sam veze Rusa sa Bokom Kotorskom koje postoje od 18. vijeka do današnjih dana. Rad posebno vodi računa o socijalnim aspektima ruskih migracija. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je prihvatila više od 20.000 ruskih izbjeglica nakon Oktobarske revolucije. Elita carske Rusije emigrirala je u Boku Kotorsku. Ovi ruski imigranti su zapamćeni po velikom broju kulturnih događaja i socijalnih planova. Ruske migracije su u ovoj studiji predstavljene i kao globalni i kao rusko-crnogorski fenomen. Od ranih 2000-tih Rusi su intenzivno kupovali nekretnine, posebno u primorskoj Crnoj Gori, kao i u planinskim područjima. Intenziviranje izgradnje stambenih jedinica pokazatelj je brojnih promjena na lokalnom nivou posebno u oblasti gradnji apartmana i ekonomskom jačanju lokalnog stanovništva. Štampani i elektronski mediji pružaju informacije koje se odnose na boravak i aktivnosti ruskih pridošlica. Njihovo prisustvo se osjeća tokom cijele godine. Ono se manifestuje tako što se ruski jezik čuje na ulici, u bankama, prodavnicama, apotekama, hotelima i restoranima, turističkim agencijama kao i na reklamama. Staro rusko groblje doživjelo je obnovu: gradi se kapela a i samo groblje se rekonstruiše. Pitanja su: Kako se ova tranzicijska, pravoslavna fluktuacija odražava na globalnu ekonomiju i kakve su prateće promjene na kulturnom i socijalnom planu?",
publisher = "Nikšić : Filozofski fakultet, Nikšić : Studijski program za sociologiju, Nikšić : Društvo sociologa Crne Gore",
journal = "Sociološka luča : časopis za sociologiju, socijalnu аntropologiju, socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju / Sociološka luča : journal of sociology, social anthropology, social demography & social psychology",
title = "Russian Wave : Migrations of Russian as a Global/Local Social Phenomenon, Ruski talas : migracija Rusa kao globalni/lokalni socijalni fenomen",
pages = "92-104",
volume = "8",
number = "2"
}
Radojičić, D. (2014). Ruski talas : migracija Rusa kao globalni/lokalni socijalni fenomen.
Sociološka luča : časopis za sociologiju, socijalnu аntropologiju, socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju / Sociološka luča : journal of sociology, social anthropology, social demography & social psychology
Nikšić : Društvo sociologa Crne Gore., 8(2), 92-104.
Radojičić D. Ruski talas : migracija Rusa kao globalni/lokalni socijalni fenomen. Sociološka luča : časopis za sociologiju, socijalnu аntropologiju, socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju / Sociološka luča : journal of sociology, social anthropology, social demography & social psychology. 2014;8(2):92-104.
Radojičić Dragana, "Ruski talas : migracija Rusa kao globalni/lokalni socijalni fenomen" Sociološka luča : časopis za sociologiju, socijalnu аntropologiju, socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju / Sociološka luča : journal of sociology, social anthropology, social demography & social psychology, 8, no. 2 (2014):92-104

Етнографски институт САНУ и сарадња са Српским институтом – Будимпешта

Radojičić, Dragana

(Будимпешта : Српски институт, 2013)

TY  - CHAP
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2013
AB  - У раду је сумарно приказана делатност Етнографског института САНУ 1947–2010, с кратким освртом на текуће пројекте, издавачку
делатност, међународну сарадњу и кадровску структуру. На основу тих
капацитета и досадашњег рада, може се реално планирати наставак рада
на етнолошком проучавању Срба у Мађарској, у сарадњи са представницима саме заједнице, пре свега са Српским институтом из Будимпеште,
основаним 2009. године.
AB  - The paper summarizes the activity of the Institute of Ethnography SASA 1947-2010 with a brief overview of its current projects, publishing, international cooperation and human resources. These capacities and the work carried out so far
enable a realistic planning of the continuance of the ethnological studying of
Serbs in Hungary, in cooperation of the community itself and above else with the
Serbian Institute from Budapest established in 2010.
AB  - A cikkben összefoglaló jelleggel kerül bemutatásra az Szerb Tudományos és
Művészeti Akadémia (tovább: SZTMA) Néprajzi Intézete 1947–2010. közötti
tevékenysége, röviden kitérve a folyamatban lévő projektekre, a kiadói tevékenységre, a nemzetközi együttműködésre és a szakemberállomány struktúrájára.
A kapacitások és az eddigi eredmények alapján reálisan tervezhető a magyarországi szerbekre vonatkozó néprajzi-etnológiai kutatások folytatása a szerb közösség képviselőivel, mindenekelőtt a 2009-ben Budapesten megalapított Szerb
Intézettel együttműködve.
PB  - Будимпешта : Српски институт
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok
T1  - Етнографски институт САНУ и сарадња са Српским институтом – Будимпешта
T1  - Institute of ethnography SASA and the cooperation with the Serbian institute – Budapest
T1  - A Szerb Tudományos és Művészeti Akadémia Néprajzi Intézete és a budapesti Szerb Intézettel való együttműködés
SP  - 59
EP  - 64
ER  - 
@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2013",
abstract = "У раду је сумарно приказана делатност Етнографског института САНУ 1947–2010, с кратким освртом на текуће пројекте, издавачку
делатност, међународну сарадњу и кадровску структуру. На основу тих
капацитета и досадашњег рада, може се реално планирати наставак рада
на етнолошком проучавању Срба у Мађарској, у сарадњи са представницима саме заједнице, пре свега са Српским институтом из Будимпеште,
основаним 2009. године., The paper summarizes the activity of the Institute of Ethnography SASA 1947-2010 with a brief overview of its current projects, publishing, international cooperation and human resources. These capacities and the work carried out so far
enable a realistic planning of the continuance of the ethnological studying of
Serbs in Hungary, in cooperation of the community itself and above else with the
Serbian Institute from Budapest established in 2010., A cikkben összefoglaló jelleggel kerül bemutatásra az Szerb Tudományos és
Művészeti Akadémia (tovább: SZTMA) Néprajzi Intézete 1947–2010. közötti
tevékenysége, röviden kitérve a folyamatban lévő projektekre, a kiadói tevékenységre, a nemzetközi együttműködésre és a szakemberállomány struktúrájára.
A kapacitások és az eddigi eredmények alapján reálisan tervezhető a magyarországi szerbekre vonatkozó néprajzi-etnológiai kutatások folytatása a szerb közösség képviselőivel, mindenekelőtt a 2009-ben Budapesten megalapított Szerb
Intézettel együttműködve.",
publisher = "Будимпешта : Српски институт, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok",
title = "Етнографски институт САНУ и сарадња са Српским институтом – Будимпешта, Institute of ethnography SASA and the cooperation with the Serbian institute – Budapest, A Szerb Tudományos és Művészeti Akadémia Néprajzi Intézete és a budapesti Szerb Intézettel való együttműködés",
pages = "59-64"
}
Radojičić, D. (2013). A Szerb Tudományos és Művészeti Akadémia Néprajzi Intézete és a budapesti Szerb Intézettel való együttműködés.
Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok
Београд : Етнографски институт САНУ., 59-64.
Radojičić D. A Szerb Tudományos és Művészeti Akadémia Néprajzi Intézete és a budapesti Szerb Intézettel való együttműködés. Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok. 2013;:59-64.
Radojičić Dragana, "A Szerb Tudományos és Művészeti Akadémia Néprajzi Intézete és a budapesti Szerb Intézettel való együttműködés" Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе / Ethnology of Serbs in Hungary : Situation and Perspectives / Magyarországi szerbek etnológiája: helyzetkép és távlatok (2013):59-64

Примена архивске грађе у етнологији

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2012)

TY  - CHAP
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2012
AB  - Овај рад је настао на основу личног дугогодишњег искуства у раду са архивским изворима у значајним иностраним архивским институцијама, као и на основу досадашње примене архивистике у етнологији. Бројни су примери оних етнолога који су се у свом научном раду ослањали на архивске податке, а из чијих се радова спознају димензија и улога ових извора за етнологију као научну дисциплину. У овом раду покушавам да пружим одговоре на питања
везана за примену архивских извора у етнологији. Научници широм света уочавали су и уочавају значај архивских извора, који при анализи одређених културних феномена пружају валидне податке, утичући и на редефинисање појединих, већ изграђених ставова у хуманистичким наукама.
AB  - This paper is founded on a personal and close up experience in researching archive sources based in significant foreign institutions, that is, an application of archive sources in ethnology.
In the past, monasteries and churches were the main centers where the primary sources were kept. Later on, with the development of society, that role was passed on to specialized institutions- archives. Today, archives are interdisciplinary institutions- the Greek god Janus with multiple faces- addressing, at the same time, issues important to culture, science, education etc. A saying Qui scit ubi scientia, proximus habenti est (Who knows where the knowledge is, is closest to the knowing) reflects nicely a collaboration of archivists and scientists. There are numerous examples of ethnologists who have used archive sources in their works; these works have enlightened a dimension and role of archive sources within ethnology as a discipline. In this paper I have tried to answer questions related to application of archive sources in ethnology, and to address further dissemination of this issue for future researchers.
Various cultural phenomena- traced through historical retrospective and acquired from archive sources- could enrich our knowledge of the past and have the ability to change stereotypes about ourselves. Worldwide, archive sources are a legitimate means used in various research areas, providing rich source of data and influencing redefinition of attitudes in Arts and Humanities.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Теренска истраживања – поетика сусрета / Fieldwork – Poetics of Encounters
T1  - Примена архивске грађе у етнологији
T1  - Application of Аrchive Sources in Ethnology
SP  - 77
EP  - 86
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2012",
abstract = "Овај рад је настао на основу личног дугогодишњег искуства у раду са архивским изворима у значајним иностраним архивским институцијама, као и на основу досадашње примене архивистике у етнологији. Бројни су примери оних етнолога који су се у свом научном раду ослањали на архивске податке, а из чијих се радова спознају димензија и улога ових извора за етнологију као научну дисциплину. У овом раду покушавам да пружим одговоре на питања
везана за примену архивских извора у етнологији. Научници широм света уочавали су и уочавају значај архивских извора, који при анализи одређених културних феномена пружају валидне податке, утичући и на редефинисање појединих, већ изграђених ставова у хуманистичким наукама., This paper is founded on a personal and close up experience in researching archive sources based in significant foreign institutions, that is, an application of archive sources in ethnology.
In the past, monasteries and churches were the main centers where the primary sources were kept. Later on, with the development of society, that role was passed on to specialized institutions- archives. Today, archives are interdisciplinary institutions- the Greek god Janus with multiple faces- addressing, at the same time, issues important to culture, science, education etc. A saying Qui scit ubi scientia, proximus habenti est (Who knows where the knowledge is, is closest to the knowing) reflects nicely a collaboration of archivists and scientists. There are numerous examples of ethnologists who have used archive sources in their works; these works have enlightened a dimension and role of archive sources within ethnology as a discipline. In this paper I have tried to answer questions related to application of archive sources in ethnology, and to address further dissemination of this issue for future researchers.
Various cultural phenomena- traced through historical retrospective and acquired from archive sources- could enrich our knowledge of the past and have the ability to change stereotypes about ourselves. Worldwide, archive sources are a legitimate means used in various research areas, providing rich source of data and influencing redefinition of attitudes in Arts and Humanities.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Теренска истраживања – поетика сусрета / Fieldwork – Poetics of Encounters",
title = "Примена архивске грађе у етнологији, Application of Аrchive Sources in Ethnology",
pages = "77-86"
}
Радојичић, Д. (2012). Application of Аrchive Sources in Ethnology.
Теренска истраживања – поетика сусрета / Fieldwork – Poetics of Encounters
Београд : Етнографски институт САНУ., 77-86.
Радојичић Д. Application of Аrchive Sources in Ethnology. Теренска истраживања – поетика сусрета / Fieldwork – Poetics of Encounters. 2012;:77-86.
Радојичић Драгана, "Application of Аrchive Sources in Ethnology" Теренска истраживања – поетика сусрета / Fieldwork – Poetics of Encounters (2012):77-86

Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi

Radojičić, Dragana

(Ljubljana : Inštitut za slovensko narodopisje ZRC SAZU, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2010
AB  - Sodobne življenjske razmere so prinesle tudi globalni pristop h kulturi prehranjevanja, in to na vseh celinah in območjih. Zlasti mediji omogočajo, da so porabniki preplavljeni z »eksotično« kulinariko in najpogosteje s produkti in recepti »tradicionalnih jedi«. To je navdihnilo ta prispevek, ki je nastal po dveh krajših terenskih raziskavah v Ljubljani, novembra 2008 in 2009. V središču pozornosti so selitveni procesi iz Srbije v Slovenijo po 1. svetovni vojni do danes in njihov odsev v sprejemanju prehranskih produktov iz Srbije, ki so sčasoma postali del vsakdanje prehrane Slovencev.
AB  - Contemporary living conditions have resulted in a global approach to diet and food culture worldwide, which is encouraged and disseminated through various media. The market is filled with a wide range of food-related products, some of which include recipes from “traditional” but unknown sources. This was the inspiration for this article, which is also supported by the findings of fieldwork carried out in Ljubljana in November 2008 and 2009. The research included immigration trends from Serbia to Slovenia from 1918 to the present, and how these are reflected in the acceptance of food-related products and dishes that originated in Serbia and have become part of Slovenians’ everyday diet.
PB  - Ljubljana : Inštitut za slovensko narodopisje ZRC SAZU
T2  - Traditiones
T1  - Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi
T1  - Serbian Dishes on the Slovenian Table
SP  - 111
EP  - 122
VL  - 39
IS  - 1
DO  - 10.3986/Traditio2010390110
ER  - 
@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2010",
abstract = "Sodobne življenjske razmere so prinesle tudi globalni pristop h kulturi prehranjevanja, in to na vseh celinah in območjih. Zlasti mediji omogočajo, da so porabniki preplavljeni z »eksotično« kulinariko in najpogosteje s produkti in recepti »tradicionalnih jedi«. To je navdihnilo ta prispevek, ki je nastal po dveh krajših terenskih raziskavah v Ljubljani, novembra 2008 in 2009. V središču pozornosti so selitveni procesi iz Srbije v Slovenijo po 1. svetovni vojni do danes in njihov odsev v sprejemanju prehranskih produktov iz Srbije, ki so sčasoma postali del vsakdanje prehrane Slovencev., Contemporary living conditions have resulted in a global approach to diet and food culture worldwide, which is encouraged and disseminated through various media. The market is filled with a wide range of food-related products, some of which include recipes from “traditional” but unknown sources. This was the inspiration for this article, which is also supported by the findings of fieldwork carried out in Ljubljana in November 2008 and 2009. The research included immigration trends from Serbia to Slovenia from 1918 to the present, and how these are reflected in the acceptance of food-related products and dishes that originated in Serbia and have become part of Slovenians’ everyday diet.",
publisher = "Ljubljana : Inštitut za slovensko narodopisje ZRC SAZU",
journal = "Traditiones",
title = "Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi, Serbian Dishes on the Slovenian Table",
pages = "111-122",
volume = "39",
number = "1",
doi = "10.3986/Traditio2010390110"
}
Radojičić, D. (2010). Serbian Dishes on the Slovenian Table.
Traditiones
Ljubljana : Inštitut za slovensko narodopisje ZRC SAZU., 39(1), 111-122.
https://doi.org/10.3986/Traditio2010390110
Radojičić D. Serbian Dishes on the Slovenian Table. Traditiones. 2010;39(1):111-122.
doi:10.3986/Traditio2010390110.
Radojičić Dragana, "Serbian Dishes on the Slovenian Table" Traditiones, 39, no. 1 (2010):111-122,
https://doi.org/10.3986/Traditio2010390110 .
1

Кулинарско умеће у медијима

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2009
AB  - Није ми била намера да овим радом свеобухватно представим царску
тему за етнологе и антропологе каква је култура исхране, у оквиру
које истраживачи различитих профила проналазе, сваки понаособ,
своју подтему. Била ми је жеља да кроз сликовите примере
наговестим барем једну страну ове теме, и то базирајући се на
свакодневној медијској позорности, јер је храна постала једна од
неизоставних тема у било ком медију. Свакодневно нас „засипају“
кулинарским причама, или барем рецептима за справљање
различитих јела. На том тржишту у Србији влада културолошко
шаренило што ће читаоци лако уочити из овога текста. Култура или
некултура питање је сад!?
AB  - The subject of diet culture is beyond the scope of this paper. Therefore, I concentrated on several examples which best illustrate the presence of culinary art and diet in media. That is, I used 72 articles from the magazine Gloria with the food subject (2006-2009). Diet and culinary arts are omnipresent in media globally. As a rule, many offers recommend recipes and items considered traditional, with a wide range of recipes offered in Serbia alone. Internet also offers many web sites with various diets and recipes. All in all, domestic readers of local journals and magazine can find a variety of fashionable recipes from all over the world, most of the time with limited instructions or groceries not easily obtained at the local market. Bon ton is also lacking while diet and food choices continue to saturate all forms of social behavior as well as recipes serving as communication within a given culture.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Кулинарско умеће у медијима
T1  - Culinary Art in Media
SP  - 93
EP  - 106
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901093R
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2009",
abstract = "Није ми била намера да овим радом свеобухватно представим царску
тему за етнологе и антропологе каква је култура исхране, у оквиру
које истраживачи различитих профила проналазе, сваки понаособ,
своју подтему. Била ми је жеља да кроз сликовите примере
наговестим барем једну страну ове теме, и то базирајући се на
свакодневној медијској позорности, јер је храна постала једна од
неизоставних тема у било ком медију. Свакодневно нас „засипају“
кулинарским причама, или барем рецептима за справљање
различитих јела. На том тржишту у Србији влада културолошко
шаренило што ће читаоци лако уочити из овога текста. Култура или
некултура питање је сад!?, The subject of diet culture is beyond the scope of this paper. Therefore, I concentrated on several examples which best illustrate the presence of culinary art and diet in media. That is, I used 72 articles from the magazine Gloria with the food subject (2006-2009). Diet and culinary arts are omnipresent in media globally. As a rule, many offers recommend recipes and items considered traditional, with a wide range of recipes offered in Serbia alone. Internet also offers many web sites with various diets and recipes. All in all, domestic readers of local journals and magazine can find a variety of fashionable recipes from all over the world, most of the time with limited instructions or groceries not easily obtained at the local market. Bon ton is also lacking while diet and food choices continue to saturate all forms of social behavior as well as recipes serving as communication within a given culture.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Кулинарско умеће у медијима, Culinary Art in Media",
pages = "93-106",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901093R"
}
Радојичић, Д. (2009). Culinary Art in Media.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 93-106.
https://doi.org/10.2298/GEI0901093R
Радојичић Д. Culinary Art in Media. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):93-106.
doi:10.2298/GEI0901093R.
Радојичић Драгана, "Culinary Art in Media" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):93-106,
https://doi.org/10.2298/GEI0901093R .

Руси у Боки Которској. Миграције без граница

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2008
AB  - Овај рад се бави миграцијама Руса у контексту глобалног или руско-црногорског феномена. Поседњих година Руси интензивно купују некретнине, посебно у Боки Которској, мада су многи Руси овде нашли уточиште након Октобарске револуције. Интензивирана градња просторних целина показује бројне претрпљене измене, као и економско промене код локалног становништва. Медијска позорност је усмерена на адаптивне и асимилационе процесе ових миграната.
AB  - This paper deals with the contemporary phenomenon of migrations on the territory of the Boka Kotorska Bay: in the past four years, a considerable number of Russians are buying extensively real estate on the Montenegrin coast. Chronologically, I investigate the connections of the Russians with the Boka bay/Herceg Novi, since the 18th century until the present day. Published and electronic media provide valid information related to the residence and activities of the Russian new comers. During my 2007 (July/August) fieldwork, I came to the valuable data that allow an analysis on the new ways of migrations. The presence of the Russians is felt on a daily basis, during the whole year. It is manifested through Russian language, heard on the streets, banks, shops, pharmacies, hotels and restaurants, tourist agencies, as well as though advertising. Namely, real estate agencies advertise their services on many houses, in the Russian language. The old Russian cemetery in Herceg Novi is experiencing its revival: a chapel is being build and cemetery itself re-build. The questions are: what is the reflection of this transitional, Orthodox fluctuation on global economy and what are the related changes on the cultural and social plan, given the possible assimilation of the Russians in this area?
PB  - Београд :  Етнографски институт САНУ
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Руси у Боки Которској. Миграције без граница
T1  - The Russians in the Boka Kotorska Bay - Migrations without Borders
SP  - 111
EP  - 123
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2008",
abstract = "Овај рад се бави миграцијама Руса у контексту глобалног или руско-црногорског феномена. Поседњих година Руси интензивно купују некретнине, посебно у Боки Которској, мада су многи Руси овде нашли уточиште након Октобарске револуције. Интензивирана градња просторних целина показује бројне претрпљене измене, као и економско промене код локалног становништва. Медијска позорност је усмерена на адаптивне и асимилационе процесе ових миграната., This paper deals with the contemporary phenomenon of migrations on the territory of the Boka Kotorska Bay: in the past four years, a considerable number of Russians are buying extensively real estate on the Montenegrin coast. Chronologically, I investigate the connections of the Russians with the Boka bay/Herceg Novi, since the 18th century until the present day. Published and electronic media provide valid information related to the residence and activities of the Russian new comers. During my 2007 (July/August) fieldwork, I came to the valuable data that allow an analysis on the new ways of migrations. The presence of the Russians is felt on a daily basis, during the whole year. It is manifested through Russian language, heard on the streets, banks, shops, pharmacies, hotels and restaurants, tourist agencies, as well as though advertising. Namely, real estate agencies advertise their services on many houses, in the Russian language. The old Russian cemetery in Herceg Novi is experiencing its revival: a chapel is being build and cemetery itself re-build. The questions are: what is the reflection of this transitional, Orthodox fluctuation on global economy and what are the related changes on the cultural and social plan, given the possible assimilation of the Russians in this area?",
publisher = "Београд :  Етнографски институт САНУ",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
title = "Руси у Боки Которској. Миграције без граница, The Russians in the Boka Kotorska Bay - Migrations without Borders",
pages = "111-123"
}
Радојичић, Д. (2008). The Russians in the Boka Kotorska Bay - Migrations without Borders.
Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд :  Етнографски институт САНУ., 111-123.
Радојичић Д. The Russians in the Boka Kotorska Bay - Migrations without Borders. Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:111-123.
Радојичић Драгана, "The Russians in the Boka Kotorska Bay - Migrations without Borders" Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):111-123

Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2008
AB  - На основу Kатастра из 1704. године, за Рисан и рисански крај могуће
је реконструисати пољопривреду, сточарство, маслинарство и
воћарство овога дела бококоторског залива. Венеција је заузела
Рисан и околину 1684. године, после двовековне владавине Турака. У
раду је дат преглед власника и бивших власника, структура, тј.
квалитет земљишта и засади који су се гајили. Обухваћена су
следећа насеља: Рисан, Ораховац, Леденице, Кривошије, Убли,
Костањица, Морињ и Буновићи.
AB  - This paper is based on the registrar data on Risan and the surrounding settlements, created in 1704 by the Venetians. The Venetians took over the area in 1684, after the two century rule by the Turks. The registrar contains data on agriculture, fruit and olive growing and milling industry. The registrar includes these settlements: Risan, Orahovac, Krivoshije Gornje and Donje Ledenice, Kostanjice (Risan's and Perast's), Gornje and Donje Uble, Gornji and Donji Morinj and Bunovichi. This registrar provided many more data than what is usual for this type of document. Besides the names of real estate owner, the registrar provides names of the previous owners, the Turks or local (domicile) population, who sold the land or whose land was given away to the incomers. Many parcels bear the note as an old ownership. In addition to the land size, there are data on the quality and usage: plough land, uncultivated, untilled, stony, pasture. There are data on planted soil too: wine-grows, figs, olives, chestnuts. Gardens were described separately. In addition to the population basic demography, the registrar provides data on cattle, horses owned by individual families, and whose number is described in this paper. In addition to descriptive data on houses and accompanying buildings, the registrar also describes mills and their state, whether they are damaged or in function as well as threshing-floors. At the end of the registrar, there is a list of owners by places, size and type of cultivated land, wine-growing land and required taxes by individual and settlements.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године
T1  - Professions of Risan Population according to 1704 Land-Registry
SP  - 211
EP  - 225
VL  - 56
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0801211R
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2008",
abstract = "На основу Kатастра из 1704. године, за Рисан и рисански крај могуће
је реконструисати пољопривреду, сточарство, маслинарство и
воћарство овога дела бококоторског залива. Венеција је заузела
Рисан и околину 1684. године, после двовековне владавине Турака. У
раду је дат преглед власника и бивших власника, структура, тј.
квалитет земљишта и засади који су се гајили. Обухваћена су
следећа насеља: Рисан, Ораховац, Леденице, Кривошије, Убли,
Костањица, Морињ и Буновићи., This paper is based on the registrar data on Risan and the surrounding settlements, created in 1704 by the Venetians. The Venetians took over the area in 1684, after the two century rule by the Turks. The registrar contains data on agriculture, fruit and olive growing and milling industry. The registrar includes these settlements: Risan, Orahovac, Krivoshije Gornje and Donje Ledenice, Kostanjice (Risan's and Perast's), Gornje and Donje Uble, Gornji and Donji Morinj and Bunovichi. This registrar provided many more data than what is usual for this type of document. Besides the names of real estate owner, the registrar provides names of the previous owners, the Turks or local (domicile) population, who sold the land or whose land was given away to the incomers. Many parcels bear the note as an old ownership. In addition to the land size, there are data on the quality and usage: plough land, uncultivated, untilled, stony, pasture. There are data on planted soil too: wine-grows, figs, olives, chestnuts. Gardens were described separately. In addition to the population basic demography, the registrar provides data on cattle, horses owned by individual families, and whose number is described in this paper. In addition to descriptive data on houses and accompanying buildings, the registrar also describes mills and their state, whether they are damaged or in function as well as threshing-floors. At the end of the registrar, there is a list of owners by places, size and type of cultivated land, wine-growing land and required taxes by individual and settlements.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године, Professions of Risan Population according to 1704 Land-Registry",
pages = "211-225",
volume = "56",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0801211R"
}
Радојичић, Д. (2008). Professions of Risan Population according to 1704 Land-Registry.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(1), 211-225.
https://doi.org/10.2298/GEI0801211R
Радојичић Д. Professions of Risan Population according to 1704 Land-Registry. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(1):211-225.
doi:10.2298/GEI0801211R.
Радојичић Драгана, "Professions of Risan Population according to 1704 Land-Registry" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 1 (2008):211-225,
https://doi.org/10.2298/GEI0801211R .

Научноистраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2007
AB  - Целокупан рад Института усмерен је ка актуелним проблемима, што се и огледа у развоју савремене српске етнологије и антропологије. Својим шездесететогодишњим радом, ЕИ САНУ је кроз издавачку делатност , теренски рад, научне скупове, трибине, као и међународну сарадњу, постигао значајне резултате. У овим резултататима огледа се улога ове националне, научноистраживачке установе, која улаже напоре да прошири подручје етнолошких истраживања и комуникацију са сродним хуманистичким дисциплинама
PB  - Београд :  Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Научноистраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности
SP  - 9
EP  - 16
VL  - 55
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2007",
abstract = "Целокупан рад Института усмерен је ка актуелним проблемима, што се и огледа у развоју савремене српске етнологије и антропологије. Својим шездесететогодишњим радом, ЕИ САНУ је кроз издавачку делатност , теренски рад, научне скупове, трибине, као и међународну сарадњу, постигао значајне резултате. У овим резултататима огледа се улога ове националне, научноистраживачке установе, која улаже напоре да прошири подручје етнолошких истраживања и комуникацију са сродним хуманистичким дисциплинама",
publisher = "Београд :  Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Научноистраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности",
pages = "9-16",
volume = "55",
number = "2"
}
Радојичић, Д. (2007). Научноистраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд :  Етнографски институт САНУ., 55(2), 9-16.
Радојичић Д. Научноистраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(2):9-16.
Радојичић Драгана, "Научноистраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 2 (2007):9-16

Научноистраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности

Radojičić, Dragana

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2007
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Научноистраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности
T1  - Scientific and Research Proceedings of the Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts
SP  - 9
EP  - 24
VL  - 55
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2007",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Научноистраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности, Scientific and Research Proceedings of the Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts",
pages = "9-24",
volume = "55",
number = "2"
}
Radojičić, D. (2007). Scientific and Research Proceedings of the Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(2), 9-24.
Radojičić D. Scientific and Research Proceedings of the Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(2):9-24.
Radojičić Dragana, "Scientific and Research Proceedings of the Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 2 (2007):9-24

Конкурси од „читуље“ до „рекламе“ :Трансформација услова неопходних за заснивање радног места. Комуникативност

Radojičić, Dragana

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2006)

TY  - CHAP
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2006
AB  - Крајем прошлог и почетком овог века стварају се нове дисциплине у друштвеним наукама, као што је култура комуникације и пословног односа. Све више пажње поклања се овим важним питањима у оквиру развоја друштва, међу која спада комуникативност као општи појам споразумевања међу људима. Рад је настао праћењем и истраживањем конкурса за заснивање радног односа објављиваних током 2001, 2002. и 2005. године у дневним листовима који се штампају у Београду − „Политика“ и „Блиц“ и у Подгорици − „Дан“ и „Вјести“.
Савремени човек је део бескрајног ланца комуникације у простору и времену, састављене од перманентног трансфера информација, било стварних било симболичких. Конкурсима се најчешће траже добре комуникативне способности и склоност ка тимском раду. Написани на
српском или енглеском језику, ужег или ширег текстуалног садржаја, конкурси јасно показују да се траже нови пословни људи. У блиској будућности требало би подстицати појединце и тимове стручњака да дају свој удео на пољу развоја комуникације, те едуковања и запослених и нових генерација будућих стручњака.
AB  - At the end of the last and in the beginning of this century, new disciplines have been created within social sciences, and culture of communication and business relation is one of them. More and more each day, attention is given to these important questions in development of a society that
inclines to the new business relations and where communication belongs, as a general notion of mutual understanding between people. This paper deals with advertising of job openings/vacancies, and it will enable us to understand communication as a basic need of all employees as well as firms and companies.
In its essence, communication is a successful transmission of a message, containing particular information. The paper especially emphasizes its language part, and business bon-ton, capability of speech, writings and cultural business behavior. Business communication is generator and coordinator of all business activities, and represents a cluster of all industrial and business activities of the subjects and firms as a whole. In contemporary business world, oral/written forms,
as any other modern way of communication, appear better, long lasting and have a positive feedback if they are done in a professional manner. Everyday life of a contemporary man is a part of an endless chain of communication in timer and space, made up of permanent transfer of information, either real or symbolical. The papers provides examples from job openings during 2001, 2002, and 2005 in daily newspapers printed in Belgrade, Politika and Blic, and Podgorica, Dan and Vijesti. During 2001, communication appeared only infrequently, mostly in Politika, but it
soon became the most emphasized during 2002 in majority of adds, regardless of the firm background, i.e., local or foreign. In the same period, job openings were given in English language, where communication stood among the requirements for the job. Communication is required for different educational and professional levels (high school graduates, college graduates, engineers, and others) while it is the most common requirement for managers. These adds are modern, bilingual and printed in color, often in colors of the firm who has an opening. Aside communicational skills, there is also a requirement of an appropriate appearance, and then a photo is being asked for. The two most sought characteristics are communication skills and ability
to work in a team. The requirements that business world has have arrived in our society too. Written in Serbian or English language, with longer of shorter context, they clearly show there is a need for new business people. It is easy to conclude that all openings require today communicational skills. Soon, Serbia will need a serious activity in terms of communication skills that comprises a culture of communication, logic, sociology, psychology, rhetoric‘s, analytical and synthetic way of thinking, a technique of conversation and discussion, and knowledge of business
bon-ton. In the near future, individuals and professional teams should get encouragement to educate employees and future generations of professionals.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Свакодневна култура у пост-социјалистичком периоду / Еveryday Culture in Post-Socialist Period
T1  - Конкурси од „читуље“ до „рекламе“ :Трансформација услова неопходних за заснивање радног места. Комуникативност
T1  - Job Openings: From Obituaries to Advertising : Transformation of the job requirements. Communication
T1  - Конкурсите от „поменници“ до „реклама“ : трансформация на условията, необходими за откриване (заемане) на работно място. Комуникативност
SP  - 135
EP  - 149
ER  - 
@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2006",
abstract = "Крајем прошлог и почетком овог века стварају се нове дисциплине у друштвеним наукама, као што је култура комуникације и пословног односа. Све више пажње поклања се овим важним питањима у оквиру развоја друштва, међу која спада комуникативност као општи појам споразумевања међу људима. Рад је настао праћењем и истраживањем конкурса за заснивање радног односа објављиваних током 2001, 2002. и 2005. године у дневним листовима који се штампају у Београду − „Политика“ и „Блиц“ и у Подгорици − „Дан“ и „Вјести“.
Савремени човек је део бескрајног ланца комуникације у простору и времену, састављене од перманентног трансфера информација, било стварних било симболичких. Конкурсима се најчешће траже добре комуникативне способности и склоност ка тимском раду. Написани на
српском или енглеском језику, ужег или ширег текстуалног садржаја, конкурси јасно показују да се траже нови пословни људи. У блиској будућности требало би подстицати појединце и тимове стручњака да дају свој удео на пољу развоја комуникације, те едуковања и запослених и нових генерација будућих стручњака., At the end of the last and in the beginning of this century, new disciplines have been created within social sciences, and culture of communication and business relation is one of them. More and more each day, attention is given to these important questions in development of a society that
inclines to the new business relations and where communication belongs, as a general notion of mutual understanding between people. This paper deals with advertising of job openings/vacancies, and it will enable us to understand communication as a basic need of all employees as well as firms and companies.
In its essence, communication is a successful transmission of a message, containing particular information. The paper especially emphasizes its language part, and business bon-ton, capability of speech, writings and cultural business behavior. Business communication is generator and coordinator of all business activities, and represents a cluster of all industrial and business activities of the subjects and firms as a whole. In contemporary business world, oral/written forms,
as any other modern way of communication, appear better, long lasting and have a positive feedback if they are done in a professional manner. Everyday life of a contemporary man is a part of an endless chain of communication in timer and space, made up of permanent transfer of information, either real or symbolical. The papers provides examples from job openings during 2001, 2002, and 2005 in daily newspapers printed in Belgrade, Politika and Blic, and Podgorica, Dan and Vijesti. During 2001, communication appeared only infrequently, mostly in Politika, but it
soon became the most emphasized during 2002 in majority of adds, regardless of the firm background, i.e., local or foreign. In the same period, job openings were given in English language, where communication stood among the requirements for the job. Communication is required for different educational and professional levels (high school graduates, college graduates, engineers, and others) while it is the most common requirement for managers. These adds are modern, bilingual and printed in color, often in colors of the firm who has an opening. Aside communicational skills, there is also a requirement of an appropriate appearance, and then a photo is being asked for. The two most sought characteristics are communication skills and ability
to work in a team. The requirements that business world has have arrived in our society too. Written in Serbian or English language, with longer of shorter context, they clearly show there is a need for new business people. It is easy to conclude that all openings require today communicational skills. Soon, Serbia will need a serious activity in terms of communication skills that comprises a culture of communication, logic, sociology, psychology, rhetoric‘s, analytical and synthetic way of thinking, a technique of conversation and discussion, and knowledge of business
bon-ton. In the near future, individuals and professional teams should get encouragement to educate employees and future generations of professionals.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Свакодневна култура у пост-социјалистичком периоду / Еveryday Culture in Post-Socialist Period",
title = "Конкурси од „читуље“ до „рекламе“ :Трансформација услова неопходних за заснивање радног места. Комуникативност, Job Openings: From Obituaries to Advertising : Transformation of the job requirements. Communication, Конкурсите от „поменници“ до „реклама“ : трансформация на условията, необходими за откриване (заемане) на работно място. Комуникативност",
pages = "135-149"
}
Radojičić, D. (2006). Конкурсите от „поменници“ до „реклама“ : трансформация на условията, необходими за откриване (заемане) на работно място. Комуникативност.
Свакодневна култура у пост-социјалистичком периоду / Еveryday Culture in Post-Socialist Period
Београд : Етнографски институт САНУ., 135-149.
Radojičić D. Конкурсите от „поменници“ до „реклама“ : трансформация на условията, необходими за откриване (заемане) на работно място. Комуникативност. Свакодневна култура у пост-социјалистичком периоду / Еveryday Culture in Post-Socialist Period. 2006;:135-149.
Radojičić Dragana, "Конкурсите от „поменници“ до „реклама“ : трансформация на условията, необходими за откриване (заемане) на работно място. Комуникативност" Свакодневна култура у пост-социјалистичком периоду / Еveryday Culture in Post-Socialist Period (2006):135-149

Ношња из Врчина

Радојичић, Драгана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2006)

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2006
AB  - Предмет нашег интересовања у овом раду је Врчин – насеље,
органски везано за град Београд, сада приградско насеље Београда,
на раскрсници путева севера и југа, које је у другој половини
двадесетог века доживело велике промене. Врчин и његово
претварање из руралне средине у приградско насеље, те одраз
протеклих трансформација на свакодневни живот становника, видно
су се одразили и на одевну слику. Овом раду просторно није
припадало захтевно и комплексно проучавање одевања једне
средине – свих полних, старосних и друштвених структура унутар
једне патријахалне заједнице – поготово током два протекла века.
Зато смо путем прикупљених података одредили само време трајања
појединих одевних предмета, а назначили смо и процес
трансформације и функције које су поједини одевни предмети имали
док су још били у употреби. И овај рад потврђује раније констатације
– да нигде није било шаренила народих ношњи као у околини
Београда. У раду је установљено да је процес напуштања
традиционалне ношње почео много пре седамдестих година 20. века,
да би, што се и из примера са терена види (Врчин), по свему судећи
током ових година доживео своју завршну фазу. Поготово су
становници приградских насеља веома рано подржавали градски
стил одевања, у почетку само у понеким елементима а данас у
целости.
AB  - Suburbs in general are very much affected by the distance from urban centers and its internal changes. Belgrade, for example, has, in the past two centuries, undergone major changes in forms of territorial expansion and population growth. Vrčin so became a suburb of Belgrade and an important crossroad. This paper analyses the changes which transformed Vrčin from rural settlement into suburb, using variables such as industry, migrations and accompanying influences to its daily life, including dress habits of the Vrčin population. A general tendency to transform from rural to urban is present, along with an effort to attain a bio-rhythm of the bigger city. The scope of this paper is limited to only a few sources, which, nevertheless picture this general tendency. The process of abandoning a traditional dress has begun long before 1970’s and has reached its final phase at present. The rural population gradually abandoned the traditional costume, and adopted urban way of dressing, most of the time mixing the two. It is evident that only elderly individuals have kept parts of the traditional dress and jewelry, while so called middle and young generations dress in the latest urban fashion style. This is especially evident in women’s style of dress brought about with a new role they entered during the years after WW II employment outside home and the city’s influences. In conclusion, dress mode in Vrčin was determined by general social, economic and historical events that took place.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ношња из Врчина
T1  - Costume Style from Vrčin
SP  - 259
EP  - 270
VL  - 54
DO  - 10.2298/GEI0654259R
ER  - 
@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2006",
abstract = "Предмет нашег интересовања у овом раду је Врчин – насеље,
органски везано за град Београд, сада приградско насеље Београда,
на раскрсници путева севера и југа, које је у другој половини
двадесетог века доживело велике промене. Врчин и његово
претварање из руралне средине у приградско насеље, те одраз
протеклих трансформација на свакодневни живот становника, видно
су се одразили и на одевну слику. Овом раду просторно није
припадало захтевно и комплексно проучавање одевања једне
средине – свих полних, старосних и друштвених структура унутар
једне патријахалне заједнице – поготово током два протекла века.
Зато смо путем прикупљених података одредили само време трајања
појединих одевних предмета, а назначили смо и процес
трансформације и функције које су поједини одевни предмети имали
док су још били у употреби. И овај рад потврђује раније констатације
– да нигде није било шаренила народих ношњи као у околини
Београда. У раду је установљено да је процес напуштања
традиционалне ношње почео много пре седамдестих година 20. века,
да би, што се и из примера са терена види (Врчин), по свему судећи
током ових година доживео своју завршну фазу. Поготово су
становници приградских насеља веома рано подржавали градски
стил одевања, у почетку само у понеким елементима а данас у
целости., Suburbs in general are very much affected by the distance from urban centers and its internal changes. Belgrade, for example, has, in the past two centuries, undergone major changes in forms of territorial expansion and population growth. Vrčin so became a suburb of Belgrade and an important crossroad. This paper analyses the changes which transformed Vrčin from rural settlement into suburb, using variables such as industry, migrations and accompanying influences to its daily life, including dress habits of the Vrčin population. A general tendency to transform from rural to urban is present, along with an effort to attain a bio-rhythm of the bigger city. The scope of this paper is limited to only a few sources, which, nevertheless picture this general tendency. The process of abandoning a traditional dress has begun long before 1970’s and has reached its final phase at present. The rural population gradually abandoned the traditional costume, and adopted urban way of dressing, most of the time mixing the two. It is evident that only elderly individuals have kept parts of the traditional dress and jewelry, while so called middle and young generations dress in the latest urban fashion style. This is especially evident in women’s style of dress brought about with a new role they entered during the years after WW II employment outside home and the city’s influences. In conclusion, dress mode in Vrčin was determined by general social, economic and historical events that took place.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ношња из Врчина, Costume Style from Vrčin",
pages = "259-270",
volume = "54",
doi = "10.2298/GEI0654259R"
}
Радојичић, Д. (2006). Costume Style from Vrčin.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 54, 259-270.
https://doi.org/10.2298/GEI0654259R
Радојичић Д. Costume Style from Vrčin. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2006;54:259-270.
doi:10.2298/GEI0654259R.
Радојичић Драгана, "Costume Style from Vrčin" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 54 (2006):259-270,
https://doi.org/10.2298/GEI0654259R .