Богдановић, Бојана

Link to this page

Authority KeyName Variants
45052724-8d7d-4e91-91a8-487303b71b21
  • Богдановић, Бојана (5)
  • Богдановић, Бојана Б. (2)
Projects

Author's Bibliography

Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије

Богдановић, Бојана Б.

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2020
AB  - Темат Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије,
замишљен је као место идејног зближавања домаћих истраживача у области
урбане антропологије, без обзира на то да ли они граду приступају из
академско-теоријске перспективе или је, пак, реч о појединцима који се
истраживањем урбаних феномена баве у оквиру других (сродних) институција
у земљи и иностранству. Пред ауторе је постављен низ питања, почев од оних
општих – која истраживачка подручја нуди простор града у Србији?; да ли су
урбане теме у довољној мери заступљене у домаћим антрополошким теоријама?; који су извори и методе за истраживање српских урбаних простора? и сл., па до ужих, која третирају неке конкретне феномене у спрези са наведеном темом – културне индустрије; споменичко наслеђе; тржиште итд. Имајући у виду да је реч о веома широком проблемском пољу, аутори су тумачењу града и феномену „урбаног“ приступили на различите начине, а у
складу са личним истраживачким вокацијама.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије
T1  - The City as Meta-Text: Studies in Serbian Urban Anthropology
SP  - 7
EP  - 12
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2001007B
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Бојана Б.",
year = "2020",
abstract = "Темат Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије,
замишљен је као место идејног зближавања домаћих истраживача у области
урбане антропологије, без обзира на то да ли они граду приступају из
академско-теоријске перспективе или је, пак, реч о појединцима који се
истраживањем урбаних феномена баве у оквиру других (сродних) институција
у земљи и иностранству. Пред ауторе је постављен низ питања, почев од оних
општих – која истраживачка подручја нуди простор града у Србији?; да ли су
урбане теме у довољној мери заступљене у домаћим антрополошким теоријама?; који су извори и методе за истраживање српских урбаних простора? и сл., па до ужих, која третирају неке конкретне феномене у спрези са наведеном темом – културне индустрије; споменичко наслеђе; тржиште итд. Имајући у виду да је реч о веома широком проблемском пољу, аутори су тумачењу града и феномену „урбаног“ приступили на различите начине, а у
складу са личним истраживачким вокацијама.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије, The City as Meta-Text: Studies in Serbian Urban Anthropology",
pages = "7-12",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2001007B"
}
Богдановић, Б. Б. (2020). The City as Meta-Text: Studies in Serbian Urban Anthropology.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 7-12.
https://doi.org/10.2298/GEI2001007B
Богдановић ББ. The City as Meta-Text: Studies in Serbian Urban Anthropology. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):7-12.
doi:10.2298/GEI2001007B.
Богдановић Бојана Б., "The City as Meta-Text: Studies in Serbian Urban Anthropology" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):7-12,
https://doi.org/10.2298/GEI2001007B .

Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године

Богдановић, Бојана Б.

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2020
AB  - Почетком деведесетих година ХХ века, променом друштвеног система, а са њим и
суштинске идеологије, у „једном од Титових омиљених градова“ отпочео је процес
декомеморације комунистичке традиције. Преименовањем назива града (24. јул 1991.
године), уклањањем „Маршала“ са Трга партизана (28. август 1991. године) и
променом назива улица и тргова (2. август 1994. године), нова владајућа политичка
елита је из симболичке мапе Титовог Ужица избрисала средства представљања
идеолошких симбола комунистичке Југославије. Отклон од интернационалистичког
наслеђа био је првенствено усмерен ка доминантном политичком симболу – Јосипу
Брозу Титу; из симболичне визуре града уклоњен је и читав корпус оних идеолошких
садржина које су симболизовале Југославију – државу довољно велику и довољно
снажну да буде свестрано хетерогена, док је своја обележја у симболичком јавном
простору изгубила и централизована Комунистичка партија и њени органи власти.
Проучавање процеса симболичке (ре)конструкције јавног простора Титовог Ужица у
периоду 1991–1994. године базирано је на писаним и визуелним изворима као и на
подацима добијеним у разговорима који су у јулу и августу 2019. године вођени са
становницима Ужица.
AB  - In the early 1990s, following the change of social order, also accompanied by a shift in the
underlying ideology, the process of de-commemorating Communist tradition was put in
motion in „one of Tito’s favourite cities“. By renaming the city (July 24, 1991), removing
the statue of the „Marshall“ from the Partisan Square (August 28, 1991) and changing the
names of streets and squares (August 2, 1994), the new ruling elite erased all representations
of the ideological symbols of Communist Yugoslavia from the symbolic map of Titovo
Užice. This act of distancing from internationalist legacy was primarily directed at Josip
Broz Tito, as the dominant political symbol. The symbolic urban landscape was deprived of
a wide variety of ideological content symbolizing Yugoslavia – a state large enough and strong enough to be comprehensively heterogeneous. At the same time, the centralized
Communist Party and its authorities also lost their markings in the symbolic public space.
The study of the process of symbolic (re)construction of the public space of Titovo Užice in
the period between 1991 and 1994 is based on both written and visual sources as well as data
obtained from interviews conducted with the residents of Užice in July and August 2019.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године
T1  - Symbolic (Re)Construction of Titovo Užice between 1991 and 1994
SP  - 75
EP  - 93
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2001075B
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Бојана Б.",
year = "2020",
abstract = "Почетком деведесетих година ХХ века, променом друштвеног система, а са њим и
суштинске идеологије, у „једном од Титових омиљених градова“ отпочео је процес
декомеморације комунистичке традиције. Преименовањем назива града (24. јул 1991.
године), уклањањем „Маршала“ са Трга партизана (28. август 1991. године) и
променом назива улица и тргова (2. август 1994. године), нова владајућа политичка
елита је из симболичке мапе Титовог Ужица избрисала средства представљања
идеолошких симбола комунистичке Југославије. Отклон од интернационалистичког
наслеђа био је првенствено усмерен ка доминантном политичком симболу – Јосипу
Брозу Титу; из симболичне визуре града уклоњен је и читав корпус оних идеолошких
садржина које су симболизовале Југославију – државу довољно велику и довољно
снажну да буде свестрано хетерогена, док је своја обележја у симболичком јавном
простору изгубила и централизована Комунистичка партија и њени органи власти.
Проучавање процеса симболичке (ре)конструкције јавног простора Титовог Ужица у
периоду 1991–1994. године базирано је на писаним и визуелним изворима као и на
подацима добијеним у разговорима који су у јулу и августу 2019. године вођени са
становницима Ужица., In the early 1990s, following the change of social order, also accompanied by a shift in the
underlying ideology, the process of de-commemorating Communist tradition was put in
motion in „one of Tito’s favourite cities“. By renaming the city (July 24, 1991), removing
the statue of the „Marshall“ from the Partisan Square (August 28, 1991) and changing the
names of streets and squares (August 2, 1994), the new ruling elite erased all representations
of the ideological symbols of Communist Yugoslavia from the symbolic map of Titovo
Užice. This act of distancing from internationalist legacy was primarily directed at Josip
Broz Tito, as the dominant political symbol. The symbolic urban landscape was deprived of
a wide variety of ideological content symbolizing Yugoslavia – a state large enough and strong enough to be comprehensively heterogeneous. At the same time, the centralized
Communist Party and its authorities also lost their markings in the symbolic public space.
The study of the process of symbolic (re)construction of the public space of Titovo Užice in
the period between 1991 and 1994 is based on both written and visual sources as well as data
obtained from interviews conducted with the residents of Užice in July and August 2019.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године, Symbolic (Re)Construction of Titovo Užice between 1991 and 1994",
pages = "75-93",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2001075B"
}
Богдановић, Б. Б. (2020). Symbolic (Re)Construction of Titovo Užice between 1991 and 1994.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 75-93.
https://doi.org/10.2298/GEI2001075B
Богдановић ББ. Symbolic (Re)Construction of Titovo Užice between 1991 and 1994. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):75-93.
doi:10.2298/GEI2001075B.
Богдановић Бојана Б., "Symbolic (Re)Construction of Titovo Užice between 1991 and 1994" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):75-93,
https://doi.org/10.2298/GEI2001075B .

Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године

Богдановић, Бојана

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2018
AB  - Комунистичка  партија  Југославије  донела  је  1947.  године  директиву којом се забрањује прослава верских празника ван круга цркве, док је путем поверљивог расписа 1948. године Председништво владе ФНРЈ упутило наређење да се католички и православни Божић више званично не признају. Црквено прослављање Божића у периоду након доношења наведених забрана посматра се на примеру обележавања „најрадоснијег дана свештенства и народа” у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. Компаративном анализом упоређена су три наратива: опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и  парохија из  1939.  године, опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и парохија из 1956. годинеи опис црквеног прослављања Божића у цркви Покрова Пресвете Богородице у Јабланици 1958. године забележен у разговору који је ауторка текста водила 2018. године с испитаником који је од 1958. године као свештеник службовао у црквеној општини Доброселица. На основу уочених сличности и разлика у црквеном прослављању Божића у два временска контекста (предсоцијалистички и социјалистички) и два просторна (градски и сеоски) изводе се закључци о импликацијама специфичних амбијенталних друштвено-економских односа државе и цркве у социјалистичком уређењу.
AB  - The Communist Party of Yugoslavia passed in 1947 a guideline prohibiting the celebration of religious holidays outside the church, while the government of the FPRY sent an order, through a confidential circular in 1948, for the Catholic and Orthodox Christmas not to be officially recognized any longer. Church celebration of Christmas in the period after the adoption of these prohibitions is observed on the occasion of marking the „most joyous day of the priesthood and people” in St. George’s Church in Titovo Užice in 1956. Three narratives are compared with comparative analysis: a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1939, a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1956, and a description of the church celebration of Christmas in the Church of the Holy Virgin in Jablanica in 1958, recorded in a conversation conducted by the author of the text in 2018 with a respondent who served from 1958 as a priest in the church municipality of Dobroselica. Based on the observed similarities and differences in church celebration of Christmas in two temporal contexts (pre-socialist and socialist) and two spatial (urban and rural), conclusions are drawn about the implications of specific ambient socio-economic relations between the state and the church in socialist organization.
AB  - En 1947 le Parti communiste de Yougoslavie avait donné une directive interdisant la célébration des fêtes religieuses en dehors du cercle de l’église, alors que par une note confidentielle de 1948 la Présidence du gouvernement de la RFPY avait prononcé l’ordre que les fêtes de Noël catholique et orthodoxe ne seraient plus officiellement reconnues en tant que telles. La célébration ecclésiastique de Noël dans la période d’après le prononcé des interdictions évoquées est analysée sur l’exemple de la célébration « de la journée la plus joyeuse pour le clergé et pour le peuple » à l’Église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956. L’analyse comparative porte sur trois récits: la description de la célébration ecclésiastique de Noël notée dans Les Annales des églises et des paroisses d’Užice de 1939, la description de la célébration de Noël dans les mêmes Annales datant de 1956, et, en dernier lieu, la description de la célébration à l’Église de l’Intercession de la Vierge Marie de Jablanica en 1958, notée dans un entretien mené en 2018 par l’auteure de ce texte avec un sujet interrogé qui avait officié en tant que curé dès 1958 dans la commune ecclésiastique Dobroselica. À partir des ressemblances et des différences relevées dans la célébration ecclésiastique de Noël dans deux contextes temporels (présocialiste et socialiste) et deux contextes spatiaux (urbain et rural) sont tirées des conclusions sur les implications des rapports spécifiques socio-économiques de l’État et de l’Église dans le régime socialiste.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године
T1  - Religious practices in communist Yugoslavia: The celebration of Christmas in St George’s Church in Titovo Užice in 1956
T1  - Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956
SP  - 1141
EP  - 1163
VL  - 13
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v13i4.1
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2018",
abstract = "Комунистичка  партија  Југославије  донела  је  1947.  године  директиву којом се забрањује прослава верских празника ван круга цркве, док је путем поверљивог расписа 1948. године Председништво владе ФНРЈ упутило наређење да се католички и православни Божић више званично не признају. Црквено прослављање Божића у периоду након доношења наведених забрана посматра се на примеру обележавања „најрадоснијег дана свештенства и народа” у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. Компаративном анализом упоређена су три наратива: опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и  парохија из  1939.  године, опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и парохија из 1956. годинеи опис црквеног прослављања Божића у цркви Покрова Пресвете Богородице у Јабланици 1958. године забележен у разговору који је ауторка текста водила 2018. године с испитаником који је од 1958. године као свештеник службовао у црквеној општини Доброселица. На основу уочених сличности и разлика у црквеном прослављању Божића у два временска контекста (предсоцијалистички и социјалистички) и два просторна (градски и сеоски) изводе се закључци о импликацијама специфичних амбијенталних друштвено-економских односа државе и цркве у социјалистичком уређењу., The Communist Party of Yugoslavia passed in 1947 a guideline prohibiting the celebration of religious holidays outside the church, while the government of the FPRY sent an order, through a confidential circular in 1948, for the Catholic and Orthodox Christmas not to be officially recognized any longer. Church celebration of Christmas in the period after the adoption of these prohibitions is observed on the occasion of marking the „most joyous day of the priesthood and people” in St. George’s Church in Titovo Užice in 1956. Three narratives are compared with comparative analysis: a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1939, a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1956, and a description of the church celebration of Christmas in the Church of the Holy Virgin in Jablanica in 1958, recorded in a conversation conducted by the author of the text in 2018 with a respondent who served from 1958 as a priest in the church municipality of Dobroselica. Based on the observed similarities and differences in church celebration of Christmas in two temporal contexts (pre-socialist and socialist) and two spatial (urban and rural), conclusions are drawn about the implications of specific ambient socio-economic relations between the state and the church in socialist organization., En 1947 le Parti communiste de Yougoslavie avait donné une directive interdisant la célébration des fêtes religieuses en dehors du cercle de l’église, alors que par une note confidentielle de 1948 la Présidence du gouvernement de la RFPY avait prononcé l’ordre que les fêtes de Noël catholique et orthodoxe ne seraient plus officiellement reconnues en tant que telles. La célébration ecclésiastique de Noël dans la période d’après le prononcé des interdictions évoquées est analysée sur l’exemple de la célébration « de la journée la plus joyeuse pour le clergé et pour le peuple » à l’Église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956. L’analyse comparative porte sur trois récits: la description de la célébration ecclésiastique de Noël notée dans Les Annales des églises et des paroisses d’Užice de 1939, la description de la célébration de Noël dans les mêmes Annales datant de 1956, et, en dernier lieu, la description de la célébration à l’Église de l’Intercession de la Vierge Marie de Jablanica en 1958, notée dans un entretien mené en 2018 par l’auteure de ce texte avec un sujet interrogé qui avait officié en tant que curé dès 1958 dans la commune ecclésiastique Dobroselica. À partir des ressemblances et des différences relevées dans la célébration ecclésiastique de Noël dans deux contextes temporels (présocialiste et socialiste) et deux contextes spatiaux (urbain et rural) sont tirées des conclusions sur les implications des rapports spécifiques socio-économiques de l’État et de l’Église dans le régime socialiste.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године, Religious practices in communist Yugoslavia: The celebration of Christmas in St George’s Church in Titovo Užice in 1956, Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956",
pages = "1141-1163",
volume = "13",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v13i4.1"
}
Богдановић, Б. (2018). Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956.
Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 13(4), 1141-1163.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1
Богдановић Б. Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956. Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;13(4):1141-1163.
doi:10.21301/eap.v13i4.1.
Богдановић Бојана, "Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956" Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 13, no. 4 (2018):1141-1163,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1 .

Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија

Богдановић, Бојана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2018
AB  - Пласирањем Етнологије и антропологије на „тржиште“ не само научно и
стручно, већ и литературе намењене најширем кругу читалаца, корпус радова који
произлазе из теоријског и аналитичког промишљања и проблематизирања културе
у најширем смислу речи, постао је кохерентнији. Систематизоване, синтетизоване
и дистрибуиране информације пружају могућност поузданог приступа општем
(са)знању, уједно омогућавајући лаку орјентацију унутар специфичног контекста,
што приказану публикацију чини референтном тачком за сва будућа издања
едиције Мали лексикони српске културе.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија
SP  - 221
EP  - 223
VL  - 66
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2018",
abstract = "Пласирањем Етнологије и антропологије на „тржиште“ не само научно и
стручно, већ и литературе намењене најширем кругу читалаца, корпус радова који
произлазе из теоријског и аналитичког промишљања и проблематизирања културе
у најширем смислу речи, постао је кохерентнији. Систематизоване, синтетизоване
и дистрибуиране информације пружају могућност поузданог приступа општем
(са)знању, уједно омогућавајући лаку орјентацију унутар специфичног контекста,
што приказану публикацију чини референтном тачком за сва будућа издања
едиције Мали лексикони српске културе.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија",
pages = "221-223",
volume = "66",
number = "1"
}
Богдановић, Б. (2018). Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 221-223.
Богдановић Б. Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):221-223.
Богдановић Бојана, "Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):221-223

Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације

Богдановић, Бојана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2018
AB  - Нове технологије прошириле су појам и значење музејске публикације. Правећи
паралелу са значајем и улогом музејске публикације у систему опште музеологије, рад
ревидира питање значаја и улоге е-музејске публикације у систему онлајн музејске
комуникације. Полазећи од чињенице да су онлајн канали којима музеји у Србији
комуницирају са својом публиком у дигиталном простору разнолики, предности и
ограничења наведених медија (е-музејских публикација) у преносу музејских
информација и порука у дигиталном музејском простору и контексту анализирају се у
најзаступљенијем виду онлајн музејске комуникације – веб–сајтовима. Резултати
истраживања којим је обухваћено 10 музејских веб–сајтова показали су недовољно
развијену и непрецизно позиционирану е-музејску публикацију у систему онлајн
музејске комуникације па су, у складу са препознатим ограничењима, дате и
препоруке за њено (потенцијално) унапређење.
AB  - New IC technologies has expanded the notion and meaning of the museum publication.
Comparing the position of museum publication in the system of general museology, the
paper E-museum publication in the system of оn-line museum communication revises the
importance and role of e-museum publications in the system of оn-line museum
communication. Starting from the fact that the cahnnels used by Serbian museums in оn-line
commuication with virtual public are diverse, the adventages and limitations of mentioned
media (е-museum publications) in transmission of museum informations and messages in the
viral museum space and context are analyzed throughout the most prominent type of оn-line
museum communication – web sites. The results of the research (of 10 museum web sites)
represent the underdeveloped and unfocused positioned е-museum publications in the
system of оn-line museum communication. In accordance to the results and recognized
limitations the recommendations for its (potential) development are given in the paper.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације
T1  - E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication
SP  - 403
EP  - 416
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1802403B
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2018",
abstract = "Нове технологије прошириле су појам и значење музејске публикације. Правећи
паралелу са значајем и улогом музејске публикације у систему опште музеологије, рад
ревидира питање значаја и улоге е-музејске публикације у систему онлајн музејске
комуникације. Полазећи од чињенице да су онлајн канали којима музеји у Србији
комуницирају са својом публиком у дигиталном простору разнолики, предности и
ограничења наведених медија (е-музејских публикација) у преносу музејских
информација и порука у дигиталном музејском простору и контексту анализирају се у
најзаступљенијем виду онлајн музејске комуникације – веб–сајтовима. Резултати
истраживања којим је обухваћено 10 музејских веб–сајтова показали су недовољно
развијену и непрецизно позиционирану е-музејску публикацију у систему онлајн
музејске комуникације па су, у складу са препознатим ограничењима, дате и
препоруке за њено (потенцијално) унапређење., New IC technologies has expanded the notion and meaning of the museum publication.
Comparing the position of museum publication in the system of general museology, the
paper E-museum publication in the system of оn-line museum communication revises the
importance and role of e-museum publications in the system of оn-line museum
communication. Starting from the fact that the cahnnels used by Serbian museums in оn-line
commuication with virtual public are diverse, the adventages and limitations of mentioned
media (е-museum publications) in transmission of museum informations and messages in the
viral museum space and context are analyzed throughout the most prominent type of оn-line
museum communication – web sites. The results of the research (of 10 museum web sites)
represent the underdeveloped and unfocused positioned е-museum publications in the
system of оn-line museum communication. In accordance to the results and recognized
limitations the recommendations for its (potential) development are given in the paper.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације, E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication",
pages = "403-416",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1802403B"
}
Богдановић, Б. (2018). E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(2), 403-416.
https://doi.org/10.2298/GEI1802403B
Богдановић Б. E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(2):403-416.
doi:10.2298/GEI1802403B.
Богдановић Бојана, "E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 2 (2018):403-416,
https://doi.org/10.2298/GEI1802403B .

Инклузија слепих и слабовидих особа у програмске активности музеја на отвореном – пример пројектa ‘Тактилна баштина’

Богдановић, Бојана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2017
AB  - Анализа примера пројектa Тактилна баштина, који је 2015. године реализован у
Музеју на отвореном „Старо село” у Сирогојну, ревидира процес инклузије слепих и
слабовидих особа у програмске активности музеја на отвореном. Досадашња музејска
пракса у Републици Србији показује да није посвећена довољна пажња оним групама
којима су музејски садржаји делимично (или потпуно) недостуни и који (својом или
туђом вољом) не узимају учешће у музејским активностима. Циљ рада је да укаже на
могућност унапређивања доступности и квалитета музејских садржаја особама са
инвалидитетом док се, због акрибичности излагања, даје и општи преглед правних и
законских регулатива, као и специфичних и значајних појмова који су кључни за
систем опште музеологије, а који у својој целокупности доприносе побољшању
савремене музејске праксе. У складу са принципима нове музеологије која покушава да
раскине са два века дугом традицијом ексклузивности и елитизма музеолошког рада,
пројекат Тактилна баштина показује да музејска комуникација може (и мора)
балансирати између посебности и ограничења корисника и посебности и могућности
нових медија.
AB  - The paper featuring the project Tactile Heritage, implemented in 2015 at the Open-air
Museum “Old Village” in Sirogojno, revises the process of inclusion of blind and visually
impaired people in the program activities of the open-air museum. The current museum
practice in Serbia shows that insufficient attention is paid to the groups of people for whom
the museum activities are partially (or fully) (un)avaliable and those who do not take part in
museum activities (by their or other people's will). The aim of the paper is to draw attention
to the possibilities of improving availability and quality of museum content to people with
disabilities. However, due to the studious presentation, the paper provides general overview
of the legal and statutory regulations as well as specific and important concepts that are key
to the system of general museology, which in their totality contribute to the improvement of
modern museum practice. In accordance with the principles of new museology that attempts
to break the two-century long tradition of exclusivity and elitism of museological work, the
project Tactile Heritage demonstrates that the museum communication can (and must) balance between the peculiarities and constraints of users as well as specificities and possibilities of the new media.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Инклузија слепих и слабовидих особа у програмске активности музеја на отвореном – пример пројектa ‘Тактилна баштина’
T1  - Inclusion of Blind and Visually Impaired People into Program Activities of the Open-Air Museum – Case Study ‘Tactile Heritage’
SP  - 163
EP  - 175
VL  - 65
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1701163B
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2017",
abstract = "Анализа примера пројектa Тактилна баштина, који је 2015. године реализован у
Музеју на отвореном „Старо село” у Сирогојну, ревидира процес инклузије слепих и
слабовидих особа у програмске активности музеја на отвореном. Досадашња музејска
пракса у Републици Србији показује да није посвећена довољна пажња оним групама
којима су музејски садржаји делимично (или потпуно) недостуни и који (својом или
туђом вољом) не узимају учешће у музејским активностима. Циљ рада је да укаже на
могућност унапређивања доступности и квалитета музејских садржаја особама са
инвалидитетом док се, због акрибичности излагања, даје и општи преглед правних и
законских регулатива, као и специфичних и значајних појмова који су кључни за
систем опште музеологије, а који у својој целокупности доприносе побољшању
савремене музејске праксе. У складу са принципима нове музеологије која покушава да
раскине са два века дугом традицијом ексклузивности и елитизма музеолошког рада,
пројекат Тактилна баштина показује да музејска комуникација може (и мора)
балансирати између посебности и ограничења корисника и посебности и могућности
нових медија., The paper featuring the project Tactile Heritage, implemented in 2015 at the Open-air
Museum “Old Village” in Sirogojno, revises the process of inclusion of blind and visually
impaired people in the program activities of the open-air museum. The current museum
practice in Serbia shows that insufficient attention is paid to the groups of people for whom
the museum activities are partially (or fully) (un)avaliable and those who do not take part in
museum activities (by their or other people's will). The aim of the paper is to draw attention
to the possibilities of improving availability and quality of museum content to people with
disabilities. However, due to the studious presentation, the paper provides general overview
of the legal and statutory regulations as well as specific and important concepts that are key
to the system of general museology, which in their totality contribute to the improvement of
modern museum practice. In accordance with the principles of new museology that attempts
to break the two-century long tradition of exclusivity and elitism of museological work, the
project Tactile Heritage demonstrates that the museum communication can (and must) balance between the peculiarities and constraints of users as well as specificities and possibilities of the new media.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Инклузија слепих и слабовидих особа у програмске активности музеја на отвореном – пример пројектa ‘Тактилна баштина’, Inclusion of Blind and Visually Impaired People into Program Activities of the Open-Air Museum – Case Study ‘Tactile Heritage’",
pages = "163-175",
volume = "65",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1701163B"
}
Богдановић, Б. (2017). Inclusion of Blind and Visually Impaired People into Program Activities of the Open-Air Museum – Case Study ‘Tactile Heritage’.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(1), 163-175.
https://doi.org/10.2298/GEI1701163B
Богдановић Б. Inclusion of Blind and Visually Impaired People into Program Activities of the Open-Air Museum – Case Study ‘Tactile Heritage’. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(1):163-175.
doi:10.2298/GEI1701163B.
Богдановић Бојана, "Inclusion of Blind and Visually Impaired People into Program Activities of the Open-Air Museum – Case Study ‘Tactile Heritage’" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 1 (2017):163-175,
https://doi.org/10.2298/GEI1701163B .

Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе

Жакула, Соња; Богдановић, Бојана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Жакула, Соња
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2017
AB  - Свеукупно, низ манифестација који је чинио прославу 70 година рада
Етнографског института САНУ био је плод неуморног заједничког рада и
прегалаштва организаторског тима и сарадница и сарадника Института. Садржаји
који су понуђени стручној и широј јавности на научним скуповима, предавањима,
изложби, као и објављивањем лексикона Етнологија и антропологија, послужили
су – и убудуће ће служити – да дисциплину и рад Института представе у најбољем
светлу и прикажу широки опсег феномена традиционалног и савременог друштва,
који су предмет истраживања из области етнологије и антропологије данас.
Етнографски институт САНУ показао је да је, и 70 година након оснивања,
кључна научноистраживачка установа која се бави етнолошким и антрополошким
проучавањем друштва и културе у Србији.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе
SP  - 715
EP  - 721
VL  - 65
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Жакула, Соња and Богдановић, Бојана",
year = "2017",
abstract = "Свеукупно, низ манифестација који је чинио прославу 70 година рада
Етнографског института САНУ био је плод неуморног заједничког рада и
прегалаштва организаторског тима и сарадница и сарадника Института. Садржаји
који су понуђени стручној и широј јавности на научним скуповима, предавањима,
изложби, као и објављивањем лексикона Етнологија и антропологија, послужили
су – и убудуће ће служити – да дисциплину и рад Института представе у најбољем
светлу и прикажу широки опсег феномена традиционалног и савременог друштва,
који су предмет истраживања из области етнологије и антропологије данас.
Етнографски институт САНУ показао је да је, и 70 година након оснивања,
кључна научноистраживачка установа која се бави етнолошким и антрополошким
проучавањем друштва и културе у Србији.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе",
pages = "715-721",
volume = "65",
number = "3"
}
Жакула, С.,& Богдановић, Б. (2017). Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(3), 715-721.
Жакула С, Богдановић Б. Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(3):715-721.
Жакула Соња, Богдановић Бојана, "Седамдесет година рада Етнографског института САНУ – хроника прославе" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 3 (2017):715-721