TY  - CONF
AU  - Гулан, Бранислав
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10224
AB  - Република Србиja имa 4.709 нaсeљa – села, a у 1.034
живи мaњe oд по 100 стaнoвникa. Aкo сe сaдaшњи прoцeс нaстaви, зa дeцe-
ниjу и пo у чeтвртини сeлa oстaћe сaмo спoмeници кao дoкaз скoрaшњeг жи-
вoтa. И дoк људи у грaдoвимa нeмajу штa дa рaдe, у сeлимa нeмa кo дa рaди.
Сeлa изумиру, a нe кoристи сe шaнсa дa сe ти нeгaтивни трeндoви зaустaвe,
сaмим тим и дa сe рaзвиjajу рурaлнa пoдручja. To би биo и пут зa смaњивaњe
нeзaпoслeнoсти. Нaимe, oд дeсeт рaдникa кojи су oстaли бeз пoслa, вишe oд
пoлoвинe мoглo би дa сe зaпoсли у рурaлним пoдручjимa Србиje. Пoврaтaк
нa сeлo нe знaчи врaћaњe рaдникa мoтици, рaлу и трaктoру, вeћ њихoвo
зaпoшљaвaњe у oблaсти мoдeрнe пoљoприврeдe. Taкaв нaчин вoђeњa рурaл-
нe пoлитикe биo би спaс зa сeлa, aли и зa Србиjу. Дакле, пoтрeбнa је нoвa
сoциjaлнa и aгрaрнa рeфoрмa.
Нoвим зaкoнимa o пoсeдoвaњу, кoришћeњу и рaспoлaгaњу пoљoпри-
врeдним зeмљиштeм пoсeбнo се нaглaшава знaчaj плoднe зeмљe кao oгрa-
ничeнoг прирoднoг дoбрa нaд кojим никo нe мoжe дa имa нeoгрaничeну
свojину. Нoвe зeмљишнe зaкoнe трeбa прилaгoдити нajбoљoj српскoj и
eврoпскoj прaвнoj трaдициjи у кojoj су урaвнoтeжeнe eкoнoмскo-тржишнe и
сoциjaлнo-eгзистeнциjaлнe функциje пoљoприврeднoг зeмљиштa зa сeљaкe,
прeдузeтникe и Србиjу. Aгрaрну рeфoрму тимe бисмo дoвeли у oквирe урaв-
нoтeжeних тржишних и држaвнo-плaнских нaчeлa приврeђивaњa и тaкo би
oнa пoстaлa стуб сoциjaлнo oдгoвoрнe aгрaрнe eкoнoмиje. Oргaнизaциoни
oблик рада билe би сeoскe зaдругe.
У oблaсти финaнсиjских услугa у пoљoприврeди држaвa би трeбaлo
дa oснуje aгрaрну рaзвojну бaнку прeкo кoje би билa плaсирaнa срeдствa
из aгрaрнoг буџeтa, крeдитирaнa и субвeнциoнисaнa прoизвoдњa и извoз
пoљoприврeдних прoизвoдa. Tимe би билo oсигурaнo и зaкoнитo финaн-
сиjскo пoслoвaњe штeднo-крeдитних oдeљeњa зaдругa и oбeзбeђeн нoвaц
зaдругaрa јер су за Србију, у којој је мали посед већински, задруге право
решење!
AB  - Serbia has 4,709 settlements – villages, and in each of them 1,034 today
lives less than 100 inhabitants. If the current process continues, for a decade and
a half, in the quarter of the villages only monuments will remain as evidence of
recent life. And while people in cities have no jobs, there are no people in the villages
to work.
Villages are extinct continuously, and there is no chance that these negative
trends will be halted in order to develop rural areas. Th at would be the way
to reduce unemployment. Namely, out of ten workers who are unemployed, more
than half could be employed in rural areas of Serbia. Returning to the village does
not mean returning workers to the hoe, rake and tractor, but their employment
in the fi eld of modern agriculture. Such a way of managing rural policy would be
salvage for villages, but also for Serbia. Th erefore, new social and agrarian reform
is needed.
Th e new laws on the possession, use and disposal of agricultural land
should emphasize the importance of a fertile land as a limited natural asset over which no one can have unlimited property. Th e new land laws should be adapted
to the best Serbian and European legal tradition in which the balanced economicmarket
and social-existential functions of agricultural land for famers, entrepreneurs
and Serbia.
Agrarian reform will thus become part of the framework of balanced market
and state-planning economic principles, and thus it will become the pillar
of socially responsible agrarian economy and sustainable rural development. Th e
organizational form of work would be agricultural cooperatives.
In the fi eld of fi nancial services in agriculture, the state should establish
an agricultural development bank through which the funds from the agricultural
budget will be allocated, loaned and subsidized for agricultural production and
export of agricultural products. Th is would also ensure the legitimate fi nancial
operations of the savings-credit departments of the agricultural cooperatives and
secured the money of the cooperatives members.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије
T1  - Руралне средине у Србији – спас за села и Србију
T1  - Anchor for the villages and Serbia
SP  - 295
EP  - 313
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10224
ER  - 

@conference{
author = "Гулан, Бранислав",
year = "2019",
abstract = "Република Србиja имa 4.709 нaсeљa – села, a у 1.034
живи мaњe oд по 100 стaнoвникa. Aкo сe сaдaшњи прoцeс нaстaви, зa дeцe-
ниjу и пo у чeтвртини сeлa oстaћe сaмo спoмeници кao дoкaз скoрaшњeг жи-
вoтa. И дoк људи у грaдoвимa нeмajу штa дa рaдe, у сeлимa нeмa кo дa рaди.
Сeлa изумиру, a нe кoристи сe шaнсa дa сe ти нeгaтивни трeндoви зaустaвe,
сaмим тим и дa сe рaзвиjajу рурaлнa пoдручja. To би биo и пут зa смaњивaњe
нeзaпoслeнoсти. Нaимe, oд дeсeт рaдникa кojи су oстaли бeз пoслa, вишe oд
пoлoвинe мoглo би дa сe зaпoсли у рурaлним пoдручjимa Србиje. Пoврaтaк
нa сeлo нe знaчи врaћaњe рaдникa мoтици, рaлу и трaктoру, вeћ њихoвo
зaпoшљaвaњe у oблaсти мoдeрнe пoљoприврeдe. Taкaв нaчин вoђeњa рурaл-
нe пoлитикe биo би спaс зa сeлa, aли и зa Србиjу. Дакле, пoтрeбнa је нoвa
сoциjaлнa и aгрaрнa рeфoрмa.
Нoвим зaкoнимa o пoсeдoвaњу, кoришћeњу и рaспoлaгaњу пoљoпри-
врeдним зeмљиштeм пoсeбнo се нaглaшава знaчaj плoднe зeмљe кao oгрa-
ничeнoг прирoднoг дoбрa нaд кojим никo нe мoжe дa имa нeoгрaничeну
свojину. Нoвe зeмљишнe зaкoнe трeбa прилaгoдити нajбoљoj српскoj и
eврoпскoj прaвнoj трaдициjи у кojoj су урaвнoтeжeнe eкoнoмскo-тржишнe и
сoциjaлнo-eгзистeнциjaлнe функциje пoљoприврeднoг зeмљиштa зa сeљaкe,
прeдузeтникe и Србиjу. Aгрaрну рeфoрму тимe бисмo дoвeли у oквирe урaв-
нoтeжeних тржишних и држaвнo-плaнских нaчeлa приврeђивaњa и тaкo би
oнa пoстaлa стуб сoциjaлнo oдгoвoрнe aгрaрнe eкoнoмиje. Oргaнизaциoни
oблик рада билe би сeoскe зaдругe.
У oблaсти финaнсиjских услугa у пoљoприврeди држaвa би трeбaлo
дa oснуje aгрaрну рaзвojну бaнку прeкo кoje би билa плaсирaнa срeдствa
из aгрaрнoг буџeтa, крeдитирaнa и субвeнциoнисaнa прoизвoдњa и извoз
пoљoприврeдних прoизвoдa. Tимe би билo oсигурaнo и зaкoнитo финaн-
сиjскo пoслoвaњe штeднo-крeдитних oдeљeњa зaдругa и oбeзбeђeн нoвaц
зaдругaрa јер су за Србију, у којој је мали посед већински, задруге право
решење!, Serbia has 4,709 settlements – villages, and in each of them 1,034 today
lives less than 100 inhabitants. If the current process continues, for a decade and
a half, in the quarter of the villages only monuments will remain as evidence of
recent life. And while people in cities have no jobs, there are no people in the villages
to work.
Villages are extinct continuously, and there is no chance that these negative
trends will be halted in order to develop rural areas. Th at would be the way
to reduce unemployment. Namely, out of ten workers who are unemployed, more
than half could be employed in rural areas of Serbia. Returning to the village does
not mean returning workers to the hoe, rake and tractor, but their employment
in the fi eld of modern agriculture. Such a way of managing rural policy would be
salvage for villages, but also for Serbia. Th erefore, new social and agrarian reform
is needed.
Th e new laws on the possession, use and disposal of agricultural land
should emphasize the importance of a fertile land as a limited natural asset over which no one can have unlimited property. Th e new land laws should be adapted
to the best Serbian and European legal tradition in which the balanced economicmarket
and social-existential functions of agricultural land for famers, entrepreneurs
and Serbia.
Agrarian reform will thus become part of the framework of balanced market
and state-planning economic principles, and thus it will become the pillar
of socially responsible agrarian economy and sustainable rural development. Th e
organizational form of work would be agricultural cooperatives.
In the fi eld of fi nancial services in agriculture, the state should establish
an agricultural development bank through which the funds from the agricultural
budget will be allocated, loaned and subsidized for agricultural production and
export of agricultural products. Th is would also ensure the legitimate fi nancial
operations of the savings-credit departments of the agricultural cooperatives and
secured the money of the cooperatives members.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије",
title = "Руралне средине у Србији – спас за села и Србију, Anchor for the villages and Serbia",
pages = "295-313",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10224"
}

Гулан, Б.. (2019). Руралне средине у Србији – спас за села и Србију. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије
Београд : Српска академија наука и уметности., 295-313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10224

Гулан Б. Руралне средине у Србији – спас за села и Србију. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије. 2019;:295-313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10224 .

Гулан, Бранислав, "Руралне средине у Србији – спас за села и Србију" in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије (2019):295-313,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10224 .

TY  - CONF
AU  - Шкорић, Драган
AU  - Кесеровић, Зоран
AU  - Илин, Жарко
AU  - Црнобарац, Јован
AU  - Кораћ, Нада
AU  - Ковачевић, Душко
AU  - Ољача, Снежана
AU  - Сивчев, Биљана
AU  - Лазаревић, Ратко
AU  - Митровић, Милован
AU  - Томић, Данило
AU  - Гулан, Бранислав
AU  - Тимотић, Урош
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10558
AB  - Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и
пољопривреди Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број ста-
новника, а око 1.200 је у фази нестајања. Детаљно је приказан скуп проблема који су
везани за село и пољопривреду. Демографски проблеми чине један од кључних пробле-
ма данашњег села и његовог лошег економског положаја. Уситњеност поседа и старач-
ка домаћинства представљају препреку за бржи развој села и модерне пољопривреде.
Подстиче се удруживање сељана у задруге и акционарска друштва. Подстицаји државе
покренули су у селима веру у удруживање.
Највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, где треба много тога учи-
нити за оживљавање села. Идеја да се део државног земљишта додели за коришћење
младим брачним паровима у регионима где је то могуће може покренути сеоски раз-
вој., Треба законским одредбама омогућити да се напуштене њиве, ливаде и пашња-
ци у брдско-планинским регионима уступе младим брачним паровима на коришћење.
Треба омогућити да се активира производња традиционалних финалних производа.
Оснивањем прерадних капацитета у оквиру напредних домаћинстава и задруга може
се покренути развој села и запошљавање младих генерација. Сеоски туризам је битно
развијати. Регионални пројекти, аграрни градићи, оснивање аграрног фонда дијаспоре,
организовано коришћење геотермалних извора и други природни ресурси су велика
шанса за опоравак и развој села и пољопривреде.
Други део рада детаљно разматра стање и перспективе код интензивних произ-
водњи као што су сточарство, воћарство, повртарство, виногради и квалитетна вина,
органска производња и на крају ратарство као најмасовнија производња. Код интен-
зивних производњи приказано је садашње стање, правци развоја, као и достигнућа у
производњи која се очекују до 2040. године. Предвиђања су веома амбициозна и траже
велика улагања. Она могу бити остварљива уз свеобухватну активност свих актера у производњи, од месне заједнице, општина, округа, покрајина до Републике Србије. У
реализацији амбициозних планова за развој села и пољопривреде, важно место треба
да има банкарски систем кроз адекватно кредитирање.
У раду није разматран значај фондова ЕУ, а то ће бити учињено када Србија поста-
не пуноправни члан Европске уније.
AB  - The group of authors of the review paper intended to present the current state
in rural areas of Serbia and Serbian agriculture. Serbian villages have been in decline due
to rural depopulation in 86% of the villages, whereas 1200 villages are vanishing. An array
of issues concerning rural areas and agriculture have been described in detail. Demographic
problems and low economic status are among the key current problems of rural areas. Land
fragmentation and older households prevent more efficient development of rural areas and
modern agriculture: Peasant farms joining together in cooperatives and joint-stock societies.
State business incentives uplifted the rural cooperative spirit.
Major problems are observed in hilly and mountainous areas, where great efforts need
to be invested into rural revival. The idea of granting young married couples the use of state
land could stimulate rural development. Legal basis should be established to allow young
couples to use abandoned fields, meadows and pastures in hilly and mountainous regions,
while the manufacture of traditional products should be encouraged. The establishment of
processing facilities in more progressive households and cooperatives could revitalize rural
communities and boost employment of younger generations. Promotion of rural tourism is
also important. Regional projects, agricultural settlements, initiating diaspora investment in
agriculture, as well as organized use of geothermal and other natural resources, are a major
chance for recovery and progress of rural areas and agriculture.
In the second part the paper reviews in detail the current state and prospects of various
types of intensive production, such as livestock production, fruit and vegetable growing, vineyards
and high-quality wine, organic production, and field crop growing as the most frequent
type. Current state and directions for the development of intensive production have been
presented in the review paper, including the estimated achievements of production by 2040.
Ambitious estimates which have been laid out require great investments, obtainable through
joint activity of local communities, municipalities, districts, provinces and the Republic of
Serbia. The banking system also plays an important role in the realization of ambitious plans
for rural and agricultural development through adequate lending policies.
The review paper did not focus on the significance of EU funding, which will be addressed
when the Republic of Serbia is admitted into the European Union as a member state.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку
T1  - Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године
T1  - Rural and agricultural development prospects in Serbia until 2040
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558
ER  - 

@conference{
author = "Шкорић, Драган and Кесеровић, Зоран and Илин, Жарко and Црнобарац, Јован and Кораћ, Нада and Ковачевић, Душко and Ољача, Снежана and Сивчев, Биљана and Лазаревић, Ратко and Митровић, Милован and Томић, Данило and Гулан, Бранислав and Тимотић, Урош",
year = "2018",
abstract = "Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и
пољопривреди Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број ста-
новника, а око 1.200 је у фази нестајања. Детаљно је приказан скуп проблема који су
везани за село и пољопривреду. Демографски проблеми чине један од кључних пробле-
ма данашњег села и његовог лошег економског положаја. Уситњеност поседа и старач-
ка домаћинства представљају препреку за бржи развој села и модерне пољопривреде.
Подстиче се удруживање сељана у задруге и акционарска друштва. Подстицаји државе
покренули су у селима веру у удруживање.
Највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, где треба много тога учи-
нити за оживљавање села. Идеја да се део државног земљишта додели за коришћење
младим брачним паровима у регионима где је то могуће може покренути сеоски раз-
вој., Треба законским одредбама омогућити да се напуштене њиве, ливаде и пашња-
ци у брдско-планинским регионима уступе младим брачним паровима на коришћење.
Треба омогућити да се активира производња традиционалних финалних производа.
Оснивањем прерадних капацитета у оквиру напредних домаћинстава и задруга може
се покренути развој села и запошљавање младих генерација. Сеоски туризам је битно
развијати. Регионални пројекти, аграрни градићи, оснивање аграрног фонда дијаспоре,
организовано коришћење геотермалних извора и други природни ресурси су велика
шанса за опоравак и развој села и пољопривреде.
Други део рада детаљно разматра стање и перспективе код интензивних произ-
водњи као што су сточарство, воћарство, повртарство, виногради и квалитетна вина,
органска производња и на крају ратарство као најмасовнија производња. Код интен-
зивних производњи приказано је садашње стање, правци развоја, као и достигнућа у
производњи која се очекују до 2040. године. Предвиђања су веома амбициозна и траже
велика улагања. Она могу бити остварљива уз свеобухватну активност свих актера у производњи, од месне заједнице, општина, округа, покрајина до Републике Србије. У
реализацији амбициозних планова за развој села и пољопривреде, важно место треба
да има банкарски систем кроз адекватно кредитирање.
У раду није разматран значај фондова ЕУ, а то ће бити учињено када Србија поста-
не пуноправни члан Европске уније., The group of authors of the review paper intended to present the current state
in rural areas of Serbia and Serbian agriculture. Serbian villages have been in decline due
to rural depopulation in 86% of the villages, whereas 1200 villages are vanishing. An array
of issues concerning rural areas and agriculture have been described in detail. Demographic
problems and low economic status are among the key current problems of rural areas. Land
fragmentation and older households prevent more efficient development of rural areas and
modern agriculture: Peasant farms joining together in cooperatives and joint-stock societies.
State business incentives uplifted the rural cooperative spirit.
Major problems are observed in hilly and mountainous areas, where great efforts need
to be invested into rural revival. The idea of granting young married couples the use of state
land could stimulate rural development. Legal basis should be established to allow young
couples to use abandoned fields, meadows and pastures in hilly and mountainous regions,
while the manufacture of traditional products should be encouraged. The establishment of
processing facilities in more progressive households and cooperatives could revitalize rural
communities and boost employment of younger generations. Promotion of rural tourism is
also important. Regional projects, agricultural settlements, initiating diaspora investment in
agriculture, as well as organized use of geothermal and other natural resources, are a major
chance for recovery and progress of rural areas and agriculture.
In the second part the paper reviews in detail the current state and prospects of various
types of intensive production, such as livestock production, fruit and vegetable growing, vineyards
and high-quality wine, organic production, and field crop growing as the most frequent
type. Current state and directions for the development of intensive production have been
presented in the review paper, including the estimated achievements of production by 2040.
Ambitious estimates which have been laid out require great investments, obtainable through
joint activity of local communities, municipalities, districts, provinces and the Republic of
Serbia. The banking system also plays an important role in the realization of ambitious plans
for rural and agricultural development through adequate lending policies.
The review paper did not focus on the significance of EU funding, which will be addressed
when the Republic of Serbia is admitted into the European Union as a member state.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку",
title = "Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године, Rural and agricultural development prospects in Serbia until 2040",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558"
}

Шкорић, Д., Кесеровић, З., Илин, Ж., Црнобарац, Ј., Кораћ, Н., Ковачевић, Д., Ољача, С., Сивчев, Б., Лазаревић, Р., Митровић, М., Томић, Д., Гулан, Б.,& Тимотић, У.. (2018). Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године. in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558

Шкорић Д, Кесеровић З, Илин Ж, Црнобарац Ј, Кораћ Н, Ковачевић Д, Ољача С, Сивчев Б, Лазаревић Р, Митровић М, Томић Д, Гулан Б, Тимотић У. Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године. in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558 .

Шкорић, Драган, Кесеровић, Зоран, Илин, Жарко, Црнобарац, Јован, Кораћ, Нада, Ковачевић, Душко, Ољача, Снежана, Сивчев, Биљана, Лазаревић, Ратко, Митровић, Милован, Томић, Данило, Гулан, Бранислав, Тимотић, Урош, "Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године" in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558 .