Ратковић, Драгана

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-7718-7569
  • Ратковић, Драгана (5)
  • Ратковић, Драгана М. (3)
Projects

Author's Bibliography

Лексема погода у српском језику

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11861
AB  - У раду се анализира именица погода у српском језику са циљем
преиспитивања њеног порекла и њене лексикографске обраде, тј. да ли је
позајмљена из руског и да ли је треба раздвајати у хомониме, како се то чини
у неким лексикографским изворима.
AB  - В работе анализируется существительное погода в сербском языке в целях пересмотра ее происхождения и ее лексикографической обработки, т. е.
рассматривается произошла ли она из русского языка и следует ли выделять
ее в омонимы, как показано в некоторых существующих лексикографических
источниках. Автор считает, что квалификатор „(согласно рус. погода)“ надо
употреблять только в семантических реализациях, реферирующих к погоде,
погодным условиям, а также что методологически обосновано не разделять
данную лексему в омонимы.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лексема погода у српском језику
T1  - Лексема погода в сербском языке
SP  - 81
EP  - 91
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализира именица погода у српском језику са циљем
преиспитивања њеног порекла и њене лексикографске обраде, тј. да ли је
позајмљена из руског и да ли је треба раздвајати у хомониме, како се то чини
у неким лексикографским изворима., В работе анализируется существительное погода в сербском языке в целях пересмотра ее происхождения и ее лексикографической обработки, т. е.
рассматривается произошла ли она из русского языка и следует ли выделять
ее в омонимы, как показано в некоторых существующих лексикографических
источниках. Автор считает, что квалификатор „(согласно рус. погода)“ надо
употреблять только в семантических реализациях, реферирующих к погоде,
погодным условиям, а также что методологически обосновано не разделять
данную лексему в омонимы.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лексема погода у српском језику, Лексема погода в сербском языке",
pages = "81-91",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861"
}
Ратковић, Д. М.. (2021). Лексема погода у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861
Ратковић ДМ. Лексема погода у српском језику. in Наш језик. 2021;52(1):81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861 .
Ратковић, Драгана М., "Лексема погода у српском језику" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):81-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11861 .

Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике

Ратковић, Драгана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9934
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике
SP  - 212
VL  - 62
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9934
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике",
pages = "212",
volume = "62",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9934"
}
Ратковић, Д.. (2019). Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Филозофски факултет., 62(1), 212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9934
Ратковић Д. Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;62(1):212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9934 .
Ратковић, Драгана, "Драгана Д. Вељковић Станковић. Како мислимо речи. Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 62, no. 1 (2019):212,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9934 .

Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9945
AB  - The paper discusses the yat-related dialectal occurrences in The Mountain Wreath within
the field of phonetic dialecticisms in Njegoš's epic. The given occurrences are viewed from the
standpoint of their standard language status, distribution in ijekavian vernacular speeches and
function in the poetic text. The analysis demonstrates these dialectal occurrences: a monosyllabic
reflex of the long yat, the e reflex after r and the short yat, ekavisms, ikavisms, hyperjekavism,
pseudoreflex of the yat, dephonologisation of the long yat, je reflex in front of j and lj. From the
dialectological standpoint, the given dialectal occurrences have a general ijekavian character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: Old Montenegrin and Eastern Herzegovinian.
The forms with a dialectal reflex alternate with the forms that have a standard reflex. Those
forms, which have a standard status in contemporary Serbian, had the same status in Njegoš's
time as well. The use of dialectal forms is also characterised by a versological and, in a way, a
stylistic function. The vowel fills in the syllabic structure of the first or second hemistich, which
is the main reason for the use of the corresponding sounds in the verse work.
AB  - У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с јатом у „Горском вијенцу”
у оквиру теме о фонетским дијалектизмима у Његошевом спеву. Дате појаве се
разматрају са аспекта њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености
у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу чини
критичко издање „Горског вијенца” Радмила Маројевића из 2005. г.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића
T1  - Dialectal Yat-Related Occurrences in Radmilo Marojević's Critical Edition of the Mountain Wreath
SP  - 625
EP  - 638
VL  - 24
DO  - 10.18485/sj.2019.24.1.35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9945
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2019",
abstract = "The paper discusses the yat-related dialectal occurrences in The Mountain Wreath within
the field of phonetic dialecticisms in Njegoš's epic. The given occurrences are viewed from the
standpoint of their standard language status, distribution in ijekavian vernacular speeches and
function in the poetic text. The analysis demonstrates these dialectal occurrences: a monosyllabic
reflex of the long yat, the e reflex after r and the short yat, ekavisms, ikavisms, hyperjekavism,
pseudoreflex of the yat, dephonologisation of the long yat, je reflex in front of j and lj. From the
dialectological standpoint, the given dialectal occurrences have a general ijekavian character,
confirmed in both types of ijekavian speeches: Old Montenegrin and Eastern Herzegovinian.
The forms with a dialectal reflex alternate with the forms that have a standard reflex. Those
forms, which have a standard status in contemporary Serbian, had the same status in Njegoš's
time as well. The use of dialectal forms is also characterised by a versological and, in a way, a
stylistic function. The vowel fills in the syllabic structure of the first or second hemistich, which
is the main reason for the use of the corresponding sounds in the verse work., У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с јатом у „Горском вијенцу”
у оквиру теме о фонетским дијалектизмима у Његошевом спеву. Дате појаве се
разматрају са аспекта њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености
у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу чини
критичко издање „Горског вијенца” Радмила Маројевића из 2005. г.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића, Dialectal Yat-Related Occurrences in Radmilo Marojević's Critical Edition of the Mountain Wreath",
pages = "625-638",
volume = "24",
doi = "10.18485/sj.2019.24.1.35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9945"
}
Ратковић, Д. М.. (2019). Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 24, 625-638.
https://doi.org/10.18485/sj.2019.24.1.35
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9945
Ратковић ДМ. Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића. in Српски језик. 2019;24:625-638.
doi:10.18485/sj.2019.24.1.35
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9945 .
Ратковић, Драгана М., "Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића" in Српски језик, 24 (2019):625-638,
https://doi.org/10.18485/sj.2019.24.1.35 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9945 .

Партикуле у „Горском вијенцу”

Ратковић, Драгана М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана М.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9942
AB  - У раду се разматрају партикуле у „Горском вијенцу” у оквиру теме о
граматичким дијалектизмима у Његошевом спеву. Предмет рада представљају
компоненте: -д, -н(а), -р(е), -т(е), -е, -зи, којима се варирају одговарајуће лексичке и лексичко-граматичке јединице. Дате компоненте се разматрају са аспекта
њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености у ијекавским народним
говорима и функције у песничком тексту.
AB  - В настоящей работе рассматриваются частицы в поэме «Горный венец» Петра II
Петровича-Негоша, в том числе -д, -н(а), -р(е), -т(е), -е, -зи. Проведенный автором
анализ показывает, что они характеризуют оба типа екавских говоров, как старочерногорских, так и восточногерцеговинских. Рассматриваемые частицы разделяются
на те, которые характеризует вариантность, и на те, у которых вариантные формы
отсутствуют. Формы с расширением частицей в некоторых случаях находятся в оппозиции с формами без подобного расширения. Помимо функции интенсификации они
могут выполнять функцию в стихосложении, пополняя силлабическую структуру
первого или второго полустишия.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Партикуле у „Горском вијенцу”
SP  - 523
EP  - 532
VL  - 23
DO  - ttps://doi.org/10.18485/sj.2018.23.1.30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9942
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана М.",
year = "2018",
abstract = "У раду се разматрају партикуле у „Горском вијенцу” у оквиру теме о
граматичким дијалектизмима у Његошевом спеву. Предмет рада представљају
компоненте: -д, -н(а), -р(е), -т(е), -е, -зи, којима се варирају одговарајуће лексичке и лексичко-граматичке јединице. Дате компоненте се разматрају са аспекта
њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености у ијекавским народним
говорима и функције у песничком тексту., В настоящей работе рассматриваются частицы в поэме «Горный венец» Петра II
Петровича-Негоша, в том числе -д, -н(а), -р(е), -т(е), -е, -зи. Проведенный автором
анализ показывает, что они характеризуют оба типа екавских говоров, как старочерногорских, так и восточногерцеговинских. Рассматриваемые частицы разделяются
на те, которые характеризует вариантность, и на те, у которых вариантные формы
отсутствуют. Формы с расширением частицей в некоторых случаях находятся в оппозиции с формами без подобного расширения. Помимо функции интенсификации они
могут выполнять функцию в стихосложении, пополняя силлабическую структуру
первого или второго полустишия.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Никшић : Филолошки факултет, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Партикуле у „Горском вијенцу”",
pages = "523-532",
volume = "23",
doi = "ttps://doi.org/10.18485/sj.2018.23.1.30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9942"
}
Ратковић, Д. М.. (2018). Партикуле у „Горском вијенцу”. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 23, 523-532.
https://doi.org/ttps://doi.org/10.18485/sj.2018.23.1.30
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9942
Ратковић ДМ. Партикуле у „Горском вијенцу”. in Српски језик. 2018;23:523-532.
doi:ttps://doi.org/10.18485/sj.2018.23.1.30
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9942 .
Ратковић, Драгана М., "Партикуле у „Горском вијенцу”" in Српски језик, 23 (2018):523-532,
https://doi.org/ttps://doi.org/10.18485/sj.2018.23.1.30 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9942 .

Детаљна анализа једног типа глагола

Ратковић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11521
AB  - Едиција
„Монографије”
у издању
Института
за српски
језик
САНУ
постала
је богатија
за још једно
темељито
истраживање
из области
савременог
српског
језика.
Реч је о књизи
Глаголи
на ‑(ј)ети, ‑им у корелацији
са глаголима
на ‑ити, ‑им у савременом
српском
језику
(нормативни
и лексикографски
аспект) Марине
Спасојевић,
истраживача‑сарадника
Института
за српски
језик
САНУ
и лексикографа
Речника
српскохрватског
књижевног
и народног
језика.
Иако представља
незнатно
измењену
верзију
ауторкиног
магистарског
рада,
ова студија
и квантитативно
и квалитативно
превазилази
оквир истраживања
тог типа.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Детаљна анализа једног типа глагола
SP  - 280
EP  - 285
VL  - 57
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11521
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2014",
abstract = "Едиција
„Монографије”
у издању
Института
за српски
језик
САНУ
постала
је богатија
за још једно
темељито
истраживање
из области
савременог
српског
језика.
Реч је о књизи
Глаголи
на ‑(ј)ети, ‑им у корелацији
са глаголима
на ‑ити, ‑им у савременом
српском
језику
(нормативни
и лексикографски
аспект) Марине
Спасојевић,
истраживача‑сарадника
Института
за српски
језик
САНУ
и лексикографа
Речника
српскохрватског
књижевног
и народног
језика.
Иако представља
незнатно
измењену
верзију
ауторкиног
магистарског
рада,
ова студија
и квантитативно
и квалитативно
превазилази
оквир истраживања
тог типа.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Детаљна анализа једног типа глагола",
pages = "280-285",
volume = "57",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11521"
}
Ратковић, Д.. (2014). Детаљна анализа једног типа глагола. in Зборник матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 57(1), 280-285.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11521
Ратковић Д. Детаљна анализа једног типа глагола. in Зборник матице српске за филологију и лингвистику. 2014;57(1):280-285.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11521 .
Ратковић, Драгана, "Детаљна анализа једног типа глагола" in Зборник матице српске за филологију и лингвистику, 57, no. 1 (2014):280-285,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11521 .

Лексичко-семантичке и стилске одлике императивних сложеница у српском језику

Ратковић, Драгана

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7561
AB  - В настоящей работе анализируются двучленные слова, образованные с помощью интерфикса ‑и‑ и нулевого интерфикса как его варианта («императивные композиты») в сербском языке, с лексико‑семантической и стилистической точки зрения. Автор делает вывод, что императивные композиты составляют в основном существительные субъективной оценки, где самую многочисленную и в понятийном отношении самую развернутую группу представляют названия, обладающие стилистически отрицательным значением (шутливым, ругательным, ироническим и т. п.), которых насчитывается 88% кроме того, две остальные группы (со стилистически нейтральным и положительным значением) не принадлежат к неразвернутым – их насчитывается гораздо больше, чем раньше считали некоторые исследователи лексики данного типа. Актуальные положение следующее: слов со стилистически положительным значением насчитывается около 5%, а слов с нейтральным значением насчитывается около 7%. Экспрессивность получается употреблением грамматических и лексических средств, значения которых расширена или сужена по отношению к стандарту, а также соединением некоторых нейтральных слов, в результате чего получается экспрессивная картина. Экспрессивность у пейоративных слов получается употреблением суффиксов, обладающих аугментативным или деминутивым значением, с помощью которых выражается пейративность, а также с помощью пейоративных глаголов и существительных, а в словах с положительным значением – употреблением глаголов и существительных с позитивным значением. Настоящий анализ указивает на многочисленные особенности, которые говорящим на сербском языке считается позитивными или негативными, на основании которых имеющиеся одушевленные и неодушевленные явления или именуются как стилистически позитивные или негативные. В наименовании обеих групп экспресивов в большой степени участвует метафора, а также метонимия, гипербола, гротеск и персонификация.
AB  - У раду се анализирају двотематске речи са интерфиксом -и- и нултим интерфиксом као његовом варијантом („императивне сложенице“) у српском језику
са лексичко-семантичког и стилског аспекта. Аутор лексику дели најпре према
стилском критеријуму (на речи са негативним, позитивним и неутралним значењем), а у оквиру сваке групе — према појмовном критеријуму (на називе за:
људе, биљке, животиње, предмете и остале реалије). Циљ анализе је да утврди
на основу којих особености су дате живе и неживе појаве окарактерисане као
позитивне односно негативне, КОЈИМ лексичким И граматичким средствима је То
постигнуто и који стилски поступци учествују у њиховој номинацији.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лексичко-семантичке и стилске одлике императивних сложеница у српском језику
T1  - Лексико семантические и стилистические особенности императивных композит в сербском языке
SP  - 15
EP  - 28
VL  - 43
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7561
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2012",
abstract = "В настоящей работе анализируются двучленные слова, образованные с помощью интерфикса ‑и‑ и нулевого интерфикса как его варианта («императивные композиты») в сербском языке, с лексико‑семантической и стилистической точки зрения. Автор делает вывод, что императивные композиты составляют в основном существительные субъективной оценки, где самую многочисленную и в понятийном отношении самую развернутую группу представляют названия, обладающие стилистически отрицательным значением (шутливым, ругательным, ироническим и т. п.), которых насчитывается 88% кроме того, две остальные группы (со стилистически нейтральным и положительным значением) не принадлежат к неразвернутым – их насчитывается гораздо больше, чем раньше считали некоторые исследователи лексики данного типа. Актуальные положение следующее: слов со стилистически положительным значением насчитывается около 5%, а слов с нейтральным значением насчитывается около 7%. Экспрессивность получается употреблением грамматических и лексических средств, значения которых расширена или сужена по отношению к стандарту, а также соединением некоторых нейтральных слов, в результате чего получается экспрессивная картина. Экспрессивность у пейоративных слов получается употреблением суффиксов, обладающих аугментативным или деминутивым значением, с помощью которых выражается пейративность, а также с помощью пейоративных глаголов и существительных, а в словах с положительным значением – употреблением глаголов и существительных с позитивным значением. Настоящий анализ указивает на многочисленные особенности, которые говорящим на сербском языке считается позитивными или негативными, на основании которых имеющиеся одушевленные и неодушевленные явления или именуются как стилистически позитивные или негативные. В наименовании обеих групп экспресивов в большой степени участвует метафора, а также метонимия, гипербола, гротеск и персонификация., У раду се анализирају двотематске речи са интерфиксом -и- и нултим интерфиксом као његовом варијантом („императивне сложенице“) у српском језику
са лексичко-семантичког и стилског аспекта. Аутор лексику дели најпре према
стилском критеријуму (на речи са негативним, позитивним и неутралним значењем), а у оквиру сваке групе — према појмовном критеријуму (на називе за:
људе, биљке, животиње, предмете и остале реалије). Циљ анализе је да утврди
на основу којих особености су дате живе и неживе појаве окарактерисане као
позитивне односно негативне, КОЈИМ лексичким И граматичким средствима је То
постигнуто и који стилски поступци учествују у њиховој номинацији.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лексичко-семантичке и стилске одлике императивних сложеница у српском језику, Лексико семантические и стилистические особенности императивных композит в сербском языке",
pages = "15-28",
volume = "43",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7561"
}
Ратковић, Д.. (2012). Лексичко-семантичке и стилске одлике императивних сложеница у српском језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 43(1-2), 15-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7561
Ратковић Д. Лексичко-семантичке и стилске одлике императивних сложеница у српском језику. in Наш језик. 2012;43(1-2):15-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7561 .
Ратковић, Драгана, "Лексичко-семантичке и стилске одлике императивних сложеница у српском језику" in Наш језик, 43, no. 1-2 (2012):15-28,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7561 .

Глаголи с интерфиксом -o/e- у савременом српском језику

Ратковић, Драгана

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7641
AB  - Рад представља творбено-семантичку анализу глагола у којима је интерфикс -o/e- творбени формант (глаголи настали композицијом и комбинованом
творбом) и глагола у којима се он налази у морфемској структури (префиксалне
и суфиксалне изведенице од сложених/сложено-изведених речи и глаголи настали комбинацијом префиксације и суфиксације, а чија је мотивна реч сложена/сложено-изведена). Анализа показује да глагола са интерфиксом -o/e- нема
много у односу на именице и придеветог типа, али да су творбени модели са
датим интерфиксом (од којих већина углавном није нарочито продуктивна) бројни. То се односи првенствено на глаголе настале комбинацијом префиксације и
суфиксације, а чија је мотивна реч сложена/сложено-изведена. Бројност модела
проистиче из мноштва комбинација префикса и суфикса.
AB  - Настоящая работа касается словообразовательно-семантического анализа
глаголов, в которых интерфикс является словообразовательным формантом (т. е.
глаголов, образованных способом словосложения и комбинированным словообразованием) и в которых налицо морфемная структура (префиксальные и суффиксаль‚ ные производные образования и слова, полученные комбинированием префиксации
и суффиксации). Анализ показывает, что глаголы с интерифксом -0/е- немногочисленны по отношению к существительным и прилагательным данного типа, однако
словообразователные модели (большинство которых в основном не очень продуктивно) многочисленны. Это относится в первую очередь к глаголам, полученным
комбинированием префиксации и суффиксации, мотивирующее слово которых
принадлежит к композитам или сложно-производным словам. Многочисленность
моделей проистекает из множества возможных соединений префикса и суффикса.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Глаголи с интерфиксом -o/e- у савременом српском језику
T1  - Глаголи са интерфиксом -о/е- в современном сербском языке
SP  - 43
EP  - 51
VL  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7641
ER  - 
@article{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2009",
abstract = "Рад представља творбено-семантичку анализу глагола у којима је интерфикс -o/e- творбени формант (глаголи настали композицијом и комбинованом
творбом) и глагола у којима се он налази у морфемској структури (префиксалне
и суфиксалне изведенице од сложених/сложено-изведених речи и глаголи настали комбинацијом префиксације и суфиксације, а чија је мотивна реч сложена/сложено-изведена). Анализа показује да глагола са интерфиксом -o/e- нема
много у односу на именице и придеветог типа, али да су творбени модели са
датим интерфиксом (од којих већина углавном није нарочито продуктивна) бројни. То се односи првенствено на глаголе настале комбинацијом префиксације и
суфиксације, а чија је мотивна реч сложена/сложено-изведена. Бројност модела
проистиче из мноштва комбинација префикса и суфикса., Настоящая работа касается словообразовательно-семантического анализа
глаголов, в которых интерфикс является словообразовательным формантом (т. е.
глаголов, образованных способом словосложения и комбинированным словообразованием) и в которых налицо морфемная структура (префиксальные и суффиксаль‚ ные производные образования и слова, полученные комбинированием префиксации
и суффиксации). Анализ показывает, что глаголы с интерифксом -0/е- немногочисленны по отношению к существительным и прилагательным данного типа, однако
словообразователные модели (большинство которых в основном не очень продуктивно) многочисленны. Это относится в первую очередь к глаголам, полученным
комбинированием префиксации и суффиксации, мотивирующее слово которых
принадлежит к композитам или сложно-производным словам. Многочисленность
моделей проистекает из множества возможных соединений префикса и суффикса.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Глаголи с интерфиксом -o/e- у савременом српском језику, Глаголи са интерфиксом -о/е- в современном сербском языке",
pages = "43-51",
volume = "40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7641"
}
Ратковић, Д.. (2009). Глаголи с интерфиксом -o/e- у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 40, 43-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7641
Ратковић Д. Глаголи с интерфиксом -o/e- у савременом српском језику. in Наш језик. 2009;40:43-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7641 .
Ратковић, Драгана, "Глаголи с интерфиксом -o/e- у савременом српском језику" in Наш језик, 40 (2009):43-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7641 .

Цар Урош и краљ Вукашин

Ратковић, Драгана

(Крагујевац : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета, 2005)

TY  - CHAP
AU  - Ратковић, Драгана
PY  - 2005
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1048
PB  - Крагујевац : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета
T2  - Избегличко Косово
T1  - Цар Урош и краљ Вукашин
SP  - 77
EP  - 83
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1048
ER  - 
@inbook{
author = "Ратковић, Драгана",
year = "2005",
publisher = "Крагујевац : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета",
journal = "Избегличко Косово",
booktitle = "Цар Урош и краљ Вукашин",
pages = "77-83",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1048"
}
Ратковић, Д.. (2005). Цар Урош и краљ Вукашин. in Избегличко Косово
Крагујевац : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета., 77-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1048
Ратковић Д. Цар Урош и краљ Вукашин. in Избегличко Косово. 2005;:77-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1048 .
Ратковић, Драгана, "Цар Урош и краљ Вукашин" in Избегличко Косово (2005):77-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1048 .