Јовановић, Александра

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0001-9357-8298
  • Јовановић, Александра (8)
  • Јовановић, Александра С. (2)
Projects

Author's Bibliography

О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику

Јовановић, Александра С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Александра С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10399
AB  - This paper deals with one specifi c type of dative – the dative with
vague referentiality encoded by the enclitic mu (eg. To mu dođe subota
ʼIt comes out saturdayʼ [+ dative mu]). We fi rstly discuss the nature of the
dative referent denoted by enclitic mu – arguing that its referent is vague
and non-delimitated (in the sense of Langacker 2011). The second topic
of the paper is the type of construction this dative can be found in as well
as its semantics and pragmatics. The desubjectivization of a prepositional
content of the clause in which the dative occurs is shown to be the main
pragmatic contribution of the dative enclitic under discussion, based on
the displacement of the propositional content to the 3rd personʼs sphere
(which grammatical exponent is the dative case). Finally, the dative with
vague referentiality encoded by enclitic mu is put into the broader context of
Cognitive Linguistics research.
AB  - Предмет овог рада јесте један особен тип датива – датив расплинуте
референцијалности означен заменичком енклитиком му (нпр. То му дође субота). Најпре разматрамо природу дативног референта и закључујемо да је
реч о расплинутом и неразграниченом референту (у ланакеровском смислу).
Потом испитујемо уз које се глаголе/конструкције овај датив јавља и каква
је његова семантика одн. прагматика. Датив расплинуте референцијалности
пре свега налазимо уз копулативне и семикопулативне конструкције, као
и уз поједине глаголе који означавају стања и творе својеврсни континуум са копулативним и семикопулативним. Његов главни значењски допринос видимо у десубјективизацији садржаја денотираног клаузом у којој се
јавља. Ефекат десубјективизације утемељен је једним делом на измештању
садржаја у сферу трећег лица означеног дативном енклитиком му, а другим
делом на самој природи дативног референта – који је расплинут, магловит.
Најзад, као кључан појам за разумевање значења овог датива, али и датива
уопште, издвајамо схему сфере циљаног ентитета, која, за разлику од схеме
личне сфере циљане особе (Домбровска 1997), може обухватити и друге ентитете поред људских.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику
T1  - On the Dative Enclitic with Vague Referentiality in Contemporary Serbian
SP  - 75
EP  - 92
VL  - 51
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10399
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Александра С.",
year = "2020",
abstract = "This paper deals with one specifi c type of dative – the dative with
vague referentiality encoded by the enclitic mu (eg. To mu dođe subota
ʼIt comes out saturdayʼ [+ dative mu]). We fi rstly discuss the nature of the
dative referent denoted by enclitic mu – arguing that its referent is vague
and non-delimitated (in the sense of Langacker 2011). The second topic
of the paper is the type of construction this dative can be found in as well
as its semantics and pragmatics. The desubjectivization of a prepositional
content of the clause in which the dative occurs is shown to be the main
pragmatic contribution of the dative enclitic under discussion, based on
the displacement of the propositional content to the 3rd personʼs sphere
(which grammatical exponent is the dative case). Finally, the dative with
vague referentiality encoded by enclitic mu is put into the broader context of
Cognitive Linguistics research., Предмет овог рада јесте један особен тип датива – датив расплинуте
референцијалности означен заменичком енклитиком му (нпр. То му дође субота). Најпре разматрамо природу дативног референта и закључујемо да је
реч о расплинутом и неразграниченом референту (у ланакеровском смислу).
Потом испитујемо уз које се глаголе/конструкције овај датив јавља и каква
је његова семантика одн. прагматика. Датив расплинуте референцијалности
пре свега налазимо уз копулативне и семикопулативне конструкције, као
и уз поједине глаголе који означавају стања и творе својеврсни континуум са копулативним и семикопулативним. Његов главни значењски допринос видимо у десубјективизацији садржаја денотираног клаузом у којој се
јавља. Ефекат десубјективизације утемељен је једним делом на измештању
садржаја у сферу трећег лица означеног дативном енклитиком му, а другим
делом на самој природи дативног референта – који је расплинут, магловит.
Најзад, као кључан појам за разумевање значења овог датива, али и датива
уопште, издвајамо схему сфере циљаног ентитета, која, за разлику од схеме
личне сфере циљане особе (Домбровска 1997), може обухватити и друге ентитете поред људских.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику, On the Dative Enclitic with Vague Referentiality in Contemporary Serbian",
pages = "75-92",
volume = "51",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10399"
}
Јовановић, А. С.. (2020). О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(1), 75-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10399
Јовановић АС. О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику. in Наш језик. 2020;51(1):75-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10399 .
Јовановић, Александра С., "О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику" in Наш језик, 51, no. 1 (2020):75-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10399 .

О лексеми као из угла теорије прототипа

Јовановић, Александра

(Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Александра
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/9068
AB  - У овом раду, ослањајући се на постулате когнитивне лингвистике – и то пре свега на
теорију прототипа, разматрамо значењску мрежу лексеме као. анализа је корпусно заснована, а њен ток је следећи. Најпре издвајамо и ближе осветљавамо прототипичну употребу
ове лексеме – ону у поредбеној конструкцији. Затим пратимо два основна смера значењског
гранања речи као: прагматикализацију и граматикализацију. Прагматикализација подразумева континуум од употребе ове лексеме у поредбеној конструкцији до употребе у својству
катафоричког средства и испуњивача. Граматикализација се пак односи на њен пут од већ
постојеће граматичке јединице ка јединици која је у још већем степену граматичка – што
се огледа у употребама у семикопулативним конструкцијама и конструкцијама у функцији
актуелног квалификатива. Најзад, покушавамо да понудимо алтернативан одговор на питање у коју врсту речи лексема као спада, при чему врсте речи сагледавамо као категорије
са расплинутим границама.
AB  - This paper aims at analyzing the semantic network of the lexeme kao (Engl. like) as well
as discussing its membership in the categories of conjunctions, adverbs, and particles from the
cognitive linguistics perspective, with the prototype theory as a more specific framework. It
is argued that the use of the word kao in the comparative construction is its prototypical use,
to which all others are related in the network structure. The network structure is based on two
main processes: pragmaticalization and grammaticalization. The first one is responsible for
pragmatic uses of this lexeme, e.g. the cataphoric use. The second process is liable for its grammatical uses (e.g. in pseudocopulative constructions). After outlining the semantic network
of the lexeme kao, we provide one possible answer to the question in which word classes this
lexeme should be placed. Based on the category-as-prototype approach, the word classes are
also considered as categories with fuzzy boundaries.
PB  - Друштво за српски језик и књижевност Србије
PB  - Београд : Друштво за српски језик и књижевност
T2  - Књижевност и језик
T1  - О лексеми као из угла теорије прототипа
SP  - 79
EP  - 94
VL  - 67
IS  - 1
DO  - 10.18485/kij.2020.67.1.7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9068
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Александра",
year = "2020",
abstract = "У овом раду, ослањајући се на постулате когнитивне лингвистике – и то пре свега на
теорију прототипа, разматрамо значењску мрежу лексеме као. анализа је корпусно заснована, а њен ток је следећи. Најпре издвајамо и ближе осветљавамо прототипичну употребу
ове лексеме – ону у поредбеној конструкцији. Затим пратимо два основна смера значењског
гранања речи као: прагматикализацију и граматикализацију. Прагматикализација подразумева континуум од употребе ове лексеме у поредбеној конструкцији до употребе у својству
катафоричког средства и испуњивача. Граматикализација се пак односи на њен пут од већ
постојеће граматичке јединице ка јединици која је у још већем степену граматичка – што
се огледа у употребама у семикопулативним конструкцијама и конструкцијама у функцији
актуелног квалификатива. Најзад, покушавамо да понудимо алтернативан одговор на питање у коју врсту речи лексема као спада, при чему врсте речи сагледавамо као категорије
са расплинутим границама., This paper aims at analyzing the semantic network of the lexeme kao (Engl. like) as well
as discussing its membership in the categories of conjunctions, adverbs, and particles from the
cognitive linguistics perspective, with the prototype theory as a more specific framework. It
is argued that the use of the word kao in the comparative construction is its prototypical use,
to which all others are related in the network structure. The network structure is based on two
main processes: pragmaticalization and grammaticalization. The first one is responsible for
pragmatic uses of this lexeme, e.g. the cataphoric use. The second process is liable for its grammatical uses (e.g. in pseudocopulative constructions). After outlining the semantic network
of the lexeme kao, we provide one possible answer to the question in which word classes this
lexeme should be placed. Based on the category-as-prototype approach, the word classes are
also considered as categories with fuzzy boundaries.",
publisher = "Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд : Друштво за српски језик и књижевност",
journal = "Књижевност и језик",
title = "О лексеми као из угла теорије прототипа",
pages = "79-94",
volume = "67",
number = "1",
doi = "10.18485/kij.2020.67.1.7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9068"
}
Јовановић, А.. (2020). О лексеми као из угла теорије прототипа. in Књижевност и језик
Друштво за српски језик и књижевност Србије., 67(1), 79-94.
https://doi.org/10.18485/kij.2020.67.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9068
Јовановић А. О лексеми као из угла теорије прототипа. in Књижевност и језик. 2020;67(1):79-94.
doi:10.18485/kij.2020.67.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9068 .
Јовановић, Александра, "О лексеми као из угла теорије прототипа" in Књижевност и језик, 67, no. 1 (2020):79-94,
https://doi.org/10.18485/kij.2020.67.1.7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9068 .

Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике

Јовановић, Александра С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Александра С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9271
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике
SP  - 119
EP  - 129
VL  - 50
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9271
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Александра С.",
year = "2019",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике",
pages = "119-129",
volume = "50",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9271"
}
Јовановић, А. С.. (2019). Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(1), 119-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9271
Јовановић АС. Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике. in Наш језик. 2019;50(1):119-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9271 .
Јовановић, Александра С., "Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике" in Наш језик, 50, no. 1 (2019):119-129,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9271 .

О једној летњој граматичкој авантури (Eastern Generative Grammar, Вроцлав, 2019)

Јовановић, Александра; Милосављевић, Стефан

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Александра
AU  - Милосављевић, Стефан
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7255
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лингвистичке актуелности
T1  - О једној летњој граматичкој авантури (Eastern Generative Grammar, Вроцлав, 2019)
SP  - 67
EP  - 73
IS  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7255
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Александра and Милосављевић, Стефан",
year = "2019",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лингвистичке актуелности",
title = "О једној летњој граматичкој авантури (Eastern Generative Grammar, Вроцлав, 2019)",
pages = "67-73",
number = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7255"
}
Јовановић, А.,& Милосављевић, С.. (2019). О једној летњој граматичкој авантури (Eastern Generative Grammar, Вроцлав, 2019). in Лингвистичке актуелности
Београд : Институт за српски језик САНУ.(32), 67-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7255
Јовановић А, Милосављевић С. О једној летњој граматичкој авантури (Eastern Generative Grammar, Вроцлав, 2019). in Лингвистичке актуелности. 2019;(32):67-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7255 .
Јовановић, Александра, Милосављевић, Стефан, "О једној летњој граматичкој авантури (Eastern Generative Grammar, Вроцлав, 2019)" in Лингвистичке актуелности, no. 32 (2019):67-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7255 .

Бла, бла, бла (О форми у служби семантике и прагматике)

Јовановић, Александра; Милосављевић, Стефан

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Александра
AU  - Милосављевић, Стефан
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7084
AB  - У овом прилогу осветлићемо неке од употреба у свакодневном (раз)говору добро познатог израза бла, бла, бла. Да се озбиљније позабавимо овим ʼнеозбиљнимʼ изразом, мотивисали су нас радови Рите Финкбaјнер (2016; 2018), у којима она разматра бла, бла, бла у немачком одн. енглеском језику. Ауторка показује да се наведени израз јавља у веома сличним контекстима у оба језика, запажајући да се он, са сродном формом и сличним распоном употреба, јавља и у другим језицима, нпр. у шведском, француском, шпанском, пољском. По томе би се могао сматрати својеврсним интернационализмом (Финкбaјнер 2018: 72). У наставку ћемо, ослањајући се на анализу Р. Финкбејнер, показати да се датом списку језика може придружити и српски.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Бла, бла, бла (О форми у служби семантике и прагматике)
SP  - 27
EP  - 35
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7084
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Александра and Милосављевић, Стефан",
year = "2019",
abstract = "У овом прилогу осветлићемо неке од употреба у свакодневном (раз)говору добро познатог израза бла, бла, бла. Да се озбиљније позабавимо овим ʼнеозбиљнимʼ изразом, мотивисали су нас радови Рите Финкбaјнер (2016; 2018), у којима она разматра бла, бла, бла у немачком одн. енглеском језику. Ауторка показује да се наведени израз јавља у веома сличним контекстима у оба језика, запажајући да се он, са сродном формом и сличним распоном употреба, јавља и у другим језицима, нпр. у шведском, француском, шпанском, пољском. По томе би се могао сматрати својеврсним интернационализмом (Финкбaјнер 2018: 72). У наставку ћемо, ослањајући се на анализу Р. Финкбејнер, показати да се датом списку језика може придружити и српски.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Бла, бла, бла (О форми у служби семантике и прагматике)",
pages = "27-35",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7084"
}
Јовановић, А.,& Милосављевић, С.. (2019). Бла, бла, бла (О форми у служби семантике и прагматике). in Језик данас
Нови Сад : Матица српска.(13), 27-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7084
Јовановић А, Милосављевић С. Бла, бла, бла (О форми у служби семантике и прагматике). in Језик данас. 2019;(13):27-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7084 .
Јовановић, Александра, Милосављевић, Стефан, "Бла, бла, бла (О форми у служби семантике и прагматике)" in Језик данас, no. 13 (2019):27-35,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7084 .

Хеј тетка! и Тетко једна теткаста! (вокатив од морфологије до прагматике)

Јовановић, Александра

(Нови Сад : Матица српска, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Александра
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4887
AB  - У раду смо, ослањајући се на литературу и забележене примере, показали како дублетни морфолошки облици вокатива имају семантичку и прагматичку функцију, на пример: (1) облик јуначе – служи за обраћање, а јунаку за приписивање квалификације; (2) обликом пијаницо истиче се виши степен пејоративности (уз активирање емотивне функције) него када се употреби облик пијанице; (3) обликом тетка обраћамо се женској особи са којом смо у сродству, док обликом тетко квалификујемо обично плашљиву мушку особу; (4) облик учитељицо има пејоративну вредност, док је облик учитељице неутралан и служи за обраћање; и сл. Дакле, употреба одређеног вокативног наставка (онда када су могући дублетни наставци) не зависи само од фонолошких услова него и од комуникативне ситуације и комуникативне намере говорника.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Хеј тетка! и Тетко једна теткаста! (вокатив од морфологије до прагматике)
SP  - 36
EP  - 39
IS  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4887
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Александра",
year = "2018",
abstract = "У раду смо, ослањајући се на литературу и забележене примере, показали како дублетни морфолошки облици вокатива имају семантичку и прагматичку функцију, на пример: (1) облик јуначе – служи за обраћање, а јунаку за приписивање квалификације; (2) обликом пијаницо истиче се виши степен пејоративности (уз активирање емотивне функције) него када се употреби облик пијанице; (3) обликом тетка обраћамо се женској особи са којом смо у сродству, док обликом тетко квалификујемо обично плашљиву мушку особу; (4) облик учитељицо има пејоративну вредност, док је облик учитељице неутралан и служи за обраћање; и сл. Дакле, употреба одређеног вокативног наставка (онда када су могући дублетни наставци) не зависи само од фонолошких услова него и од комуникативне ситуације и комуникативне намере говорника.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Хеј тетка! и Тетко једна теткаста! (вокатив од морфологије до прагматике)",
pages = "36-39",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4887"
}
Јовановић, А.. (2018). Хеј тетка! и Тетко једна теткаста! (вокатив од морфологије до прагматике). in Језик данас
Нови Сад : Матица српска.(12), 36-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4887
Јовановић А. Хеј тетка! и Тетко једна теткаста! (вокатив од морфологије до прагматике). in Језик данас. 2018;(12):36-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4887 .
Јовановић, Александра, "Хеј тетка! и Тетко једна теткаста! (вокатив од морфологије до прагматике)" in Језик данас, no. 12 (2018):36-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4887 .

Семантичке и синтаксичке особености непрелазних (неповратних и неправих повратних) семикопулативних глагола у савременом српском језику

Јовановић, Александра

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Александра
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4763
AB  - У овом раду су, на корпусно заснованом истраживању, испитиване семантичке и синтаксичке особености непрелазних (неповратних и неправих повратних) семикопулативних глагола у савременом српском језику. Из Речника српскохрватскога књижевног језика Матице Српске (RMS) ексцерпирани су овакви глаголи, који су потом претраживани по електронском Корпусу савременог српског језика (EK), те  Google претраживачу (GP) – како би се утврдили типови конструкција које они граде. Ексцерпирани глаголи су даље, према релевантним семантичким компонентама, класификовани у осам група, при чему су проматране значењске варијације међу издвојеним групама. Унутар сваке групе анализиране су  синтаксичке особености (тип и облик допунског предикатива) глагола. Поређењем уочених семантичких и синтаксичких особености издвојених група глагола дошло се до неких назнака корелације у њиховом семантичком и синтаксичком понашању. Овакво истраживање доприноси бољем разумевању синтаксичке и семантичке природе семикопулативних глагола, пружа потпунији увид у конструкције са допунским предикативом – у њихов састав и структуру, а може, такође, помоћи и у прецизнијој лексикографској обради разматраних глагола.
AB  - In this paper, on a corpus-based research, the semantic and syntactic characteristics of intransitive (non-reflexive and pseudo-reflexive) semicopulative verbs are discussed. The verbs were extracted from the Matica Srpska six-volume dictionary (Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika), and then were searched through electronic Corpus of the Serbian language and Google's sources in order to be found all constructions which they can bild. The extracted verbs are assigned to corresponding semantic groups, according to relevant semantic components. In each group the following syntactic characteristics are considered: types of complement which verb requires – realized in the form of a nominal or adjective expression in nominative, instrumental, accusative, kao-construction or za + accusative construction. In the end, comparing semantic and syntactic characteristics of analyzed verbs, this paper tries to find some kind of correlations between semantic and sintactic behaviour of these verbs. This research contributes better understanding the nature of semicopulative verbs, the same as the nature of complements to these verbs.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Наслеђе
T1  - Семантичке и синтаксичке особености непрелазних (неповратних и неправих повратних) семикопулативних глагола у савременом српском језику
T1  - Semantic and syntactic characteristics of intransitive (non-reflexive and pseudo-reflexive) semicopulative verbs in modern Serbian language
IS  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4763
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Александра",
year = "2018",
abstract = "У овом раду су, на корпусно заснованом истраживању, испитиване семантичке и синтаксичке особености непрелазних (неповратних и неправих повратних) семикопулативних глагола у савременом српском језику. Из Речника српскохрватскога књижевног језика Матице Српске (RMS) ексцерпирани су овакви глаголи, који су потом претраживани по електронском Корпусу савременог српског језика (EK), те  Google претраживачу (GP) – како би се утврдили типови конструкција које они граде. Ексцерпирани глаголи су даље, према релевантним семантичким компонентама, класификовани у осам група, при чему су проматране значењске варијације међу издвојеним групама. Унутар сваке групе анализиране су  синтаксичке особености (тип и облик допунског предикатива) глагола. Поређењем уочених семантичких и синтаксичких особености издвојених група глагола дошло се до неких назнака корелације у њиховом семантичком и синтаксичком понашању. Овакво истраживање доприноси бољем разумевању синтаксичке и семантичке природе семикопулативних глагола, пружа потпунији увид у конструкције са допунским предикативом – у њихов састав и структуру, а може, такође, помоћи и у прецизнијој лексикографској обради разматраних глагола., In this paper, on a corpus-based research, the semantic and syntactic characteristics of intransitive (non-reflexive and pseudo-reflexive) semicopulative verbs are discussed. The verbs were extracted from the Matica Srpska six-volume dictionary (Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika), and then were searched through electronic Corpus of the Serbian language and Google's sources in order to be found all constructions which they can bild. The extracted verbs are assigned to corresponding semantic groups, according to relevant semantic components. In each group the following syntactic characteristics are considered: types of complement which verb requires – realized in the form of a nominal or adjective expression in nominative, instrumental, accusative, kao-construction or za + accusative construction. In the end, comparing semantic and syntactic characteristics of analyzed verbs, this paper tries to find some kind of correlations between semantic and sintactic behaviour of these verbs. This research contributes better understanding the nature of semicopulative verbs, the same as the nature of complements to these verbs.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Наслеђе",
title = "Семантичке и синтаксичке особености непрелазних (неповратних и неправих повратних) семикопулативних глагола у савременом српском језику, Semantic and syntactic characteristics of intransitive (non-reflexive and pseudo-reflexive) semicopulative verbs in modern Serbian language",
number = "41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4763"
}
Јовановић, А.. (2018). Семантичке и синтаксичке особености непрелазних (неповратних и неправих повратних) семикопулативних глагола у савременом српском језику. in Наслеђе
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет.(41).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4763
Јовановић А. Семантичке и синтаксичке особености непрелазних (неповратних и неправих повратних) семикопулативних глагола у савременом српском језику. in Наслеђе. 2018;(41).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4763 .
Јовановић, Александра, "Семантичке и синтаксичке особености непрелазних (неповратних и неправих повратних) семикопулативних глагола у савременом српском језику" in Наслеђе, no. 41 (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4763 .

Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског

Јовановић, Александра

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2018)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Александра
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4523
AB  - Тема овог рада јесте семантичка анализа лексема које означавају животиње (зоолексема) у роману Сеобе М. Црњанског. Анализи се приступа из когнитивнолингвистичког угла, а теоријски оквир представља модел Великог круга постојећег, који је предложила Д. Вељковић Станковић (што је ревидирани модел Великог ланца постојања Џ. Лејкофа и М. Тарнера). Циљ истраживања јесте да се покаже да зоолексеме, поред тога што доприносе експресивности дела, учествују и у конституисању његове поетике. Стога се разматра њихов поетички потенцијал у обликовању ликова у роману (Вука Исаковича, Аранђела Исаковича, госпоже Дафине и пука). Показује се да зоолексеме представљају део когнитивне поетике овог романа.
AB  - The subject of this research is semantic analysis of lexemes denoting animals (zoolexemes) in the novel Seobe (Migrations) by M. Crnjanski. The analysis is accessed from the angle of Cognitive Linguistics, and the theoretical framework is the model of the Great Circle of Existing proposed by 
D. Veljković Stanković (as revised model of the Great Chain of Being by G. Lakoff and M. Turner). The interface between linguistics, cognitive science and literature aims at combining linguistic analyisis of zoolexemes with cognitive consideration in order to shed light on the characterization in this novel. The goal of the research is to show that zoolexemes participate in the poetics of the novel.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Савремена проучавања језика и књижевности
T1  - Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског
T1  - Semantic analysis of zoolexemes in the novel Seobe (Migrations) by Milos Crnjanski
SP  - 95
EP  - 106
VL  - 9
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4523
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Александра",
year = "2018",
abstract = "Тема овог рада јесте семантичка анализа лексема које означавају животиње (зоолексема) у роману Сеобе М. Црњанског. Анализи се приступа из когнитивнолингвистичког угла, а теоријски оквир представља модел Великог круга постојећег, који је предложила Д. Вељковић Станковић (што је ревидирани модел Великог ланца постојања Џ. Лејкофа и М. Тарнера). Циљ истраживања јесте да се покаже да зоолексеме, поред тога што доприносе експресивности дела, учествују и у конституисању његове поетике. Стога се разматра њихов поетички потенцијал у обликовању ликова у роману (Вука Исаковича, Аранђела Исаковича, госпоже Дафине и пука). Показује се да зоолексеме представљају део когнитивне поетике овог романа., The subject of this research is semantic analysis of lexemes denoting animals (zoolexemes) in the novel Seobe (Migrations) by M. Crnjanski. The analysis is accessed from the angle of Cognitive Linguistics, and the theoretical framework is the model of the Great Circle of Existing proposed by 
D. Veljković Stanković (as revised model of the Great Chain of Being by G. Lakoff and M. Turner). The interface between linguistics, cognitive science and literature aims at combining linguistic analyisis of zoolexemes with cognitive consideration in order to shed light on the characterization in this novel. The goal of the research is to show that zoolexemes participate in the poetics of the novel.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности",
title = "Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског, Semantic analysis of zoolexemes in the novel Seobe (Migrations) by Milos Crnjanski",
pages = "95-106",
volume = "9",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4523"
}
Јовановић, А.. (2018). Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског. in Савремена проучавања језика и књижевности
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 9(1), 95-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4523
Јовановић А. Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског. in Савремена проучавања језика и књижевности. 2018;9(1):95-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4523 .
Јовановић, Александра, "Семантичка анализа зоолексема у роману Сеобе Милоша Црњанског" in Савремена проучавања језика и књижевности, 9, no. 1 (2018):95-106,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4523 .

О неким необичним употребама глагола доћи (Он ми дође брат од стрица ∕ То му дође субота)

Јовановић, Александра

(Нови Сад : Матица Српска, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Александра
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4522
AB  - У раду се разматрају конструкције са глаголом доћи у значењу експлицирања посредног родбинског односа и конструкције типа ТО (МУ∕ТИ) ДОЂЕ СУБОТА одн. ТО (МУ∕ТИ) ДОЂЕ У СУБОТУ. Ове конструкције темеље се на процесу „рачунања”, тј. „процењивања”. У првом случају говорник „процењује” родбински однос између номинативног и дативног ентитета, док у другом случају „процењује” садржај који приписује номинативном ентитету (дативни номинал има прагматичку вредност). Ова значења у вези су са основним значењем глагола доћи: уместо процеса кретања, који доводи до одређеног места као циља, сада говоримо о процесу рачунања, који доводи до одређеног резултата (тј. садржаја), приписаног субјекатском појму. Разматране конструкције веома су блиске копулативним конструкцијама са глаголом јесам, те би се овако употребљен глагол доћи могли окарактерисати као својеврстан нетипичан копулативни глагол, који, сем што повезује предикативни садржај са субјекатским појмом, има и своје специфично значење („рачунање”, одн. „процењивање” предикативног садржаја).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Језик данас
T1  - О неким необичним употребама глагола доћи (Он ми дође брат од стрица ∕ То му дође субота)
SP  - 30
EP  - 36
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4522
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Александра",
year = "2018",
abstract = "У раду се разматрају конструкције са глаголом доћи у значењу експлицирања посредног родбинског односа и конструкције типа ТО (МУ∕ТИ) ДОЂЕ СУБОТА одн. ТО (МУ∕ТИ) ДОЂЕ У СУБОТУ. Ове конструкције темеље се на процесу „рачунања”, тј. „процењивања”. У првом случају говорник „процењује” родбински однос између номинативног и дативног ентитета, док у другом случају „процењује” садржај који приписује номинативном ентитету (дативни номинал има прагматичку вредност). Ова значења у вези су са основним значењем глагола доћи: уместо процеса кретања, који доводи до одређеног места као циља, сада говоримо о процесу рачунања, који доводи до одређеног резултата (тј. садржаја), приписаног субјекатском појму. Разматране конструкције веома су блиске копулативним конструкцијама са глаголом јесам, те би се овако употребљен глагол доћи могли окарактерисати као својеврстан нетипичан копулативни глагол, који, сем што повезује предикативни садржај са субјекатским појмом, има и своје специфично значење („рачунање”, одн. „процењивање” предикативног садржаја).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Језик данас",
title = "О неким необичним употребама глагола доћи (Он ми дође брат од стрица ∕ То му дође субота)",
pages = "30-36",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4522"
}
Јовановић, А.. (2018). О неким необичним употребама глагола доћи (Он ми дође брат од стрица ∕ То му дође субота). in Језик данас
Нови Сад : Матица Српска.(11), 30-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4522
Јовановић А. О неким необичним употребама глагола доћи (Он ми дође брат од стрица ∕ То му дође субота). in Језик данас. 2018;(11):30-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4522 .
Јовановић, Александра, "О неким необичним употребама глагола доћи (Он ми дође брат од стрица ∕ То му дође субота)" in Језик данас, no. 11 (2018):30-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4522 .

Семантички и синтаксички статус семикопулативног глагола остати

Јовановић, Александра

(Београд : Филолошки факултет, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Александра
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4520
AB  - У  овом  раду  се,  на  корпусно  заснованом  истраживању,  разматрају  семикопулативна значења  глагола остати:  (1) промена својства које субјекатски појам поседује и (2) задржавање својства које субјекатски појам поседује. Како би се испитао њихов семантички и синтаксички статус, задире се у остала значења овог глагола. Полази се од тога да су семикопулативна значења настала делимичном граматикализацијом пуног, те се тежи откривању семантичког садржаја који је у њиховој основи. Теоријски оквир за ово истраживање проналазимо у когнитивној семантици, тј. у приступу који Е. Домбровска (1997) примењује у анализи  семантике  пољског  датива.  Тврди  се  да  у  основи семикопулативних  значења  глагола остати стоји компонента нарушавање личне сфере субјекатског појма (која представља вид партитивног значења). На крају, закључује се да су семикопулативна значења овог глагола настала  делимичном  граматикализацијом  егзистенцијално-партитивног  значења  односно пресемантизацијом полазног егзистенцијално-партитивног (али и просторног) семантичког садржаја, који задобија и граматичку вредност.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Књижевност и језик
T1  - Семантички и синтаксички статус семикопулативног глагола остати
T1  - Semantic and syntactic status of semicopulative verb ostati
SP  - 91
EP  - 105
VL  - 65
IS  - 1-2
DO  - 10.18485/kij.2018.65.1_2.7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4520
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Александра",
year = "2018",
abstract = "У  овом  раду  се,  на  корпусно  заснованом  истраживању,  разматрају  семикопулативна значења  глагола остати:  (1) промена својства које субјекатски појам поседује и (2) задржавање својства које субјекатски појам поседује. Како би се испитао њихов семантички и синтаксички статус, задире се у остала значења овог глагола. Полази се од тога да су семикопулативна значења настала делимичном граматикализацијом пуног, те се тежи откривању семантичког садржаја који је у њиховој основи. Теоријски оквир за ово истраживање проналазимо у когнитивној семантици, тј. у приступу који Е. Домбровска (1997) примењује у анализи  семантике  пољског  датива.  Тврди  се  да  у  основи семикопулативних  значења  глагола остати стоји компонента нарушавање личне сфере субјекатског појма (која представља вид партитивног значења). На крају, закључује се да су семикопулативна значења овог глагола настала  делимичном  граматикализацијом  егзистенцијално-партитивног  значења  односно пресемантизацијом полазног егзистенцијално-партитивног (али и просторног) семантичког садржаја, који задобија и граматичку вредност.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Семантички и синтаксички статус семикопулативног глагола остати, Semantic and syntactic status of semicopulative verb ostati",
pages = "91-105",
volume = "65",
number = "1-2",
doi = "10.18485/kij.2018.65.1_2.7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4520"
}
Јовановић, А.. (2018). Семантички и синтаксички статус семикопулативног глагола остати. in Књижевност и језик
Београд : Филолошки факултет., 65(1-2), 91-105.
https://doi.org/10.18485/kij.2018.65.1_2.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4520
Јовановић А. Семантички и синтаксички статус семикопулативног глагола остати. in Књижевност и језик. 2018;65(1-2):91-105.
doi:10.18485/kij.2018.65.1_2.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4520 .
Јовановић, Александра, "Семантички и синтаксички статус семикопулативног глагола остати" in Књижевност и језик, 65, no. 1-2 (2018):91-105,
https://doi.org/10.18485/kij.2018.65.1_2.7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4520 .