Мацановић, Ана З.

Link to this page

Authority KeyName Variants
47d69d63-a774-4a2b-bd2f-eb14ea351867
  • Мацановић, Ана З. (6)
  • Мацановић, Ана (1)
Projects

Author's Bibliography

Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа

Мацановић, Ана З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11854
AB  - Књига Милоша Окуке На путевима стандардизације српског
језика и усвајања Вуковог језика и правописа представља наставак
ауторових дугогодишњих интересовања за одређена питања српске
књижевнојезичке прошлости. Објављена је као трећа књига у оквиру
лингвистичке едиције „Избор“ новосадског издавача Прометеј. На 636
страна налазе се 24 рада посвећена путевима стандардизације српског
језика у првој половини 19. века, који су се огледали у Вуковој језичкој
и правописној реформи и његовој борби са припадницима доситејевске
традиције.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа
SP  - 108
EP  - 112
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854
ER  - 
@article{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2021",
abstract = "Књига Милоша Окуке На путевима стандардизације српског
језика и усвајања Вуковог језика и правописа представља наставак
ауторових дугогодишњих интересовања за одређена питања српске
књижевнојезичке прошлости. Објављена је као трећа књига у оквиру
лингвистичке едиције „Избор“ новосадског издавача Прометеј. На 636
страна налазе се 24 рада посвећена путевима стандардизације српског
језика у првој половини 19. века, који су се огледали у Вуковој језичкој
и правописној реформи и његовој борби са припадницима доситејевске
традиције.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа",
pages = "108-112",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854"
}
Мацановић, А. З.. (2021). Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 108-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854
Мацановић АЗ. Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа. in Наш језик. 2021;52(1):108-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854 .
Мацановић, Ана З., "Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика и усвајања Вуковог језика и правописа" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):108-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11854 .

Српска језикословна терминологија у 19. веку

Мацановић, Ана З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - BOOK
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5718
AB  - The subject of the analysis in this monography is the pre-standard and
standard lexicon, thematically limited to linguistic terminology registered
during the 19th century in grammar books, textbooks, and generally in
scientific, publicist and essay works with a philological context. In order to
follow the development of the Serbian linguistic metalanguage in the 19th
century, 127 different sources, published between 1810 and 1894, have been
analyzed. The corpus for this research comprises: 21 grammar handbooks,
19 specialized linguistic textbooks (syntax and accentology) and language
monographies, three reading books, two orthography books and 82 scientific,
publicist and essay works (articles, polemic discussions, letters, forewords to
some editions discussing linguistic questions). The said texts were written in
Russian-Slavonic, Dositejan and Serbian language.
The primary objective of the research is to systematically gather and
describe the linguistic terminological material in Serbian scientific, publicist
and essay works of the 19th century. The lexical-semantic analysis of the
terminological material, as well as the mutual comparison of terms on the
basis of the situation found in the present corpus, shall lead to determining
the basic directions of development of the Serbian linguistic terminological
system, changes in certain terminological solutions, possible models, as well
as the process of stabilization the terminological register in this field.
The excerpted material has been compared to the situation in the
contemporary linguistic terminology, in order to determine to what extent
the 19th century linguistic terminology corresponds to the contemporary,
and whether there exists a continuity in the forming of the metalanguage
of the analyzed scientific discipline. In addition, the monography analyzes
synonymy and semantic variation within the terminological lexicon, as well
as in relation to terms created by terminologizing certain words from the
general lexical fund.
The recorded material has also been classified according to word types
(nouns, adjectives and syntagma featuring these types of words as leading
elements, verbs and adverbs), structure (monomial terminological units,
terminological syntagma) and origin (terms of foreign origin – international,
Bohemian; Russian and Russian-Slavonic, terms of Slavonic-Serbian origin,
or Serbian modifications; terms of domestic origin).
The conducted analysis of the Serbian linguistic metalanguage in the
19th century has pointed out great influence of Russian and Russian-Slavonic
linguistic terminology in the pre-standard phase of the Serbian language,
while the standard phase testifies to modification based on folk language and
tendency to internationalize terms. It can therefore be concluded that the final
phase in the development of the Serbian literary language is characterized
by the suppression of words of Slavic origin in the Serbian linguistic
terminological system, but also by modification, in the more general sense,
of linguistic terms, based on folk language (principally on the phonetical,
formative and lexical level).
AB  - Предмет анализа в этом исследовании – языковедческая терминология XIX века, зафиксирована в грамматиках, учебниках, вообще научных,
публицистических и эссеистических произведениях сербских авторов, в
которых обсуждалась филологическая тематика. Проанализировано всего 127 различных источников опубликованых с 1801 по 1894 год, с целью
прослеживания развития языковедческого метаязыка у сербов, так как
материал включил лексику периода до и после стандардизации сербского языка. Корпус текстов составляют: 21 грамматика, 19 специализированых учебников (из сферы синтаксиса и акцентологии) и монографии
по языковедению, три буквара, две орфографии и 82 произведения научного, публицистического и эссеистического характера (статьи, полемики,
письма и предисловия некоторых публикации в которых обсуждаются
вопросы языкознания). Приведенные тексты написаны на русско-славянском, славяносербском, так называемом досифеевском славяносербском,
а также и на сербском народном языке.
Основная цель исследования – систематический сбор, инвентаризация и описание языковедческого терминологического материала из сербских научных, публицистических и эссеистических произведений XIX
века. Лексическо-семантический и дериватологический анализы терминов, а также и их сопоставления в формах в которых они существуют в
представленом корпусе – ведут к утверждению основных направлений в
развитии сербской языковедческой терминологической системы, сменам
конкретных терминологических решений, возможным образцам, а также
и процессу стабилизации терминологии этой области.
Собранные термины сравниваются в работе и с современной сербской лингвистической терминологией, с целью утверждения в какой
степени языковедческая терминология XIX века соответствует современной и есть ли континуитет в формировании метаязыка анализируемой научной дисциплины. Кроме того, в исследовании проанализированы синонимия, различные словообразовательные приёмы и семантическое варьирование как внутри терминосистемы, так и в связи с терминами получившими такой статус терминологизацией лексем общего
лексического фонда.
Материал также классифицирован и по: частьям речи (имена существительные, имена прилагательные и словосочетания в которых
главными словами являются эти части речи, глаголы и наречия), структуре (одночленные термины и терминологические словосочетания) и
происхождении (термины иностранного происхождения – интернационализмы, германизмы, богемизмы; славянизмы – русизмы и рускославянизмы, славяносербизмы и посербицы; термины домашнего происхождения).
Проведенный анализ языковедческого метаязыка у сербов в XIX
веке выявил наличие большого влияния русской и русско-славянской
терминологии в периоде развития сербского языка до его стандартизации. В периоде стандартизации это влияние ослабевает и наблюдается
стремление к внедрению элементов народного языка и к интернационализации терминов. Можно сделать вывод что окончательный период
стандартизации сербского литературного языка отличается вытеснением славянизмов из сербской языковедческой терминологической системы, а также и внесением элементов народного языка в терминосистему языкознания в широком смысле (в первую очередь на фонетическом,
словообразовательном и лексическом уровнях).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Српска језикословна терминологија у 19. веку
T1  - Сербская языковедческая терминология в XIX веке
T1  - Serbian Linguistic Terminology in The 19th Century
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5718
ER  - 
@book{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2018",
abstract = "The subject of the analysis in this monography is the pre-standard and
standard lexicon, thematically limited to linguistic terminology registered
during the 19th century in grammar books, textbooks, and generally in
scientific, publicist and essay works with a philological context. In order to
follow the development of the Serbian linguistic metalanguage in the 19th
century, 127 different sources, published between 1810 and 1894, have been
analyzed. The corpus for this research comprises: 21 grammar handbooks,
19 specialized linguistic textbooks (syntax and accentology) and language
monographies, three reading books, two orthography books and 82 scientific,
publicist and essay works (articles, polemic discussions, letters, forewords to
some editions discussing linguistic questions). The said texts were written in
Russian-Slavonic, Dositejan and Serbian language.
The primary objective of the research is to systematically gather and
describe the linguistic terminological material in Serbian scientific, publicist
and essay works of the 19th century. The lexical-semantic analysis of the
terminological material, as well as the mutual comparison of terms on the
basis of the situation found in the present corpus, shall lead to determining
the basic directions of development of the Serbian linguistic terminological
system, changes in certain terminological solutions, possible models, as well
as the process of stabilization the terminological register in this field.
The excerpted material has been compared to the situation in the
contemporary linguistic terminology, in order to determine to what extent
the 19th century linguistic terminology corresponds to the contemporary,
and whether there exists a continuity in the forming of the metalanguage
of the analyzed scientific discipline. In addition, the monography analyzes
synonymy and semantic variation within the terminological lexicon, as well
as in relation to terms created by terminologizing certain words from the
general lexical fund.
The recorded material has also been classified according to word types
(nouns, adjectives and syntagma featuring these types of words as leading
elements, verbs and adverbs), structure (monomial terminological units,
terminological syntagma) and origin (terms of foreign origin – international,
Bohemian; Russian and Russian-Slavonic, terms of Slavonic-Serbian origin,
or Serbian modifications; terms of domestic origin).
The conducted analysis of the Serbian linguistic metalanguage in the
19th century has pointed out great influence of Russian and Russian-Slavonic
linguistic terminology in the pre-standard phase of the Serbian language,
while the standard phase testifies to modification based on folk language and
tendency to internationalize terms. It can therefore be concluded that the final
phase in the development of the Serbian literary language is characterized
by the suppression of words of Slavic origin in the Serbian linguistic
terminological system, but also by modification, in the more general sense,
of linguistic terms, based on folk language (principally on the phonetical,
formative and lexical level)., Предмет анализа в этом исследовании – языковедческая терминология XIX века, зафиксирована в грамматиках, учебниках, вообще научных,
публицистических и эссеистических произведениях сербских авторов, в
которых обсуждалась филологическая тематика. Проанализировано всего 127 различных источников опубликованых с 1801 по 1894 год, с целью
прослеживания развития языковедческого метаязыка у сербов, так как
материал включил лексику периода до и после стандардизации сербского языка. Корпус текстов составляют: 21 грамматика, 19 специализированых учебников (из сферы синтаксиса и акцентологии) и монографии
по языковедению, три буквара, две орфографии и 82 произведения научного, публицистического и эссеистического характера (статьи, полемики,
письма и предисловия некоторых публикации в которых обсуждаются
вопросы языкознания). Приведенные тексты написаны на русско-славянском, славяносербском, так называемом досифеевском славяносербском,
а также и на сербском народном языке.
Основная цель исследования – систематический сбор, инвентаризация и описание языковедческого терминологического материала из сербских научных, публицистических и эссеистических произведений XIX
века. Лексическо-семантический и дериватологический анализы терминов, а также и их сопоставления в формах в которых они существуют в
представленом корпусе – ведут к утверждению основных направлений в
развитии сербской языковедческой терминологической системы, сменам
конкретных терминологических решений, возможным образцам, а также
и процессу стабилизации терминологии этой области.
Собранные термины сравниваются в работе и с современной сербской лингвистической терминологией, с целью утверждения в какой
степени языковедческая терминология XIX века соответствует современной и есть ли континуитет в формировании метаязыка анализируемой научной дисциплины. Кроме того, в исследовании проанализированы синонимия, различные словообразовательные приёмы и семантическое варьирование как внутри терминосистемы, так и в связи с терминами получившими такой статус терминологизацией лексем общего
лексического фонда.
Материал также классифицирован и по: частьям речи (имена существительные, имена прилагательные и словосочетания в которых
главными словами являются эти части речи, глаголы и наречия), структуре (одночленные термины и терминологические словосочетания) и
происхождении (термины иностранного происхождения – интернационализмы, германизмы, богемизмы; славянизмы – русизмы и рускославянизмы, славяносербизмы и посербицы; термины домашнего происхождения).
Проведенный анализ языковедческого метаязыка у сербов в XIX
веке выявил наличие большого влияния русской и русско-славянской
терминологии в периоде развития сербского языка до его стандартизации. В периоде стандартизации это влияние ослабевает и наблюдается
стремление к внедрению элементов народного языка и к интернационализации терминов. Можно сделать вывод что окончательный период
стандартизации сербского литературного языка отличается вытеснением славянизмов из сербской языковедческой терминологической системы, а также и внесением элементов народного языка в терминосистему языкознания в широком смысле (в первую очередь на фонетическом,
словообразовательном и лексическом уровнях).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Српска језикословна терминологија у 19. веку, Сербская языковедческая терминология в XIX веке, Serbian Linguistic Terminology in The 19th Century",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5718"
}
Мацановић, А. З.. (2018). Српска језикословна терминологија у 19. веку. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5718
Мацановић АЗ. Српска језикословна терминологија у 19. веку. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5718 .
Мацановић, Ана З., "Српска језикословна терминологија у 19. веку" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5718 .

О фразеолошким јединицама с религијским компонента ма у српском језику

Мацановић, Ана З.

(Нови Сад : Матица Српска, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10073
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - О фразеолошким јединицама с религијским компонента ма у српском језику
SP  - 292
EP  - 295
VL  - 65
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10073
ER  - 
@article{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2017",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "О фразеолошким јединицама с религијским компонента ма у српском језику",
pages = "292-295",
volume = "65",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10073"
}
Мацановић, А. З.. (2017). О фразеолошким јединицама с религијским компонента ма у српском језику. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 65(1), 292-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10073
Мацановић АЗ. О фразеолошким јединицама с религијским компонента ма у српском језику. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2017;65(1):292-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10073 .
Мацановић, Ана З., "О фразеолошким јединицама с религијским компонента ма у српском језику" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 65, no. 1 (2017):292-295,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10073 .

Лингвистичка терминологија Саве Мркаља

Мацановић, Ана З.

(Београд : Филолошки факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9931
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и дериватолошког аспекта проучава
лингвистичка терминологија у три филолошке расправе Саве Мркаља – Сало
дебелога єра либо азбукопротрес (1810), „Палинодїя либо одбрана дебелога ъ”
(1817) и „Предложенїя противъ одбраненїя” (1817). Грађа из Мркаљевог научног дискурса разматрана је према неколиким критеријумима – према пореклу,
творбеној структури, међусобној синонимности и према лингвистичким нивоима
којима припадају ексцерпирани термини. Анализа грађе према пореклу потврдила је очекивани утицај руске/рускословенске лингвистичке терминологије,
али су запажене и терминолошке иновације настале на основи српског народног
језика, као и Мркаљеви хапакси (нпр. азбукопротрес). Потврђен је и велик број
синонимних терминолошких облика.
AB  - The work analyzes the linguistic terminology from three philological discussions
by Sava Mrkalj – Сало дебелога јера либо азбукопротрес (published in Buda in 1810),
“Палинодија либо одбрана дебелога ъ” (published in “Novine serbske” in 1817) and
“Предложенија против одбраненија” (also published in “Novine serbske” in 1817). The
material documented from Mrkalj’s scientific discourse has been classified according to
several criteria – origin, structure, synonymity, as well as according to the semantic fields
in which the excerpted terms belong. The expected influence of Church Slavonic linguistic
terminology has been confirmed, but terminological innovations stemming from the
Serbian folk language can also be noticed, along with Mrkalj’s original creations (e.g. the hapax legomena азбукопротрес, језикопротрес etc.), providing Sava Mrkalj’s scientific
discourse a specific characteristic.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лингвистичка терминологија Саве Мркаља
T1  - Linguistic Terminology of Sava Mrkalj
SP  - 501
EP  - 517
VL  - 22
DO  - 10.18485/sj.2017.22.1.31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9931
ER  - 
@article{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2017",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и дериватолошког аспекта проучава
лингвистичка терминологија у три филолошке расправе Саве Мркаља – Сало
дебелога єра либо азбукопротрес (1810), „Палинодїя либо одбрана дебелога ъ”
(1817) и „Предложенїя противъ одбраненїя” (1817). Грађа из Мркаљевог научног дискурса разматрана је према неколиким критеријумима – према пореклу,
творбеној структури, међусобној синонимности и према лингвистичким нивоима
којима припадају ексцерпирани термини. Анализа грађе према пореклу потврдила је очекивани утицај руске/рускословенске лингвистичке терминологије,
али су запажене и терминолошке иновације настале на основи српског народног
језика, као и Мркаљеви хапакси (нпр. азбукопротрес). Потврђен је и велик број
синонимних терминолошких облика., The work analyzes the linguistic terminology from three philological discussions
by Sava Mrkalj – Сало дебелога јера либо азбукопротрес (published in Buda in 1810),
“Палинодија либо одбрана дебелога ъ” (published in “Novine serbske” in 1817) and
“Предложенија против одбраненија” (also published in “Novine serbske” in 1817). The
material documented from Mrkalj’s scientific discourse has been classified according to
several criteria – origin, structure, synonymity, as well as according to the semantic fields
in which the excerpted terms belong. The expected influence of Church Slavonic linguistic
terminology has been confirmed, but terminological innovations stemming from the
Serbian folk language can also be noticed, along with Mrkalj’s original creations (e.g. the hapax legomena азбукопротрес, језикопротрес etc.), providing Sava Mrkalj’s scientific
discourse a specific characteristic.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лингвистичка терминологија Саве Мркаља, Linguistic Terminology of Sava Mrkalj",
pages = "501-517",
volume = "22",
doi = "10.18485/sj.2017.22.1.31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9931"
}
Мацановић, А. З.. (2017). Лингвистичка терминологија Саве Мркаља. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 22, 501-517.
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9931
Мацановић АЗ. Лингвистичка терминологија Саве Мркаља. in Српски језик. 2017;22:501-517.
doi:10.18485/sj.2017.22.1.31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9931 .
Мацановић, Ана З., "Лингвистичка терминологија Саве Мркаља" in Српски језик, 22 (2017):501-517,
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.31 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9931 .

Морфологија у српским граматикама прве половине 19. века

Мацановић, Ана З.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7437
AB  - У раду се анализира структура 12 граматика, које су објављене
у периоду од 1811. до 1850. године, с циљем да се прати развој морфологије као граматичке дисциплине у првој половини 19. века. Највећа пажња посвећена је терминима за морфологију регистрованим у
анализираном корпусу. Резултати анализе требало би да укажу на опште развојне линије ове граматичке дисциплине и њен статус у српским граматикама прве половине 19. века.
AB  - The paper offers an analysis of the structure of 12 grammar handbooks,
published between 1811 and 1850. Its aim is to follow the development
of morphology as a grammatical discipline in the first half of the 19th
century. The primary objective of the article is to systematically gather
and describe the terms for the discipline of morphology registered in the
analyzed corpus. The results of the analysis should indicate the general line
of development of this grammatical discipline and its status in the Serbian
grammars in the first half of the 19th century.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Морфологија у српским граматикама прве половине 19. века
T1  - Morphology in Serbian Grammars in the First Half of the 19th Century
SP  - 115
EP  - 123
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7437
ER  - 
@article{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2017",
abstract = "У раду се анализира структура 12 граматика, које су објављене
у периоду од 1811. до 1850. године, с циљем да се прати развој морфологије као граматичке дисциплине у првој половини 19. века. Највећа пажња посвећена је терминима за морфологију регистрованим у
анализираном корпусу. Резултати анализе требало би да укажу на опште развојне линије ове граматичке дисциплине и њен статус у српским граматикама прве половине 19. века., The paper offers an analysis of the structure of 12 grammar handbooks,
published between 1811 and 1850. Its aim is to follow the development
of morphology as a grammatical discipline in the first half of the 19th
century. The primary objective of the article is to systematically gather
and describe the terms for the discipline of morphology registered in the
analyzed corpus. The results of the analysis should indicate the general line
of development of this grammatical discipline and its status in the Serbian
grammars in the first half of the 19th century.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Морфологија у српским граматикама прве половине 19. века, Morphology in Serbian Grammars in the First Half of the 19th Century",
pages = "115-123",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7437"
}
Мацановић, А. З.. (2017). Морфологија у српским граматикама прве половине 19. века. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 115-123.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7437
Мацановић АЗ. Морфологија у српским граматикама прве половине 19. века. in Наш језик. 2017;48(3-4):115-123.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7437 .
Мацановић, Ана З., "Морфологија у српским граматикама прве половине 19. века" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):115-123,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7437 .

Поглед у ризницу воћарске лексике и терминологије

Мацановић, Ана З.

(Нови Сад : Матица Српска, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10072
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Поглед у ризницу воћарске лексике и терминологије
SP  - 289
EP  - 292
VL  - 65
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10072
ER  - 
@article{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2017",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Поглед у ризницу воћарске лексике и терминологије",
pages = "289-292",
volume = "65, 1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10072"
}
Мацановић, А. З.. (2017). Поглед у ризницу воћарске лексике и терминологије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 65, 289-292.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10072
Мацановић АЗ. Поглед у ризницу воћарске лексике и терминологије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2017;65:289-292.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10072 .
Мацановић, Ана З., "Поглед у ризницу воћарске лексике и терминологије" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 65 (2017):289-292,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10072 .

Графијска и ортографска проблематика у Друштву српске словесности

Мацановић, Ана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Мацановић, Ана
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3326
AB  - У раду се анализирају проблеми који су у Друштву српске словесности разматрани у вези с графијом и ортографијом. Основни циљ рада јесте да осветли деловање Друштва српске словесности у овом погледу, пре свега кроз борбу мишљења чланова и сарадника Друштва о томе каквом би ћирилицом и којим правописом Срби требало да пишу. С тим у вези, анализирани су садржаји и графијско-ортографске одлике Записника седница Друштва српске словесности. Корпус истраживања чини и 17 бројева Гласника Друштва српске словесности, затим друга дела која је Друштво издало, а у којима је било речи о проблемима писма и правописа, као и необјављена грађа у виду чланака, писама и других краћих текстова, сачувана у Архиву САНУ. Посебна пажња посвећена је двама кључним проблемима – ставовима чланова Друштва према Вуковој графијско-ортографској реформи и борбом ове установе са Попечитељством просвештенија у вези са укидањем забране која се односила на штампање и унос у Србију дела писаних Вуковом реформисаном азбуком и правописом.
AB  - The work looks at problems in relation to alphabet and orthography that were contemplated within the Serbian Society of Letters (Društvo srpske slovesnosti). The purpose of the work is to shed light on the Serbian Society of Letters in this aspect, primarily on the conflict of opinions among its members and associates, about which alphabet and which orthography should be used by the Serbs. In this respect, the content as well as alphabet and orthographical characteristics of the Minutes of the sessions of the Serbian Society of Letters have been analysed. The research corpus is also made of 17 issues of the Serbian Society of Letters, along with other works published by the Society, that concerned the problems related to the alphabet and orthography, as well as unpublished material in the form of articles, letters and other short texts, preserved in the SASA Archive. Special attention has been dedicated to two key problems - positions maintained by the members of the Society towards Vuk’s alphabet and orthography reform, and this institution’s struggle with the Ministry of Education (Popečiteljstvo prosveštenija) in relation to revoking of the prohibition of printing and importing into Serbia works written using Vuk’s reformed alphabet and orthography.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Књижевност и језик у Друштву српске словесности
T1  - Графијска и ортографска проблематика у Друштву српске словесности
T1  - Alphabet and Orthography-Related Problems in the Serbian Society of Letters
SP  - [95]
EP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3326
ER  - 
@conference{
author = "Мацановић, Ана",
year = "2017",
abstract = "У раду се анализирају проблеми који су у Друштву српске словесности разматрани у вези с графијом и ортографијом. Основни циљ рада јесте да осветли деловање Друштва српске словесности у овом погледу, пре свега кроз борбу мишљења чланова и сарадника Друштва о томе каквом би ћирилицом и којим правописом Срби требало да пишу. С тим у вези, анализирани су садржаји и графијско-ортографске одлике Записника седница Друштва српске словесности. Корпус истраживања чини и 17 бројева Гласника Друштва српске словесности, затим друга дела која је Друштво издало, а у којима је било речи о проблемима писма и правописа, као и необјављена грађа у виду чланака, писама и других краћих текстова, сачувана у Архиву САНУ. Посебна пажња посвећена је двама кључним проблемима – ставовима чланова Друштва према Вуковој графијско-ортографској реформи и борбом ове установе са Попечитељством просвештенија у вези са укидањем забране која се односила на штампање и унос у Србију дела писаних Вуковом реформисаном азбуком и правописом., The work looks at problems in relation to alphabet and orthography that were contemplated within the Serbian Society of Letters (Društvo srpske slovesnosti). The purpose of the work is to shed light on the Serbian Society of Letters in this aspect, primarily on the conflict of opinions among its members and associates, about which alphabet and which orthography should be used by the Serbs. In this respect, the content as well as alphabet and orthographical characteristics of the Minutes of the sessions of the Serbian Society of Letters have been analysed. The research corpus is also made of 17 issues of the Serbian Society of Letters, along with other works published by the Society, that concerned the problems related to the alphabet and orthography, as well as unpublished material in the form of articles, letters and other short texts, preserved in the SASA Archive. Special attention has been dedicated to two key problems - positions maintained by the members of the Society towards Vuk’s alphabet and orthography reform, and this institution’s struggle with the Ministry of Education (Popečiteljstvo prosveštenija) in relation to revoking of the prohibition of printing and importing into Serbia works written using Vuk’s reformed alphabet and orthography.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Књижевност и језик у Друштву српске словесности",
title = "Графијска и ортографска проблематика у Друштву српске словесности, Alphabet and Orthography-Related Problems in the Serbian Society of Letters",
pages = "[95]-109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3326"
}
Мацановић, А.. (2017). Графијска и ортографска проблематика у Друштву српске словесности. in Књижевност и језик у Друштву српске словесности
Београд : Српска академија наука и уметности., [95]-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3326
Мацановић А. Графијска и ортографска проблематика у Друштву српске словесности. in Књижевност и језик у Друштву српске словесности. 2017;:[95]-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3326 .
Мацановић, Ана, "Графијска и ортографска проблематика у Друштву српске словесности" in Књижевност и језик у Друштву српске словесности (2017):[95]-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3326 .