Бубало, Ђорђе

Link to this page

Authority KeyName Variants
dece6db3-704e-49de-a0d7-9cbba4f34169
  • Бубало, Ђорђе (4)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

У временима самосталне средњовековне државе

Бубало, Ђорђе

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Бубало, Ђорђе
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10225
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита
T1  - У временима самосталне средњовековне државе
SP  - 17
EP  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10225
ER  - 
@inbook{
author = "Бубало, Ђорђе",
year = "2019",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита",
booktitle = "У временима самосталне средњовековне државе",
pages = "17-29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10225"
}
Бубало, Ђ.. (2019). У временима самосталне средњовековне државе. in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита
Београд : Српска академија наука и уметности., 17-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10225
Бубало Ђ. У временима самосталне средњовековне државе. in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита. 2019;:17-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10225 .
Бубало, Ђорђе, "У временима самосталне средњовековне државе" in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита (2019):17-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10225 .

Стојан Новаковић - замисли и подухвати системског издавања средњовековних српских извора

Бубало, Ђорђе

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Бубало, Ђорђе
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12039
AB  - Српско питање према формулацији коју је користио Стојан Новаковић
и други истакнути појединци његовог времена представљало је питање ослобођења и
уједињења српског народа. Анексија Босне и Херцеговине у октобру 1908. године којом је
Аустро-Угарска те покрајине, насељене претежно Србима, припојила хабзбуршким поседима,
дубоко је погодила националне интересе Србије која је тиме доживела тежак ударац али је
својим вишемесечним отпором да је призна допринела избијању међународне кризе. Народна
скупштина у којој је предводио групу посланика послужила је Стојану Новаковићу као
трибина да изнесе своја гледишта али је искористио прилику и да српској јавности, у својим
објављеним текстовима, заокружено објасни суштину српског питања и покаже да је оно
одавно било зрело али је тада драматично показало са чиме ће се Србија суочити.
AB  - As per formulation used by Stojan Novaković and his other prominent contemporaries, the
Serbian question was question of liberation and unification of the Serb people. The annexation of
Bosnia and Herzegovina in October 1908, with which Austria-Hungary merged these provinces,
mostly populated by Serbs, with Habsburg possessions, was a major blow to Serbia’s national
interests, but Serbia, with its months-long refusal to recognize the annexation, contributed to
creation of an international crisis. He used the National Assembly, in which he was leader of a group
of MPs, as a stage for speaking out his views, but he also used his published articles to explain to the
Serbian public, in a well-rounded manner, the essence of the Serbian question and show that it was
long overdue, but that it also showed, in dramatic manner, what was Serbia about to face.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
T1  - Стојан Новаковић - замисли и подухвати системског издавања средњовековних српских извора
T1  - Stojan Novaković - ideas and undertakings of systematic publishing of medieval Serbian sources
SP  - 395
EP  - 421
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12039
ER  - 
@conference{
author = "Бубало, Ђорђе",
year = "2018",
abstract = "Српско питање према формулацији коју је користио Стојан Новаковић
и други истакнути појединци његовог времена представљало је питање ослобођења и
уједињења српског народа. Анексија Босне и Херцеговине у октобру 1908. године којом је
Аустро-Угарска те покрајине, насељене претежно Србима, припојила хабзбуршким поседима,
дубоко је погодила националне интересе Србије која је тиме доживела тежак ударац али је
својим вишемесечним отпором да је призна допринела избијању међународне кризе. Народна
скупштина у којој је предводио групу посланика послужила је Стојану Новаковићу као
трибина да изнесе своја гледишта али је искористио прилику и да српској јавности, у својим
објављеним текстовима, заокружено објасни суштину српског питања и покаже да је оно
одавно било зрело али је тада драматично показало са чиме ће се Србија суочити., As per formulation used by Stojan Novaković and his other prominent contemporaries, the
Serbian question was question of liberation and unification of the Serb people. The annexation of
Bosnia and Herzegovina in October 1908, with which Austria-Hungary merged these provinces,
mostly populated by Serbs, with Habsburg possessions, was a major blow to Serbia’s national
interests, but Serbia, with its months-long refusal to recognize the annexation, contributed to
creation of an international crisis. He used the National Assembly, in which he was leader of a group
of MPs, as a stage for speaking out his views, but he also used his published articles to explain to the
Serbian public, in a well-rounded manner, the essence of the Serbian question and show that it was
long overdue, but that it also showed, in dramatic manner, what was Serbia about to face.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења",
title = "Стојан Новаковић - замисли и подухвати системског издавања средњовековних српских извора, Stojan Novaković - ideas and undertakings of systematic publishing of medieval Serbian sources",
pages = "395-421",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12039"
}
Бубало, Ђ.. (2018). Стојан Новаковић - замисли и подухвати системског издавања средњовековних српских извора. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 395-421.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12039
Бубало Ђ. Стојан Новаковић - замисли и подухвати системског издавања средњовековних српских извора. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења. 2018;:395-421.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12039 .
Бубало, Ђорђе, "Стојан Новаковић - замисли и подухвати системског издавања средњовековних српских извора" in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења (2018):395-421,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12039 .

Драгутин Анастасијевић на Светој Гори 1906/1907. и 1912. године

Бубало, Ђорђе

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Бубало, Ђорђе
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10508
AB  - У раду се реконструишу и описују два научна путовања на
Свету Гору, која је, као стипендиста Српске краљевске академије, предузео
Драгутин Анастасијевић у зиму 1906/7. и у пролеће и лето 1912. године. Подаци о овим путовањима сачувани су у актима Академије и Министарстава
спољних послова и просвете Краљевине Србије, као и у званичној и приватној
преписци Анастасијевића с Академијом или појединим академицима. Грађа се
чува у Архиву САНУ и Архиву Србије. Где год је било могуће, препуштено
је сaвременим документима и писмима, саопштеним in extenso, да пруже непосредно сведочење о припремама за мисије и околностима и току боравка на
Атосу. Саопштавају се и систематизују резултати обе мисије, у виду снимака
докумената и објављене грађе. Као Прилог објављен је Анастасијевићев спис
из 1912. о приликама у манастиру Хиландару у првој деценији XX века.
AB  - In the winter of 1906/7 and in the spring and summer of 1912, Dragutin Anastasijević
– an assistant professor of Byzantine Studies at the University of Belgrade – made
two academic trips to Mount Athos as a research fellow of the Serbian Royal
Academy. Evidence of these visits has been preserved in the documents of the Serbian
Academy and the Ministries of Foreign Affairs and Education of the Kingdom of
Serbia, as well as in the formal and private correspondence between Anastasijević
and the Academy or some of its members. This material is kept in the Archives of
the Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) and the Archives of Serbia in
Belgrade. With the encouragement of its Secretary Ljubomir Kovačević and the
consistent support of its President Stojan Novaković, the Serbian Royal Academy
agreed to fund Anastasijević’s visit to Mount Athos with the task of photographing
and copying Greek documents for Serbian historical records as well as to procure
a photographic camera for this purpose. The Academy also supplied him with all
necessary travel and research permits for Mount Athos and Anastasijević bought a
camera in Munich; the camera was a new generation model based on the Eastman
Kodak patent that used photographic film to capture images instead of glass plates.
Anastasijević’s first visit to Mount Athos took place from late November 1906 to
late February 1907 and the details of the visit are documented in the letters which
he regularly sent to Ljubomir Kovačević from Mount Athos. Over the winter
months of 1906/7 Anastasijević made around 500 photographs, mostly of Greek
medieval documents of the Chilandar monastery. He also managed to photograph
the Serbian charters of the Megiste Lavra monastery, but most Greek monasteries
refused to grant him access to their material on account of their distrust of Slavs
caused by the Russian expansion on Mount Athos and the Serbian and Bulgarian
aspirations in Macedonia. Anastasijević’s intention was to publish a collection of
Greek medieval documents of the Chilandar monastery, but he was hesitant to begin
copying documents because the same task had been started by the Assumptionist
Louis Petit, who had photographed the Chilandar documents in 1905.
In mid-1911 the Academy asked him to return the photographs of Athonite
documents and to expedite his efforts on the preparation of a publication of Greek
documents of the Chilandar monastery. By early February 1912 he handed over
all of his photographs and asked the Academy for financial assistance for another
academic trip to Mount Athos to complete and verify the material for the planned
collection. His request was granted and in late February he set off for Mount Athos
via Constantinople. Having arrived in Constantinople, he learned that Petit’s
collection of medieval Chilandar documents had been published the previous
year. To make matters worse, in Constantinople he discovered that his camera
was broken and was forced to stay there over three months. His mission on Athos,
where he mostly stayed at Chilandar, was completed in mid-August. Despite his
wish to have the Serbian Royal Academy publish the complete older Greek archives
of the Chilandar monastery in a better and more comprehensive collection than
Petit’s, the Academy decided to limit its publication to the documents that Petit
had missed and to corrections and revisions of his collection. For all his troubles
and the failure of his second mission Anastasijević blamed Jovan N. Tomić, one of
the members of the Academy’s Board, and the confrontation between the two even
resulted in a rather public dispute in the Belgrade press. Anastasijević’s collection
entitled “From the Greek Archives of the Chilandar monastery” (Iz grčkog arhiva
hilandarskog) and containing 15 documents unpublished by Petit was approved
for publication among Academy editions, but was destroyed in the bombing of
Belgrade in the Great War. In the end Anastasijević published only two documents
out of several hundreds Greek Chilandar documents from the 11th to the 19th
century that he had photographed on Athos. He also published the Serbian charters
of the Megiste Lavra monastery. However, the most valuable and longest-lasting
result of his stay on Mount Athos is certainly the collection of 500 photographs
of Athonite documents kept in the SASA Archives, which can still be used for
academic research and critical editions. In addition, many of these photographs
can replace the originals that have been lost in the meantime.
The appendix of the paper contains an edition of Anastasijević’s text “What Is
Happening in Chilandar” (Šta biva u Hilandaru). The text was written in the latter
half of 1912 but instead of being published, for unclear reasons it ended up in
the archives of the Ministry of Foreign Affairs of the Kingdom of Serbia. In this
text Anastasijević offers a comprehensive overview of the difficult situation of the
Chilandar monastery in the early decades of the 20th century, focusing his report
on the monastery’s financial troubles and the bitter resistance of Bulgarophiles to
its re-Serbification.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Хиландарски зборник
T1  - Драгутин Анастасијевић на Светој Гори 1906/1907. и 1912. године
T1  - Dragutin Anastasijević on Mount Athos in 1906/7 and 1912
SP  - 233
EP  - 306
IS  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10508
ER  - 
@article{
author = "Бубало, Ђорђе",
year = "2017",
abstract = "У раду се реконструишу и описују два научна путовања на
Свету Гору, која је, као стипендиста Српске краљевске академије, предузео
Драгутин Анастасијевић у зиму 1906/7. и у пролеће и лето 1912. године. Подаци о овим путовањима сачувани су у актима Академије и Министарстава
спољних послова и просвете Краљевине Србије, као и у званичној и приватној
преписци Анастасијевића с Академијом или појединим академицима. Грађа се
чува у Архиву САНУ и Архиву Србије. Где год је било могуће, препуштено
је сaвременим документима и писмима, саопштеним in extenso, да пруже непосредно сведочење о припремама за мисије и околностима и току боравка на
Атосу. Саопштавају се и систематизују резултати обе мисије, у виду снимака
докумената и објављене грађе. Као Прилог објављен је Анастасијевићев спис
из 1912. о приликама у манастиру Хиландару у првој деценији XX века., In the winter of 1906/7 and in the spring and summer of 1912, Dragutin Anastasijević
– an assistant professor of Byzantine Studies at the University of Belgrade – made
two academic trips to Mount Athos as a research fellow of the Serbian Royal
Academy. Evidence of these visits has been preserved in the documents of the Serbian
Academy and the Ministries of Foreign Affairs and Education of the Kingdom of
Serbia, as well as in the formal and private correspondence between Anastasijević
and the Academy or some of its members. This material is kept in the Archives of
the Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) and the Archives of Serbia in
Belgrade. With the encouragement of its Secretary Ljubomir Kovačević and the
consistent support of its President Stojan Novaković, the Serbian Royal Academy
agreed to fund Anastasijević’s visit to Mount Athos with the task of photographing
and copying Greek documents for Serbian historical records as well as to procure
a photographic camera for this purpose. The Academy also supplied him with all
necessary travel and research permits for Mount Athos and Anastasijević bought a
camera in Munich; the camera was a new generation model based on the Eastman
Kodak patent that used photographic film to capture images instead of glass plates.
Anastasijević’s first visit to Mount Athos took place from late November 1906 to
late February 1907 and the details of the visit are documented in the letters which
he regularly sent to Ljubomir Kovačević from Mount Athos. Over the winter
months of 1906/7 Anastasijević made around 500 photographs, mostly of Greek
medieval documents of the Chilandar monastery. He also managed to photograph
the Serbian charters of the Megiste Lavra monastery, but most Greek monasteries
refused to grant him access to their material on account of their distrust of Slavs
caused by the Russian expansion on Mount Athos and the Serbian and Bulgarian
aspirations in Macedonia. Anastasijević’s intention was to publish a collection of
Greek medieval documents of the Chilandar monastery, but he was hesitant to begin
copying documents because the same task had been started by the Assumptionist
Louis Petit, who had photographed the Chilandar documents in 1905.
In mid-1911 the Academy asked him to return the photographs of Athonite
documents and to expedite his efforts on the preparation of a publication of Greek
documents of the Chilandar monastery. By early February 1912 he handed over
all of his photographs and asked the Academy for financial assistance for another
academic trip to Mount Athos to complete and verify the material for the planned
collection. His request was granted and in late February he set off for Mount Athos
via Constantinople. Having arrived in Constantinople, he learned that Petit’s
collection of medieval Chilandar documents had been published the previous
year. To make matters worse, in Constantinople he discovered that his camera
was broken and was forced to stay there over three months. His mission on Athos,
where he mostly stayed at Chilandar, was completed in mid-August. Despite his
wish to have the Serbian Royal Academy publish the complete older Greek archives
of the Chilandar monastery in a better and more comprehensive collection than
Petit’s, the Academy decided to limit its publication to the documents that Petit
had missed and to corrections and revisions of his collection. For all his troubles
and the failure of his second mission Anastasijević blamed Jovan N. Tomić, one of
the members of the Academy’s Board, and the confrontation between the two even
resulted in a rather public dispute in the Belgrade press. Anastasijević’s collection
entitled “From the Greek Archives of the Chilandar monastery” (Iz grčkog arhiva
hilandarskog) and containing 15 documents unpublished by Petit was approved
for publication among Academy editions, but was destroyed in the bombing of
Belgrade in the Great War. In the end Anastasijević published only two documents
out of several hundreds Greek Chilandar documents from the 11th to the 19th
century that he had photographed on Athos. He also published the Serbian charters
of the Megiste Lavra monastery. However, the most valuable and longest-lasting
result of his stay on Mount Athos is certainly the collection of 500 photographs
of Athonite documents kept in the SASA Archives, which can still be used for
academic research and critical editions. In addition, many of these photographs
can replace the originals that have been lost in the meantime.
The appendix of the paper contains an edition of Anastasijević’s text “What Is
Happening in Chilandar” (Šta biva u Hilandaru). The text was written in the latter
half of 1912 but instead of being published, for unclear reasons it ended up in
the archives of the Ministry of Foreign Affairs of the Kingdom of Serbia. In this
text Anastasijević offers a comprehensive overview of the difficult situation of the
Chilandar monastery in the early decades of the 20th century, focusing his report
on the monastery’s financial troubles and the bitter resistance of Bulgarophiles to
its re-Serbification.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Хиландарски зборник",
title = "Драгутин Анастасијевић на Светој Гори 1906/1907. и 1912. године, Dragutin Anastasijević on Mount Athos in 1906/7 and 1912",
pages = "233-306",
number = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10508"
}
Бубало, Ђ.. (2017). Драгутин Анастасијевић на Светој Гори 1906/1907. и 1912. године. in Хиландарски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(14), 233-306.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10508
Бубало Ђ. Драгутин Анастасијевић на Светој Гори 1906/1907. и 1912. године. in Хиландарски зборник. 2017;(14):233-306.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10508 .
Бубало, Ђорђе, "Драгутин Анастасијевић на Светој Гори 1906/1907. и 1912. године" in Хиландарски зборник, no. 14 (2017):233-306,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10508 .

Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]

Костић, Владимир С.; Живојиновић, Мирјана; Бубало, Ђорђе; Чавошки, Коста; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Бубало, Ђорђе
AU  - Чавошки, Коста
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10804
AB  - Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 / уредници Коста Чавошки, Ђорђе Бубало. – Београд : САНУ, 2015.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, проф. др Ђорђе Бубало, дописни члан Коста Чавошки. У Београду, уторак 20. октобар 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]
SP  - 205
EP  - 2019
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10804
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Владимир С. and Живојиновић, Мирјана and Бубало, Ђорђе and Чавошки, Коста and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 / уредници Коста Чавошки, Ђорђе Бубало. – Београд : САНУ, 2015.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, проф. др Ђорђе Бубало, дописни члан Коста Чавошки. У Београду, уторак 20. октобар 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]",
pages = "205-2019",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10804"
}
Костић, В. С., Живојиновић, М., Бубало, Ђ., Чавошки, К.,& Вуксановић, М.. (2016). Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 205-2019.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10804
Костић ВС, Живојиновић М, Бубало Ђ, Чавошки К, Вуксановић М. Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):205-2019.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10804 .
Костић, Владимир С., Живојиновић, Мирјана, Бубало, Ђорђе, Чавошки, Коста, Вуксановић, Миро, "Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):205-2019,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10804 .