Радојевић, Мира

Link to this page

Authority KeyName Variants
a271b1d4-8ce0-4867-88fc-f0bf6827aaa8
  • Радојевић, Мира (13)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Караџић : лист за српски народни живот, обичаје и предање ; Академик Михаило Гавриловић : историчар, архивист и дипломата ; XXXI међународна конференција о микроелектроници : зборник радова : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. новембар 2019. године]

Стојадиновић, Нинослав; Радојевић, Мира; Сувајџић, Бошко; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - GEN
AU  - Стојадиновић, Нинослав
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Сувајџић, Бошко
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10829
AB  - Караџић : лист за српски народни живот, обичаје и предање / издавач и уредник Тихомир Р. Ђорђевић (1899–1903). – Фототипско изд. / приређивачи Александар Никезић, Данијела Поповић Николић. – Алексинац : Центар за културу и уметност ; Ниш : Огранак САНУ у Нишу, 
2018;
Академик Михаило Гавриловић : историчар, архивист и дипломата / [аутор изложбе и приређивач каталога Миљана Ђорђевић]. – Ниш : Огранак САНУ у Нишу, 2018;
XXXI међународна конференција о микроелектроници : зборник радова : Ниш, Србија 16–18. септембар 2019. / уредник Нинослав Стојадиновић. – Piscataway, NJ : Electron Devices Society of the Institute of Electrical and Electronics Engineers, 2019.
Говорили: академик Нинослав Стојадиновић, дописни члан САНУ Мира Радојевић, проф. др Бошко Сувајџић. У Београду, уторак 5. новембар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Караџић : лист за српски народни живот, обичаје и предање ; Академик Михаило Гавриловић : историчар, архивист и дипломата ; XXXI међународна конференција о микроелектроници : зборник  радова : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. новембар 2019. године]
SP  - 289
EP  - 306
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10829
ER  - 
@misc{
author = "Стојадиновић, Нинослав and Радојевић, Мира and Сувајџић, Бошко and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Караџић : лист за српски народни живот, обичаје и предање / издавач и уредник Тихомир Р. Ђорђевић (1899–1903). – Фототипско изд. / приређивачи Александар Никезић, Данијела Поповић Николић. – Алексинац : Центар за културу и уметност ; Ниш : Огранак САНУ у Нишу, 
2018;
Академик Михаило Гавриловић : историчар, архивист и дипломата / [аутор изложбе и приређивач каталога Миљана Ђорђевић]. – Ниш : Огранак САНУ у Нишу, 2018;
XXXI међународна конференција о микроелектроници : зборник радова : Ниш, Србија 16–18. септембар 2019. / уредник Нинослав Стојадиновић. – Piscataway, NJ : Electron Devices Society of the Institute of Electrical and Electronics Engineers, 2019.
Говорили: академик Нинослав Стојадиновић, дописни члан САНУ Мира Радојевић, проф. др Бошко Сувајџић. У Београду, уторак 5. новембар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Караџић : лист за српски народни живот, обичаје и предање ; Академик Михаило Гавриловић : историчар, архивист и дипломата ; XXXI међународна конференција о микроелектроници : зборник  радова : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. новембар 2019. године]",
pages = "289-306",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10829"
}
Стојадиновић, Н., Радојевић, М., Сувајџић, Б.,& Вуксановић, М.. (2020). Караџић : лист за српски народни живот, обичаје и предање ; Академик Михаило Гавриловић : историчар, архивист и дипломата ; XXXI међународна конференција о микроелектроници : зборник  радова : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. новембар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 289-306.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10829
Стојадиновић Н, Радојевић М, Сувајџић Б, Вуксановић М. Караџић : лист за српски народни живот, обичаје и предање ; Академик Михаило Гавриловић : историчар, архивист и дипломата ; XXXI међународна конференција о микроелектроници : зборник  радова : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. новембар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):289-306.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10829 .
Стојадиновић, Нинослав, Радојевић, Мира, Сувајџић, Бошко, Вуксановић, Миро, "Караџић : лист за српски народни живот, обичаје и предање ; Академик Михаило Гавриловић : историчар, архивист и дипломата ; XXXI међународна конференција о микроелектроници : зборник  радова : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. новембар 2019. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):289-306,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10829 .

Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]

Војводић, Михаило; Димић, Љубодраг; Радојевић, Мира; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - GEN
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Димић, Љубодраг
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11236
AB  - Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) / уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2018.
Говорили: академик Михаило Војводић, дописни члан САНУ Љубодраг Димић, проф. др Мира Радојевић.
У Београду, уторак 25. септембар у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]
SP  - 177
EP  - 184
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11236
ER  - 
@misc{
author = "Војводић, Михаило and Димић, Љубодраг and Радојевић, Мира and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) / уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2018.
Говорили: академик Михаило Војводић, дописни члан САНУ Љубодраг Димић, проф. др Мира Радојевић.
У Београду, уторак 25. септембар у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]",
pages = "177-184",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11236"
}
Војводић, М., Димић, Љ., Радојевић, М.,& Вуксановић, М.. (2019). Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 177-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11236
Војводић М, Димић Љ, Радојевић М, Вуксановић М. Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):177-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11236 .
Војводић, Михаило, Димић, Љубодраг, Радојевић, Мира, Вуксановић, Миро, "Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):177-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11236 .

Помени давних сеоба : знамења српске повеснице : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. април 2018. године]

Давидов, Динко; Спремић, Момчило; Радојевић, Мира; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Давидов, Динко
AU  - Спремић, Момчило
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11231
AB  - Помени давних сеоба : знамења српске повеснице / Динко Давидов. – Нови Сад : Православна реч, 2017.
Говорили: академик Динко Давидов, академик Момчило Спремић, проф. др Мира Радојевић.
У Београду, уторак 17. април у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Помени давних сеоба : знамења српске повеснице : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. април 2018. године]
SP  - 97
EP  - 104
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11231
ER  - 
@article{
author = "Давидов, Динко and Спремић, Момчило and Радојевић, Мира and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Помени давних сеоба : знамења српске повеснице / Динко Давидов. – Нови Сад : Православна реч, 2017.
Говорили: академик Динко Давидов, академик Момчило Спремић, проф. др Мира Радојевић.
У Београду, уторак 17. април у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Помени давних сеоба : знамења српске повеснице : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. април 2018. године]",
pages = "97-104",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11231"
}
Давидов, Д., Спремић, М., Радојевић, М.,& Вуксановић, М.. (2019). Помени давних сеоба : знамења српске повеснице : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. април 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 97-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11231
Давидов Д, Спремић М, Радојевић М, Вуксановић М. Помени давних сеоба : знамења српске повеснице : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. април 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):97-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11231 .
Давидов, Динко, Спремић, Момчило, Радојевић, Мира, Вуксановић, Миро, "Помени давних сеоба : знамења српске повеснице : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. април 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):97-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11231 .

Претензије Централног комитета Комунистичке партије Хрватске на Срем (1941−1944)

Радојевић, Мира

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Радојевић, Мира
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10380
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members
T1  - Претензије Централног комитета Комунистичке партије Хрватске на Срем (1941−1944)
SP  - 259
EP  - 276
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10380
ER  - 
@article{
author = "Радојевић, Мира",
year = "2019",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members",
title = "Претензије Централног комитета Комунистичке партије Хрватске на Срем (1941−1944)",
pages = "259-276",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10380"
}
Радојевић, М.. (2019). Претензије Централног комитета Комунистичке партије Хрватске на Срем (1941−1944). in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members
Београд : Српска академија наука и уметности.(1), 259-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10380
Радојевић М. Претензије Централног комитета Комунистичке партије Хрватске на Срем (1941−1944). in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members. 2019;(1):259-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10380 .
Радојевић, Мира, "Претензије Централног комитета Комунистичке партије Хрватске на Срем (1941−1944)" in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members, no. 1 (2019):259-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10380 .

Допринос Слободана Јовановића проучавању националне историје XIX и прве половине XX века

Радојевић, Мира

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Радојевић, Мира
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9718
AB  - Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
T1  - Допринос Слободана Јовановића проучавању националне историје XIX и прве половине XX века
SP  - 303
EP  - 314
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9718
ER  - 
@conference{
author = "Радојевић, Мира",
year = "2019",
abstract = "Монографија о Слободану Јовановићу (1869–1958), објављена поводом 150-годи-
 шњице његовог рођења, представља јединствен приказ живота, научног рада, друштва
 и времена у којем је живео. Јовановићево дело и његова личност одувек су привлачили
 пажњу широке јавности. Дело које је оставио веома је обимно и разноврсно. Треба на-
 поменути да велики број његових радова није обједињен у вишетомним сабраним дели-
 ма која су до сада објављена. Слободан Јовановић је више од четрдесет година предавао
 на Правном факултету у Београду. Обављао је дужности декана Правног факултета и
 ректора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, прав-
 ни експерт на Конференцији мира у Паризу, председник Комисије за израду Устава нове
 државе 1920. године, председник Српског културног клуба, председник и потпредседник
 Министарског савета Краљевине Југославије. С обзиром на дужности које је обављао,
 друштвена и политичка делатност представљају важан део слике о овом нашем вели-
 ком научнику. Као председник Српског културног клуба и средишња личност српског
 народа позван је да се прихвати дужности другог потпредседника Министарског савета
 у влади од 27. марта 1941. године. Био је председник и потпредседник владе у земљи и
 потом у избеглиштву. Умро је у емиграцији у Лондону крајем 1958. године, скоро сто
 година од када је његов отац Владимир Јовановић, један од водећих српских либерала,
 као политички емигрант први пут дошао у енглеску престоницу. Иако је Слободан Јова-
 новић био заступник парламентарног дводомног вишестраначког система, никада није
 учествовао у страначкој политици. Узимао је, међутим, учешћа у државној политици,
 како је то записао Јован Дучић 1942. године: „Слободан Јовановић није био никад члан
 ниједне странке, нити члан ниједне владе, ни учесник ниједне завере. Држећи се увек
 далеко од владајуће политике, он је ипак зато стајао близу ње, као њено мерило, њен су-
 дија, и њен државни тужилац. Називали су га ‘савест српског народа’. Он није био поли-
 тички човек, него државни човек: увек на капетанском месту брода, увек обухватајући
 одатле цео видик пред собом.“ Слободан Јовановић је после рата осуђен на политичком
 суђењу које је организовала нова комунистичка власт у Београду 1946. године. Његова
 личност и дело били су потиснути из образовног система и научног живота и осуђени
 на заборав. Рехабилитован је 2007. године.
 У монографији је прво приказана биографија Слободана Јовановића у којој су
 хронолошким редом представљена и дела за која се може рећи да обележавају гранична
 места његовог научног развитка, као и властита теоријска становишта. Потом се у посеб-
 ним поглављима представљају научне области којима се бавио и научна достигнућа која
 је у њима постигао. Прво се приказује његова теорија државе везана за предмет који је
 предавао, Опште и посебно државно право. Потом се разматра посебно државно право,
 односно уставно право и оцењује Слободан Јовановић као уставноправни писац. Ана-
 лизирају се и приказују књиге у којима је тумачио уставе Краљевине Србије и Краљеви-
 не Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав). Наредни део монографије посвећен
 је исто риографији Слободана Јовановића, вишетомној политичкој историји Србије XIX
 века, за коју се често с правом указује да је најпознатије његово дело. Ако се узму у обзир
 и други радови из националне историје које је написао, може се видети да је обухватио пе-
 риод од краја XVIII до средине XX века. У следећем делу монографије реч је о Јовановићу
 као проучаваоцу књижевног дела и књижевном критичару. Посебно су хваљени његов
 леп језик и познати београдски стил. Последњи део монографије садржи Јовановићеву
 библиографију.
 Да би текст монографије био прегледнији за читање, све фусноте, односно напо-
 мене, налазе се на крају књиге.
 Захваљујемо се свим ауторима на текстовима објављеним у монографији посвеће-
 ној 150-годишњици рођења нашег великог научника Слободана Јовановића.
 Коста Чавошки и Александар Костић",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења",
title = "Допринос Слободана Јовановића проучавању националне историје XIX и прве половине XX века",
pages = "303-314",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9718"
}
Радојевић, М.. (2019). Допринос Слободана Јовановића проучавању националне историје XIX и прве половине XX века. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 303-314.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9718
Радојевић М. Допринос Слободана Јовановића проучавању националне историје XIX и прве половине XX века. in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења. 2019;:303-314.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9718 .
Радојевић, Мира, "Допринос Слободана Јовановића проучавању националне историје XIX и прве половине XX века" in Слободан Јовановић - живот, дело, време : поводом 150 година од рођења (2019):303-314,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9718 .

Драгољуб Јовановић и хрватско питање (1924−1941)

Радојевић, Мира

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Радојевић, Мира
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9007
AB  - By primarily using the political texts of Dragoljub Jovanović, his memoirs
and memories of his contemporaries, in this paper we aspired to show the gist of
his beliefs, which he had formed regarding the problem of national and political
dissatisfaction of Croats in the first Yugoslav state. At the same time, we tried to
highlight the opinion he had about Croat political leaders and other significant
personalities, and partially, about Croatian people in whole, including occasional
comparisons with the Serbian nation. The analysis of these important questions
leads to a conclusion that Dragoljub Jovanović was different from the majority of
Serbian politicians and intellectuals, even when it came to these issues.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Драгољуба Јовановића : зборник радова са научног скупа одржаног 29. марта 2019. године
T1  - Драгољуб Јовановић и хрватско питање (1924−1941)
SP  - 91
EP  - 137
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9007
ER  - 
@conference{
author = "Радојевић, Мира",
year = "2019",
abstract = "By primarily using the political texts of Dragoljub Jovanović, his memoirs
and memories of his contemporaries, in this paper we aspired to show the gist of
his beliefs, which he had formed regarding the problem of national and political
dissatisfaction of Croats in the first Yugoslav state. At the same time, we tried to
highlight the opinion he had about Croat political leaders and other significant
personalities, and partially, about Croatian people in whole, including occasional
comparisons with the Serbian nation. The analysis of these important questions
leads to a conclusion that Dragoljub Jovanović was different from the majority of
Serbian politicians and intellectuals, even when it came to these issues.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Драгољуба Јовановића : зборник радова са научног скупа одржаног 29. марта 2019. године",
title = "Драгољуб Јовановић и хрватско питање (1924−1941)",
pages = "91-137",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9007"
}
Радојевић, М.. (2019). Драгољуб Јовановић и хрватско питање (1924−1941). in Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Драгољуба Јовановића : зборник радова са научног скупа одржаног 29. марта 2019. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 91-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9007
Радојевић М. Драгољуб Јовановић и хрватско питање (1924−1941). in Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Драгољуба Јовановића : зборник радова са научног скупа одржаног 29. марта 2019. године. 2019;:91-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9007 .
Радојевић, Мира, "Драгољуб Јовановић и хрватско питање (1924−1941)" in Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Драгољуба Јовановића : зборник радова са научног скупа одржаног 29. марта 2019. године (2019):91-137,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9007 .

Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]

Крестић, Василије Ђ.; Радојевић, Мира; Божић, Софија; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - GEN
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Божић, Софија
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11207
AB  - Знаменити Срби о Хрватима  / Василије Ђ. Крестић. – Београд :Српска књижевна задруга, 2017.
и
Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину = Greater Croatian pretensions to Vojvodina and Bosnia and Herzegovina / Василије Ђ. Крестић ; [преводилац Татјана Ћосовић].– Београд : САНУ, 2017.
Говорили: aкадемик Василије Ђ. Крестић, проф. др Мира Радојевић, др Софија Божић.
У Београду, уторак 21. новембар 2017. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]
SP  - 263
EP  - 277
VL  - 6
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207
ER  - 
@misc{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Радојевић, Мира and Божић, Софија and Вуксановић, Миро",
year = "2018",
abstract = "Знаменити Срби о Хрватима  / Василије Ђ. Крестић. – Београд :Српска књижевна задруга, 2017.
и
Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину = Greater Croatian pretensions to Vojvodina and Bosnia and Herzegovina / Василије Ђ. Крестић ; [преводилац Татјана Ћосовић].– Београд : САНУ, 2017.
Говорили: aкадемик Василије Ђ. Крестић, проф. др Мира Радојевић, др Софија Божић.
У Београду, уторак 21. новембар 2017. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]",
pages = "263-277",
volume = "6",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207"
}
Крестић, В. Ђ., Радојевић, М., Божић, С.,& Вуксановић, М.. (2018). Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 6(6), 263-277.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207
Крестић ВЂ, Радојевић М, Божић С, Вуксановић М. Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2018;6(6):263-277.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207 .
Крестић, Василије Ђ., Радојевић, Мира, Божић, Софија, Вуксановић, Миро, "Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 6, no. 6 (2018):263-277,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207 .

Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]

Крестић, Василије Ђ.; Чавошки, Коста; Радојевић, Мира; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - GEN
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Чавошки, Коста
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11191
AB  - Запамћења / Василије Ђ. Крестић. – Нови Сад : Матица српска, 2016.
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, академик Коста Чавошки, проф. др Мира Радојевић.
У Београду, уторак 11. април 2017. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]
SP  - 95
EP  - 106
VL  - 6
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11191
ER  - 
@misc{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Чавошки, Коста and Радојевић, Мира and Вуксановић, Миро",
year = "2018",
abstract = "Запамћења / Василије Ђ. Крестић. – Нови Сад : Матица српска, 2016.
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, академик Коста Чавошки, проф. др Мира Радојевић.
У Београду, уторак 11. април 2017. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]",
pages = "95-106",
volume = "6",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11191"
}
Крестић, В. Ђ., Чавошки, К., Радојевић, М.,& Вуксановић, М.. (2018). Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 6(6), 95-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11191
Крестић ВЂ, Чавошки К, Радојевић М, Вуксановић М. Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2018;6(6):95-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11191 .
Крестић, Василије Ђ., Чавошки, Коста, Радојевић, Мира, Вуксановић, Миро, "Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 6, no. 6 (2018):95-106,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11191 .

Демократска странка и споразум Цветковић–Мачек

Радојевић, Мира

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Радојевић, Мира
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9132
AB  - Споразум Цветковић–Мачек, постигнут после вишемесечних преговора у августу 1939. године, којим је створена Бановина Хрватска
и започето државно преуређење Краљевине Југославије на националним
основама, изазвао је различита, углавном негативна реаговања. У мноштву
одјека на почетак федерализације дотадашњег централистичког уређења аргументованошћу се издвојило мишљење Демократске странке. У овом смо
раду настојали да прикажемо суштину тада изношене критике, имајући у виду
и одступање од претходних ставова демократа, заступаних претходних година.
У анализи смо користили резолуције Демократске странке, партијску преписку, мемоарске изворе, штампу и релевантну историографску литературу.
AB  - At the onset of the Yugoslav Kingdom, the Democratic Party stood out by its Yugoslav name, the number of organisations, width of the territory that it covered, the multitude of intellectuals among its ranks and its exclusive espousal of strict unitaristic-centralistic solutions. However, the resistance shown mainly by Croatian parties to the Vidovdan
Constitution, based on such principles, caused the first vacillations and the decision of a
part of the Party leadership to look for a compromise with the Croats. This was one of the most important reasons for the first great party division. Its part which remained with the
Party’s leader Ljubomir (Ljuba) Davidović, a staunch supporter of the national-political
compromise, in time leaned increasingly to federalism as a form of state organisation. The
decisive steps were made in 1932 and 1933 when the Democratic Party opted for the creation of four federal units – three formed around large cultural-historical centres (Belgrade,
Zagreb and Ljubljana), and the fourth consisting of Bosnia and Herzegovina, so as to avoid
a sharp division between the Serbs and Croats in that area. Accepting to “sacrifice” Bosnia
and Herzegovina in the interest of state integrity, the democrats were unyielding in regard
to Vojvodina, believing that it was only Vojvodina that could have autonomy within the
Serbian unit. The Cvetković–Maček Agreement and the creation of the Banovina of Croatia in August 1939, whose width of the territory jeopardised the interests of the Serbian
nation, and the scope of its competences endangered the interests of state integrity, forced
the Democratic Party to abandon the proposal of the creation of four federal units. Protesting over the adoption of the decision on the creation of the Banovina of Croatia in a
non-democratic procedure, by singling out only one federal unit, without real representatives of the Serbian people, it however accepted it as a fait accompli. It, however, also put
forward its decisive request that the entire territory that remained outside the Banovina of
Croatia and the future Slovenian unit should become a single Serbian unit. The determination by which it supported such solution and criticised the new situation made it the most
important opponent of the Cvetković–Maček Agreement.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Демократска странка и споразум Цветковић–Мачек
T1  - Democratic party and the Cvetković–Maček agreement
SP  - 513
EP  - 532
VL  - 428
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9132
ER  - 
@article{
author = "Радојевић, Мира",
year = "2018",
abstract = "Споразум Цветковић–Мачек, постигнут после вишемесечних преговора у августу 1939. године, којим је створена Бановина Хрватска
и започето државно преуређење Краљевине Југославије на националним
основама, изазвао је различита, углавном негативна реаговања. У мноштву
одјека на почетак федерализације дотадашњег централистичког уређења аргументованошћу се издвојило мишљење Демократске странке. У овом смо
раду настојали да прикажемо суштину тада изношене критике, имајући у виду
и одступање од претходних ставова демократа, заступаних претходних година.
У анализи смо користили резолуције Демократске странке, партијску преписку, мемоарске изворе, штампу и релевантну историографску литературу., At the onset of the Yugoslav Kingdom, the Democratic Party stood out by its Yugoslav name, the number of organisations, width of the territory that it covered, the multitude of intellectuals among its ranks and its exclusive espousal of strict unitaristic-centralistic solutions. However, the resistance shown mainly by Croatian parties to the Vidovdan
Constitution, based on such principles, caused the first vacillations and the decision of a
part of the Party leadership to look for a compromise with the Croats. This was one of the most important reasons for the first great party division. Its part which remained with the
Party’s leader Ljubomir (Ljuba) Davidović, a staunch supporter of the national-political
compromise, in time leaned increasingly to federalism as a form of state organisation. The
decisive steps were made in 1932 and 1933 when the Democratic Party opted for the creation of four federal units – three formed around large cultural-historical centres (Belgrade,
Zagreb and Ljubljana), and the fourth consisting of Bosnia and Herzegovina, so as to avoid
a sharp division between the Serbs and Croats in that area. Accepting to “sacrifice” Bosnia
and Herzegovina in the interest of state integrity, the democrats were unyielding in regard
to Vojvodina, believing that it was only Vojvodina that could have autonomy within the
Serbian unit. The Cvetković–Maček Agreement and the creation of the Banovina of Croatia in August 1939, whose width of the territory jeopardised the interests of the Serbian
nation, and the scope of its competences endangered the interests of state integrity, forced
the Democratic Party to abandon the proposal of the creation of four federal units. Protesting over the adoption of the decision on the creation of the Banovina of Croatia in a
non-democratic procedure, by singling out only one federal unit, without real representatives of the Serbian people, it however accepted it as a fait accompli. It, however, also put
forward its decisive request that the entire territory that remained outside the Banovina of
Croatia and the future Slovenian unit should become a single Serbian unit. The determination by which it supported such solution and criticised the new situation made it the most
important opponent of the Cvetković–Maček Agreement.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Демократска странка и споразум Цветковић–Мачек, Democratic party and the Cvetković–Maček agreement",
pages = "513-532",
volume = "428",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9132"
}
Радојевић, М.. (2018). Демократска странка и споразум Цветковић–Мачек. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 428, 513-532.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9132
Радојевић М. Демократска странка и споразум Цветковић–Мачек. in Глас САНУ. 2018;428:513-532.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9132 .
Радојевић, Мира, "Демократска странка и споразум Цветковић–Мачек" in Глас САНУ, 428 (2018):513-532,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9132 .

Јасеновац

Крестић, Василије Ђ.; Радојевић, Мира

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Радојевић, Мира
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9038
AB  - There are some time and geographical points, determinants before
which decency calls solely for silence and bowed head, before which words
and our ability to understand grow weary or actually, they lose any meaning.
Jasenovac is undoubtedly such a place. Our language has one horrifying
word – stratište (a place of execution). Simply, it is a place where anthropological, diluvial evil destroys the most valuable – life. The place whose
impeccably unmasked and inevitable horror has not been anywhere else so
tersely defined, it seems, as in the words of a Serbian old man addressing
his executioner: “My child, do what you must”.
Why are we speaking today then, instead of being appropriately silent?
Because the victims, the Serbs together with their fellow-citizens –
the Jews and the Roma, those eternal culprits behind all evil, the disliked
citizens of the Independent State of Croatia (NDH), ask for a moment of
remembrance. A moment of reverence. A bowed head before this place of
execution called Jasenovac.
It is because today we, not only as a nation, as a state, but as Homo
sapiens, and finally as this scrap of civilization that remained for the mankind, do not have the right to be naive. We are obliged to recognize evil in its
inception before it is too late, everywhere, far and wide. It is not the number
of the murdered people (and the number is large) that determines the horror
of Jasenovac, but the intention behind it. The executors of these crimes, with
all the contempt that they deserve everywhere and in every place, were not
the most horrible ones even in Jasenovac. The most horrifying is the political
thought that sustains the deviance of perpetrators, the intention behind the
idea of such places of execution, the pseudo-ideology of obliteration that
justifies and redeems the sins of those intoxicated with blood.
Nowadays, we do not point the finger at any nation or any religion. It
would be an unpardonable simplification and primitivism beneath the dignityof this institution. We merely define ourselves in relation to the crime that
happened, since it did happen. We do recognize it and remember it. With the
ever present and often betrayed and unsuccessful idea not to let it happen
again. To us, it remains to pursue the trace of Marko Miljanov’s mythical
sentence, as we cannot offer anything better even nowadays, which reads that
heroism means defending oneself from the evil in others, but also defending
others from the evil residing in oneself.
Vladimir S. Kostić
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Јасеновац
T1  - Jasenovac
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9038
ER  - 
@book{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Радојевић, Мира",
year = "2017",
abstract = "There are some time and geographical points, determinants before
which decency calls solely for silence and bowed head, before which words
and our ability to understand grow weary or actually, they lose any meaning.
Jasenovac is undoubtedly such a place. Our language has one horrifying
word – stratište (a place of execution). Simply, it is a place where anthropological, diluvial evil destroys the most valuable – life. The place whose
impeccably unmasked and inevitable horror has not been anywhere else so
tersely defined, it seems, as in the words of a Serbian old man addressing
his executioner: “My child, do what you must”.
Why are we speaking today then, instead of being appropriately silent?
Because the victims, the Serbs together with their fellow-citizens –
the Jews and the Roma, those eternal culprits behind all evil, the disliked
citizens of the Independent State of Croatia (NDH), ask for a moment of
remembrance. A moment of reverence. A bowed head before this place of
execution called Jasenovac.
It is because today we, not only as a nation, as a state, but as Homo
sapiens, and finally as this scrap of civilization that remained for the mankind, do not have the right to be naive. We are obliged to recognize evil in its
inception before it is too late, everywhere, far and wide. It is not the number
of the murdered people (and the number is large) that determines the horror
of Jasenovac, but the intention behind it. The executors of these crimes, with
all the contempt that they deserve everywhere and in every place, were not
the most horrible ones even in Jasenovac. The most horrifying is the political
thought that sustains the deviance of perpetrators, the intention behind the
idea of such places of execution, the pseudo-ideology of obliteration that
justifies and redeems the sins of those intoxicated with blood.
Nowadays, we do not point the finger at any nation or any religion. It
would be an unpardonable simplification and primitivism beneath the dignityof this institution. We merely define ourselves in relation to the crime that
happened, since it did happen. We do recognize it and remember it. With the
ever present and often betrayed and unsuccessful idea not to let it happen
again. To us, it remains to pursue the trace of Marko Miljanov’s mythical
sentence, as we cannot offer anything better even nowadays, which reads that
heroism means defending oneself from the evil in others, but also defending
others from the evil residing in oneself.
Vladimir S. Kostić",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Јасеновац, Jasenovac",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9038"
}
Крестић, В. Ђ.,& Радојевић, М.. (2017). Јасеновац. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9038
Крестић ВЂ, Радојевић М. Јасеновац. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9038 .
Крестић, Василије Ђ., Радојевић, Мира, "Јасеновац" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9038 .

Из преписке Саве Косановића

Радојевић, Мира

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Радојевић, Мира
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9126
AB  - In the rich correspondence of Sava Kosanović, the leader of the Independent Democratic Party and minister in the emigrant government of the Kingdom of Yugoslavia, kept during World War II with numerous refugee politicians and other prominent persons, particularly important is the letter which he received in November 1941 from Milan Grol, the leader of the Democratic Party and also one of the ministers. Th e letter was part of the response to the non-objective interpretation that Sava Kosanović, while in America, gave to the events in the Independent State of Croatia. Kosanović’s attempts to present the Croatian people as entirely non-responsible for the crimes committed against the Serbs, while at the same time overemphasising the “sins” of Serbian inter-war politics, triggered great uproar and resentment among the majority of Serbian politicians. Milan Grol’s response to him was more open and substantiated than all others because Grol overtly stated that the suff ering of the Serbs in the Independent State of Croatia could not be  explained only by the intentions and acts of few Ustaša members.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности, 2017
T2  - Зборник о Србима у Хрватској
T1  - Из преписке Саве Косановића
T1  - From correspondence of Sava Kosanović
SP  - 87
EP  - 100
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9126
ER  - 
@article{
author = "Радојевић, Мира",
year = "2017",
abstract = "In the rich correspondence of Sava Kosanović, the leader of the Independent Democratic Party and minister in the emigrant government of the Kingdom of Yugoslavia, kept during World War II with numerous refugee politicians and other prominent persons, particularly important is the letter which he received in November 1941 from Milan Grol, the leader of the Democratic Party and also one of the ministers. Th e letter was part of the response to the non-objective interpretation that Sava Kosanović, while in America, gave to the events in the Independent State of Croatia. Kosanović’s attempts to present the Croatian people as entirely non-responsible for the crimes committed against the Serbs, while at the same time overemphasising the “sins” of Serbian inter-war politics, triggered great uproar and resentment among the majority of Serbian politicians. Milan Grol’s response to him was more open and substantiated than all others because Grol overtly stated that the suff ering of the Serbs in the Independent State of Croatia could not be  explained only by the intentions and acts of few Ustaša members.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, 2017",
journal = "Зборник о Србима у Хрватској",
title = "Из преписке Саве Косановића, From correspondence of Sava Kosanović",
pages = "87-100",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9126"
}
Радојевић, М.. (2017). Из преписке Саве Косановића. in Зборник о Србима у Хрватској
Београд : Српска академија наука и уметности, 2017.(11), 87-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9126
Радојевић М. Из преписке Саве Косановића. in Зборник о Србима у Хрватској. 2017;(11):87-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9126 .
Радојевић, Мира, "Из преписке Саве Косановића" in Зборник о Србима у Хрватској, no. 11 (2017):87-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9126 .

Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића : зборник радова са научног скупа одржаног 28. марта 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. април 2014. године]

Вуксановић, Миро; Радојевић, Мира; Икодиновић, Небојша; Костић, Александар

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Икодиновић, Небојша
AU  - Костић, Александар
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10712
AB  - Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића :
зборник радова са научног скупа одржаног 28. марта 2012. године / уредник
Александар Костић. – Београд : Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука, 2013. Говорили: проф. др Мира Радојевић, доц. др Небојша Икодиновић, дописни члан Александар Костић. У Београду, уторак 22. април 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића : зборник радова са научног скупа одржаног 28. марта 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. април 2014. године]
SP  - 91
EP  - 104
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10712
ER  - 
@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Радојевић, Мира and Икодиновић, Небојша and Костић, Александар",
year = "2015",
abstract = "Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића :
зборник радова са научног скупа одржаног 28. марта 2012. године / уредник
Александар Костић. – Београд : Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука, 2013. Говорили: проф. др Мира Радојевић, доц. др Небојша Икодиновић, дописни члан Александар Костић. У Београду, уторак 22. април 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића : зборник радова са научног скупа одржаног 28. марта 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. април 2014. године]",
pages = "91-104",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10712"
}
Вуксановић, М., Радојевић, М., Икодиновић, Н.,& Костић, А.. (2015). Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића : зборник радова са научног скупа одржаног 28. марта 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. април 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 91-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10712
Вуксановић М, Радојевић М, Икодиновић Н, Костић А. Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића : зборник радова са научног скупа одржаног 28. марта 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. април 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):91-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10712 .
Вуксановић, Миро, Радојевић, Мира, Икодиновић, Небојша, Костић, Александар, "Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића : зборник радова са научног скупа одржаног 28. марта 2012. године : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. април 2014. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):91-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10712 .

Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]

Крестић, Василије Ђ.; Негришорац, Иван; Радојевић, Мира; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - GEN
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Негришорац, Иван
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10707
AB  - Срби у Угарској 1790–1918. / Василије Ђ. Крестић. – Нови Сад : Матица
српска, 2013.  Говорили: Иван Негришорац, доц. др Мира Радојевић, академик Василије Ђ. Крестић. У Београду, уторак 11. фебруар 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]
SP  - 19
EP  - 29
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10707
ER  - 
@misc{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Негришорац, Иван and Радојевић, Мира and Вуксановић, Миро",
year = "2015",
abstract = "Срби у Угарској 1790–1918. / Василије Ђ. Крестић. – Нови Сад : Матица
српска, 2013.  Говорили: Иван Негришорац, доц. др Мира Радојевић, академик Василије Ђ. Крестић. У Београду, уторак 11. фебруар 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]",
pages = "19-29",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10707"
}
Крестић, В. Ђ., Негришорац, И., Радојевић, М.,& Вуксановић, М.. (2015). Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 19-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10707
Крестић ВЂ, Негришорац И, Радојевић М, Вуксановић М. Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):19-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10707 .
Крестић, Василије Ђ., Негришорац, Иван, Радојевић, Мира, Вуксановић, Миро, "Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):19-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10707 .