TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Браловић, Милош
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15802
PB  - Београд : Факултет музичке уметности
PB  - Шабац : Фондација ”Станислав Винавер”
T2  - Станислав Винавер и музика
T1  - Соло песма Натпис за мецосопран и клавир из раног опуса Владимира Љ. Јовановића
T1  - Solo Song Inscription for Mezzo-soprano and Piano from Vladimir Lj. Jovanović's Early Opus
SP  - 108
EP  - 124
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15802
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јелена and Браловић, Милош",
year = "2023",
publisher = "Београд : Факултет музичке уметности, Шабац : Фондација ”Станислав Винавер”",
journal = "Станислав Винавер и музика",
booktitle = "Соло песма Натпис за мецосопран и клавир из раног опуса Владимира Љ. Јовановића, Solo Song Inscription for Mezzo-soprano and Piano from Vladimir Lj. Jovanović's Early Opus",
pages = "108-124",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15802"
}

Јовановић, Ј.,& Браловић, М.. (2023). Соло песма Натпис за мецосопран и клавир из раног опуса Владимира Љ. Јовановића. in Станислав Винавер и музика
Београд : Факултет музичке уметности., 108-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15802

Јовановић Ј, Браловић М. Соло песма Натпис за мецосопран и клавир из раног опуса Владимира Љ. Јовановића. in Станислав Винавер и музика. 2023;:108-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15802 .

Јовановић, Јелена, Браловић, Милош, "Соло песма Натпис за мецосопран и клавир из раног опуса Владимира Љ. Јовановића" in Станислав Винавер и музика (2023):108-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15802 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16301
AB  - Рад доноси резултате теренског истраживања вршених у насељима Горњег Баната
у Румунији са српским становништвом, у циљу бележења превасходно етномузиколошке, али и етнолошке грађе о обредима и обичајима годишњег и животног циклуса. Грађа је сакупљена током последње деценије ХХ века, приликом, колико је познато, прве посете овом терену од стране истраживача из Србије из области хуманистике. Циљ рада је објављивање грађе која је забележена од казивача који су били рођени у првим деценијама и почетком ХХ века.
AB  - The paper brings the results of fieldwork that was done in settlements with Serbs in Upper
Banat in Romania, with the aim to record primarily ethnomusicological, but also ethnological
materials about the rituals and customs of the year and of the life cycle. Materials have been collected within the last decade of the 20th century and, as far as known, the first visit of a researcher from the sphere of humanities from Serbia. The aim of the paper is publishing of the material recorded from tellers that were born in the first decades and at the beginning of the 20th century.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник
T1  - Обреди и обичаји код Срба у селима северног дела Горњег Баната у Румунији. Теренске белешке из деведесетих година ХХ века. Део I: Обреди и обичаји годишњег циклуса
SP  - 237
EP  - 262
IS  - XXVI
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16301
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2023",
abstract = "Рад доноси резултате теренског истраживања вршених у насељима Горњег Баната
у Румунији са српским становништвом, у циљу бележења превасходно етномузиколошке, али и етнолошке грађе о обредима и обичајима годишњег и животног циклуса. Грађа је сакупљена током последње деценије ХХ века, приликом, колико је познато, прве посете овом терену од стране истраживача из Србије из области хуманистике. Циљ рада је објављивање грађе која је забележена од казивача који су били рођени у првим деценијама и почетком ХХ века., The paper brings the results of fieldwork that was done in settlements with Serbs in Upper
Banat in Romania, with the aim to record primarily ethnomusicological, but also ethnological
materials about the rituals and customs of the year and of the life cycle. Materials have been collected within the last decade of the 20th century and, as far as known, the first visit of a researcher from the sphere of humanities from Serbia. The aim of the paper is publishing of the material recorded from tellers that were born in the first decades and at the beginning of the 20th century.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник",
booktitle = "Обреди и обичаји код Срба у селима северног дела Горњег Баната у Румунији. Теренске белешке из деведесетих година ХХ века. Део I: Обреди и обичаји годишњег циклуса",
pages = "237-262",
number = "XXVI",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16301"
}

Јовановић, Ј.. (2023). Обреди и обичаји код Срба у селима северног дела Горњег Баната у Румунији. Теренске белешке из деведесетих година ХХ века. Део I: Обреди и обичаји годишњег циклуса. in Етно-културолошки зборник
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт.(XXVI), 237-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16301

Јовановић Ј. Обреди и обичаји код Срба у селима северног дела Горњег Баната у Румунији. Теренске белешке из деведесетих година ХХ века. Део I: Обреди и обичаји годишњег циклуса. in Етно-културолошки зборник. 2023;(XXVI):237-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16301 .

Јовановић, Јелена, "Обреди и обичаји код Срба у селима северног дела Горњег Баната у Румунији. Теренске белешке из деведесетих година ХХ века. Део I: Обреди и обичаји годишњег циклуса" in Етно-културолошки зборник, no. XXVI (2023):237-262,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16301 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16302
AB  - Двотомна, репрезентативна монографија, заједничко издање Савеза Срба у Румунији и Етнографског института Српске академије наука и уметности, представља вишеструко значајан и вредан прилог српској и регионалној етнологији, антропологији и хуманистици уопште. Ово издање је својеврсна круна вишедеценијске сарадње двеју српских институција у двема суседним земљама и резултат је појединачног и заједничког дуготрајног и истрајног рада. Такође, спремност румунске државе да омогући и подржи оваква истраживања, па и њихов резултат у виду објављеног репрезентативног издања, од посебног је значаја и вредна је сваког поштовања и захвалности.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник
T1  - Двотомна монографија групе аутора (ур. Михај Радан): Ивица Тодоровић, Нина Аксић, Срби у Румунији 1: Етнолошка истраживања и синтезе - наслеђе, култура, порекло; Милина Ивановић Баришић, Ђорђина Трубарац Матић, Бојана Б. Богдановић, Срби у Румунији II: Етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе. Савез Срба у Румунији, Темишвар; Етнографски институт САНУ, Београд, 2022.
SP  - 340
EP  - 342
IS  - XXVI
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16302
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2023",
abstract = "Двотомна, репрезентативна монографија, заједничко издање Савеза Срба у Румунији и Етнографског института Српске академије наука и уметности, представља вишеструко значајан и вредан прилог српској и регионалној етнологији, антропологији и хуманистици уопште. Ово издање је својеврсна круна вишедеценијске сарадње двеју српских институција у двема суседним земљама и резултат је појединачног и заједничког дуготрајног и истрајног рада. Такође, спремност румунске државе да омогући и подржи оваква истраживања, па и њихов резултат у виду објављеног репрезентативног издања, од посебног је значаја и вредна је сваког поштовања и захвалности.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник",
title = "Двотомна монографија групе аутора (ур. Михај Радан): Ивица Тодоровић, Нина Аксић, Срби у Румунији 1: Етнолошка истраживања и синтезе - наслеђе, култура, порекло; Милина Ивановић Баришић, Ђорђина Трубарац Матић, Бојана Б. Богдановић, Срби у Румунији II: Етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе. Савез Срба у Румунији, Темишвар; Етнографски институт САНУ, Београд, 2022.",
pages = "340-342",
number = "XXVI",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16302"
}

Јовановић, Ј.. (2023). Двотомна монографија групе аутора (ур. Михај Радан): Ивица Тодоровић, Нина Аксић, Срби у Румунији 1: Етнолошка истраживања и синтезе - наслеђе, култура, порекло; Милина Ивановић Баришић, Ђорђина Трубарац Матић, Бојана Б. Богдановић, Срби у Румунији II: Етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе. Савез Срба у Румунији, Темишвар; Етнографски институт САНУ, Београд, 2022.. in Етно-културолошки зборник
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт.(XXVI), 340-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16302

Јовановић Ј. Двотомна монографија групе аутора (ур. Михај Радан): Ивица Тодоровић, Нина Аксић, Срби у Румунији 1: Етнолошка истраживања и синтезе - наслеђе, култура, порекло; Милина Ивановић Баришић, Ђорђина Трубарац Матић, Бојана Б. Богдановић, Срби у Румунији II: Етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе. Савез Срба у Румунији, Темишвар; Етнографски институт САНУ, Београд, 2022.. in Етно-културолошки зборник. 2023;(XXVI):340-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16302 .

Јовановић, Јелена, "Двотомна монографија групе аутора (ур. Михај Радан): Ивица Тодоровић, Нина Аксић, Срби у Румунији 1: Етнолошка истраживања и синтезе - наслеђе, култура, порекло; Милина Ивановић Баришић, Ђорђина Трубарац Матић, Бојана Б. Богдановић, Срби у Румунији II: Етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе. Савез Срба у Румунији, Темишвар; Етнографски институт САНУ, Београд, 2022." in Етно-културолошки зборник, no. XXVI (2023):340-342,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16302 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15347
AB  - Концерт Женске певачке групе „Моба” (Београд) у сали Огранка САНУ у Новом Саду 13. 
 априла 2022. године, један је од четири у циклусу концерата ове групе на чијем је програму проширен репертоар овог ансамбла. Поред стандардног програма ког чине (превасходно сеоске) традиционалне песме Срба из различитих геокултурних области, у овај циклус концерата уврштене су и песме других европских (и једног евроазијског) народа. Циљ овакве концепције био је представљање изузетних  примера српске вокалне традиције, од најстаријег, обредног слоја (са Косова и Метохије, из западне, источне и централне Србије и из Хрватске) до новијих песама, насталих током XIX и ХХ века (нпр. песме Срба из Мађарске). Програмом су обухваћене и обредне и различите лирске песме из Пољске, Литваније, Украјине, Грузије и Русије. У тексту је реч о настанку, научном и извођачком усмерењу, раду и репертоару групе „Моба”, а његов значајан део чине коментари за поједине песме изведене на концерту.
AB  - The concert of the female vocal group “Moba” (Belgrade) in the Hall of SASA Branch in Novi Sad, on the 13th April 2022 is one of the group’s four concerts in the cycle that encompass widened repertoire of this ensemble. Beside the standard program consisted of (primarily rural) traditional songs of the Serbs from different geo-cultural areas, this concert cycle encompasses also songs of other European and Eurasian peoples. The aim of such conception was representing of extraordinary examples of the Serbian vocal tradition, from the oldest, ritual layer (from Kosovo and Metohija, West, East and Central Serbia and from Croatia) to newer songs, formed in the course of the 19th and 20th centuries (like songs of the Serbs from Hungary and from other regions). The program includes ritual and different lyrical songs from Poland, Lithuania, Ukraine, Georgia, and Russia. The subject of the article is forming of the “Moba” group, its scholar and 
performing orientation, work and repertoire. There are also comments to particular songs performed at the concert.
PB  - Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду
T2  - Анали Огранка САНУ у Новом Саду
T1  - Женска певачка група „Mоба”:   традиционалне сеоске песме и њихово звучање у данашњици
T1  - Female Vocal Group “Moba”:   Traditional Rural Songs and Their Sounding Today
SP  - 136
EP  - 143
IS  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15347
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2023",
abstract = "Концерт Женске певачке групе „Моба” (Београд) у сали Огранка САНУ у Новом Саду 13. 
 априла 2022. године, један је од четири у циклусу концерата ове групе на чијем је програму проширен репертоар овог ансамбла. Поред стандардног програма ког чине (превасходно сеоске) традиционалне песме Срба из различитих геокултурних области, у овај циклус концерата уврштене су и песме других европских (и једног евроазијског) народа. Циљ овакве концепције био је представљање изузетних  примера српске вокалне традиције, од најстаријег, обредног слоја (са Косова и Метохије, из западне, источне и централне Србије и из Хрватске) до новијих песама, насталих током XIX и ХХ века (нпр. песме Срба из Мађарске). Програмом су обухваћене и обредне и различите лирске песме из Пољске, Литваније, Украјине, Грузије и Русије. У тексту је реч о настанку, научном и извођачком усмерењу, раду и репертоару групе „Моба”, а његов значајан део чине коментари за поједине песме изведене на концерту., The concert of the female vocal group “Moba” (Belgrade) in the Hall of SASA Branch in Novi Sad, on the 13th April 2022 is one of the group’s four concerts in the cycle that encompass widened repertoire of this ensemble. Beside the standard program consisted of (primarily rural) traditional songs of the Serbs from different geo-cultural areas, this concert cycle encompasses also songs of other European and Eurasian peoples. The aim of such conception was representing of extraordinary examples of the Serbian vocal tradition, from the oldest, ritual layer (from Kosovo and Metohija, West, East and Central Serbia and from Croatia) to newer songs, formed in the course of the 19th and 20th centuries (like songs of the Serbs from Hungary and from other regions). The program includes ritual and different lyrical songs from Poland, Lithuania, Ukraine, Georgia, and Russia. The subject of the article is forming of the “Moba” group, its scholar and 
performing orientation, work and repertoire. There are also comments to particular songs performed at the concert.",
publisher = "Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду",
journal = "Анали Огранка САНУ у Новом Саду",
title = "Женска певачка група „Mоба”:   традиционалне сеоске песме и њихово звучање у данашњици, Female Vocal Group “Moba”:   Traditional Rural Songs and Their Sounding Today",
pages = "136-143",
number = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15347"
}

Јовановић, Ј.. (2023). Женска певачка група „Mоба”:   традиционалне сеоске песме и њихово звучање у данашњици. in Анали Огранка САНУ у Новом Саду
Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду.(18), 136-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15347

Јовановић Ј. Женска певачка група „Mоба”:   традиционалне сеоске песме и њихово звучање у данашњици. in Анали Огранка САНУ у Новом Саду. 2023;(18):136-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15347 .

Јовановић, Јелена, "Женска певачка група „Mоба”:   традиционалне сеоске песме и њихово звучање у данашњици" in Анали Огранка САНУ у Новом Саду, no. 18 (2023):136-143,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15347 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15280
AB  - Тихомир Остојић је оставио за собом рукописну збирку српских традиционалних мелодија са нотама (Архив САНУ, Етнографска збирка, бр. 268) које је забележио на простору северног Баната и Бачке, августа 1898. године. Ова збирка је за савремена етномузиколошка и шира, културолошка истраживања вишеструко интересантна: од Остојићевих методолошких принципа у транскрибовању, преко жанровске, мелодијске и текстуалне разноврсности материјала који збирка пружа, до могућности дијахронијског праћења одређених феномена у српској традицијској музици Војводине (и јужне Паноније, са територије некадашње Аустроугарске) и пунијег разумевања Остојићевог интересовања за фолклор у ширем контексту његовог фолклористичког и културног деловања.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Збирка Народних песама са нотама Тихомира Остојића и његов етномузиколошки допринос у свом и у нашем времену
SP  - 11
EP  - 34
IS  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15280
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2023",
abstract = "Тихомир Остојић је оставио за собом рукописну збирку српских традиционалних мелодија са нотама (Архив САНУ, Етнографска збирка, бр. 268) које је забележио на простору северног Баната и Бачке, августа 1898. године. Ова збирка је за савремена етномузиколошка и шира, културолошка истраживања вишеструко интересантна: од Остојићевих методолошких принципа у транскрибовању, преко жанровске, мелодијске и текстуалне разноврсности материјала који збирка пружа, до могућности дијахронијског праћења одређених феномена у српској традицијској музици Војводине (и јужне Паноније, са територије некадашње Аустроугарске) и пунијег разумевања Остојићевог интересовања за фолклор у ширем контексту његовог фолклористичког и културног деловања.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Збирка Народних песама са нотама Тихомира Остојића и његов етномузиколошки допринос у свом и у нашем времену",
pages = "11-34",
number = "69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15280"
}

Јовановић, Ј.. (2023). Збирка Народних песама са нотама Тихомира Остојића и његов етномузиколошки допринос у свом и у нашем времену. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(69), 11-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15280

Јовановић Ј. Збирка Народних песама са нотама Тихомира Остојића и његов етномузиколошки допринос у свом и у нашем времену. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2023;(69):11-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15280 .

Јовановић, Јелена, "Збирка Народних песама са нотама Тихомира Остојића и његов етномузиколошки допринос у свом и у нашем времену" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 69 (2023):11-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15280 .

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Браловић, Милош
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13696
AB  - Соло песма за мецосопран и клавир Натпис (1978) Владимира Љ. Јовановића (1956-2016) на стихове Станислава Винавера (С. Винавер, Избор радова, Београд: Нолит 1964: 87), студентски рад овог композитора са прве године студија (у класи проф. Василија Мокрањца) својим садржајем и музичком обрадом подстиче на сагледавање узајамности поетика два ствараоца.
PB  - Београд : Факултет музичке уметности
C3  - Станислав Винавер и музика, Београд, Шабац, 25. и 26. новембар 2022.
T1  - Композиција Натпис на стихове Станислава Винавера у раном опусу Владимира Љ. Јовановића
SP  - 22
EP  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13696
ER  - 

@conference{
author = "Јовановић, Јелена and Браловић, Милош",
year = "2022",
abstract = "Соло песма за мецосопран и клавир Натпис (1978) Владимира Љ. Јовановића (1956-2016) на стихове Станислава Винавера (С. Винавер, Избор радова, Београд: Нолит 1964: 87), студентски рад овог композитора са прве године студија (у класи проф. Василија Мокрањца) својим садржајем и музичком обрадом подстиче на сагледавање узајамности поетика два ствараоца.",
publisher = "Београд : Факултет музичке уметности",
journal = "Станислав Винавер и музика, Београд, Шабац, 25. и 26. новембар 2022.",
title = "Композиција Натпис на стихове Станислава Винавера у раном опусу Владимира Љ. Јовановића",
pages = "22-23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13696"
}

Јовановић, Ј.,& Браловић, М.. (2022). Композиција Натпис на стихове Станислава Винавера у раном опусу Владимира Љ. Јовановића. in Станислав Винавер и музика, Београд, Шабац, 25. и 26. новембар 2022.
Београд : Факултет музичке уметности., 22-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13696

Јовановић Ј, Браловић М. Композиција Натпис на стихове Станислава Винавера у раном опусу Владимира Љ. Јовановића. in Станислав Винавер и музика, Београд, Шабац, 25. и 26. новембар 2022.. 2022;:22-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13696 .

Јовановић, Јелена, Браловић, Милош, "Композиција Натпис на стихове Станислава Винавера у раном опусу Владимира Љ. Јовановића" in Станислав Винавер и музика, Београд, Шабац, 25. и 26. новембар 2022. (2022):22-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13696 .

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13379
AB  - The paper is based on the notion of embodying Otherness (Trimillos
2004). It is focused on experience gained through long-term practical
ethnomusicological work in the sphere of mediation of traditional songs
in contemporary times, that is: teaching pupils Serbian traditional songs
belonging to other nations, as well as through learning and performing
traditional songs of other nations in Serbia.
PB  - Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro
C3  - ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstract
T1  - Experience of Embodying Otherness through Serbian and other Traditional Songs, in Serbia and Abroad
SP  - 137
EP  - 137
DO  - 10.48528/rr3x-dv56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13379
ER  - 

@conference{
author = "Jovanović, Jelena",
year = "2022",
abstract = "The paper is based on the notion of embodying Otherness (Trimillos
2004). It is focused on experience gained through long-term practical
ethnomusicological work in the sphere of mediation of traditional songs
in contemporary times, that is: teaching pupils Serbian traditional songs
belonging to other nations, as well as through learning and performing
traditional songs of other nations in Serbia.",
publisher = "Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro",
journal = "ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstract",
title = "Experience of Embodying Otherness through Serbian and other Traditional Songs, in Serbia and Abroad",
pages = "137-137",
doi = "10.48528/rr3x-dv56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13379"
}

Jovanović, J.. (2022). Experience of Embodying Otherness through Serbian and other Traditional Songs, in Serbia and Abroad. in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstract
Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro., 137-137.
https://doi.org/10.48528/rr3x-dv56
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13379

Jovanović J. Experience of Embodying Otherness through Serbian and other Traditional Songs, in Serbia and Abroad. in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstract. 2022;:137-137.
doi:10.48528/rr3x-dv56
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13379 .

Jovanović, Jelena, "Experience of Embodying Otherness through Serbian and other Traditional Songs, in Serbia and Abroad" in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstract (2022):137-137,
https://doi.org/10.48528/rr3x-dv56 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13379 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14253
AB  - У тексту је учињен покушај да се лични уметнички доживљај етномузиколога стечен кроз слушање делā Ивана Јевтића сагледа и представи узимајући у обзир искуство ауторке као аналитичара, извођача и познаваоца традиционалних фолклорно-музичких облика у њиховом оригиналном звучању. С друге стране, размишљања изложена у овом раду заснована су и на резултатима аналитичког приступа једног дела Јевтићевог опуса, у ком мотивски материјал чине предлошци из српске фолклорне традиције (о чему је писано и у монографији посвећеној Јевтићевом стваралаштву; Nicefor 2016). Упоредо су посматрана значења појма истинитог у традиционалној музици и у Јевтићевом схватању композиторског стваралаштва са етичким принципом као примарним, а истовремено „по људској мери“ (Јевтић). У раду је пажња посвећена и изразима личног и националног идентитета у Јевтићевој музици, исказаним кроз структурне елементе фолклорне музике, коришћене како „у духу“ традиције, тако и путем композиционих принципа сродних са народним, како локалним, тако и универзалним. При томе стваралац својом скромношћу и „природном великодушношћу“ (Nicefor) остаје трајно опредељен за позицију преносиоца поруке својим слушаоцима и поштоваоцима, који његову музику цене због њене аутентичности и јасноће (Nicefor).
AB  - This paper attempts to review and present the personal artistic experience of an ethnomusicologist acquired through listening to the works by Ivan Jevtić, taking into account the author’s experience as an analyst, performer and connoisseur of traditional folklore music pieces in their original form. On the other hand, deliberations presented in this paper are also based on the results of the analytical approach of a part of Jevtić’s oeuvre, wherein the motif material consists of templates coming from Serbian folklore traditions (it was also written about it in the monograph dedicated to Jevtić’s oeuvre; Nicefor 2016). The meanings of the concept of truth in traditional music have been observed alongside Jevtić’s understanding of composer’s creativity with the ethical principle as a primary one, and at the same time “in line with the measure of a man” (Jevtić). The paper focuses in particular on the expressions of personal and national identity in Jevtić’s music, expressed through the structural elements of folklore music, used both “in the spirit” of tradition, and through compositional principles akin to folk, both local and universal. At the same time, the composer, owing to his modesty and “natural generosity” (Nicefor), remains permanently committed to his position of a composer who conveys a message to his listeners and admirers, who appreciate his music for its authenticity and clarity (Nicefor).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас CDXXXIII, Одељење уметности
T1  - Стваралачка и уметничка истина композитора Ивана Јевтића – поглед једног етномузиколога
SP  - 88
EP  - 95
IS  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14253
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2022",
abstract = "У тексту је учињен покушај да се лични уметнички доживљај етномузиколога стечен кроз слушање делā Ивана Јевтића сагледа и представи узимајући у обзир искуство ауторке као аналитичара, извођача и познаваоца традиционалних фолклорно-музичких облика у њиховом оригиналном звучању. С друге стране, размишљања изложена у овом раду заснована су и на резултатима аналитичког приступа једног дела Јевтићевог опуса, у ком мотивски материјал чине предлошци из српске фолклорне традиције (о чему је писано и у монографији посвећеној Јевтићевом стваралаштву; Nicefor 2016). Упоредо су посматрана значења појма истинитог у традиционалној музици и у Јевтићевом схватању композиторског стваралаштва са етичким принципом као примарним, а истовремено „по људској мери“ (Јевтић). У раду је пажња посвећена и изразима личног и националног идентитета у Јевтићевој музици, исказаним кроз структурне елементе фолклорне музике, коришћене како „у духу“ традиције, тако и путем композиционих принципа сродних са народним, како локалним, тако и универзалним. При томе стваралац својом скромношћу и „природном великодушношћу“ (Nicefor) остаје трајно опредељен за позицију преносиоца поруке својим слушаоцима и поштоваоцима, који његову музику цене због њене аутентичности и јасноће (Nicefor)., This paper attempts to review and present the personal artistic experience of an ethnomusicologist acquired through listening to the works by Ivan Jevtić, taking into account the author’s experience as an analyst, performer and connoisseur of traditional folklore music pieces in their original form. On the other hand, deliberations presented in this paper are also based on the results of the analytical approach of a part of Jevtić’s oeuvre, wherein the motif material consists of templates coming from Serbian folklore traditions (it was also written about it in the monograph dedicated to Jevtić’s oeuvre; Nicefor 2016). The meanings of the concept of truth in traditional music have been observed alongside Jevtić’s understanding of composer’s creativity with the ethical principle as a primary one, and at the same time “in line with the measure of a man” (Jevtić). The paper focuses in particular on the expressions of personal and national identity in Jevtić’s music, expressed through the structural elements of folklore music, used both “in the spirit” of tradition, and through compositional principles akin to folk, both local and universal. At the same time, the composer, owing to his modesty and “natural generosity” (Nicefor), remains permanently committed to his position of a composer who conveys a message to his listeners and admirers, who appreciate his music for its authenticity and clarity (Nicefor).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас CDXXXIII, Одељење уметности",
title = "Стваралачка и уметничка истина композитора Ивана Јевтића – поглед једног етномузиколога",
pages = "88-95",
number = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14253"
}

Јовановић, Ј.. (2022). Стваралачка и уметничка истина композитора Ивана Јевтића – поглед једног етномузиколога. in Глас CDXXXIII, Одељење уметности
Београд : Српска академија наука и уметности.(10), 88-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14253

Јовановић Ј. Стваралачка и уметничка истина композитора Ивана Јевтића – поглед једног етномузиколога. in Глас CDXXXIII, Одељење уметности. 2022;(10):88-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14253 .

Јовановић, Јелена, "Стваралачка и уметничка истина композитора Ивана Јевтића – поглед једног етномузиколога" in Глас CDXXXIII, Одељење уметности, no. 10 (2022):88-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14253 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13060
AB  - Етномузиколошка монографија др Сање Ранковић и др Мирјане Закић Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, издање Косовскометохијског одбора Матице српске уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, резултат је вишегодишњег рада ауторки на упознавању, бележењу, анализи и презентовању српске вокалне традиције с простора средишњег дела Косова и Метохије. Реч је о оригиналном научном делу, једном у низу издања из 2018. и 2019. године посвећених српској историји, традицији и култури у јужној српској покрајини; књига је драгоцени допринос етномузикологији у Србији и у ширим међународним оквирима, поготово из аспекта интердисциплинарног сагледавања одређених феномена у старијим слојевима традиционалног вокалног наслеђа.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
T1  - Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6
SP  - 271
EP  - 274
VL  - 1
IS  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13060
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2022",
abstract = "Етномузиколошка монографија др Сање Ранковић и др Мирјане Закић Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, издање Косовскометохијског одбора Матице српске уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, резултат је вишегодишњег рада ауторки на упознавању, бележењу, анализи и презентовању српске вокалне традиције с простора средишњег дела Косова и Метохије. Реч је о оригиналном научном делу, једном у низу издања из 2018. и 2019. године посвећених српској историји, традицији и култури у јужној српској покрајини; књига је драгоцени допринос етномузикологији у Србији и у ширим међународним оквирима, поготово из аспекта интердисциплинарног сагледавања одређених феномена у старијим слојевима традиционалног вокалног наслеђа.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology 32 (I/2022)",
title = "Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6",
pages = "271-274",
volume = "1",
number = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13060"
}

Јовановић, Ј.. (2022). Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1(32), 271-274.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13060

Јовановић Ј. Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022). 2022;1(32):271-274.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13060 .

Јовановић, Јелена, "Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6" in Музикологија / Musicology 32 (I/2022), 1, no. 32 (2022):271-274,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13060 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15757
AB  - Метою статті є виявлення, опис та аналіз основних явищ у ході комунікативних процесів під час передачі традиційних пісень, а також змін, які вони отримують у своєму новому житті в сучасному контексті. Робота сконцентрована на нео-традиційному підході до народного співу
та заснована на власному багаторічному досвіді автора як учасникаспостерігача у співі (сольному та ансамблевому) й практичного викладача сербського традиційного співу. Методологія, застосована у дослідженні, базується насамперед на спостереженні та порівнянні, а також зверненні до відповідної етномузичної літератури. Наукова новизна пропонованого дослідження демонструє різні рівні комунікації у трьох категоріях систем, у яких викладалися традиційні пісні в Сербії – у Белграді та двох невеликих містах Топола та Больєвац: інституціоналізовані, неінституціоналізовані та частково інституціоналізовані, зі своїми перевагами та недоліками. У цих межах виділяються чотири сфери спілкування: 1) між педагогом/носієм традиції/модератором та учнями; 2) серед самих школярів усередині
групи; 3) між учнями та їх споконвічним суспільством; 4) між учнями та їх аудиторією. Висновки. Виявлено, що комунікативні процеси у цих сферах відбиваються не лише на якості співів, а й у елементах музичної структури, які, зрештою, свідчать про певні самобутні моменти у процесі спілкування. Нарешті, елементи спілкування між самими співаками, а також між співаками та їхньою спільнотою призводять до повернення традиційної музики у повсякденне життя, що, можливо, розглядається як найважливіша частина етномузикологічної роботи.
PB  - Дніпро : Видавництво «ГРАНІ»
T2  - Музикознавча думка Дніпропетровщини
T1  - До ролі традиційної пісні у процесі комунікації в наш час. Досвід із Сербії
T1  - According the role of traditional songs in the communication process at present. Experience from Serbia
SP  - 145
EP  - 159
VL  - 2
IS  - 21
DO  - 10.33287/222133
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15757
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2021",
abstract = "Метою статті є виявлення, опис та аналіз основних явищ у ході комунікативних процесів під час передачі традиційних пісень, а також змін, які вони отримують у своєму новому житті в сучасному контексті. Робота сконцентрована на нео-традиційному підході до народного співу
та заснована на власному багаторічному досвіді автора як учасникаспостерігача у співі (сольному та ансамблевому) й практичного викладача сербського традиційного співу. Методологія, застосована у дослідженні, базується насамперед на спостереженні та порівнянні, а також зверненні до відповідної етномузичної літератури. Наукова новизна пропонованого дослідження демонструє різні рівні комунікації у трьох категоріях систем, у яких викладалися традиційні пісні в Сербії – у Белграді та двох невеликих містах Топола та Больєвац: інституціоналізовані, неінституціоналізовані та частково інституціоналізовані, зі своїми перевагами та недоліками. У цих межах виділяються чотири сфери спілкування: 1) між педагогом/носієм традиції/модератором та учнями; 2) серед самих школярів усередині
групи; 3) між учнями та їх споконвічним суспільством; 4) між учнями та їх аудиторією. Висновки. Виявлено, що комунікативні процеси у цих сферах відбиваються не лише на якості співів, а й у елементах музичної структури, які, зрештою, свідчать про певні самобутні моменти у процесі спілкування. Нарешті, елементи спілкування між самими співаками, а також між співаками та їхньою спільнотою призводять до повернення традиційної музики у повсякденне життя, що, можливо, розглядається як найважливіша частина етномузикологічної роботи.",
publisher = "Дніпро : Видавництво «ГРАНІ»",
journal = "Музикознавча думка Дніпропетровщини",
title = "До ролі традиційної пісні у процесі комунікації в наш час. Досвід із Сербії, According the role of traditional songs in the communication process at present. Experience from Serbia",
pages = "145-159",
volume = "2",
number = "21",
doi = "10.33287/222133",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15757"
}

Јовановић, Ј.. (2021). До ролі традиційної пісні у процесі комунікації в наш час. Досвід із Сербії. in Музикознавча думка Дніпропетровщини
Дніпро : Видавництво «ГРАНІ»., 2(21), 145-159.
https://doi.org/10.33287/222133
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15757

Јовановић Ј. До ролі традиційної пісні у процесі комунікації в наш час. Досвід із Сербії. in Музикознавча думка Дніпропетровщини. 2021;2(21):145-159.
doi:10.33287/222133
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15757 .

Јовановић, Јелена, "До ролі традиційної пісні у процесі комунікації в наш час. Досвід із Сербії" in Музикознавча думка Дніпропетровщини, 2, no. 21 (2021):145-159,
https://doi.org/10.33287/222133 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15757 .

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11819
AB  - Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.
PB  - Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности
C3  - Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
T1  - Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора
SP  - 77
EP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
ER  - 

@conference{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2021",
abstract = "Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.",
publisher = "Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности",
journal = "Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије",
title = "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора",
pages = "77-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819"
}

Јовановић, Ј.. (2021). Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности., 77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819

Јовановић Ј. Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије. 2021;:77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .

Јовановић, Јелена, "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора" in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије (2021):77-93,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10146
AB  - Почетком месеца децембра у години у којој се навршило стотину педесет
година од рођења Владимира Р. Ђорђевића (1869–1938), српског музичког
педагога, мелографа, проучаваоца српске традиционалне музике, композитора
и делатника на пољу музичке библиографије, историографије и музеологије,
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности (у даљем тексту:
ФМУ) у Београду, Народна библиотека Србије (НБС) и Музичка школа (МШ)
„Станковић“ из Београда организовали су у Народној библиотеци Србије
свечану академију посвећену његовој многострукој делатности.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.
SP  - 181
EP  - 185
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
abstract = "Почетком месеца децембра у години у којој се навршило стотину педесет
година од рођења Владимира Р. Ђорђевића (1869–1938), српског музичког
педагога, мелографа, проучаваоца српске традиционалне музике, композитора
и делатника на пољу музичке библиографије, историографије и музеологије,
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности (у даљем тексту:
ФМУ) у Београду, Народна библиотека Србије (НБС) и Музичка школа (МШ)
„Станковић“ из Београда организовали су у Народној библиотеци Србије
свечану академију посвећену његовој многострукој делатности.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.",
pages = "181-185",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146"
}

Јовановић, Ј.. (2020). Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 181-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146

Јовановић Ј. Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):181-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146 .

Јовановић, Јелена, "Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019." in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):181-185,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Лајић Михајловић, Данка
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/15758
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15766
AB  - This new, revised and extended edition of the book Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj – A magyarországi délszlávok zenei hagyományai [The Musical Traditions of the Southern Slavs in Hungary by Tihomir Vujičić (Tihamér Vujicsics) (1929–1975), originally published in Budapest in 1978 and now once again before its readers, enhances the original publication in several ways. Firstly, the collection has been completed with new transcriptions and variants which Vujičić made himself and it has been organized in accordance with modern ethnomusicological principles. A completely new element of this edition, contributing to its scientific relevance to a great extent, is an online Supplement (www.zti.hu/en/Vujicsics-collection) with field and studio audio recordings of traditional music from Vujičić’s legacy. The Supplement also contains other types of documents connected with this material and Vujičić’s impact in the field of ethnomusicology, such as manuscripts, transcriptions, notes, and photographs...
PB  - Budapest : Insitute for Musicology RCH Budapest
PB  - Budapest : Hungarian Heritage House
PB  - Budapest : Serbian Institute Budapest
PB  - Budapest : Association Vujicsics
T2  - Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / Musical tradition of south Slavs in Hungary / A magyarországi délszlávok zenei hagyományai
T1  - Реч уредница
T1  - Foreword of the editors
T1  - A szerkesztők előszava
SP  - 16
EP  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15766
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јелена and Лајић Михајловић, Данка",
year = "2020",
abstract = "This new, revised and extended edition of the book Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj – A magyarországi délszlávok zenei hagyományai [The Musical Traditions of the Southern Slavs in Hungary by Tihomir Vujičić (Tihamér Vujicsics) (1929–1975), originally published in Budapest in 1978 and now once again before its readers, enhances the original publication in several ways. Firstly, the collection has been completed with new transcriptions and variants which Vujičić made himself and it has been organized in accordance with modern ethnomusicological principles. A completely new element of this edition, contributing to its scientific relevance to a great extent, is an online Supplement (www.zti.hu/en/Vujicsics-collection) with field and studio audio recordings of traditional music from Vujičić’s legacy. The Supplement also contains other types of documents connected with this material and Vujičić’s impact in the field of ethnomusicology, such as manuscripts, transcriptions, notes, and photographs...",
publisher = "Budapest : Insitute for Musicology RCH Budapest, Budapest : Hungarian Heritage House, Budapest : Serbian Institute Budapest, Budapest : Association Vujicsics",
journal = "Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / Musical tradition of south Slavs in Hungary / A magyarországi délszlávok zenei hagyományai",
booktitle = "Реч уредница, Foreword of the editors, A szerkesztők előszava",
pages = "16-61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15766"
}

Јовановић, Ј.,& Лајић Михајловић, Д.. (2020). Реч уредница. in Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / Musical tradition of south Slavs in Hungary / A magyarországi délszlávok zenei hagyományai
Budapest : Insitute for Musicology RCH Budapest., 16-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15766

Јовановић Ј, Лајић Михајловић Д. Реч уредница. in Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / Musical tradition of south Slavs in Hungary / A magyarországi délszlávok zenei hagyományai. 2020;:16-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15766 .

Јовановић, Јелена, Лајић Михајловић, Данка, "Реч уредница" in Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / Musical tradition of south Slavs in Hungary / A magyarországi délszlávok zenei hagyományai (2020):16-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15766 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11201
AB  - За француског и српског композитора Ивана Јевтића, академика, један од најснажнијих извора инспирације јесте српска традиционална музика – вокална и инструментална, сеоска и градска. Мелодијске, сазвучне и ритмичке предлошке из српског (и јужнословенског) традиционалног музичког наслеђа аутор је усвојио спонтано, од детињства, тако да они, кроз различите параметре музичке структуре, учествују у конституисању његовог личног ауторског израза. Овај рад је настао на темељу анализе Јевтићевих композиција за квинтет лимених дувачких
инструмената: Три словенска мадригала, Други квинтет, Квинтет Викторија и Тема и три
варијације. Пажња је посвећена мелодијским, ритмичким, сазвучним и тембровским аспектима ових композиција; с једне стране, реч је о снажној вези ауторовог израза са традиционалним музичким обрасцима и њиховим етосом, и, с друге стране, о њиховом учешћу у архитектоници ових дела.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
T1  - Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића
SP  - 42
EP  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11201
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
abstract = "За француског и српског композитора Ивана Јевтића, академика, један од најснажнијих извора инспирације јесте српска традиционална музика – вокална и инструментална, сеоска и градска. Мелодијске, сазвучне и ритмичке предлошке из српског (и јужнословенског) традиционалног музичког наслеђа аутор је усвојио спонтано, од детињства, тако да они, кроз различите параметре музичке структуре, учествују у конституисању његовог личног ауторског израза. Овај рад је настао на темељу анализе Јевтићевих композиција за квинтет лимених дувачких
инструмената: Три словенска мадригала, Други квинтет, Квинтет Викторија и Тема и три
варијације. Пажња је посвећена мелодијским, ритмичким, сазвучним и тембровским аспектима ових композиција; с једне стране, реч је о снажној вези ауторовог израза са традиционалним музичким обрасцима и њиховим етосом, и, с друге стране, о њиховом учешћу у архитектоници ових дела.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
booktitle = "Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића",
pages = "42-58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11201"
}

Јовановић, Ј.. (2020). Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
Београд : Музиколошки институт САНУ., 42-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11201

Јовановић Ј. Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. 2020;:42-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11201 .

Јовановић, Јелена, "Елементи српске фолклорне музичке традиције у делима за лимени дувачки квинтет Ивана Јевтића" in Животна и стваралачка одсеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник (2020):42-58,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11201 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Јовановић, Владимир Љ.
PY  - 2020
UR  - http://www.spc.rs/sr/novi_broj_godishnjaka_akademije_spc_zhivopis_9_2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10778
AB  - Рад има за циљ представљање до сада необјављеног рада композитора и учитеља пост-византијског појања Владимира Љ. Јовановића, „Етоси византијских гласова“. Уз презентацију овог текста, без интервенција у њему, дат је коментар контекста у ком је текст настао и коментар значаја ове тематике за појце и православне вернике у Београду и Србији данас.
PB  - Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности  и консервацију
T2  - Живопис: Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију
T1  - О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића
SP  - 128
EP  - 146
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јелена and Јовановић, Владимир Љ.",
year = "2020",
abstract = "Рад има за циљ представљање до сада необјављеног рада композитора и учитеља пост-византијског појања Владимира Љ. Јовановића, „Етоси византијских гласова“. Уз презентацију овог текста, без интервенција у њему, дат је коментар контекста у ком је текст настао и коментар значаја ове тематике за појце и православне вернике у Београду и Србији данас.",
publisher = "Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности  и консервацију",
journal = "Живопис: Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију",
title = "О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића",
pages = "128-146",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778"
}

Јовановић, Ј.,& Јовановић, В. Љ.. (2020). О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића. in Живопис: Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију
Београд : Високa школa – Академијa Српске Православне Цркве за уметности  и консервацију.(9), 128-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778

Јовановић Ј, Јовановић ВЉ. О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића. in Живопис: Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. 2020;(9):128-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778 .

Јовановић, Јелена, Јовановић, Владимир Љ., "О Етосу гласова у византијском појању: Необјављени текст Владимира Љ. Јовановића" in Живопис: Годишњак Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, no. 9 (2020):128-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10778 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10775
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10777
AB  - У раду су изложена у размишљања на теме природе традиционалних облика предаје и живота народне / фолклорне песме, њеног места у животу културе из које је поникла, и одговара на питања о начинима на које она може бити очувана у савременим условима. Полази се од „класичне” дефиниције традиционалне музике и она се сагледава у 
светлу њене иконичности, услед присутности одређених општих природних принципа у њеној структури. Природни структурни принципи (симетрија, златни пресек, укрштај) уочени у народној песми потврђују да она у својој основи поседује савршену правилност, да одговара начелу хармоније онако како су је тумачили антички мислиоци. Закорачивши у свет традиционалне песме, њени савремени носиоци, који припадају неотрадиционалном усмерењу, односно, следе правац „секундарне усмене традиције”, сагласни су у ставу да је у питању опредељење од животне важности.
PB  - Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу
T2  - Присуство традиционалне музике у Србији данас: у измењеном радном и празничном свакодневљу
T1  - Традиционално сеоско певање у Србији данас: принципи, носиоци, мотивација
T1  - Traditional Rural Singing in Serbia Today: Principles, Bearers, Motivation
SP  - 27
EP  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
abstract = "У раду су изложена у размишљања на теме природе традиционалних облика предаје и живота народне / фолклорне песме, њеног места у животу културе из које је поникла, и одговара на питања о начинима на које она може бити очувана у савременим условима. Полази се од „класичне” дефиниције традиционалне музике и она се сагледава у 
светлу њене иконичности, услед присутности одређених општих природних принципа у њеној структури. Природни структурни принципи (симетрија, златни пресек, укрштај) уочени у народној песми потврђују да она у својој основи поседује савршену правилност, да одговара начелу хармоније онако како су је тумачили антички мислиоци. Закорачивши у свет традиционалне песме, њени савремени носиоци, који припадају неотрадиционалном усмерењу, односно, следе правац „секундарне усмене традиције”, сагласни су у ставу да је у питању опредељење од животне важности.",
publisher = "Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу",
journal = "Присуство традиционалне музике у Србији данас: у измењеном радном и празничном свакодневљу",
booktitle = "Традиционално сеоско певање у Србији данас: принципи, носиоци, мотивација, Traditional Rural Singing in Serbia Today: Principles, Bearers, Motivation",
pages = "27-41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777"
}

Јовановић, Ј.. (2020). Традиционално сеоско певање у Србији данас: принципи, носиоци, мотивација. in Присуство традиционалне музике у Србији данас: у измењеном радном и празничном свакодневљу
Ниш : САНУ,  Огранак САНУ у Нишу., 27-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777

Јовановић Ј. Традиционално сеоско певање у Србији данас: принципи, носиоци, мотивација. in Присуство традиционалне музике у Србији данас: у измењеном радном и празничном свакодневљу. 2020;:27-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777 .

Јовановић, Јелена, "Традиционално сеоско певање у Србији данас: принципи, носиоци, мотивација" in Присуство традиционалне музике у Србији данас: у измењеном радном и празничном свакодневљу (2020):27-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10777 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10382
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members
T1  - Етномузиколошки и уметнички рад у домену традиционалног фолклорног вокалног наслеђа
SP  - 290
EP  - 319
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10382
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2019",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members",
title = "Етномузиколошки и уметнички рад у домену традиционалног фолклорног вокалног наслеђа",
pages = "290-319",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10382"
}

Јовановић, Ј.. (2019). Етномузиколошки и уметнички рад у домену традиционалног фолклорног вокалног наслеђа. in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members
Београд : Српска академија наука и уметности.(1), 290-319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10382

Јовановић Ј. Етномузиколошки и уметнички рад у домену традиционалног фолклорног вокалног наслеђа. in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members. 2019;(1):290-319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10382 .

Јовановић, Јелена, "Етномузиколошки и уметнички рад у домену традиционалног фолклорног вокалног наслеђа" in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members, no. 1 (2019):290-319,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10382 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6847
AB  - Горња или крагујевачка Јасеница је једна од области у централној Србији које, с обзиром на састав и порекло становништва, представљају границу између западних и источних српских области. Њу поглавито (око 60%) насељавају потомци досељеника из динарских крајева – од Бијелог Поља, Сјенице, Пештери и Бихора и тзв. етапних области динарске досељеничке
струје – Старог Влаха и Драгачева. Крајеве који се налазе источно од ове границе, и то на првом месту област у непосредном суседству – Доњу или смедеревску Јасеницу, поред динараца – насељавају већином потомци досељеника косовско-метохијске, вардарско-моравске и других, мањих метанастазичких струја. Међу становницима Горње Јасенице, значајан проценат чине и потомци досељеника са Косова и Метохије, а у много мањој мери из моравске и вардарске области. Ипак, припадници динарске струје, као најбројније и најкомпактније, највише су утицали на обликовање етничког, културног, па и музичког идентитета овог краја. 
Кад је реч о музичком идентитету ове области, њега одређују, пре свега, старинске двогласне песме (њихов тонски низ, облици, структура двогласа, употреба мелодијских образаца који се срећу у западнијим и југозападнијим крајевима, као и специфично динарско “бојење” и украшавање као особености начина извођења у Западној Србији); затим, инструментаријум (заступљене свирале и двојнице “на леву руку”) и, што је од посебног интереса за наш рад, снажна присутност епске песничке традиције код народних певача и очуван култ гусала као народног инструмента.
PB  - Топола : Културни центар
T2  - Тополски записи
T1  - Последњи гуслари у Горњој Јасеници
SP  - 87
EP  - 92
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2019",
abstract = "Горња или крагујевачка Јасеница је једна од области у централној Србији које, с обзиром на састав и порекло становништва, представљају границу између западних и источних српских области. Њу поглавито (око 60%) насељавају потомци досељеника из динарских крајева – од Бијелог Поља, Сјенице, Пештери и Бихора и тзв. етапних области динарске досељеничке
струје – Старог Влаха и Драгачева. Крајеве који се налазе источно од ове границе, и то на првом месту област у непосредном суседству – Доњу или смедеревску Јасеницу, поред динараца – насељавају већином потомци досељеника косовско-метохијске, вардарско-моравске и других, мањих метанастазичких струја. Међу становницима Горње Јасенице, значајан проценат чине и потомци досељеника са Косова и Метохије, а у много мањој мери из моравске и вардарске области. Ипак, припадници динарске струје, као најбројније и најкомпактније, највише су утицали на обликовање етничког, културног, па и музичког идентитета овог краја. 
Кад је реч о музичком идентитету ове области, њега одређују, пре свега, старинске двогласне песме (њихов тонски низ, облици, структура двогласа, употреба мелодијских образаца који се срећу у западнијим и југозападнијим крајевима, као и специфично динарско “бојење” и украшавање као особености начина извођења у Западној Србији); затим, инструментаријум (заступљене свирале и двојнице “на леву руку”) и, што је од посебног интереса за наш рад, снажна присутност епске песничке традиције код народних певача и очуван култ гусала као народног инструмента.",
publisher = "Топола : Културни центар",
journal = "Тополски записи",
booktitle = "Последњи гуслари у Горњој Јасеници",
pages = "87-92",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847"
}

Јовановић, Ј.. (2019). Последњи гуслари у Горњој Јасеници. in Тополски записи
Топола : Културни центар.(8), 87-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847

Јовановић Ј. Последњи гуслари у Горњој Јасеници. in Тополски записи. 2019;(8):87-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847 .

Јовановић, Јелена, "Последњи гуслари у Горњој Јасеници" in Тополски записи, no. 8 (2019):87-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847 .

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6538
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6613
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
C3  - Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić
T1  - Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића
T1  - Motifs folkloriques dans les compositions d’Ivan Jevtić pour quintette de cuivres
IS  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6613
ER  - 

@conference{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2019",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić",
title = "Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића, Motifs folkloriques dans les compositions d’Ivan Jevtić pour quintette de cuivres",
number = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6613"
}

Јовановић, Ј.. (2019). Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić
Београд : Музиколошки институт САНУ.(10).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6613

Јовановић Ј. Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића. in Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić. 2019;(10).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6613 .

Јовановић, Јелена, "Фолклорни мотиви у композицијама за квинтет лимених дувача Ивана Јевтића" in Животна и стваралачка одисеја композитора Ивана Јевтића / Une vie et une odyssée créative du compositeur Ivan Jevtić, no. 10 (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6613 .

TY  - GEN
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5076
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Kosovo and Metohija: A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s
T1  - Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music
SP  - 137
EP  - 161
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076
ER  - 

@misc{
author = "Lajić Mihajlović, Danka and Jovanović, Jelena",
year = "2018",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Kosovo and Metohija: A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s",
title = "Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music",
pages = "137-161",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076"
}

Lajić Mihajlović, D.,& Jovanović, J.. (2018). Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music. in Kosovo and Metohija: A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности., 137-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076

Lajić Mihajlović D, Jovanović J. Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music. in Kosovo and Metohija: A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s. 2018;:137-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076 .

Lajić Mihajlović, Danka, Jovanović, Jelena, "Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music" in Kosovo and Metohija: A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s (2018):137-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076 .

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11827
PB  - Tbilisi : Ministry of Culture and Monument Protection of Georgia Tbilisi State Conservatoire
C3  - The Eighth International Symposium on Traditional Polyphony, 26 – 30 September 2016, Tbilisi, Georgia, Proceedings
T1  - Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia
SP  - 311
EP  - 319
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11827
ER  - 

@conference{
author = "Jovanović, Jelena",
year = "2018",
publisher = "Tbilisi : Ministry of Culture and Monument Protection of Georgia Tbilisi State Conservatoire",
journal = "The Eighth International Symposium on Traditional Polyphony, 26 – 30 September 2016, Tbilisi, Georgia, Proceedings",
title = "Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia",
pages = "311-319",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11827"
}

Jovanović, J.. (2018). Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia. in The Eighth International Symposium on Traditional Polyphony, 26 – 30 September 2016, Tbilisi, Georgia, Proceedings
Tbilisi : Ministry of Culture and Monument Protection of Georgia Tbilisi State Conservatoire., 311-319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11827

Jovanović J. Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia. in The Eighth International Symposium on Traditional Polyphony, 26 – 30 September 2016, Tbilisi, Georgia, Proceedings. 2018;:311-319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11827 .

Jovanović, Jelena, "Common Elements in the Two-Part and Unison Singing the East and Central Regions of Serbia" in The Eighth International Symposium on Traditional Polyphony, 26 – 30 September 2016, Tbilisi, Georgia, Proceedings (2018):311-319,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11827 .

TY  - CHAP
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2018
UR  - http://www.anthroserbia.org/Journals/Toc/137
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6848
AB  - Тeme umetnosti u kamenu i simbolike samog kamena aktuelizovane su u sferi poezije, likovnih umetnosti i umetničke muzike u SFR Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, s jedne strane verovatno pod uticajem pojačanog interesovanja za ove teme u SSSR neposredno pre i u periodu posle Drugog svetskog rata i, s druge strane, kao rezultat naučne i umetničke fascinacije srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima, stećcima (pretežno sa prostora Hercegovine i Bosne). Opšte teme kamena, sa simbolikom večnog života i vrline, otpora prolaznosti i zaboravu, prevladavanja smrti, ostavile su traga i u delima popularne muzike tog doba – ranim jugoslovenskim reprezentima (poli)žanra world music. Balada Kameni cvijet sarajevskog kompozitora i producenta Nikole Borote zasnovana je na južnoslovenskim folklornim muzičkim predlošcima i na aranžmanskim i produkcijskim principima britanskog sastava Procol Harum. Studija je posvećena temi intertekstualnosti na relaciji simbolike kamena, muzičko-folklornih
modela i popularne muzike u ovoj kompoziciji, o čemu svedoče rezultati analize muzičko- strukturnih komponenata.
AB  - Themes of art in stone and the symbolism of the stone itself are actualized in the sphere of poetry, fine arts and art music in the SFR Yugoslavia in the second half of the 20th century, on the one hand probably under the influence of increased interest in these topics in the USSR, just before and after the World War Two, and, on the other hand, as a result of scientific and artistic fascination with medieval tombstones, stećci (predominantly from the territory of Herzegovina and Bosnia). General themes of stone, with the symbolic of eternal life and virtue, the resistance of transience and oblivion, the overcoming of death, left also a trace in the pieces of popular music of that era (the early Yugoslav representatives of the world music genre). The ballade “Stone Flower”, by the Sarajevo composer and producer Nikola Borota, is based on the South Slavic folk music templates, and on the arrangement and production principles of the British art rock band Procol Harum. This
composition in its structural components: musical metric, melody, versification of lines, rhythms, text treatment, accent schedules, musical form and way of interpretation, contains certain particularities that justify the connection of this musical structure and its poetics with semantics and poetics of textual inscriptions on stećci. The analysis of the musical-structural components of the composition justifies the listening impression and experience, related to the experience when observing and reading the inscriptions on these stone monuments.
PB  - Beograd : Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan
T1  - Nikola Borota’s Kameni cvijet (Stone flower) and inscriptions on stećak tombstones: Semantic and poetic level
SP  - 379
EP  - 394
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6848
ER  - 

@inbook{
author = "Jovanović, Jelena",
year = "2018",
abstract = "Тeme umetnosti u kamenu i simbolike samog kamena aktuelizovane su u sferi poezije, likovnih umetnosti i umetničke muzike u SFR Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, s jedne strane verovatno pod uticajem pojačanog interesovanja za ove teme u SSSR neposredno pre i u periodu posle Drugog svetskog rata i, s druge strane, kao rezultat naučne i umetničke fascinacije srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima, stećcima (pretežno sa prostora Hercegovine i Bosne). Opšte teme kamena, sa simbolikom večnog života i vrline, otpora prolaznosti i zaboravu, prevladavanja smrti, ostavile su traga i u delima popularne muzike tog doba – ranim jugoslovenskim reprezentima (poli)žanra world music. Balada Kameni cvijet sarajevskog kompozitora i producenta Nikole Borote zasnovana je na južnoslovenskim folklornim muzičkim predlošcima i na aranžmanskim i produkcijskim principima britanskog sastava Procol Harum. Studija je posvećena temi intertekstualnosti na relaciji simbolike kamena, muzičko-folklornih
modela i popularne muzike u ovoj kompoziciji, o čemu svedoče rezultati analize muzičko- strukturnih komponenata., Themes of art in stone and the symbolism of the stone itself are actualized in the sphere of poetry, fine arts and art music in the SFR Yugoslavia in the second half of the 20th century, on the one hand probably under the influence of increased interest in these topics in the USSR, just before and after the World War Two, and, on the other hand, as a result of scientific and artistic fascination with medieval tombstones, stećci (predominantly from the territory of Herzegovina and Bosnia). General themes of stone, with the symbolic of eternal life and virtue, the resistance of transience and oblivion, the overcoming of death, left also a trace in the pieces of popular music of that era (the early Yugoslav representatives of the world music genre). The ballade “Stone Flower”, by the Sarajevo composer and producer Nikola Borota, is based on the South Slavic folk music templates, and on the arrangement and production principles of the British art rock band Procol Harum. This
composition in its structural components: musical metric, melody, versification of lines, rhythms, text treatment, accent schedules, musical form and way of interpretation, contains certain particularities that justify the connection of this musical structure and its poetics with semantics and poetics of textual inscriptions on stećci. The analysis of the musical-structural components of the composition justifies the listening impression and experience, related to the experience when observing and reading the inscriptions on these stone monuments.",
publisher = "Beograd : Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
booktitle = "Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan, Nikola Borota’s Kameni cvijet (Stone flower) and inscriptions on stećak tombstones: Semantic and poetic level",
pages = "379-394",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6848"
}

Jovanović, J.. (2018). Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију.(2), 379-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6848

Jovanović J. Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;(2):379-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6848 .

Jovanović, Jelena, "Kameni cvijet Nikole Borote i natpisi na stećcima kao inspiracija: semantička i poetska ravan" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, no. 2 (2018):379-394,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6848 .

TY  - CHAP
AU  - Лајић Михајловић, Данка Р.
AU  - Јовановић, Јелена Љ.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8830
AB  - Предмет пажње у овом раду су теренска истраживања сарадница Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић 1950-их и 1960-их година на Косову и Метохији, која су резултирала, пре свега, богатом колекцијом аудио снимака. Музика документована тим снимцима је већ била предмет етномузиколошке анализе (Лајић Михајловић и Јовановић 2018), а циљ овог разматрања је комплементарно осветљавање самог теренског истраживања као научног и друштвеног деловања и његовог утицаја на културно наслеђе. У складу са тим, пажња ће обухватити сагледавање односа научног рада и културе у одређеним историјско-политичким и културно-историјским околностима, као и специфичности документовања и истраживања музике као (дела) културе. Док су за први правац референце идеологија југословенског комунизма и социјализма, као и мултикултурни, мултиетнички и мултиконфесионални профил КиМ тог времена, за други је кључна нематеријална природа музике. Прилике у којима су снимци настајали помажу у сагледавању места музичко-фолклорне праксе у тадашњем приватном и јавном животу, политикâ репрезентовања културних и етничких идентитета музиком, околности њиховог преобликовања. Поред тога, рад представља прилог историјату етномузикологије у Србији, дискусијама методологије теренског рада, као и потенцијалу дигитализованих архивских колекција за актуелне етномузиколошке теме и подухвате у области примењене науке. Управо на том месту се на рад ранијих генерација сарадника Музиколошког института надовезују настојања данашњих етномузиколога, о којима ће такође бити речи као о најави и приступу „дигиталној хуманистици“.
AB  - The object of interest in this paper is the field research done by the associates of the Musicological institute of the SASA, Milica Ilijin and Radmila Petrović, during 1950s and 1960s on Kosovo and Metohija. Their research resulted predominantly in rich collection of audio recordings. The music documented by these recordings has already been an object of ethnomusicological analysis (Lajić Mihajlović and Jovanović, 2018), and the aim of this analysis is a complementary clarification of the very field research as a scientific and social acting and its influence on the cultural heritage. In accordance, attention will be paid to the relationship between a scientific work and culture in certain historical-political and cultural-historical circumstances, as well as the specificity of documenting and researching music as (a part of) culture. For the first course, the references are ideology of Yugoslav communism and socialism, as well as multicultural, multiethnic and multiconfessional profile of Kosovo and Metohija of that time, while for the other course the crucial moment is the non-materialist nature of music. The circumstances under which the music recordings were taken help us perceive the places of musical- folklore practice in public and private life of the time, the policies of representing cultural and ethnic identities by means of music, the circumstances of their reshaping. Apart from that, this paper represents an addendum to the ethnomusicological history of Serbia, to the discussions on the field research methodology, as well as to the potential of the digitalized archival collections for the current ethnomusicological themes and attempts in the field of applied science. This is exactly where the work of the earlier generations of associates of Musicological institute is supervened by the endeavours of today’s ethnomusicologists, which will be mentioned as well in terms of announcement and approach to “digital humanities“.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије; Призрен : Богословија „Светог Кирила и Методија“; Нови Сад : Матица српска
T2  - Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту
T1  - Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе
T1  - Recordings of the traditional music from Kosovo and Metohija from the Archive of the Musicological institute of the SASA: field research in the interest of science and culture
SP  - 195
EP  - 213
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830
ER  - 

@inbook{
author = "Лајић Михајловић, Данка Р. and Јовановић, Јелена Љ.",
year = "2018",
abstract = "Предмет пажње у овом раду су теренска истраживања сарадница Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић 1950-их и 1960-их година на Косову и Метохији, која су резултирала, пре свега, богатом колекцијом аудио снимака. Музика документована тим снимцима је већ била предмет етномузиколошке анализе (Лајић Михајловић и Јовановић 2018), а циљ овог разматрања је комплементарно осветљавање самог теренског истраживања као научног и друштвеног деловања и његовог утицаја на културно наслеђе. У складу са тим, пажња ће обухватити сагледавање односа научног рада и културе у одређеним историјско-политичким и културно-историјским околностима, као и специфичности документовања и истраживања музике као (дела) културе. Док су за први правац референце идеологија југословенског комунизма и социјализма, као и мултикултурни, мултиетнички и мултиконфесионални профил КиМ тог времена, за други је кључна нематеријална природа музике. Прилике у којима су снимци настајали помажу у сагледавању места музичко-фолклорне праксе у тадашњем приватном и јавном животу, политикâ репрезентовања културних и етничких идентитета музиком, околности њиховог преобликовања. Поред тога, рад представља прилог историјату етномузикологије у Србији, дискусијама методологије теренског рада, као и потенцијалу дигитализованих архивских колекција за актуелне етномузиколошке теме и подухвате у области примењене науке. Управо на том месту се на рад ранијих генерација сарадника Музиколошког института надовезују настојања данашњих етномузиколога, о којима ће такође бити речи као о најави и приступу „дигиталној хуманистици“., The object of interest in this paper is the field research done by the associates of the Musicological institute of the SASA, Milica Ilijin and Radmila Petrović, during 1950s and 1960s on Kosovo and Metohija. Their research resulted predominantly in rich collection of audio recordings. The music documented by these recordings has already been an object of ethnomusicological analysis (Lajić Mihajlović and Jovanović, 2018), and the aim of this analysis is a complementary clarification of the very field research as a scientific and social acting and its influence on the cultural heritage. In accordance, attention will be paid to the relationship between a scientific work and culture in certain historical-political and cultural-historical circumstances, as well as the specificity of documenting and researching music as (a part of) culture. For the first course, the references are ideology of Yugoslav communism and socialism, as well as multicultural, multiethnic and multiconfessional profile of Kosovo and Metohija of that time, while for the other course the crucial moment is the non-materialist nature of music. The circumstances under which the music recordings were taken help us perceive the places of musical- folklore practice in public and private life of the time, the policies of representing cultural and ethnic identities by means of music, the circumstances of their reshaping. Apart from that, this paper represents an addendum to the ethnomusicological history of Serbia, to the discussions on the field research methodology, as well as to the potential of the digitalized archival collections for the current ethnomusicological themes and attempts in the field of applied science. This is exactly where the work of the earlier generations of associates of Musicological institute is supervened by the endeavours of today’s ethnomusicologists, which will be mentioned as well in terms of announcement and approach to “digital humanities“.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије; Призрен : Богословија „Светог Кирила и Методија“; Нови Сад : Матица српска",
journal = "Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту",
booktitle = "Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе, Recordings of the traditional music from Kosovo and Metohija from the Archive of the Musicological institute of the SASA: field research in the interest of science and culture",
pages = "195-213",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830"
}

Лајић Михајловић, Д. Р.,& Јовановић, Ј. Љ.. (2018). Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе. in Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту
Београд : Удружење фолклориста Србије; Призрен : Богословија „Светог Кирила и Методија“; Нови Сад : Матица српска., 195-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830

Лајић Михајловић ДР, Јовановић ЈЉ. Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе. in Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту. 2018;:195-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830 .

Лајић Михајловић, Данка Р., Јовановић, Јелена Љ., "Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе" in Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту (2018):195-213,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830 .

TY  - JOUR
AU  - Лајић Михајловић, Данка Р.
AU  - Јовановић, Јелена Љ.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5079
AB  - Снимци традиционалне музике начињени 1950-их и 1960-их година на подручју Косова и Метохије (КиМ), као резултат теренских истраживања сарадника Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић, до сада су били познати стручној јавности само сасвим малим делом. Реч је о обимној колекцији која сведочи о приватној и јавној музичкој пракси Срба, Албанаца/Шиптара и Турака (у далеко мањој мери других етничких група) у географски и социо-културно различитим срединама КиМ. Бројни жанрови сведоче о спектру
функција које је музика имала за локално становништво, док стилске одлике музичких израза указују на изолованост заједница, односно на културна прожимања. Као траг изузетно важног периода у процесу мењања културног пејзажа КиМ, колекција је овом приликом разматрана пре свега као грађа за фундаментална проучавања традиционалне музике КиМ, за ареалне студије музике и културну историју овог подручја.
AB  - Тhis study represents almost unknown sound sources – recordings of traditional music
from the 1950s and 1960s, made on the territory of Kosovo and Metohija region by Miica Ilijin
and Dr Radmila Petrović, fellows of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade. This huge collection consists of several corpuses that arose as results of documenting traditional music in different occasions: from field research, on the one hand, to representative situations, such as concerts, on the other. Thus, the collection shows private and public musical practice in geographically and socio-culturally different settings of Kosovo and Metohija (Prizren, Sredačka zupa, Leposavić and surroundings, Zvečan, and numerous places whose representative performers took part at concerts in towns). Besides, the collection is marked by a multicultural quality: it consists of recordings of music of different ethnic/national groups (on the first place of Serbs, Shqiptars/Albanians, and Turks; it also documents involvement of Roma people in musical life, traditional musical culture of Goranci ethnic group, etc.).
Numerous folklore genres witness a plenty of functions that music used to have in traditional
life of local inhabitants (from ritual rural music, to music making in towns – singing and playing
for entertainment, as primarily artistic expression), while the stylistic features of these musical
expressions point to isolation of communities, e.g. to cultural pervasions. The collection shows a trace of extremely important historical period in the process of changing the cultural landscape of Kosovo and Metohija that appeared as a consequence of accelerated industrialisation and urbanisation, as well as of influence of the media and cultural industry. Referring to those, here the collection has been discussed at the first place as a material / substance for fundamental research of traditional music of Kosovo and Metohija, for areal studies, and for cultural history of this region. The interested readers have been directed to other scientific readings of this collection (see: Lajić Mihajlović and Jovanović, in print). Its applicative potential has been recognized widely – from the field of revitalization of traditional music, to engaged projects of overcoming conflicts through arts.
PB  - Приштина–Лепосавић : Институт за српску културу
T2  - Баштина: гласник
T1  - Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије
T1  - Recordings of Traditional Music from the Archive of the Institute of Musicology SASA as the Sources for History of the Folk Culture of Kosovo and Metohija Region
SP  - 447
EP  - 467
IS  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079
ER  - 

@article{
author = "Лајић Михајловић, Данка Р. and Јовановић, Јелена Љ.",
year = "2018",
abstract = "Снимци традиционалне музике начињени 1950-их и 1960-их година на подручју Косова и Метохије (КиМ), као резултат теренских истраживања сарадника Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић, до сада су били познати стручној јавности само сасвим малим делом. Реч је о обимној колекцији која сведочи о приватној и јавној музичкој пракси Срба, Албанаца/Шиптара и Турака (у далеко мањој мери других етничких група) у географски и социо-културно различитим срединама КиМ. Бројни жанрови сведоче о спектру
функција које је музика имала за локално становништво, док стилске одлике музичких израза указују на изолованост заједница, односно на културна прожимања. Као траг изузетно важног периода у процесу мењања културног пејзажа КиМ, колекција је овом приликом разматрана пре свега као грађа за фундаментална проучавања традиционалне музике КиМ, за ареалне студије музике и културну историју овог подручја., Тhis study represents almost unknown sound sources – recordings of traditional music
from the 1950s and 1960s, made on the territory of Kosovo and Metohija region by Miica Ilijin
and Dr Radmila Petrović, fellows of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade. This huge collection consists of several corpuses that arose as results of documenting traditional music in different occasions: from field research, on the one hand, to representative situations, such as concerts, on the other. Thus, the collection shows private and public musical practice in geographically and socio-culturally different settings of Kosovo and Metohija (Prizren, Sredačka zupa, Leposavić and surroundings, Zvečan, and numerous places whose representative performers took part at concerts in towns). Besides, the collection is marked by a multicultural quality: it consists of recordings of music of different ethnic/national groups (on the first place of Serbs, Shqiptars/Albanians, and Turks; it also documents involvement of Roma people in musical life, traditional musical culture of Goranci ethnic group, etc.).
Numerous folklore genres witness a plenty of functions that music used to have in traditional
life of local inhabitants (from ritual rural music, to music making in towns – singing and playing
for entertainment, as primarily artistic expression), while the stylistic features of these musical
expressions point to isolation of communities, e.g. to cultural pervasions. The collection shows a trace of extremely important historical period in the process of changing the cultural landscape of Kosovo and Metohija that appeared as a consequence of accelerated industrialisation and urbanisation, as well as of influence of the media and cultural industry. Referring to those, here the collection has been discussed at the first place as a material / substance for fundamental research of traditional music of Kosovo and Metohija, for areal studies, and for cultural history of this region. The interested readers have been directed to other scientific readings of this collection (see: Lajić Mihajlović and Jovanović, in print). Its applicative potential has been recognized widely – from the field of revitalization of traditional music, to engaged projects of overcoming conflicts through arts.",
publisher = "Приштина–Лепосавић : Институт за српску културу",
journal = "Баштина: гласник",
title = "Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије, Recordings of Traditional Music from the Archive of the Institute of Musicology SASA as the Sources for History of the Folk Culture of Kosovo and Metohija Region",
pages = "447-467",
number = "45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079"
}

Лајић Михајловић, Д. Р.,& Јовановић, Ј. Љ.. (2018). Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије. in Баштина: гласник
Приштина–Лепосавић : Институт за српску културу.(45), 447-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079

Лајић Михајловић ДР, Јовановић ЈЉ. Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије. in Баштина: гласник. 2018;(45):447-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079 .

Лајић Михајловић, Данка Р., Јовановић, Јелена Љ., "Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије" in Баштина: гласник, no. 45 (2018):447-467,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079 .

TY  - GEN
AU  - Лајић Михајловић, Данка
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5073
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Косово и Метохија [Звучни снимак]: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века
T1  - Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику
SP  - 23
EP  - 46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073
ER  - 

@misc{
author = "Лајић Михајловић, Данка and Јовановић, Јелена",
year = "2018",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Косово и Метохија [Звучни снимак]: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века",
title = "Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику",
pages = "23-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073"
}

Лајић Михајловић, Д.,& Јовановић, Ј.. (2018). Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику. in Косово и Метохија [Звучни снимак]: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности., 23-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073

Лајић Михајловић Д, Јовановић Ј. Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику. in Косово и Метохија [Звучни снимак]: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века. 2018;:23-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073 .

Лајић Михајловић, Данка, Јовановић, Јелена, "Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику" in Косово и Метохија [Звучни снимак]: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века (2018):23-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073 .