Штрбац, Гордана Р.

Link to this page

Authority KeyName Variants
4c083859-f656-4bbf-976f-4cd49f0a9811
  • Штрбац, Гордана Р. (5)
  • Штрбац, Гордана (4)
Projects

Author's Bibliography

О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције

Штрбац, Гордана Р.; Штасни, Гордана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Штрбац, Гордана Р.
AU  - Штасни, Гордана Р.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14095
AB  - У раду су сагледани основни проблеми у вези са лескичко-семантичким специфичностима језичких јединица са статусом термина у области вештачке интелигенције и структуром овога терминосистема, који
поред стабилних јединица, садржи и нестабилну лексичку масу, коју
чине неадаптирани термини из енглеског језика. Поред тога, као допринос стандардизацији и нормирању термина из ове области истакнути су
критеријуми којима се треба руководити при формулисању нацрта за израду
одговарајућег речника термина.
AB  - The work on standardization of terminology from the domain of Artificial
Intelligence implies describing the structure and composition of the terminology
of this area and harmonizing the units of a given terminology with the norm of the
Serbian language at all its levels. In the Serbian language, the given terminology
system is quite disordered and uneven. Therefore, this paper assumes that a
careful description of lexical units with the status of terms in the field of artificial
intelligence through lexicographic elaboration can significantly contribute to the
unification and standardization of this layer of the lexical system of the Serbian
language, especially new language units, often as completely unadapted. In the
field of Artificial Intelligence, it is first necessary to recognize certain linguistic
data as a unit of the appropriate terminology and determine its general features to
establish a register of words that would be lexicographically processed within a
special dictionary. The proposed criteria for compiling a terminological dictionary
in this area contain a description of the stages of lexicographic work, criteria for the
formation of the corpus and an excerpt of the material and all the elements related
to its macrostructure and microstructure.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције
T1  - Some problems with Compiling a Dictionary of Terms in the Field of Artificial Intelligence
SP  - 43
EP  - 60
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14095
ER  - 
@article{
author = "Штрбац, Гордана Р. and Штасни, Гордана Р.",
year = "2022",
abstract = "У раду су сагледани основни проблеми у вези са лескичко-семантичким специфичностима језичких јединица са статусом термина у области вештачке интелигенције и структуром овога терминосистема, који
поред стабилних јединица, садржи и нестабилну лексичку масу, коју
чине неадаптирани термини из енглеског језика. Поред тога, као допринос стандардизацији и нормирању термина из ове области истакнути су
критеријуми којима се треба руководити при формулисању нацрта за израду
одговарајућег речника термина., The work on standardization of terminology from the domain of Artificial
Intelligence implies describing the structure and composition of the terminology
of this area and harmonizing the units of a given terminology with the norm of the
Serbian language at all its levels. In the Serbian language, the given terminology
system is quite disordered and uneven. Therefore, this paper assumes that a
careful description of lexical units with the status of terms in the field of artificial
intelligence through lexicographic elaboration can significantly contribute to the
unification and standardization of this layer of the lexical system of the Serbian
language, especially new language units, often as completely unadapted. In the
field of Artificial Intelligence, it is first necessary to recognize certain linguistic
data as a unit of the appropriate terminology and determine its general features to
establish a register of words that would be lexicographically processed within a
special dictionary. The proposed criteria for compiling a terminological dictionary
in this area contain a description of the stages of lexicographic work, criteria for the
formation of the corpus and an excerpt of the material and all the elements related
to its macrostructure and microstructure.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције, Some problems with Compiling a Dictionary of Terms in the Field of Artificial Intelligence",
pages = "43-60",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14095"
}
Штрбац, Г. Р.,& Штасни, Г. Р.. (2022). О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 43-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14095
Штрбац ГР, Штасни ГР. О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције. in Наш језик. 2022;53(1):43-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14095 .
Штрбац, Гордана Р., Штасни, Гордана Р., "О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):43-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14095 .

Стана Ристић, Ивана Лазић Коњик : Когнитивни правац у српској етнолингвистици ‒ почеци развоја и актуелни проблеми.

Штрбац, Гордана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Штрбац, Гордана Р.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11970
AB  - Српска лингвистичка јавност имала је прилике недавно да се
подробније упозна са основним теоријско-методолошким поставкама
лублинске когнитивне етнолингвистичке школе Јежија Бартмињског
захваљујући студији Језик ‒ слика ‒ свет из 2011. године, коју је при-
редио Дејан Ајдачић и на српски превела Марта Бјелетић. Избор репре-
зентативних радова Јежија Бартмињског, објављен на српском језику,
даје изванредан увид у живу активност лублинске школе на проучавању
сложених и испреплетeних односа између језика и културе на пољском
језичком материјалу. Овога пута пред читаоцима је студија истог
теоријско-методолошког усмерења, у којој се, међутим, разматра српски
корпус. Реч је о књизи Стане Ристић и Иване Лазић Коњик ‒ Когнитивни
правац у српској етнолингвистици ‒ почеци развоја и актуелни проблеми,
коју је објавио Институт за српски језик САНУ као 29. књигу у оквиру
едиције Монографије. У студији су обједињени резултати истраживања
двеју ауторки за последњих десетак година из когнитивне етнолингви-
стике, који су у виду појединачних радова објављени у домаћим и сло-
венским часописима, а за потребе саме студије ‒ дорађени, проширени
и прилагођени учењима лублинске етнолингвистичке школе.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Стана Ристић, Ивана Лазић Коњик : Когнитивни правац у српској етнолингвистици ‒ почеци развоја и актуелни проблеми.
SP  - 249
EP  - 261
VL  - 77
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11970
ER  - 
@article{
author = "Штрбац, Гордана Р.",
year = "2021",
abstract = "Српска лингвистичка јавност имала је прилике недавно да се
подробније упозна са основним теоријско-методолошким поставкама
лублинске когнитивне етнолингвистичке школе Јежија Бартмињског
захваљујући студији Језик ‒ слика ‒ свет из 2011. године, коју је при-
редио Дејан Ајдачић и на српски превела Марта Бјелетић. Избор репре-
зентативних радова Јежија Бартмињског, објављен на српском језику,
даје изванредан увид у живу активност лублинске школе на проучавању
сложених и испреплетeних односа између језика и културе на пољском
језичком материјалу. Овога пута пред читаоцима је студија истог
теоријско-методолошког усмерења, у којој се, међутим, разматра српски
корпус. Реч је о књизи Стане Ристић и Иване Лазић Коњик ‒ Когнитивни
правац у српској етнолингвистици ‒ почеци развоја и актуелни проблеми,
коју је објавио Институт за српски језик САНУ као 29. књигу у оквиру
едиције Монографије. У студији су обједињени резултати истраживања
двеју ауторки за последњих десетак година из когнитивне етнолингви-
стике, који су у виду појединачних радова објављени у домаћим и сло-
венским часописима, а за потребе саме студије ‒ дорађени, проширени
и прилагођени учењима лублинске етнолингвистичке школе.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Стана Ристић, Ивана Лазић Коњик : Когнитивни правац у српској етнолингвистици ‒ почеци развоја и актуелни проблеми.",
pages = "249-261",
volume = "77",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11970"
}
Штрбац, Г. Р.. (2021). Стана Ристић, Ивана Лазић Коњик : Когнитивни правац у српској етнолингвистици ‒ почеци развоја и актуелни проблеми.. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 249-261.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11970
Штрбац ГР. Стана Ристић, Ивана Лазић Коњик : Когнитивни правац у српској етнолингвистици ‒ почеци развоја и актуелни проблеми.. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):249-261.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11970 .
Штрбац, Гордана Р., "Стана Ристић, Ивана Лазић Коњик : Когнитивни правац у српској етнолингвистици ‒ почеци развоја и актуелни проблеми." in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):249-261,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11970 .

Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини

Радовановић, Драгана; Штрбац, Гордана

(Нови Сад : Матица Српска, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Штрбац, Гордана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9529
AB  - У раду
се на материјалу
са подручја
Ваљевске
Подгорине
приказује
инвентар
лексема
које
се односе
на окућницу.
Ове
лексеме
припадају
широј
тематској
групи
речи
којом
се именују
реалије
из домена
традиционалне
културе
становања.
Анализа
показује
да овај тип лексике
представља
уређен
систем
са разгранатом
мрежом
семантичких
односа
међу
члановима.
У првом
реду
успостављају
се хиперонимско-
хипонимски
односи,
засновани
на меронимским
(нпр. окућница
: чардак)
и
таксономским
моделима
(нпр. објекат
с посебном
наменом
:
амбар,
качара,
магаза).
Истраживања
овакве
врсте
имају
недвосмислен
лингвокултуролошки
значај,
али у исто време
потврђују
у литератури
већ запажана
обележја
народних
терминосистема.
AB  - В настоящей
работе
рассматривается
лексика,
относящаяся
к
теме
приусадебного
хозяйства и его частей
в говоре
Валевской
Подгорины.
Проведенный
лексическо-
семантический
анализ
раскрывает
сегмент
традиционной
культуры обитaния в данной
области
и одновременно
указывает
на разветвленность
исследуемой
терминосистемы.
Так же, как и в остальных терминологиях,
здесь тоже
можно
заметить
гиперо-
гипонимическую
организацию
лексики,
в которой
в одинаковой
степени
доминируют
оба принципа:
меронимия
и таксономия.
Соотношение
целое
: часть навязывает
общее дифференцирование
исследуемой
лексической
системы
(приусадебное
хозяйство : его части).
В другом
случае
иерархия
чаще всего
устраивается
согласно
модели
земля : разные виды земли
согласно
назначению
(напр.
земљиште
: гувно),
т.е. объект : разные виды
объекта
согласно
назначению
(напр.
објекат
: магаза).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини
T1  - Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине
SP  - 67
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529
ER  - 
@inbook{
author = "Радовановић, Драгана and Штрбац, Гордана",
year = "2019",
abstract = "У раду
се на материјалу
са подручја
Ваљевске
Подгорине
приказује
инвентар
лексема
које
се односе
на окућницу.
Ове
лексеме
припадају
широј
тематској
групи
речи
којом
се именују
реалије
из домена
традиционалне
културе
становања.
Анализа
показује
да овај тип лексике
представља
уређен
систем
са разгранатом
мрежом
семантичких
односа
међу
члановима.
У првом
реду
успостављају
се хиперонимско-
хипонимски
односи,
засновани
на меронимским
(нпр. окућница
: чардак)
и
таксономским
моделима
(нпр. објекат
с посебном
наменом
:
амбар,
качара,
магаза).
Истраживања
овакве
врсте
имају
недвосмислен
лингвокултуролошки
значај,
али у исто време
потврђују
у литератури
већ запажана
обележја
народних
терминосистема., В настоящей
работе
рассматривается
лексика,
относящаяся
к
теме
приусадебного
хозяйства и его частей
в говоре
Валевской
Подгорины.
Проведенный
лексическо-
семантический
анализ
раскрывает
сегмент
традиционной
культуры обитaния в данной
области
и одновременно
указывает
на разветвленность
исследуемой
терминосистемы.
Так же, как и в остальных терминологиях,
здесь тоже
можно
заметить
гиперо-
гипонимическую
организацию
лексики,
в которой
в одинаковой
степени
доминируют
оба принципа:
меронимия
и таксономия.
Соотношение
целое
: часть навязывает
общее дифференцирование
исследуемой
лексической
системы
(приусадебное
хозяйство : его части).
В другом
случае
иерархия
чаще всего
устраивается
согласно
модели
земля : разные виды земли
согласно
назначению
(напр.
земљиште
: гувно),
т.е. объект : разные виды
объекта
согласно
назначению
(напр.
објекат
: магаза).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
booktitle = "Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини, Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине",
pages = "67-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529"
}
Радовановић, Д.,& Штрбац, Г.. (2019). Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица Српска., 67-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529
Радовановић Д, Штрбац Г. Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2019;:67-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529 .
Радовановић, Драгана, Штрбац, Гордана, "Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини" in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи (2019):67-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529 .

Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ)

Штрбац, Гордана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Штрбац, Гордана Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6445
AB  - У раду се испитује фразеолошки потенцијал соматизама језик,
ухо/уво, мозак и образ, под којим се подразумева њихова продуктивност
у формирању фразеологизама и улога у развоју фразеолошких значења. Циљ је да се покаже уграђеност њиховог појмовно-асоцијативног и
семантичко-деривационог потенцијала у фразеолошки. У семантичкој
анализи примера користе се методе концептуалне анализе, у првом реду појмовна метонимија и метафора, у оквирима које су поставили Џ.
Лејкоф, М. Џонсон и З. Кевечеш. Истраживање показује да у семантичко
језгро фразеологизама, попут имати дугачак језик, наћулити уши, имати мозга у глави, имати образ као ђон и сл., улазе они који означавају
активности датих делова тела или особине које се преко њих испољавају, због чега се метонимија издваја као доминантан механизам развоја
фразеолошког значења, и то у формули: ДЕО ТЕЛА ЗА СВОЈУ ФУНКЦИЈУ. Она
се, даље, комбинује с различитим метафоричним обрасцима.
AB  - В данной статье описывается роль соматической лексики в формировании
фразеологизмов на примере соматизмов језик, ухо/уво, мозак и образ. Корпусом
охвачено 211 фразеологических единиц, выписанных из фразеологических и дескриптивных словарей (такие, например, држати језик за зубима, немати длаке
на језику, пунити коме уши, говорити глувим ушима, имати мозга у глави, пунити
коме мозак, имати образ као ђон, човек црна образа, и тп.).
Анализ показывает, что фразеологический потенциал соматизмов зависит
от их понятийно-ассоциативного и семантико-деривационного потенциалов, т.е.
что соматизмы, у которых есть склонность к выраженной деривации и полисемии, участвуют в формировании большого числа фразеологических выражений.
Ставши членом фразеологизмов, соматизмы в них найболее часто вносят компонент семантического содержания, который относится к функции части тела,
именуемой ими, так что фразеологические значения формируются по метонимическому образу ЧАСТЬ ТЕЛА ДЛЯ СВОЕЙ ФУНКЦИИ. Следовательно, с помощью
фразеологизмов, которые содержат приведённые соматизмы, в основном описываются и оцениваются действия, осуществляющиеся частями тела обозначенные
ими. Такие значения происходят из ментальных представлений, в которых часть тела связывается с определёнными качествами, в которых она действует как субъект
определённого физического действия или его объект, или его средство. Метафорические образы, которые описаны, надстроены на упомянутую метонимическую модель.
Совпадение полученных результатов с данными из других языков указывает на универсальность функционирования плотского опыта в концепуализации
определённых сфер реальности.
AB  - This article focuses on the human body as the source domain in the conceptualization
of different activities in various target domains. The paper examines the role of
body part terms jezik, uho/uvo, mozak and obraz in the development of phraseological
meaning. The corpus for the research includes 211 idioms collected from the phraseological
and other dictionaries (for example, držati jezik za zubima, nemati dlake na
jeziku, puniti kome uši, govoriti gluvim ušima, imati mozga u glavi, puniti kome mozak,
imati obraz kao đon, čovek crna obraza, etc.).
The analysis shows that the phraseological potential of body part terms depends
on their conceptual, semantic and derivational potential, i.e. body part terms which have
a rich derivational and semantic network also have numerous idioms. The phraseological
meaning is often motivated by the functional seme in the sememe of the body
part term, so the metonymy BODY PART FOR ITS FUNCTION is the most common
pattern of semantic change. The idioms with lexemes jezik, uho/uvo, mozak and obraz
mainly denote actions that are peculiar to these parts of the body. These meanings are
based on metaphorical mental images in which the body parts have some qualities, or
operate as the subject, object or instrument of a physical action.
The existence of the same semantic patterns in other languages confirms the universality
of bodily experience in the conceptualization of emotions, knowledge and
reasoning, speaking, hearing, etc.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ)
T1  - Фразеологический потенциал соматической лексики в сербском языке (на примере соматизмов језик, ухо/уво, мозак и образ)
T1  - The Phraseological Potential of Body Part Terms Jezik, Uho/Uvo, Mozak and Obraz in Serbian
SP  - 83
EP  - 113
VL  - 73
IS  - 1-2
DO  - 10.2298/JFI1702083S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6445
ER  - 
@article{
author = "Штрбац, Гордана Р.",
year = "2017",
abstract = "У раду се испитује фразеолошки потенцијал соматизама језик,
ухо/уво, мозак и образ, под којим се подразумева њихова продуктивност
у формирању фразеологизама и улога у развоју фразеолошких значења. Циљ је да се покаже уграђеност њиховог појмовно-асоцијативног и
семантичко-деривационог потенцијала у фразеолошки. У семантичкој
анализи примера користе се методе концептуалне анализе, у првом реду појмовна метонимија и метафора, у оквирима које су поставили Џ.
Лејкоф, М. Џонсон и З. Кевечеш. Истраживање показује да у семантичко
језгро фразеологизама, попут имати дугачак језик, наћулити уши, имати мозга у глави, имати образ као ђон и сл., улазе они који означавају
активности датих делова тела или особине које се преко њих испољавају, због чега се метонимија издваја као доминантан механизам развоја
фразеолошког значења, и то у формули: ДЕО ТЕЛА ЗА СВОЈУ ФУНКЦИЈУ. Она
се, даље, комбинује с различитим метафоричним обрасцима., В данной статье описывается роль соматической лексики в формировании
фразеологизмов на примере соматизмов језик, ухо/уво, мозак и образ. Корпусом
охвачено 211 фразеологических единиц, выписанных из фразеологических и дескриптивных словарей (такие, например, држати језик за зубима, немати длаке
на језику, пунити коме уши, говорити глувим ушима, имати мозга у глави, пунити
коме мозак, имати образ као ђон, човек црна образа, и тп.).
Анализ показывает, что фразеологический потенциал соматизмов зависит
от их понятийно-ассоциативного и семантико-деривационного потенциалов, т.е.
что соматизмы, у которых есть склонность к выраженной деривации и полисемии, участвуют в формировании большого числа фразеологических выражений.
Ставши членом фразеологизмов, соматизмы в них найболее часто вносят компонент семантического содержания, который относится к функции части тела,
именуемой ими, так что фразеологические значения формируются по метонимическому образу ЧАСТЬ ТЕЛА ДЛЯ СВОЕЙ ФУНКЦИИ. Следовательно, с помощью
фразеологизмов, которые содержат приведённые соматизмы, в основном описываются и оцениваются действия, осуществляющиеся частями тела обозначенные
ими. Такие значения происходят из ментальных представлений, в которых часть тела связывается с определёнными качествами, в которых она действует как субъект
определённого физического действия или его объект, или его средство. Метафорические образы, которые описаны, надстроены на упомянутую метонимическую модель.
Совпадение полученных результатов с данными из других языков указывает на универсальность функционирования плотского опыта в концепуализации
определённых сфер реальности., This article focuses on the human body as the source domain in the conceptualization
of different activities in various target domains. The paper examines the role of
body part terms jezik, uho/uvo, mozak and obraz in the development of phraseological
meaning. The corpus for the research includes 211 idioms collected from the phraseological
and other dictionaries (for example, držati jezik za zubima, nemati dlake na
jeziku, puniti kome uši, govoriti gluvim ušima, imati mozga u glavi, puniti kome mozak,
imati obraz kao đon, čovek crna obraza, etc.).
The analysis shows that the phraseological potential of body part terms depends
on their conceptual, semantic and derivational potential, i.e. body part terms which have
a rich derivational and semantic network also have numerous idioms. The phraseological
meaning is often motivated by the functional seme in the sememe of the body
part term, so the metonymy BODY PART FOR ITS FUNCTION is the most common
pattern of semantic change. The idioms with lexemes jezik, uho/uvo, mozak and obraz
mainly denote actions that are peculiar to these parts of the body. These meanings are
based on metaphorical mental images in which the body parts have some qualities, or
operate as the subject, object or instrument of a physical action.
The existence of the same semantic patterns in other languages confirms the universality
of bodily experience in the conceptualization of emotions, knowledge and
reasoning, speaking, hearing, etc.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ), Фразеологический потенциал соматической лексики в сербском языке (на примере соматизмов језик, ухо/уво, мозак и образ), The Phraseological Potential of Body Part Terms Jezik, Uho/Uvo, Mozak and Obraz in Serbian",
pages = "83-113",
volume = "73",
number = "1-2",
doi = "10.2298/JFI1702083S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6445"
}
Штрбац, Г. Р.. (2017). Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(1-2), 83-113.
https://doi.org/10.2298/JFI1702083S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6445
Штрбац ГР. Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ). in Јужнословенски филолог. 2017;73(1-2):83-113.
doi:10.2298/JFI1702083S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6445 .
Штрбац, Гордана Р., "Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ)" in Јужнословенски филолог, 73, no. 1-2 (2017):83-113,
https://doi.org/10.2298/JFI1702083S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6445 .

Именички англицизми на -ер у српском језику

Штасни, Гордана Р.; Штрбац, Гордана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Штасни, Гордана Р.
AU  - Штрбац, Гордана Р.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6424
AB  - За анализу су одабрани англицизми на -ер због њихове значајне заступљености у српском језику, у који улазе углавном као оправдани англицизми попуњавајући лексичке празнине или уносећи нове значењске
нијансе. У раду су приказани начини њиховог уласка у лексички систем
српског језика: а) као изоловане јединице, б) заједно са другим англицизмима са којима су у творбено-семантичкој вези или в) заједно са
адаптираном мотивном речју и другим дериватима. Начин уласка позајмљеница у језик прималац веома је важан и у директној је вези са
концептуалном и идеографском вредношћу које заједно са ознаком/ознакама улазе у језик. Одабраним примерима илустроване су семантичке и деривационе специфичности ових јединица, на основу којих је процењен и степен њихове интегрисаности у систем српског језика. Као посебан показатељ интегрисаности у језик прималац, сагледани су и парадигматски односи које ове јединице успостављају са другим англицизмима и домаћим или одомаћеним јединицама.
AB  - This paper gives an account of morphological-derivational and semantic characteristics
of the nominal Anglicisms ending in -er, how they entered the Serbian language,
the degree of their integration and their place in the lexicon. Typically, those are
nouns pertaining to the nomina agentis, nomina professionis and nomina instrumenti
categories, which belong to the general wordstock or the terminological systems. They
are mainly obvious and justified Anglicisms which are highly integrated into the language.
The analysis shows that these units enter Serbian isolatedly (broker, revolver,
brauzer) or together with other semantically or derivationally related Anglicisms (pejdžer
– pejdžing, kidnapovati – kidnaper, džogirati – džoger – džoging). The Anglicisms
ending in -er which entered Serbian isolatedly are usually not subject to further
derivation as a form of secondary adaptation. On the other hand, if the Anglicisms enter
as parts of a series, every member has the capacity for derivation varieties, e.g. skenirati
[skener] > skeniranje, tenis [teniser] > teniski, teniser > teniserski, teniserka.
The extent to which these Anglicisms are integrated into the system of the recipient
language is confirmed by their capacity for further semantic variations (using
different mechanisms), and reflects on their tendency to form paradigmatic relations
with native and nativized units.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Именички англицизми на -ер у српском језику
T1  - Nominal Anglicisms in -er in Serbian
EP  - 67
VL  - 71
IS  - 3-4
IS  - 44
DO  - 10.2298/JFI1470009T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424
ER  - 
@article{
author = "Штасни, Гордана Р. and Штрбац, Гордана Р.",
year = "2015",
abstract = "За анализу су одабрани англицизми на -ер због њихове значајне заступљености у српском језику, у који улазе углавном као оправдани англицизми попуњавајући лексичке празнине или уносећи нове значењске
нијансе. У раду су приказани начини њиховог уласка у лексички систем
српског језика: а) као изоловане јединице, б) заједно са другим англицизмима са којима су у творбено-семантичкој вези или в) заједно са
адаптираном мотивном речју и другим дериватима. Начин уласка позајмљеница у језик прималац веома је важан и у директној је вези са
концептуалном и идеографском вредношћу које заједно са ознаком/ознакама улазе у језик. Одабраним примерима илустроване су семантичке и деривационе специфичности ових јединица, на основу којих је процењен и степен њихове интегрисаности у систем српског језика. Као посебан показатељ интегрисаности у језик прималац, сагледани су и парадигматски односи које ове јединице успостављају са другим англицизмима и домаћим или одомаћеним јединицама., This paper gives an account of morphological-derivational and semantic characteristics
of the nominal Anglicisms ending in -er, how they entered the Serbian language,
the degree of their integration and their place in the lexicon. Typically, those are
nouns pertaining to the nomina agentis, nomina professionis and nomina instrumenti
categories, which belong to the general wordstock or the terminological systems. They
are mainly obvious and justified Anglicisms which are highly integrated into the language.
The analysis shows that these units enter Serbian isolatedly (broker, revolver,
brauzer) or together with other semantically or derivationally related Anglicisms (pejdžer
– pejdžing, kidnapovati – kidnaper, džogirati – džoger – džoging). The Anglicisms
ending in -er which entered Serbian isolatedly are usually not subject to further
derivation as a form of secondary adaptation. On the other hand, if the Anglicisms enter
as parts of a series, every member has the capacity for derivation varieties, e.g. skenirati
[skener] > skeniranje, tenis [teniser] > teniski, teniser > teniserski, teniserka.
The extent to which these Anglicisms are integrated into the system of the recipient
language is confirmed by their capacity for further semantic variations (using
different mechanisms), and reflects on their tendency to form paradigmatic relations
with native and nativized units.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Именички англицизми на -ер у српском језику, Nominal Anglicisms in -er in Serbian",
pages = "67",
volume = "71",
number = "3-4, 44",
doi = "10.2298/JFI1470009T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424"
}
Штасни, Г. Р.,& Штрбац, Г. Р.. (2015). Именички англицизми на -ер у српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 71(3-4).
https://doi.org/10.2298/JFI1470009T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424
Штасни ГР, Штрбац ГР. Именички англицизми на -ер у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2015;71(3-4):null-67.
doi:10.2298/JFI1470009T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424 .
Штасни, Гордана Р., Штрбац, Гордана Р., "Именички англицизми на -ер у српском језику" in Јужнословенски филолог, 71, no. 3-4 (2015),
https://doi.org/10.2298/JFI1470009T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424 .

Стана Ристић: О речима у српском језику (творбени и лексикографско-лексиколошки аспекти), Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012

Штрбац, Гордана Р.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Штрбац, Гордана Р.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2777
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Стана Ристић: О речима у српском језику (творбени и лексикографско-лексиколошки аспекти), Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012
SP  - 488
EP  - 494
IS  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2777
ER  - 
@article{
author = "Штрбац, Гордана Р.",
year = "2013",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Стана Ристић: О речима у српском језику (творбени и лексикографско-лексиколошки аспекти), Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012",
pages = "488-494",
number = "69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2777"
}
Штрбац, Г. Р.. (2013). Стана Ристић: О речима у српском језику (творбени и лексикографско-лексиколошки аспекти), Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012. in Јужнословенски филолог(69), 488-494.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2777
Штрбац ГР. Стана Ристић: О речима у српском језику (творбени и лексикографско-лексиколошки аспекти), Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):488-494.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2777 .
Штрбац, Гордана Р., "Стана Ристић: О речима у српском језику (творбени и лексикографско-лексиколошки аспекти), Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):488-494,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2777 .

Префиксација и рекција комуникативних глагола (на примеру глагола говорити и његових префиксала)

Штрбац, Гордана

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Штрбац, Гордана
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7593
AB  - The paper deals with influence of prefixation on verb rection. The research has
been done on the verb govoriti and its derivatives: dogovoriti, zagovoriti, izgovoriti,
nagovoriti, nadgovoriti, ogovoriti, odgovoriti, podgovoriti, prigovoriti, progovoriti,
razgovoriti, ugovoriti, uzgovoriti.
The derivatives of the verb govoriti will have the same rection as the basic
communication verb if the prefixation only causes the change of aspect or smaller
semantic changes. If the prefixation produce big semantic changes, the derivatives will
have their own rection.
AB  - На примеру глагола говорити, као прототипичног представника групе тзв.
комуникативних глагола, и његових префиксала истражен је међуоднос префиксације и рекцијских способности глагола. Одликујући се семантичком неспецификованошћу, глагол говорити може имати знатан број семантичких реа
лизација при којима се удружује с различитим типовима рекцијских допуна. У
префиксалним твореницама овог глагола, као што су изговорити, наговорити,
подговорити итд., префикс се понаша на два начина. С једне стране, делује као
средство перфективизације, при чему настају чисти видски корелати, а с друге
стране, јавља се као регулатор лексичке семантике модификујући значење мотивног глагола у мањој или већој мери. Рекцијска обележја префиксала у знатној су мери условљена степеном удаљености њихове семантике од семантике
прототипичног глагола говорења.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Префиксација и рекција комуникативних глагола (на примеру глагола говорити и његових префиксала)
T1  - Prefixation and Rection of Communication Verbs (researched on the verb govoriti)
SP  - 13
EP  - 23
VL  - 42
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7593
ER  - 
@article{
author = "Штрбац, Гордана",
year = "2011",
abstract = "The paper deals with influence of prefixation on verb rection. The research has
been done on the verb govoriti and its derivatives: dogovoriti, zagovoriti, izgovoriti,
nagovoriti, nadgovoriti, ogovoriti, odgovoriti, podgovoriti, prigovoriti, progovoriti,
razgovoriti, ugovoriti, uzgovoriti.
The derivatives of the verb govoriti will have the same rection as the basic
communication verb if the prefixation only causes the change of aspect or smaller
semantic changes. If the prefixation produce big semantic changes, the derivatives will
have their own rection., На примеру глагола говорити, као прототипичног представника групе тзв.
комуникативних глагола, и његових префиксала истражен је међуоднос префиксације и рекцијских способности глагола. Одликујући се семантичком неспецификованошћу, глагол говорити може имати знатан број семантичких реа
лизација при којима се удружује с различитим типовима рекцијских допуна. У
префиксалним твореницама овог глагола, као што су изговорити, наговорити,
подговорити итд., префикс се понаша на два начина. С једне стране, делује као
средство перфективизације, при чему настају чисти видски корелати, а с друге
стране, јавља се као регулатор лексичке семантике модификујући значење мотивног глагола у мањој или већој мери. Рекцијска обележја префиксала у знатној су мери условљена степеном удаљености њихове семантике од семантике
прототипичног глагола говорења.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Префиксација и рекција комуникативних глагола (на примеру глагола говорити и његових префиксала), Prefixation and Rection of Communication Verbs (researched on the verb govoriti)",
pages = "13-23",
volume = "42",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7593"
}
Штрбац, Г.. (2011). Префиксација и рекција комуникативних глагола (на примеру глагола говорити и његових префиксала). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 42(1-2), 13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7593
Штрбац Г. Префиксација и рекција комуникативних глагола (на примеру глагола говорити и његових префиксала). in Наш језик. 2011;42(1-2):13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7593 .
Штрбац, Гордана, "Префиксација и рекција комуникативних глагола (на примеру глагола говорити и његових префиксала)" in Наш језик, 42, no. 1-2 (2011):13-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7593 .

О принципима за израду речника колокација у српском језику

Штрбац, Гордана

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Штрбац, Гордана
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7652
AB  - For compilation of a collocation dictionary in Serbian language first it is necessary to do theoretical research into the combinations of words. The results of these researches have practical value and they can be used for compilation of that dictionary.
In this work it is very important to notice that almost every word has more than
one meaning and that it's collocability depend on it's semantic structure. Also, the problem is to separate the collocations from the idioms.
AB  - На примеру колокабилности лексеме глас у раду се настоје утврдити основни критерији који би били релевантни при изради речника колокација у српском језику. Утврђивање колокационог опсега наведене лексеме у извесној мери доприноси осветљавању општих законитости по којима лексеме ступају у синтагматске односе.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О принципима за израду речника колокација у српском језику
T1  - Principles for Compilation of a Collocation |Dictionary in Serbian Language
SP  - 53
EP  - 67
VL  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7652
ER  - 
@article{
author = "Штрбац, Гордана",
year = "2008",
abstract = "For compilation of a collocation dictionary in Serbian language first it is necessary to do theoretical research into the combinations of words. The results of these researches have practical value and they can be used for compilation of that dictionary.
In this work it is very important to notice that almost every word has more than
one meaning and that it's collocability depend on it's semantic structure. Also, the problem is to separate the collocations from the idioms., На примеру колокабилности лексеме глас у раду се настоје утврдити основни критерији који би били релевантни при изради речника колокација у српском језику. Утврђивање колокационог опсега наведене лексеме у извесној мери доприноси осветљавању општих законитости по којима лексеме ступају у синтагматске односе.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О принципима за израду речника колокација у српском језику, Principles for Compilation of a Collocation |Dictionary in Serbian Language",
pages = "53-67",
volume = "39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7652"
}
Штрбац, Г.. (2008). О принципима за израду речника колокација у српском језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 39, 53-67.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7652
Штрбац Г. О принципима за израду речника колокација у српском језику. in Наш језик. 2008;39:53-67.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7652 .
Штрбац, Гордана, "О принципима за израду речника колокација у српском језику" in Наш језик, 39 (2008):53-67,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7652 .

О једном типу морфосинтаксичког речника

Штрбац, Гордана

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Штрбац, Гордана
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7703
AB  - Compilation of a morphosyntactic dictionary which would describe valence
of Serbian verb requires setting of certain principles. Semantics criterion as starting
point in this process appears justified, because the verbs with the same semantics
have the same formal characteristics.
The first step in this process is to establish the semantics structure of verb.
The semantics structure is the one that influences the valence characteristics of verb. In described morphosyntactic dictionary valence formula and the definition of
verb's meaning reflect the appropriate semantics structure.
AB  - У раду се предлаже модел израде морфосинтаксичког речника у којем би
биле представљенс валенцијске и рекцијске карактеристике једне лексичко-семантичке групе глагола. Семантички критериј као полазна основа у изради таквог речника показује се као оправдано решење, будући да семантички блиски
глаголи испољавају сличне особине и на формалном, синтаксичком плану.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О једном типу морфосинтаксичког речника
T1  - A Type of Morphosyntactic Dictionary
SP  - 76
EP  - 85
VL  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7703
ER  - 
@article{
author = "Штрбац, Гордана",
year = "2005",
abstract = "Compilation of a morphosyntactic dictionary which would describe valence
of Serbian verb requires setting of certain principles. Semantics criterion as starting
point in this process appears justified, because the verbs with the same semantics
have the same formal characteristics.
The first step in this process is to establish the semantics structure of verb.
The semantics structure is the one that influences the valence characteristics of verb. In described morphosyntactic dictionary valence formula and the definition of
verb's meaning reflect the appropriate semantics structure., У раду се предлаже модел израде морфосинтаксичког речника у којем би
биле представљенс валенцијске и рекцијске карактеристике једне лексичко-семантичке групе глагола. Семантички критериј као полазна основа у изради таквог речника показује се као оправдано решење, будући да семантички блиски
глаголи испољавају сличне особине и на формалном, синтаксичком плану.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О једном типу морфосинтаксичког речника, A Type of Morphosyntactic Dictionary",
pages = "76-85",
volume = "36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7703"
}
Штрбац, Г.. (2005). О једном типу морфосинтаксичког речника. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 36, 76-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7703
Штрбац Г. О једном типу морфосинтаксичког речника. in Наш језик. 2005;36:76-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7703 .
Штрбац, Гордана, "О једном типу морфосинтаксичког речника" in Наш језик, 36 (2005):76-85,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7703 .