TY  - JOUR
AU  - Макишова, Ана
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13706
AB  - V práci na základe slovenského a srbského materiálu v prostredí multietnicej Vojvodiny skúmali sme lexiku, ktorou
pomenúvame účastníkov svadby. Lexika, ktorú sme skúmali, zahŕňa obdobie pred svadbou, počas svadby a po
svadbe. Sústredili sme sa na pomenovania, ktoré sa používali na konci minulého storočia, v súčasnosti už prevažne
zanikli, lebo aj svadba v súčasnosti už neprebieha v podobe ako voľakedy. Materiál sme získali od starších informátorov,
ktorí si spomínajú na zvyky a obyčaje zo svojej mladosti. Uvedený materiál je veľmi cenný, lebo zostáva
zapísaný podľa rozprávania informátorov. Podľa materiálu a vypracovaného registra termínov, ktorými sú pomenované
osoby, účastníci svadby, v práci sme poukázali na terminologickú a významovú ekvivalenciu v slovenčine
a srbčine, ako aj prítomnosť alebo neprítomnosť jednotlivých reálií. Terénny materiál pre slovenský korpus sme
získali z prostredia Báčky, v prostredí, kde sa na dorozumievanie používa stredoslovenské nárečie (prostredie Hložian
a Báčskeho Petrovca) a pre srbský korpus z prostredia Banátu (severného a stredného). Na základe výskumu
a zoskupeného a analyzovaného materiálu môžeme si všimnúť širší etnokultúrny kontext, v ktorom sa vyskytujú
lexikálne a etnografické prvky v multikultúrnej Vojvodine. Súvislý text sme zapísali vo fonetickej transkripcii a
vyznačili sme iným typom písma. Na základe zoskupeného materiálu vypracovali sme register pojmov účastníkov
svadby, porovnávali sme terminologickú a významovú ekvivalenciu, prítomnosť, resp. neprítomnosť jednotlivých
pomenovaní a reálií v dvoch skúmaných јazykoch. Analyzovali sme vyše tridsať lexém, ktoré pomenúvajú
účastníkov svadby (v slovenskom korpuse 36 lexém a v srbskom korpuse 34 lexém). V oboch korpusoch lexika je
slovanského pôvodu. V srbskom materiáli sú zaznamenané aj viaceré turcizmy, resp. balkanizmy (bećar, đuvegija,
enge atď.), pričom v slovenskom korpuse je evidovaný jeden turcizmus (bećar).
AB  - У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војводине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу сачињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терминолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем
забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије
T1  - Slovensko-srbské vzťahy na príklade svadobnej terminológie
SP  - 137
EP  - 146
DO  - 978-86-6065-717-8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706
ER  - 

@article{
author = "Макишова, Ана and Радовановић, Драгана",
year = "2022",
abstract = "V práci na základe slovenského a srbského materiálu v prostredí multietnicej Vojvodiny skúmali sme lexiku, ktorou
pomenúvame účastníkov svadby. Lexika, ktorú sme skúmali, zahŕňa obdobie pred svadbou, počas svadby a po
svadbe. Sústredili sme sa na pomenovania, ktoré sa používali na konci minulého storočia, v súčasnosti už prevažne
zanikli, lebo aj svadba v súčasnosti už neprebieha v podobe ako voľakedy. Materiál sme získali od starších informátorov,
ktorí si spomínajú na zvyky a obyčaje zo svojej mladosti. Uvedený materiál je veľmi cenný, lebo zostáva
zapísaný podľa rozprávania informátorov. Podľa materiálu a vypracovaného registra termínov, ktorými sú pomenované
osoby, účastníci svadby, v práci sme poukázali na terminologickú a významovú ekvivalenciu v slovenčine
a srbčine, ako aj prítomnosť alebo neprítomnosť jednotlivých reálií. Terénny materiál pre slovenský korpus sme
získali z prostredia Báčky, v prostredí, kde sa na dorozumievanie používa stredoslovenské nárečie (prostredie Hložian
a Báčskeho Petrovca) a pre srbský korpus z prostredia Banátu (severného a stredného). Na základe výskumu
a zoskupeného a analyzovaného materiálu môžeme si všimnúť širší etnokultúrny kontext, v ktorom sa vyskytujú
lexikálne a etnografické prvky v multikultúrnej Vojvodine. Súvislý text sme zapísali vo fonetickej transkripcii a
vyznačili sme iným typom písma. Na základe zoskupeného materiálu vypracovali sme register pojmov účastníkov
svadby, porovnávali sme terminologickú a významovú ekvivalenciu, prítomnosť, resp. neprítomnosť jednotlivých
pomenovaní a reálií v dvoch skúmaných јazykoch. Analyzovali sme vyše tridsať lexém, ktoré pomenúvajú
účastníkov svadby (v slovenskom korpuse 36 lexém a v srbskom korpuse 34 lexém). V oboch korpusoch lexika je
slovanského pôvodu. V srbskom materiáli sú zaznamenané aj viaceré turcizmy, resp. balkanizmy (bećar, đuvegija,
enge atď.), pričom v slovenskom korpuse je evidovaný jeden turcizmus (bećar)., У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војводине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу сачињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терминолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем
забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
title = "Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије, Slovensko-srbské vzťahy na príklade svadobnej terminológie",
pages = "137-146",
doi = "978-86-6065-717-8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706"
}

Макишова, А.,& Радовановић, Д.. (2022). Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 137-146.
https://doi.org/978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706

Макишова А, Радовановић Д. Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:137-146.
doi:978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706 .

Макишова, Ана, Радовановић, Драгана, "Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):137-146,
https://doi.org/978-86-6065-717-8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Макишова, Ана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15967
AB  - Since culinary art is part of the traditional cuisine most prone to changes and influences from other cultures, the paper will use the examples of Serbian, Slovak and Romanian cuisine to present one such encounter in multicultural Vojvodina. The authors’ intention is to analyze culinary lexemes and demonstrate interlinguistic (and intercultural) contacts among these ethnic groups, as well as the influences of other cultures that, historically speaking, could directly or indirectly change these autochthonous culinary terminological systems in Vojvodina. In addition, tracing the current scientific interest in cultural heritage, the paper represents the beginning of a wider thematic intercultural researsch. Specifically in this case it is one of the elements in the process of compiling a register of Pannonian culinary art. In the wider sense it is a contribution to making an ethnolinguistic dictionary of central European cuisine and, in that sense, a contribution to the protection of tangible and intangible cultural heritage.
PB  - Bratislava : Slovenská akadémia vied
T2  - SLAVICA SLOVACA
T1  - Прилог истраживању традиционалне војвођанске кухиње на примеру мултикултуралности
SP  - 252
EP  - 260
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.31577/SlavSlov.2021.2.8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15967
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана and Макишова, Ана",
year = "2021",
abstract = "Since culinary art is part of the traditional cuisine most prone to changes and influences from other cultures, the paper will use the examples of Serbian, Slovak and Romanian cuisine to present one such encounter in multicultural Vojvodina. The authors’ intention is to analyze culinary lexemes and demonstrate interlinguistic (and intercultural) contacts among these ethnic groups, as well as the influences of other cultures that, historically speaking, could directly or indirectly change these autochthonous culinary terminological systems in Vojvodina. In addition, tracing the current scientific interest in cultural heritage, the paper represents the beginning of a wider thematic intercultural researsch. Specifically in this case it is one of the elements in the process of compiling a register of Pannonian culinary art. In the wider sense it is a contribution to making an ethnolinguistic dictionary of central European cuisine and, in that sense, a contribution to the protection of tangible and intangible cultural heritage.",
publisher = "Bratislava : Slovenská akadémia vied",
journal = "SLAVICA SLOVACA",
title = "Прилог истраживању традиционалне војвођанске кухиње на примеру мултикултуралности",
pages = "252-260",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.31577/SlavSlov.2021.2.8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15967"
}

Радовановић, Д.,& Макишова, А.. (2021). Прилог истраживању традиционалне војвођанске кухиње на примеру мултикултуралности. in SLAVICA SLOVACA
Bratislava : Slovenská akadémia vied., 56(2), 252-260.
https://doi.org/10.31577/SlavSlov.2021.2.8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15967

Радовановић Д, Макишова А. Прилог истраживању традиционалне војвођанске кухиње на примеру мултикултуралности. in SLAVICA SLOVACA. 2021;56(2):252-260.
doi:10.31577/SlavSlov.2021.2.8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15967 .

Радовановић, Драгана, Макишова, Ана, "Прилог истраживању традиционалне војвођанске кухиње на примеру мултикултуралности" in SLAVICA SLOVACA, 56, no. 2 (2021):252-260,
https://doi.org/10.31577/SlavSlov.2021.2.8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15967 .