Симић, Зоран М.

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-2231-576X
  • Симић, Зоран М. (8)
Projects

Author's Bibliography

О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима

Симић, Зоран М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10352
AB  - В работе на основании подробного обзора диалектологических
источников речь идет о подходах в прежних исследованиях синтаксиса
падежей в герцеговинско-краинском диалекте. Замечается большая пестрота в отношении инвентаря синтаксических черт и способа их представления, чаще присутствие характерных диалектизмов и отсутствие
более точного толкования рассматриваемых явлений, целью которого
является создание более ясного представления об употреблении и значении определенной падежной модели. Среди работ, занимающихся
более широкими синтаксическими проблемными вопросами, четко
выделяются работы с традиционным подходом группировки значений
вокруг падежной формы и работы с подходом «от семантики к ее формальному выражению».
Указывается на значение структурального метода, т. е. на установление позиции предложно-падежных единиц в структурной сети
соответствующего семантического поля, что подразумевает подробный семантический анализ лексических экспонентов и анализ ингерентной семантики управляющего члена словосочетания. Чтобы легче
сравнить однородные синтаксические данные среди говоров, в центре
внимания исследовательского подхода оказалась семантика падежных
конструкций.
Качественности одного синтаксического анализа способствует
более объемистый диалектный корпус, полная эксцерпция материала,
обязательно дан необходимый более широкий контекст ради понимания и дифференцирования видоизменений, и равноправный подход к конкретным единицам несмотря на их диалектный, специфический
или стандартный характер.
AB  - У раду се на основу детаљног увида у дијалектолошке изворе говори о
приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишком дијалекту. Уочава се велика шароликост у инвентару синтаксичких црта и начинима њиховог презентовања, чешће регистровање изразитих
дијалектизама, те недостатак минуциозније интерпретације посматраних
појава. Међу радовима који шире захватају синтаксичку проблематику јасно
се издвајају радови с примењеним традиционалним приступом груписања
значења око падежне форме и радови с приступом „од семантике ка
њеном формалном изразу“. Указује се на значај структуралног метода, тј.
утврђивања позиције предлошко-падежних јединица у структурној мрежи
одговарајућег семантичког поља, те се предност даје истраживачком приступу који у фокусу има семантику падежних конструкција.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима
T1  - К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах
SP  - 663
EP  - 677
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2019",
abstract = "В работе на основании подробного обзора диалектологических
источников речь идет о подходах в прежних исследованиях синтаксиса
падежей в герцеговинско-краинском диалекте. Замечается большая пестрота в отношении инвентаря синтаксических черт и способа их представления, чаще присутствие характерных диалектизмов и отсутствие
более точного толкования рассматриваемых явлений, целью которого
является создание более ясного представления об употреблении и значении определенной падежной модели. Среди работ, занимающихся
более широкими синтаксическими проблемными вопросами, четко
выделяются работы с традиционным подходом группировки значений
вокруг падежной формы и работы с подходом «от семантики к ее формальному выражению».
Указывается на значение структурального метода, т. е. на установление позиции предложно-падежных единиц в структурной сети
соответствующего семантического поля, что подразумевает подробный семантический анализ лексических экспонентов и анализ ингерентной семантики управляющего члена словосочетания. Чтобы легче
сравнить однородные синтаксические данные среди говоров, в центре
внимания исследовательского подхода оказалась семантика падежных
конструкций.
Качественности одного синтаксического анализа способствует
более объемистый диалектный корпус, полная эксцерпция материала,
обязательно дан необходимый более широкий контекст ради понимания и дифференцирования видоизменений, и равноправный подход к конкретным единицам несмотря на их диалектный, специфический
или стандартный характер., У раду се на основу детаљног увида у дијалектолошке изворе говори о
приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишком дијалекту. Уочава се велика шароликост у инвентару синтаксичких црта и начинима њиховог презентовања, чешће регистровање изразитих
дијалектизама, те недостатак минуциозније интерпретације посматраних
појава. Међу радовима који шире захватају синтаксичку проблематику јасно
се издвајају радови с примењеним традиционалним приступом груписања
значења око падежне форме и радови с приступом „од семантике ка
њеном формалном изразу“. Указује се на значај структуралног метода, тј.
утврђивања позиције предлошко-падежних јединица у структурној мрежи
одговарајућег семантичког поља, те се предност даје истраживачком приступу који у фокусу има семантику падежних конструкција.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима, К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах",
pages = "663-677",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352"
}
Симић, З. М.. (2019). О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 663-677.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352
Симић ЗМ. О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима. in Наш језик. 2019;50(2):663-677.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352 .
Симић, Зоран М., "О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):663-677,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352 .

O линеаризацији у говору клисурских села

Симић, Зоран М.

(Темишвар : Западни универзитет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12694
AB  - У раду је на основу прикупљене дијалекатске грађе из говора
трију села Банатске Клисуре (Дивич, Белобрешка и Стара Молдава)
извршена анализа реда речи у реченици, тачније, анализа
линеаризације клитика и линеаризације конгруентног атрибута у
именском изразу. Углавном се особине линеаризације у ова два
домена односе на присутну синтаксичку интерференцију с
румунским језиком. У првом случају разматрају се неколика
специфична случаја модификоване линеаризације
предикатскофразних енклитика, а у другом случају однос
антепозиционе и постпозиционе употребе конгруентног атрибута
исказаног придевом или придевском заменицом.
AB  - Based on the dialectological data collected in three villages of the Banatska Klisura region, this
paper offers an analysis of the sentence word order with regards to the
clitics linearization and the linearization of the congruent attribute in the
noun phrase. The properties of the linearization in these two domains
mainly refer to the presence of the syntactic interference with the
Romanian language. The first case of interference is explicated by several
specific instances of the modified linearization of the predicate-phrasal
clitics while the second case has to do with the pre-positive and postpositive
use of the congruent attribute expressed by an adjective or
adjectival pronoun.
PB  - Темишвар : Западни универзитет
T2  - Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана
T1  - O линеаризацији у говору клисурских села
T1  - On the Subject of Linearization in the Vernacular of the Villages of Banatska Klisura
SP  - 229
EP  - 244
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12694
ER  - 
@inbook{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2019",
abstract = "У раду је на основу прикупљене дијалекатске грађе из говора
трију села Банатске Клисуре (Дивич, Белобрешка и Стара Молдава)
извршена анализа реда речи у реченици, тачније, анализа
линеаризације клитика и линеаризације конгруентног атрибута у
именском изразу. Углавном се особине линеаризације у ова два
домена односе на присутну синтаксичку интерференцију с
румунским језиком. У првом случају разматрају се неколика
специфична случаја модификоване линеаризације
предикатскофразних енклитика, а у другом случају однос
антепозиционе и постпозиционе употребе конгруентног атрибута
исказаног придевом или придевском заменицом., Based on the dialectological data collected in three villages of the Banatska Klisura region, this
paper offers an analysis of the sentence word order with regards to the
clitics linearization and the linearization of the congruent attribute in the
noun phrase. The properties of the linearization in these two domains
mainly refer to the presence of the syntactic interference with the
Romanian language. The first case of interference is explicated by several
specific instances of the modified linearization of the predicate-phrasal
clitics while the second case has to do with the pre-positive and postpositive
use of the congruent attribute expressed by an adjective or
adjectival pronoun.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет",
journal = "Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана",
booktitle = "O линеаризацији у говору клисурских села, On the Subject of Linearization in the Vernacular of the Villages of Banatska Klisura",
pages = "229-244",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12694"
}
Симић, З. М.. (2019). O линеаризацији у говору клисурских села. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана
Темишвар : Западни универзитет., 229-244.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12694
Симић ЗМ. O линеаризацији у говору клисурских села. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана. 2019;:229-244.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12694 .
Симић, Зоран М., "O линеаризацији у говору клисурских села" in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана (2019):229-244,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12694 .

Употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре

Симић, Зоран М.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9600
AB  - Based on the material collected in the villages of Divič, Belobreška and Stara
Moldava, this paper analyzes the use of the free genitive in the vernacular of the
Banatska Klisura region in Romania. The paper examines registered confirmations
of different syntactic and semantic values of the genitive case in the adnominal or
adverbial position or, more specifically, those types of the free genitive which are
in a competitive relation with another free case form which is not blocked either
by a preposition or obligatory determiner. Based on this criterion, the analysis is
conducted on the partitive, objective and subjective genitive. Deserving of special
attention is the competitive relationship between the genitive case and the other
case formalizer of the specific meaning, considering the peripheral position of this
Serbian vernacular and the foreign, non-Slavic linguistic environment which in
cases like this influences the analytization of the case system.
AB  - У раду се на основу грађе прикупљене у селима Дивич, Белобрешка и Стара
Молдава анализира употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре
(Румунија). Разматрају се регистроване потврде различитих синтаксичко-се-
мантичких вредности генитива у адноминалној или адвербној позицији, та-
чније они типови слободног генитива који су у конкурентном односу с другом
слободном падежном формом, која није блокирана нити предлогом нити оба-
везним детерминатором. На основу тога анализи су подвргнути партитивни,
објекатски и субјекатски генитив. Посебну пажњу захтева утврђивање конку-
рентног односа између генитива и другог падежног формализатора одређе-
ног значења, а с обзиром на периферни положај овог српског говора и на
инојезичко, несловенско окружење које у оваквим срединама има утицаја на
аналитизацију падежног система.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре
T1  - The Use of the Free Genitive in the Vernacular of Banatska Klisura
SP  - 425
EP  - 439
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9600
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2019",
abstract = "Based on the material collected in the villages of Divič, Belobreška and Stara
Moldava, this paper analyzes the use of the free genitive in the vernacular of the
Banatska Klisura region in Romania. The paper examines registered confirmations
of different syntactic and semantic values of the genitive case in the adnominal or
adverbial position or, more specifically, those types of the free genitive which are
in a competitive relation with another free case form which is not blocked either
by a preposition or obligatory determiner. Based on this criterion, the analysis is
conducted on the partitive, objective and subjective genitive. Deserving of special
attention is the competitive relationship between the genitive case and the other
case formalizer of the specific meaning, considering the peripheral position of this
Serbian vernacular and the foreign, non-Slavic linguistic environment which in
cases like this influences the analytization of the case system., У раду се на основу грађе прикупљене у селима Дивич, Белобрешка и Стара
Молдава анализира употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре
(Румунија). Разматрају се регистроване потврде различитих синтаксичко-се-
мантичких вредности генитива у адноминалној или адвербној позицији, та-
чније они типови слободног генитива који су у конкурентном односу с другом
слободном падежном формом, која није блокирана нити предлогом нити оба-
везним детерминатором. На основу тога анализи су подвргнути партитивни,
објекатски и субјекатски генитив. Посебну пажњу захтева утврђивање конку-
рентног односа између генитива и другог падежног формализатора одређе-
ног значења, а с обзиром на периферни положај овог српског говора и на
инојезичко, несловенско окружење које у оваквим срединама има утицаја на
аналитизацију падежног система.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре, The Use of the Free Genitive in the Vernacular of Banatska Klisura",
pages = "425-439",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9600"
}
Симић, З. М.. (2019). Употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 5, 425-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9600
Симић ЗМ. Употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре. in Исходишта. 2019;5:425-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9600 .
Симић, Зоран М., "Употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре" in Исходишта, 5 (2019):425-439,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9600 .

Над синтаксом говора Срба у неким селима Банатске клисуре

Симић, Зоран М.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9598
AB  - У раду се на основу грађе прикупљене у селима Дивич, Белобрешка и Стара
Молдава анализирају неке битније синтаксичке особености говора Банатске
клисуре (Румунија). У циљу осветљавања присутне синтаксичке интерферен-
ције с румунским језиком посматране су познате синтаксичке балканистич-
ке црте, различите појаве аналитизације падежног система, које су резултат
иновационих процеса у српским периферним говорима. Њихов обим и удео
у истраживаном говору, као и међусобни однос појавних облика одређеног
синтаксичког балканизма, показује статус регистрованих иновација, који је у
спрези са постојањем евентуалних препрека структурне природе при продору
једне појаве из несловенског балканског језика у српски периферни говор и у
спрези са правилом поступности приликом прелаза из једне структуре у другу.
AB  - Based on the data collected in the villages of Divič, Belobreška and Stara Moldava,
the paper offers some significant syntactic features of the vernacular of Banatska
Klisura (Romania). Aiming to shed some light on the syntactic interference with
the Romanian language, the paper examines known syntactic Balkan features,
different instances of analytisation of the case system, which represent a result of
innovative processes in Serbian peripheral languages. Their scope and proportion
within the analysed vernacular as well as the relationship between forms of a
specific syntactic Balkanism, reveal the status of the detected innovations, which
is related both to the existence of possible structural obstacles to the incursion
of particular phenomena from a non-Slavonic Balkan language into a Serbian
peripheral vernacular, and the rule of gradual transition from one structure into
another. An insight into significant syntactic features allows a mapping of the
direction and particulars of the development of this Serbian vernacular in a multiethnic
environment.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Над синтаксом говора Срба у неким селима Банатске клисуре
T1  - On the Subject of Syntax of Serbian Vernacular in some Villages of the Banatska Klisura Region
EP  - 340
VL  - 4
IS  - 323
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9598
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2018",
abstract = "У раду се на основу грађе прикупљене у селима Дивич, Белобрешка и Стара
Молдава анализирају неке битније синтаксичке особености говора Банатске
клисуре (Румунија). У циљу осветљавања присутне синтаксичке интерферен-
ције с румунским језиком посматране су познате синтаксичке балканистич-
ке црте, различите појаве аналитизације падежног система, које су резултат
иновационих процеса у српским периферним говорима. Њихов обим и удео
у истраживаном говору, као и међусобни однос појавних облика одређеног
синтаксичког балканизма, показује статус регистрованих иновација, који је у
спрези са постојањем евентуалних препрека структурне природе при продору
једне појаве из несловенског балканског језика у српски периферни говор и у
спрези са правилом поступности приликом прелаза из једне структуре у другу., Based on the data collected in the villages of Divič, Belobreška and Stara Moldava,
the paper offers some significant syntactic features of the vernacular of Banatska
Klisura (Romania). Aiming to shed some light on the syntactic interference with
the Romanian language, the paper examines known syntactic Balkan features,
different instances of analytisation of the case system, which represent a result of
innovative processes in Serbian peripheral languages. Their scope and proportion
within the analysed vernacular as well as the relationship between forms of a
specific syntactic Balkanism, reveal the status of the detected innovations, which
is related both to the existence of possible structural obstacles to the incursion
of particular phenomena from a non-Slavonic Balkan language into a Serbian
peripheral vernacular, and the rule of gradual transition from one structure into
another. An insight into significant syntactic features allows a mapping of the
direction and particulars of the development of this Serbian vernacular in a multiethnic
environment.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Над синтаксом говора Срба у неким селима Банатске клисуре, On the Subject of Syntax of Serbian Vernacular in some Villages of the Banatska Klisura Region",
pages = "340",
volume = "4",
number = "323",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9598"
}
Симић, З. М.. (2018). Над синтаксом говора Срба у неким селима Банатске клисуре. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 4(323).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9598
Симић ЗМ. Над синтаксом говора Срба у неким селима Банатске клисуре. in Исходишта. 2018;4(323):null-340.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9598 .
Симић, Зоран М., "Над синтаксом говора Срба у неким селима Банатске клисуре" in Исходишта, 4, no. 323 (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9598 .

О темпоралним предлошко-падежним формама у говору Банатске Црне Горе

Симић, Зоран М.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9599
AB  - The paper deals with the function of temporal determinative case system in the
vernacular of Banat Montenegro. More specifically, it propounds on syntactic and
semantic characteristics of prepositional-case constructions which act as syntactic
formalisers of the direct temporal identification – simultaneity. In order to form the
system of temporal prepositional-case constructions of the examined vernacular, the
starting point is the semantics of case constructions, observing the mutual
complementary and / or competitive relationship of case units within the semantic
structure of temporality. A special attention is paid to a variety of archaic features as
well as the features of analytical (Balkan) character which are expected in vernacular
languages spoken on the periphery of Serbian dialectical territory, and which
influenced the system of prepositional-case constructions which carry the meaning of
the direct temporal identification in the vernacular of Banat Montenegro.
AB  - У раду се анализира функционисање темпоралног детерминативног
падежног система у говору Банатске Црне Горе. Тачније, разматрају се
синтаксичко-семантичке карактеристике предлошко-падежних
конструкција које су синтаксички формализатори непосредне темпоралне
идентификације – симултаности. У циљу формирања система темпоралних
предлошко-падежних конструкција испитиваног говора полази се од
семантике падежних конструкција. При томе се посматра међусобни
комплементарни и / или конкурентни однос падежних јединица у оквиру
значењске структуре категорије темпоралности. Посебна пажња усмерена
је на различите архаичне особености и особености аналитичког
(балканистичког) карактера које су очекиване у говорима с периферије
српског дијалекатског простора, а које су утицале на систем предлошко-
падежних конструкција са значењем непосредне темпоралне
идентификације у говору Банатске Црне Горе.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - О темпоралним предлошко-падежним формама у говору Банатске Црне Горе
T1  - On Temporal Prepositional-Case Forms in the Vernacular of Banat Montenegro
SP  - 391
EP  - 406
VL  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9599
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2017",
abstract = "The paper deals with the function of temporal determinative case system in the
vernacular of Banat Montenegro. More specifically, it propounds on syntactic and
semantic characteristics of prepositional-case constructions which act as syntactic
formalisers of the direct temporal identification – simultaneity. In order to form the
system of temporal prepositional-case constructions of the examined vernacular, the
starting point is the semantics of case constructions, observing the mutual
complementary and / or competitive relationship of case units within the semantic
structure of temporality. A special attention is paid to a variety of archaic features as
well as the features of analytical (Balkan) character which are expected in vernacular
languages spoken on the periphery of Serbian dialectical territory, and which
influenced the system of prepositional-case constructions which carry the meaning of
the direct temporal identification in the vernacular of Banat Montenegro., У раду се анализира функционисање темпоралног детерминативног
падежног система у говору Банатске Црне Горе. Тачније, разматрају се
синтаксичко-семантичке карактеристике предлошко-падежних
конструкција које су синтаксички формализатори непосредне темпоралне
идентификације – симултаности. У циљу формирања система темпоралних
предлошко-падежних конструкција испитиваног говора полази се од
семантике падежних конструкција. При томе се посматра међусобни
комплементарни и / или конкурентни однос падежних јединица у оквиру
значењске структуре категорије темпоралности. Посебна пажња усмерена
је на различите архаичне особености и особености аналитичког
(балканистичког) карактера које су очекиване у говорима с периферије
српског дијалекатског простора, а које су утицале на систем предлошко-
падежних конструкција са значењем непосредне темпоралне
идентификације у говору Банатске Црне Горе.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "О темпоралним предлошко-падежним формама у говору Банатске Црне Горе, On Temporal Prepositional-Case Forms in the Vernacular of Banat Montenegro",
pages = "391-406",
volume = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9599"
}
Симић, З. М.. (2017). О темпоралним предлошко-падежним формама у говору Банатске Црне Горе. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 3, 391-406.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9599
Симић ЗМ. О темпоралним предлошко-падежним формама у говору Банатске Црне Горе. in Исходишта. 2017;3:391-406.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9599 .
Симић, Зоран М., "О темпоралним предлошко-падежним формама у говору Банатске Црне Горе" in Исходишта, 3 (2017):391-406,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9599 .

Конкурентност беспредлошког датива и генитива с предлогом код као формализаторā просторне адлативности у романијским говорима Старог Влаха

Симић, Зоран М.

(Врање : Педагошки факултет, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9601
AB  - У раду ће на основу богате дијалекатске грађе из романијских говора Старог Влаха
бити изнесени резултати истраживања заступљености беспредлошког датива и ге-
нитива с предлогом КОД као конкурентних форми којима се означава посесор им-
плицитног адлативног просторног локализатора–циља. Анализом већег броја реги-
строваних потврда ових двеју падежних форми, њихових лексикализатора и типова
управних глагола, тежи се приближити суштинском карактеру сваке форме и тако
претпоставити постојећи однос међу њима.
AB  - In this paper, on the reach dialect data from the Romaniјa vernacular of Stari Vlah, the
author presents the results of usage of the dative case without preposition and the genitive
case with the preposition kod as competition forms which both refer to the possessor of the
implicit spatial-adlative localiser-aim. The author analyses the great number of language
units of this both case forms, theirs lеxicalisers and the types of the main verbs and attempts
to explain the basic relationship between them. The main result is: although the both case
forms are used on the whole focused area, the dative case without preposition is more
frequent and consequently it has the status of the basic syntactic unit of adlativeness in
corpus data. In spite of the low frequent, the genitive case with preposition kod are present
relatively equally on the whole territory.
PB  - Врање : Педагошки факултет
PB  - Лесковац : Лесковачки културни центар
T2  - Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1
T1  - Конкурентност беспредлошког датива и генитива с предлогом код као формализаторā просторне адлативности у романијским говорима Старог Влаха
T1  - Competition of the Dative Case without Preposition and the Genitive Case with the Preposition kod as Formalisors of Spatial Adlativeness in Romaniјa Vernacular of Stari Vlah
SP  - 331
EP  - 342
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9601
ER  - 
@inbook{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2016",
abstract = "У раду ће на основу богате дијалекатске грађе из романијских говора Старог Влаха
бити изнесени резултати истраживања заступљености беспредлошког датива и ге-
нитива с предлогом КОД као конкурентних форми којима се означава посесор им-
плицитног адлативног просторног локализатора–циља. Анализом већег броја реги-
строваних потврда ових двеју падежних форми, њихових лексикализатора и типова
управних глагола, тежи се приближити суштинском карактеру сваке форме и тако
претпоставити постојећи однос међу њима., In this paper, on the reach dialect data from the Romaniјa vernacular of Stari Vlah, the
author presents the results of usage of the dative case without preposition and the genitive
case with the preposition kod as competition forms which both refer to the possessor of the
implicit spatial-adlative localiser-aim. The author analyses the great number of language
units of this both case forms, theirs lеxicalisers and the types of the main verbs and attempts
to explain the basic relationship between them. The main result is: although the both case
forms are used on the whole focused area, the dative case without preposition is more
frequent and consequently it has the status of the basic syntactic unit of adlativeness in
corpus data. In spite of the low frequent, the genitive case with preposition kod are present
relatively equally on the whole territory.",
publisher = "Врање : Педагошки факултет, Лесковац : Лесковачки културни центар",
journal = "Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1",
booktitle = "Конкурентност беспредлошког датива и генитива с предлогом код као формализаторā просторне адлативности у романијским говорима Старог Влаха, Competition of the Dative Case without Preposition and the Genitive Case with the Preposition kod as Formalisors of Spatial Adlativeness in Romaniјa Vernacular of Stari Vlah",
pages = "331-342",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9601"
}
Симић, З. М.. (2016). Конкурентност беспредлошког датива и генитива с предлогом код као формализаторā просторне адлативности у романијским говорима Старог Влаха. in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1
Врање : Педагошки факултет., 331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9601
Симић ЗМ. Конкурентност беспредлошког датива и генитива с предлогом код као формализаторā просторне адлативности у романијским говорима Старог Влаха. in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1. 2016;:331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9601 .
Симић, Зоран М., "Конкурентност беспредлошког датива и генитива с предлогом код као формализаторā просторне адлативности у романијским говорима Старог Влаха" in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1 (2016):331-342,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9601 .

К изучению межъязыковой интерференции - на материале говоров Банатской Черной Горы

Симић, Зоран М.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3216
AB  - S cel'ju uglublenija znanij o funkcionirovanii innovacionnyh javlenij i dopolnenija perečnja morfosintaksičeskih i sintaksičeskih osobennostej interferencionnogo balkanskogo analitičeskogo jazykovogo tipa, nabljudaemyh v serbskih periferijnyh govorah bilingval'nyh kontaktnyh zon, iz dialektnogo korpusa, sformirovannogo na osnove dannyh pereselenčeskogo govora Banatskoj Černoj gory v Rumynii, byli vydeleny i proanalizirovany tri fenomena. Pervyj ohvatyvaet innovacionnye processy v argumentno-predikativnyh strukturah, svjazannye so sposobom vyraženija argumentnyh značenij, v častnosti, reč' idet o mestoimennoj reprize logičeskogo sub''ekta, a takže prjamogo i kosvennogo ob''ektov pod sistemnym vlijaniem rumynskogo sintaksisa. Vtoroj i tretij fenomeny prinadležat oblasti sintaksisa glagol'nyh form i kasajutsja opredelennogo sposoba transpozicii vremennyh značenij pod vlijaniem upotreblenija rumynskih glagol'nyh form. Pri etom dannye transpozicii tesno svjazany s morfologičeskoj kategoriej glagol'nogo vida i tendenciej nerazličenija aspektual'nyh značenij serbskih glagolov, osobenno kogda reč' idet o vtorom rassmatrivaemom javlenii - transpozicii perfektivnogo prezensa v buduščee vremja. Vyraženie predšestvovanija po otnošeniju k kakomulibo drugomu dejstviju v buduščem formoj osnovnogo buduščego vremeni v rumynskom jazyke privelo k upotrebleniju form futura I vmesto futura II i v issleduemom govore, čto predstavljaet soboj novoe javlenie, dobavlennoe k perečnju balkanskih analitičeskih innovacij v periferijnyh govorah.
AB  - Ovaj rad prilog je proučavanju inovacionih procesa u vidu balkanističko-analitičkih pojava uočenih u bilingvalnoj sredini. Na prikupljenoj dijalekatskoj građi iz iseljeničkog govora Banatske Crne Gore u Rumuniji izvršena je analiza triju fenomena registrovanih u ispitivanom govoru - pronominalne reduplikacije, vremenske transpozicije perfektivnog prezenta u budućnost i upotrebe futura I umesto futura II - u cilju upotpunjavanja spiska (morfo)sintaksičkih osobenosti interferencijskog, analitičkog tipa i u cilju produbljivanja znanja o njihovom funkcionisanju u srpskim perifernim govorima.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - К изучению межъязыковой интерференции - на материале говоров Банатской Черной Горы
T1  - Прилог проучавању међујезичке интерференције - на примеру говора Банатске Црне Горе
SP  - 429
EP  - 441
IS  - 69
DO  - 10.2298/JFI1369429S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3216
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2013",
abstract = "S cel'ju uglublenija znanij o funkcionirovanii innovacionnyh javlenij i dopolnenija perečnja morfosintaksičeskih i sintaksičeskih osobennostej interferencionnogo balkanskogo analitičeskogo jazykovogo tipa, nabljudaemyh v serbskih periferijnyh govorah bilingval'nyh kontaktnyh zon, iz dialektnogo korpusa, sformirovannogo na osnove dannyh pereselenčeskogo govora Banatskoj Černoj gory v Rumynii, byli vydeleny i proanalizirovany tri fenomena. Pervyj ohvatyvaet innovacionnye processy v argumentno-predikativnyh strukturah, svjazannye so sposobom vyraženija argumentnyh značenij, v častnosti, reč' idet o mestoimennoj reprize logičeskogo sub''ekta, a takže prjamogo i kosvennogo ob''ektov pod sistemnym vlijaniem rumynskogo sintaksisa. Vtoroj i tretij fenomeny prinadležat oblasti sintaksisa glagol'nyh form i kasajutsja opredelennogo sposoba transpozicii vremennyh značenij pod vlijaniem upotreblenija rumynskih glagol'nyh form. Pri etom dannye transpozicii tesno svjazany s morfologičeskoj kategoriej glagol'nogo vida i tendenciej nerazličenija aspektual'nyh značenij serbskih glagolov, osobenno kogda reč' idet o vtorom rassmatrivaemom javlenii - transpozicii perfektivnogo prezensa v buduščee vremja. Vyraženie predšestvovanija po otnošeniju k kakomulibo drugomu dejstviju v buduščem formoj osnovnogo buduščego vremeni v rumynskom jazyke privelo k upotrebleniju form futura I vmesto futura II i v issleduemom govore, čto predstavljaet soboj novoe javlenie, dobavlennoe k perečnju balkanskih analitičeskih innovacij v periferijnyh govorah., Ovaj rad prilog je proučavanju inovacionih procesa u vidu balkanističko-analitičkih pojava uočenih u bilingvalnoj sredini. Na prikupljenoj dijalekatskoj građi iz iseljeničkog govora Banatske Crne Gore u Rumuniji izvršena je analiza triju fenomena registrovanih u ispitivanom govoru - pronominalne reduplikacije, vremenske transpozicije perfektivnog prezenta u budućnost i upotrebe futura I umesto futura II - u cilju upotpunjavanja spiska (morfo)sintaksičkih osobenosti interferencijskog, analitičkog tipa i u cilju produbljivanja znanja o njihovom funkcionisanju u srpskim perifernim govorima.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "К изучению межъязыковой интерференции - на материале говоров Банатской Черной Горы, Прилог проучавању међујезичке интерференције - на примеру говора Банатске Црне Горе",
pages = "429-441",
number = "69",
doi = "10.2298/JFI1369429S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3216"
}
Симић, З. М.. (2013). К изучению межъязыковой интерференции - на материале говоров Банатской Черной Горы. in Јужнословенски филолог(69), 429-441.
https://doi.org/10.2298/JFI1369429S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3216
Симић ЗМ. К изучению межъязыковой интерференции - на материале говоров Банатской Черной Горы. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):429-441.
doi:10.2298/JFI1369429S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3216 .
Симић, Зоран М., "К изучению межъязыковой интерференции - на материале говоров Банатской Черной Горы" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):429-441,
https://doi.org/10.2298/JFI1369429S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3216 .
1

Заменички генитив с предлогом у као формализатор посесивности у романијским говорима Старог Влаха

Симић, Зоран М.

(Ниш : Филозофски факултет, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12239
AB  - The use of the structure U + genitive of the personal pronoun in the Romanija
speech of the Stari Vlah region, in the function of formulating possessiveness,
has been illustrated by numerous examples. The space bordered by the mountain
Romanija and its ridges, the river Kaljina and mountain Javor, the region of Borika
and Tetima with Rogatica in the east, and the zone north of the river Prača in the
south, has been explored.
This grammar structure, although considerably present in the speech of this region,
is predominantly used for expressing unalienable, relational possessiveness that
refers to relatives. When in function of an incongruent attribute, this structure
occupies the position before the noun in the noun phrase in which it is a dependant
component.
This study set as its primary goal to determine the similarities and differences in
the use of this structure as compared to the speech of the Serbs in the area raging
from Gornji Birač to Nikšićka visoravan. Thus, some cases recognised in the
material collected in that area have been presented and categorised. The first point
of difference is the absence of the reflexive pronoun in the structure U + genitive,
while the second is fewer examples with the direct noun in a dependent case.
Regarding the frequency and spatial distribution of this structure, especially its
individual types, it has been found to be considerably present in the area bordering
the neighbouring region.
The paper emphasises the importance of a parallel observation of the competitive
forms used for expressing the attribute type of possessiveness, the structure U +
genitive in this study, with the purpose of drawing attention to the true function of
this formulation of possessiveness and the position that this structure occupies in
grammar when compared to other structures used to express this same meaning.
AB  - У раду се доносе регистроване потврде посесивне конструкције У +
генитив личне заменице у романијским говорима Старог Влаха. У корпусу
се доминантним издваја један семантички тип посесивности – неотуђива,
релациона посесивност. Анализа позиције овог неконгруентног атрибута у
односу на управни члан синтагме истиче антепозицију као преовлађујућу. У
поређењу с потврдама исте конструкције у говору Срба од Горњег Бирча до
Нишићке висоравни уочава се одсуство облика повратне заменице у таквој
конструкцији и далеко мањи број примера с управном именицом у неком
зависном падежу, забележених углавном у појасу према суседном терену.
Истиче се неопходност посматрања односа посесивне падежне форме према
конкурентној форми – присвојној заменици – поготово при одређивању
распрострањености.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Заменички генитив с предлогом у као формализатор посесивности у романијским говорима Старог Влаха
T1  - Pronominal Genitive with Preposition u as a  Ormulation of Possessiveness in Romanija Speech of the Stari Vlah Region
SP  - 481
EP  - 495
VL  - 26
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12239
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2013",
abstract = "The use of the structure U + genitive of the personal pronoun in the Romanija
speech of the Stari Vlah region, in the function of formulating possessiveness,
has been illustrated by numerous examples. The space bordered by the mountain
Romanija and its ridges, the river Kaljina and mountain Javor, the region of Borika
and Tetima with Rogatica in the east, and the zone north of the river Prača in the
south, has been explored.
This grammar structure, although considerably present in the speech of this region,
is predominantly used for expressing unalienable, relational possessiveness that
refers to relatives. When in function of an incongruent attribute, this structure
occupies the position before the noun in the noun phrase in which it is a dependant
component.
This study set as its primary goal to determine the similarities and differences in
the use of this structure as compared to the speech of the Serbs in the area raging
from Gornji Birač to Nikšićka visoravan. Thus, some cases recognised in the
material collected in that area have been presented and categorised. The first point
of difference is the absence of the reflexive pronoun in the structure U + genitive,
while the second is fewer examples with the direct noun in a dependent case.
Regarding the frequency and spatial distribution of this structure, especially its
individual types, it has been found to be considerably present in the area bordering
the neighbouring region.
The paper emphasises the importance of a parallel observation of the competitive
forms used for expressing the attribute type of possessiveness, the structure U +
genitive in this study, with the purpose of drawing attention to the true function of
this formulation of possessiveness and the position that this structure occupies in
grammar when compared to other structures used to express this same meaning., У раду се доносе регистроване потврде посесивне конструкције У +
генитив личне заменице у романијским говорима Старог Влаха. У корпусу
се доминантним издваја један семантички тип посесивности – неотуђива,
релациона посесивност. Анализа позиције овог неконгруентног атрибута у
односу на управни члан синтагме истиче антепозицију као преовлађујућу. У
поређењу с потврдама исте конструкције у говору Срба од Горњег Бирча до
Нишићке висоравни уочава се одсуство облика повратне заменице у таквој
конструкцији и далеко мањи број примера с управном именицом у неком
зависном падежу, забележених углавном у појасу према суседном терену.
Истиче се неопходност посматрања односа посесивне падежне форме према
конкурентној форми – присвојној заменици – поготово при одређивању
распрострањености.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Заменички генитив с предлогом у као формализатор посесивности у романијским говорима Старог Влаха, Pronominal Genitive with Preposition u as a  Ormulation of Possessiveness in Romanija Speech of the Stari Vlah Region",
pages = "481-495",
volume = "26",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12239"
}
Симић, З. М.. (2013). Заменички генитив с предлогом у као формализатор посесивности у романијским говорима Старог Влаха. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 26(13), 481-495.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12239
Симић ЗМ. Заменички генитив с предлогом у као формализатор посесивности у романијским говорима Старог Влаха. in Годишњак за српски језик. 2013;26(13):481-495.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12239 .
Симић, Зоран М., "Заменички генитив с предлогом у као формализатор посесивности у романијским говорима Старог Влаха" in Годишњак за српски језик, 26, no. 13 (2013):481-495,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12239 .