Павићевић, Александра

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0001-9313-8540
  • Павићевић, Александра (24)
  • Pavićević, Aleksandra (12)
Projects

Author's Bibliography

Da li u antropologiji postoje ženske teme? Prilog kritičkoj istoriji discipline

Pavićević, Aleksandra

(Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2020
UR  - https://etno-institut.co.rs/lat/zbornik-radova/nau%C4%8Dnice-u-dru%C5%A1tvu
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10683
AB  - U ovom radu ponudiću jedno razmišlјanje u vezi sa izborom tema kojima se u antropologiji bave žene, odnosno, muškarci. Kao što se u književnoj kritici veoma često čuje da postoji „ženski rukopis“, čini mi se da tako nešto postoji i u antropologiji, pa i u ostalim humanističkim disciplinama. Jedna od tema koja je i tokom istorije etnologije, kao i danas, pripadala skoro isklјučivo ženama je tema smrti. Ovu rodnu neravnopravnost u bavlјenju antropologijom smrti potvrđuju i međunarodne konferencije na kojima sam učestvovala. Da li je i na koji način izbor tema povezan sa polom/rodom i da li društvo ili „prirodne“ predispozicije utiču na izbor ne samo teme nego i profesije u akademskim krugovima? U izlaganju ću prikazati neke brojke i statistike, izneti neke pravilnosti i izbegavati konačne zaklјučke.
AB  - In this paper, the author will endeavor to offer a reflection on the choice of
topics that women and men in anthropology deal with. In literary criticism we of
ten hear of “women’s writing”. The author suggests that such a thing exists in anthropology, as well as in other humanities. One of the topics within the history of
ethnology that now seems to belong almost exclusively to women is the theme of
death. This gender inequality in dealing with the anthropology of death is confirmed by the international conferences in which the author has participated. Is the
way of choosing a topic connected with gender/sex, and is it societal or “natural”
predispositions that affect the selection, not just of themes but also of professions
in academia? Some figures and statistics as well as some norms will be presented,
however any final conclusions will be avoided.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society
T1  - Da li u antropologiji postoje ženske teme? Prilog kritičkoj istoriji discipline
T1  - Does Anthropology Have Female Themes?
SP  - 181
EP  - 189
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10683
ER  - 
@inbook{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2020",
abstract = "U ovom radu ponudiću jedno razmišlјanje u vezi sa izborom tema kojima se u antropologiji bave žene, odnosno, muškarci. Kao što se u književnoj kritici veoma često čuje da postoji „ženski rukopis“, čini mi se da tako nešto postoji i u antropologiji, pa i u ostalim humanističkim disciplinama. Jedna od tema koja je i tokom istorije etnologije, kao i danas, pripadala skoro isklјučivo ženama je tema smrti. Ovu rodnu neravnopravnost u bavlјenju antropologijom smrti potvrđuju i međunarodne konferencije na kojima sam učestvovala. Da li je i na koji način izbor tema povezan sa polom/rodom i da li društvo ili „prirodne“ predispozicije utiču na izbor ne samo teme nego i profesije u akademskim krugovima? U izlaganju ću prikazati neke brojke i statistike, izneti neke pravilnosti i izbegavati konačne zaklјučke., In this paper, the author will endeavor to offer a reflection on the choice of
topics that women and men in anthropology deal with. In literary criticism we of
ten hear of “women’s writing”. The author suggests that such a thing exists in anthropology, as well as in other humanities. One of the topics within the history of
ethnology that now seems to belong almost exclusively to women is the theme of
death. This gender inequality in dealing with the anthropology of death is confirmed by the international conferences in which the author has participated. Is the
way of choosing a topic connected with gender/sex, and is it societal or “natural”
predispositions that affect the selection, not just of themes but also of professions
in academia? Some figures and statistics as well as some norms will be presented,
however any final conclusions will be avoided.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society",
booktitle = "Da li u antropologiji postoje ženske teme? Prilog kritičkoj istoriji discipline, Does Anthropology Have Female Themes?",
pages = "181-189",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10683"
}
Pavićević, A.. (2020). Da li u antropologiji postoje ženske teme? Prilog kritičkoj istoriji discipline. in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society
Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 181-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10683
Pavićević A. Da li u antropologiji postoje ženske teme? Prilog kritičkoj istoriji discipline. in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society. 2020;:181-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10683 .
Pavićević, Aleksandra, "Da li u antropologiji postoje ženske teme? Prilog kritičkoj istoriji discipline" in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society (2020):181-189,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10683 .

О прецима и потомцима, о гробовима и гробним натписима: Радојко Николић, Камена књига предака. О натписима са надгробних споменика западне Србије. Народни музеј Чачак, 2018, тврди повез, 399 стр.

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/829/742
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7534
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - О прецима и потомцима, о гробовима и гробним натписима: Радојко Николић, Камена књига предака. О натписима са надгробних споменика западне Србије. Народни музеј Чачак, 2018, тврди повез, 399 стр.
SP  - 483
EP  - 485
VL  - 67
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7534
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2019",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "О прецима и потомцима, о гробовима и гробним натписима: Радојко Николић, Камена књига предака. О натписима са надгробних споменика западне Србије. Народни музеј Чачак, 2018, тврди повез, 399 стр.",
pages = "483-485",
volume = "67",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7534"
}
Павићевић, А.. (2019). О прецима и потомцима, о гробовима и гробним натписима: Радојко Николић, Камена књига предака. О натписима са надгробних споменика западне Србије. Народни музеј Чачак, 2018, тврди повез, 399 стр.. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(2), 483-485.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7534
Павићевић А. О прецима и потомцима, о гробовима и гробним натписима: Радојко Николић, Камена књига предака. О натписима са надгробних споменика западне Србије. Народни музеј Чачак, 2018, тврди повез, 399 стр.. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(2):483-485.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7534 .
Павићевић, Александра, "О прецима и потомцима, о гробовима и гробним натписима: Радојко Николић, Камена књига предака. О натписима са надгробних споменика западне Србије. Народни музеј Чачак, 2018, тврди повез, 399 стр." in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 2 (2019):483-485,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7534 .

Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор

Pavićević, Aleksandra; Blagojević, Gordana

(Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4768
AB  - Однос уметника и времена у којем ствара готово увек је двосмеран – историјски тренутак обликује изборе, стилове и уметнички израз, док уметник и сам својом индивидуалношћу и посебношћу постаје симбол епохе. У музици као најапстрактнијем чину стварања, ова веза можда и није толико очигледна. Она релативно лако излази из временских оквира, а њенe интерпретацијe чeстo губe везу с историјским контекстом у којем су настале.   Циљ овог рада јесте да на примеру животног и професионалног пута композитора Владимира Јовановића (1956–2016) укаже на различите аспекте ове повезаности, али и да прикаже један богат животни пут и развој уметника. Он је, трагајући за том идеалном формом уметничког стваралаштва, а оно је увек трагање за Истином, прешао пут од електроакустичке музике до компоновања у кључу византијског, црквеног, литугријског израза, указујући на различите аспекте музичке и стваралачке постмодерне. Пред крај живота радио је упоредо на компоновању у оба музичка жанра, чије су се поруке у његовим делима непрестано преплитале.
AB  - The relationship between the artist and the time in which he creates is almost always two-way – the historical moment forms choices, styles and artistic expression, while the artist himself becomes the symbol of the epoch, with its individuality and particularity. In music as the most abstract act of creation, this connection may not be so obvious. It is relatively easy to get out of time frames, and its interpretations often lose the connection to the historical context in which they originated. The aim of this paper is to illustrate the various aspects of this connection, as well as to show a rich life path and the development of an artist, on the example of the life and professional path of the composer Vladimir Jovanović (1956-2016). He crossed the path from electroacoustic music to composing in the key of the Byzantine, Ecclesiastical, Liturgical expression, pointing to various aspects of the musical and creative postmodern, searching for this ideal form of artistic inspiration, which is always a quest for Truth. At the end of his life, he worked at the same time on composing in both music genres, whose messages in his pieces were constantly intertwined.
PB  - Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор
T1  - From electroacustic music to Byzantine cantillation and vice versa: Vladimir Jovanović, composer
SP  - 327
EP  - 344
VL  - 13
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v13i2.2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra and Blagojević, Gordana",
year = "2018",
abstract = "Однос уметника и времена у којем ствара готово увек је двосмеран – историјски тренутак обликује изборе, стилове и уметнички израз, док уметник и сам својом индивидуалношћу и посебношћу постаје симбол епохе. У музици као најапстрактнијем чину стварања, ова веза можда и није толико очигледна. Она релативно лако излази из временских оквира, а њенe интерпретацијe чeстo губe везу с историјским контекстом у којем су настале.   Циљ овог рада јесте да на примеру животног и професионалног пута композитора Владимира Јовановића (1956–2016) укаже на различите аспекте ове повезаности, али и да прикаже један богат животни пут и развој уметника. Он је, трагајући за том идеалном формом уметничког стваралаштва, а оно је увек трагање за Истином, прешао пут од електроакустичке музике до компоновања у кључу византијског, црквеног, литугријског израза, указујући на различите аспекте музичке и стваралачке постмодерне. Пред крај живота радио је упоредо на компоновању у оба музичка жанра, чије су се поруке у његовим делима непрестано преплитале., The relationship between the artist and the time in which he creates is almost always two-way – the historical moment forms choices, styles and artistic expression, while the artist himself becomes the symbol of the epoch, with its individuality and particularity. In music as the most abstract act of creation, this connection may not be so obvious. It is relatively easy to get out of time frames, and its interpretations often lose the connection to the historical context in which they originated. The aim of this paper is to illustrate the various aspects of this connection, as well as to show a rich life path and the development of an artist, on the example of the life and professional path of the composer Vladimir Jovanović (1956-2016). He crossed the path from electroacoustic music to composing in the key of the Byzantine, Ecclesiastical, Liturgical expression, pointing to various aspects of the musical and creative postmodern, searching for this ideal form of artistic inspiration, which is always a quest for Truth. At the end of his life, he worked at the same time on composing in both music genres, whose messages in his pieces were constantly intertwined.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор, From electroacustic music to Byzantine cantillation and vice versa: Vladimir Jovanović, composer",
pages = "327-344",
volume = "13",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v13i2.2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768"
}
Pavićević, A.,& Blagojević, G.. (2018). Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију., 13(2), 327-344.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768
Pavićević A, Blagojević G. Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;13(2):327-344.
doi:10.21301/eap.v13i2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768 .
Pavićević, Aleksandra, Blagojević, Gordana, "Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 13, no. 2 (2018):327-344,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i2.2 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768 .

Нека питања дисциплинарног уобличавања танатологије - етноантрополошке перспективе

Pavićević, Aleksandra

(Beograd : Etnografski institut SANU, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4767
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/158/115
AB  - На развој студија смрти, избор тема и аспеката њиховог посматрања деловало је много фактора – глобалних и локалних. Први су се тицали универзалних процеса медикализације, бирократизације и професионализације смрти и умирања, као и процеса опште секуларизације друштва и културе, док су други били у вези са специфичним и преовлађујућим локалним друштвеним и културним праксама, политикама и академским традицијама. Указаћемо у овом раду на специфичности развоја студија смрти у појединим академским срединама. Такође, отворићемо питање и понудити нека размишљања о дисциплинарном идентитету танатологије и, на крају, размотрићемо могућности и потребе увођења дисциплине у образовни курикулум различитих нивоа школовања. Циљ рада је прелиминарно постављање оквира будућих истраживања, а акценат је стављен на етнолошкоантрополошке перспективе и на библиографију радова на српском и енглеском јези
AB  - Development of death studies, choice of topics and aspects of their interpretations were influenced by many factors, both global and local. The former were related to universal processes of medicalization, bureaucratization and professionalization of death and dying, as well as to processes of general secularization of society and culture. The latter were connected with specific and dominant local social and cultural praxes, politics and academic traditions. In this paper we will point out specificities of death studies development in different academic communities. We will also open the question and offer some answers on disciplinary identity of thanatology and, at the end, we will consider possibilities and needs for introducing the discipline in curriculum at different education levels. The aim of the paper is to settle preliminary frames for future investigation; the emphasis is placed on ethnological and anthropological perspective and on English and Serbian language bibliography.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Нека питања дисциплинарног уобличавања танатологије - етноантрополошке перспективе
T1  - Some issues of shaping thanatology as a discipline: Ethnological and anthropological perspectives
SP  - 179
EP  - 191
VL  - 64
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1601179P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4767
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2016",
abstract = "На развој студија смрти, избор тема и аспеката њиховог посматрања деловало је много фактора – глобалних и локалних. Први су се тицали универзалних процеса медикализације, бирократизације и професионализације смрти и умирања, као и процеса опште секуларизације друштва и културе, док су други били у вези са специфичним и преовлађујућим локалним друштвеним и културним праксама, политикама и академским традицијама. Указаћемо у овом раду на специфичности развоја студија смрти у појединим академским срединама. Такође, отворићемо питање и понудити нека размишљања о дисциплинарном идентитету танатологије и, на крају, размотрићемо могућности и потребе увођења дисциплине у образовни курикулум различитих нивоа школовања. Циљ рада је прелиминарно постављање оквира будућих истраживања, а акценат је стављен на етнолошкоантрополошке перспективе и на библиографију радова на српском и енглеском јези, Development of death studies, choice of topics and aspects of their interpretations were influenced by many factors, both global and local. The former were related to universal processes of medicalization, bureaucratization and professionalization of death and dying, as well as to processes of general secularization of society and culture. The latter were connected with specific and dominant local social and cultural praxes, politics and academic traditions. In this paper we will point out specificities of death studies development in different academic communities. We will also open the question and offer some answers on disciplinary identity of thanatology and, at the end, we will consider possibilities and needs for introducing the discipline in curriculum at different education levels. The aim of the paper is to settle preliminary frames for future investigation; the emphasis is placed on ethnological and anthropological perspective and on English and Serbian language bibliography.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Нека питања дисциплинарног уобличавања танатологије - етноантрополошке перспективе, Some issues of shaping thanatology as a discipline: Ethnological and anthropological perspectives",
pages = "179-191",
volume = "64",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1601179P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4767"
}
Pavićević, A.. (2016). Нека питања дисциплинарног уобличавања танатологије - етноантрополошке перспективе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Beograd : Etnografski institut SANU., 64(1), 179-191.
https://doi.org/10.2298/GEI1601179P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4767
Pavićević A. Нека питања дисциплинарног уобличавања танатологије - етноантрополошке перспективе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(1):179-191.
doi:10.2298/GEI1601179P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4767 .
Pavićević, Aleksandra, "Нека питања дисциплинарног уобличавања танатологије - етноантрополошке перспективе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 1 (2016):179-191,
https://doi.org/10.2298/GEI1601179P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4767 .

Пламена тела : спаљивање мртвих у Србији – од паганског ритуала до модерне кремације / Fiery Bodies : Burning Dead in Serbia – from Pagan Ritual to Modern Cremation

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - BOOK
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8809
AB  - Модерна кремација је била радикална новина у опхођењу према мртвом телу.  Иако су се њени промотери позивали на раније традиције спаљивања мртвих, сличност са прехришћанским и нехришћанским посмртним праксама била је само формалне природе. Суштински, у њој је био садржан сасвим другачији порив: жеља за што бржим и неосетнијим, што чистијим, што лакшим и „лепшим“ уклањањем тела. Атеистичка, а некада чак и нихилистичка схватања која су пратила ширење ове идеје, а касније и праксе, нису испрва доводила у питање пијетет према мртвима који карактерише хришћанску цивилизацију. Модерна идеја кремирања мртвих заправо је била бременити знак промена у другим сферама живота, а понајвише знак почетка времена које ће настојати да оствари бесмртност изван оквира постојећих религијских учења.
У овој књизи ауторка настоји да појаву идеје и праксе модерне кремације протумачи као тоталну друштвену чињеницу, као ону која представља сажетак историјске епохе у којој је настала и најаву оне у којој ће се развијати и реализовати. Прича започиње у Европи 18. века, а затим се, пратећи испреплетане нити историјских, културних и друштвених промена, креће према данашњици. Различита друштва у различитим временским периодима различито тумаче и користе нови/стари обичај спаљивања. Због тога се као главна нит приче јавља покушај да се одговори на питање, како је тај нови облик суочавања са смрћу, тај нови однос према телу покојника, нови начин одлагања леша, био интегрисан у постојеће колективне и индивидуалне идентитетске праксе. Да ли и како идеја а касније и пракса модерног кремирања сведоче о начину на који је човек дефинисао и данас дефинише своје место у времену и вечности?
Ко су биле прве присталице и промотери кремације у модерној Европи, како су о њој размишљали песници, а како лекари, ко је био пионир кремационистичке идеје у Србији, зашто је први крематоријум у Југославији отворен тек 1964. године, иако је кремационистички покрет овде био међу најраније уобличеним у односу на друге балканске и источноевропске земље, зашто високи функционери КПЈ нису бирали кремацију, иако је она сугерисана као најсигурнији израз раскида са сујеверјем и религијским заблудама, зашто је Иво Андрић желео да буде кремиран  и на који начин је на посмртну судбину Николе Тесле утицала чињеница да су његови посмртни остаци спаљени, а не сахрањени...? Књига која се налази пред читалачком публиком пружа одговоре на ова, као и на многа друга интригантна питања везана за развој модерне кремације.
AB  - This book represents cultural, historical, and anthropological analyses of modern development of cremation in the frames of Euro-Christian civilization, with special emphasis on Serbia. Although modern cremation was promoted as a kind of more hygienic, more aesthetic and more economic form of treating mortal remains and, beside this, as completely irreligious, secular procedure, strong ideological messages and meanings were implicitly present throughout its development. In different periods and at different geographical coordinates, various political, cultural, philosophical and religious ideas were interwoven in idea and practice of cremation, so it was never just a simple form of disposing corpses. In this study I tried to show sources and outcomes of cremation idea, to analyze its social role, to show how it was variously accepted and spread in various countries, and also how it was understood and used in collective and individual identity strategies. I focused on the case of Serbia, also trying to observe this case in the frames of wider regional and European context. Cremation did not have the same meaning in the 19th century Serbia and in the communist Yugoslavia and it was so in almost every country and within every nation – interpretation and acceptance of cremation was linked to historical and folk traditions as well as to actual political and cultural ideologies. In rich death studies bibliography it has been already elaborated that the idea and praxes of modern cremation were part of the process through which death was pushed towards the margins of social reality. I believe that my investigations bring new views on the issue, and I will try to present them briefly in this summary. The idea of modern cremation was an expression of social and political protest, rationalism of Enlightenment, penetration of liberal and democratic ideas, but also was an echo of changes in many other spheres of thought and behavior. Above all, this idea was a gravid sign that a new era begins in which there will be an attempt to reach immortality outside of existing religious dogmas. What was initiated by Reformation, transformed and translated into culture by Enlightenment and finally embodied in Postmodernism, it was loss of faith in Resurrection (of the body) and in final deification and reunion of spirit and matter in eternity. Laqueur writes that appearance of cremationist movement and spreading of its ideas were related to neoclassicism, socialism, spiritualism, occultism, sanitary engineering, garbage disposal, city planning, development of medicine, heterodox interpretation of Christianity, etc. Nevertheless, cremation represented reflection of profound transformation of civilization. The moment of its appearance was the time of different revolutions and their echoes in cultures of European peoples. Bourgeois, national, scientific and technological revolutions based on different discoveries, but also on different promises – promise of equality and freedom for all and promise of victory over natural laws of matter and decay – had put wind in the sails of different cultural, intellectual, artistic, religious and social movements and changes. Mixture of Enlightenment ideas and national Romanticism, which marked European cultural climate at the end of the 18th and during first decades of the 19th century, consisted of seemingly opposite concepts. However, they basically had same ideological direction, and they relied on distancing from institutional religion and religiosity – Enlightenment had directly preached it, while ideas of Romanticism were excellent ground for founding new type of religions, particularly religion of nation and its natural resources of purity of national being. Neopaganism, spiritualism and mysticism were also logical consequences of weakening of traditional religious forms, so rhetoric of cremation propaganda was very often based on mixture of these systems. Again, beyond or beside everything, the whole epoch was marked by development of science, whose particular impetus was theory of evolution. It brought one more promise – promise of firm and infinite progress on the way towards perfection of form. Fusion of the aforementioned ideas and processes indirectly influenced thorough changes in comprehension of human body. Although these transformations inevitably had to be mirrored in the sphere of death and dying, massive acceptance of cremation happened almost 200 years after first ideas had appeared. If we accept the premise that cult is origin of culture, and that dead are in charge of creating culture – how shall we explain the fact that new relation towards dead appears as a consequence and not as a cause of global changes in culture? Delicate line of spiritual transfiguration of Christian civilization partly discovers rules of this cause-and-effect relation. The appearance of cremation idea stands for both announcement and reflection of remaking the concept and content of faith in afterlife. Accepting possibility to burn dead body happens only after entering new meanings and values in it, while massification of the cremation practice was possible only when faith in Resurrection had become just a rhetorical and dogmatic figure without real influence on everyday life in the Christian world. Metaphorically speaking, we could conclude that the change in relation towards the corpse was locked behind last, massive, and strongly secured door of cultural thesaurus, behind fortification which can be reached only after passing through labyrinth of cultural symbols and meanings. In this light, cremation appears as a new, spare mechanism of creating culture. This mechanism is radical enough to move cultural system thrown into crisis caused by civilization turn, but also to take this system in completely different direction. Is it possible to understand cremation as a step towards forgetting death, as a part of civilization flow which tends to remove traces of rotting and decay as quickly and as smoothly as possible? Or it is about redefinition of rituals around the dead? One does not exclude the other. If we accept that dead really create culture, does this creative power depend on the form that dead take? Considering collective identity strategies, we have shown that form of mortal remains influences both post mortem ritual and memory techniques. Regardless to dominant political ideologies and their propaganda, symbols of national specifics were, in many cases shown in this book, related to traditional funeral praxes. Celebrity funerals also undermined presence of dead body around which funeral spectacle was organized. On the other side, we have shown that certain form of funeral ritual is part of personal identity much more than it used to be in previous historical periods. Thus, death appears to be spring of collective, but outcome of individual. Modern cremation becomes real alternative to classic inhumation in the moment when ideological implications of cremation disappear. Whether it was about anticlericalism, socialism, atheism, liberalism, egalitarism, ideological pressure very often appeared as a measure of conserving traditional funeral forms. When the pressure of different political and cultural ideologies decreases (which is caused by invasive domination of basically non-specific global market ideology), real state of Christian civilization appears – its secularity and fragmentation. Situation in Serbia was quite similar to those in some other European countries, particularly those with strong influence of Roman Catholicism and Eastern Christianity. Modern cremation idea was promoted by individuals – members of middle and higher bourgeois class, educated men – physicians, scientists, artists, architects, people dedicated to sanitary reforms, and engineers. Soon after first impulses cremation societies were founded, whose aim was to promote cremation as alternative to classic inhumation and to initiate building of crematoria. In most cases, societies acted as politically neutral, but their members were, by the rule, anticlerical-oriented. Such ideological orientation, as well as the fact that cremation idea attracted socialists atheists, free thinkers and members of Masonic organizations, brought the whole issue in opposition with official church authorities. Some associations published newspapers in which readers were informed about advantages of cremation and spreading the movement in other countries. Here, burning mortal remains was presented as economically, ecologically and aesthetically more acceptable form of disposing corpses, comparing to classic inhumation. Frequent were articles in which physicians, chemists and biologists described “horrors” of decay that happens to body in the ground and dangers from contaminations and diseases that could be caused by these processes. Also, papers quite often contained historical reviews about cremation in pre-Christian and non- Christian epochs and communities. The Pioneer of modern cremation idea in Serbia was physician and poet Jovan Jovanović Zmaj, who, at the very end of the 19th century wrote poetic manifest of cremation. But, the fieriest proponent of cremation was physician Vojislav Kujundžić, who in 1904 established cremation society “Oganj” and in 1934 started to publish newspapers with the same title. The strongest opponent of cremation in Serbia was Serbian Orthodox Church, but also strong traditionalism which undermined quite developed popular cult of dead. Till the Second World War, the idea of cremation in Serbia was kind of social mark, sign of progressiveness and modernity that belonged to narrow social circles. The First and till 2004 only crematorium was built in 1964. In following period, cremation was considered as choice of atheists, but also of artists and liberally oriented individuals and families. Celebrity funerals were never organized around the ashes, though there were two exceptions which are described in the book: funeral of Ivo Andrić, Yugoslav writer, and Nobel Prize winner, and memorization of Nikola Tesla, famous Yugoslav and Serbian scientist. Massification of cremation happened only after 90ties of the 20th century. From that time onwards strong rules about who chooses cremation disappeared. It became just one of possibilities, but one which is still exclusively urban phenomenon related primarily to Belgrade, Novi Sad and their surroundings. History of idea and praxes in Serbia, its characteristics in specific cultural, social, religious and political context, funeral ritual, grief and remembering, attitudes and behavior related to cremation, are just some of the topics analyzed in this book. Some of ideological implications of modern cremation are in accordance with contemporary medical classifications: death is final stop of vital corporal functions. It is natural and not cultural fact. In this context, at manifest level, cremation appears as an attempt to increase the speed of returning dead body to nature. At latent level, cremation becomes the way of establishing strong social control over transfer of the body from culture to nature. Moreover, modern burning of dead is part of tendency to create culture without cult. It is part of civilization motion towards point of final connection or final separation of ambivalences on which the substance of mankind and humanity is based. That is the point at which man leaves body of a dead friend, passes by and does not notice it. He does not make difference between the corps and the rest of the nature, between dead man and himself… However, at the end of this story we will face inevitable question: who is really dead?
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
PB  - Београд : Clio / Belgrade : Clio
T1  - Пламена тела : спаљивање мртвих у Србији – од паганског ритуала до модерне кремације / Fiery Bodies : Burning Dead in Serbia – from Pagan Ritual to Modern Cremation
SP  - 1
EP  - 274
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8809
ER  - 
@book{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2016",
abstract = "Модерна кремација је била радикална новина у опхођењу према мртвом телу.  Иако су се њени промотери позивали на раније традиције спаљивања мртвих, сличност са прехришћанским и нехришћанским посмртним праксама била је само формалне природе. Суштински, у њој је био садржан сасвим другачији порив: жеља за што бржим и неосетнијим, што чистијим, што лакшим и „лепшим“ уклањањем тела. Атеистичка, а некада чак и нихилистичка схватања која су пратила ширење ове идеје, а касније и праксе, нису испрва доводила у питање пијетет према мртвима који карактерише хришћанску цивилизацију. Модерна идеја кремирања мртвих заправо је била бременити знак промена у другим сферама живота, а понајвише знак почетка времена које ће настојати да оствари бесмртност изван оквира постојећих религијских учења.
У овој књизи ауторка настоји да појаву идеје и праксе модерне кремације протумачи као тоталну друштвену чињеницу, као ону која представља сажетак историјске епохе у којој је настала и најаву оне у којој ће се развијати и реализовати. Прича започиње у Европи 18. века, а затим се, пратећи испреплетане нити историјских, културних и друштвених промена, креће према данашњици. Различита друштва у различитим временским периодима различито тумаче и користе нови/стари обичај спаљивања. Због тога се као главна нит приче јавља покушај да се одговори на питање, како је тај нови облик суочавања са смрћу, тај нови однос према телу покојника, нови начин одлагања леша, био интегрисан у постојеће колективне и индивидуалне идентитетске праксе. Да ли и како идеја а касније и пракса модерног кремирања сведоче о начину на који је човек дефинисао и данас дефинише своје место у времену и вечности?
Ко су биле прве присталице и промотери кремације у модерној Европи, како су о њој размишљали песници, а како лекари, ко је био пионир кремационистичке идеје у Србији, зашто је први крематоријум у Југославији отворен тек 1964. године, иако је кремационистички покрет овде био међу најраније уобличеним у односу на друге балканске и источноевропске земље, зашто високи функционери КПЈ нису бирали кремацију, иако је она сугерисана као најсигурнији израз раскида са сујеверјем и религијским заблудама, зашто је Иво Андрић желео да буде кремиран  и на који начин је на посмртну судбину Николе Тесле утицала чињеница да су његови посмртни остаци спаљени, а не сахрањени...? Књига која се налази пред читалачком публиком пружа одговоре на ова, као и на многа друга интригантна питања везана за развој модерне кремације., This book represents cultural, historical, and anthropological analyses of modern development of cremation in the frames of Euro-Christian civilization, with special emphasis on Serbia. Although modern cremation was promoted as a kind of more hygienic, more aesthetic and more economic form of treating mortal remains and, beside this, as completely irreligious, secular procedure, strong ideological messages and meanings were implicitly present throughout its development. In different periods and at different geographical coordinates, various political, cultural, philosophical and religious ideas were interwoven in idea and practice of cremation, so it was never just a simple form of disposing corpses. In this study I tried to show sources and outcomes of cremation idea, to analyze its social role, to show how it was variously accepted and spread in various countries, and also how it was understood and used in collective and individual identity strategies. I focused on the case of Serbia, also trying to observe this case in the frames of wider regional and European context. Cremation did not have the same meaning in the 19th century Serbia and in the communist Yugoslavia and it was so in almost every country and within every nation – interpretation and acceptance of cremation was linked to historical and folk traditions as well as to actual political and cultural ideologies. In rich death studies bibliography it has been already elaborated that the idea and praxes of modern cremation were part of the process through which death was pushed towards the margins of social reality. I believe that my investigations bring new views on the issue, and I will try to present them briefly in this summary. The idea of modern cremation was an expression of social and political protest, rationalism of Enlightenment, penetration of liberal and democratic ideas, but also was an echo of changes in many other spheres of thought and behavior. Above all, this idea was a gravid sign that a new era begins in which there will be an attempt to reach immortality outside of existing religious dogmas. What was initiated by Reformation, transformed and translated into culture by Enlightenment and finally embodied in Postmodernism, it was loss of faith in Resurrection (of the body) and in final deification and reunion of spirit and matter in eternity. Laqueur writes that appearance of cremationist movement and spreading of its ideas were related to neoclassicism, socialism, spiritualism, occultism, sanitary engineering, garbage disposal, city planning, development of medicine, heterodox interpretation of Christianity, etc. Nevertheless, cremation represented reflection of profound transformation of civilization. The moment of its appearance was the time of different revolutions and their echoes in cultures of European peoples. Bourgeois, national, scientific and technological revolutions based on different discoveries, but also on different promises – promise of equality and freedom for all and promise of victory over natural laws of matter and decay – had put wind in the sails of different cultural, intellectual, artistic, religious and social movements and changes. Mixture of Enlightenment ideas and national Romanticism, which marked European cultural climate at the end of the 18th and during first decades of the 19th century, consisted of seemingly opposite concepts. However, they basically had same ideological direction, and they relied on distancing from institutional religion and religiosity – Enlightenment had directly preached it, while ideas of Romanticism were excellent ground for founding new type of religions, particularly religion of nation and its natural resources of purity of national being. Neopaganism, spiritualism and mysticism were also logical consequences of weakening of traditional religious forms, so rhetoric of cremation propaganda was very often based on mixture of these systems. Again, beyond or beside everything, the whole epoch was marked by development of science, whose particular impetus was theory of evolution. It brought one more promise – promise of firm and infinite progress on the way towards perfection of form. Fusion of the aforementioned ideas and processes indirectly influenced thorough changes in comprehension of human body. Although these transformations inevitably had to be mirrored in the sphere of death and dying, massive acceptance of cremation happened almost 200 years after first ideas had appeared. If we accept the premise that cult is origin of culture, and that dead are in charge of creating culture – how shall we explain the fact that new relation towards dead appears as a consequence and not as a cause of global changes in culture? Delicate line of spiritual transfiguration of Christian civilization partly discovers rules of this cause-and-effect relation. The appearance of cremation idea stands for both announcement and reflection of remaking the concept and content of faith in afterlife. Accepting possibility to burn dead body happens only after entering new meanings and values in it, while massification of the cremation practice was possible only when faith in Resurrection had become just a rhetorical and dogmatic figure without real influence on everyday life in the Christian world. Metaphorically speaking, we could conclude that the change in relation towards the corpse was locked behind last, massive, and strongly secured door of cultural thesaurus, behind fortification which can be reached only after passing through labyrinth of cultural symbols and meanings. In this light, cremation appears as a new, spare mechanism of creating culture. This mechanism is radical enough to move cultural system thrown into crisis caused by civilization turn, but also to take this system in completely different direction. Is it possible to understand cremation as a step towards forgetting death, as a part of civilization flow which tends to remove traces of rotting and decay as quickly and as smoothly as possible? Or it is about redefinition of rituals around the dead? One does not exclude the other. If we accept that dead really create culture, does this creative power depend on the form that dead take? Considering collective identity strategies, we have shown that form of mortal remains influences both post mortem ritual and memory techniques. Regardless to dominant political ideologies and their propaganda, symbols of national specifics were, in many cases shown in this book, related to traditional funeral praxes. Celebrity funerals also undermined presence of dead body around which funeral spectacle was organized. On the other side, we have shown that certain form of funeral ritual is part of personal identity much more than it used to be in previous historical periods. Thus, death appears to be spring of collective, but outcome of individual. Modern cremation becomes real alternative to classic inhumation in the moment when ideological implications of cremation disappear. Whether it was about anticlericalism, socialism, atheism, liberalism, egalitarism, ideological pressure very often appeared as a measure of conserving traditional funeral forms. When the pressure of different political and cultural ideologies decreases (which is caused by invasive domination of basically non-specific global market ideology), real state of Christian civilization appears – its secularity and fragmentation. Situation in Serbia was quite similar to those in some other European countries, particularly those with strong influence of Roman Catholicism and Eastern Christianity. Modern cremation idea was promoted by individuals – members of middle and higher bourgeois class, educated men – physicians, scientists, artists, architects, people dedicated to sanitary reforms, and engineers. Soon after first impulses cremation societies were founded, whose aim was to promote cremation as alternative to classic inhumation and to initiate building of crematoria. In most cases, societies acted as politically neutral, but their members were, by the rule, anticlerical-oriented. Such ideological orientation, as well as the fact that cremation idea attracted socialists atheists, free thinkers and members of Masonic organizations, brought the whole issue in opposition with official church authorities. Some associations published newspapers in which readers were informed about advantages of cremation and spreading the movement in other countries. Here, burning mortal remains was presented as economically, ecologically and aesthetically more acceptable form of disposing corpses, comparing to classic inhumation. Frequent were articles in which physicians, chemists and biologists described “horrors” of decay that happens to body in the ground and dangers from contaminations and diseases that could be caused by these processes. Also, papers quite often contained historical reviews about cremation in pre-Christian and non- Christian epochs and communities. The Pioneer of modern cremation idea in Serbia was physician and poet Jovan Jovanović Zmaj, who, at the very end of the 19th century wrote poetic manifest of cremation. But, the fieriest proponent of cremation was physician Vojislav Kujundžić, who in 1904 established cremation society “Oganj” and in 1934 started to publish newspapers with the same title. The strongest opponent of cremation in Serbia was Serbian Orthodox Church, but also strong traditionalism which undermined quite developed popular cult of dead. Till the Second World War, the idea of cremation in Serbia was kind of social mark, sign of progressiveness and modernity that belonged to narrow social circles. The First and till 2004 only crematorium was built in 1964. In following period, cremation was considered as choice of atheists, but also of artists and liberally oriented individuals and families. Celebrity funerals were never organized around the ashes, though there were two exceptions which are described in the book: funeral of Ivo Andrić, Yugoslav writer, and Nobel Prize winner, and memorization of Nikola Tesla, famous Yugoslav and Serbian scientist. Massification of cremation happened only after 90ties of the 20th century. From that time onwards strong rules about who chooses cremation disappeared. It became just one of possibilities, but one which is still exclusively urban phenomenon related primarily to Belgrade, Novi Sad and their surroundings. History of idea and praxes in Serbia, its characteristics in specific cultural, social, religious and political context, funeral ritual, grief and remembering, attitudes and behavior related to cremation, are just some of the topics analyzed in this book. Some of ideological implications of modern cremation are in accordance with contemporary medical classifications: death is final stop of vital corporal functions. It is natural and not cultural fact. In this context, at manifest level, cremation appears as an attempt to increase the speed of returning dead body to nature. At latent level, cremation becomes the way of establishing strong social control over transfer of the body from culture to nature. Moreover, modern burning of dead is part of tendency to create culture without cult. It is part of civilization motion towards point of final connection or final separation of ambivalences on which the substance of mankind and humanity is based. That is the point at which man leaves body of a dead friend, passes by and does not notice it. He does not make difference between the corps and the rest of the nature, between dead man and himself… However, at the end of this story we will face inevitable question: who is really dead?",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, Београд : Clio / Belgrade : Clio",
title = "Пламена тела : спаљивање мртвих у Србији – од паганског ритуала до модерне кремације / Fiery Bodies : Burning Dead in Serbia – from Pagan Ritual to Modern Cremation",
pages = "1-274",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8809"
}
Павићевић, А.. (2016). Пламена тела : спаљивање мртвих у Србији – од паганског ритуала до модерне кремације / Fiery Bodies : Burning Dead in Serbia – from Pagan Ritual to Modern Cremation. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-274.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8809
Павићевић А. Пламена тела : спаљивање мртвих у Србији – од паганског ритуала до модерне кремације / Fiery Bodies : Burning Dead in Serbia – from Pagan Ritual to Modern Cremation. 2016;:1-274.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8809 .
Павићевић, Александра, "Пламена тела : спаљивање мртвих у Србији – од паганског ритуала до модерне кремације / Fiery Bodies : Burning Dead in Serbia – from Pagan Ritual to Modern Cremation" (2016):1-274,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8809 .

From Mystery to Spectacle : essays on death in Serbia from the 19th-21st century / Од мистерије до спектакла : есеји о смрти у Србији од 19-21 века

Pavićević, Aleksandra

(Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA, 2015)

TY  - BOOK
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2015
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/32/5e5a788782c73_83_compressed.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8793
AB  - This is book about death and dying, about attitudes that common people nowadays have towards their own death and death in general, about inexhaustible symbolic capital that makes event of death the most usable one in creating cultural and political strategies and rituals. Author travels from rural to urban spaces, from traditional to contemporary ritual forms and ideological frames, from private to public discourses, from everyday life to political spheres, from mystery to spectacle and vice versa.
AB  - Наслов књиге био је инспирисан насловом утицајне студије Филипа Аријеса: „Есеји о историји смрти на западу“. Приступи које се налазе у тој књизи охрабрили су ме да своју књигу осмислим као зборник мање или више независних текстова који су настајали током претходне деценије и да у њој сажмем најважнија сазнања о смрти и умирању у српској култури. Тако се, условно говорећи, књига може поделити на две тематске целине. У њој се налазе релзултати истраживања ритуалног понашања и ставова о смрти обичних људи, као и анализа различитих историјских и културних околности које су утицале на оваква схватања и праксе. Друга група есеја доноси анализе различитих испољавања феномена смрти у јавним просторима. Ова истраживања указују на јак утицају културних, политичких и религијских идеја и идеологија на обликовање јавних, колективних представа о смрти. Они такође указују и на обрнути процес – како ризница симбола садржана у „вечној тајни“ одређује садржај и поруке политичких пракси. Основно ткање овог рукописа почива на фундаменталним хипотезама класичних танато-антрополошких истраживања, односно на амбивалентним, синхронијским и дијахронијским моделима који се тамо могу пронаћи. Један модел представља модерна друштва као она у којима су супротстављене чињенице потискивања говора о смрти у приватни простор, са једне стране, и инвазија смрти и слика умирања у јавном простору, са друге. Други модел је заснован на идеји да схватања смрти следе једносмерни еволутивни правац на релацији између традиције и модерности. Међутим, пажљиви читалац ће приметити да се тумачење појава из овог домена непрестано отима чврстом структурирању: ћутање о смрти у модерним и нео модерним (овај термин сугерише Тони Волтер, британски социолог) друштвима никако није апсолутна категорија, док се однос између традиције и модерности појављује као вишезначан, вишесмеран и препун дубинских међусобних прожимања. Интервјуи које сам спровела током истраживања, познанства, разговори и блискост са колегама које сам упознала на танатолошким конференцијама, као и растућа гомила литературе из студија смрти, подстакли су ме да ову књигу напишем у релативно „слободном стилу“, који ми се чинио као најбољи начин да своја сазнања учиним доступним и читљивим широј читалачкој публици. Било како било, читаоци испред себе имају књигу о смрти и умирању. Њеним прелиставањем отвара се могућност литерарног путовања од сеоских до градских простора, од традиционалних до савремених ритуалних форми и идеолошких оквира, од приватних до јавних говора, од свакодневице до политичких сфера, од тајне до спектакла и назад. Ова књига нам неће помоћи да решимо тајну смрти, али може допринети разумевању неких њених облика у савременом друштву.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA
T1  - From Mystery to Spectacle : essays on death in Serbia from the 19th-21st century / Од мистерије до спектакла : есеји о смрти у Србији од 19-21 века
SP  - 1
EP  - 158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8793
ER  - 
@book{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2015",
abstract = "This is book about death and dying, about attitudes that common people nowadays have towards their own death and death in general, about inexhaustible symbolic capital that makes event of death the most usable one in creating cultural and political strategies and rituals. Author travels from rural to urban spaces, from traditional to contemporary ritual forms and ideological frames, from private to public discourses, from everyday life to political spheres, from mystery to spectacle and vice versa., Наслов књиге био је инспирисан насловом утицајне студије Филипа Аријеса: „Есеји о историји смрти на западу“. Приступи које се налазе у тој књизи охрабрили су ме да своју књигу осмислим као зборник мање или више независних текстова који су настајали током претходне деценије и да у њој сажмем најважнија сазнања о смрти и умирању у српској култури. Тако се, условно говорећи, књига може поделити на две тематске целине. У њој се налазе релзултати истраживања ритуалног понашања и ставова о смрти обичних људи, као и анализа различитих историјских и културних околности које су утицале на оваква схватања и праксе. Друга група есеја доноси анализе различитих испољавања феномена смрти у јавним просторима. Ова истраживања указују на јак утицају културних, политичких и религијских идеја и идеологија на обликовање јавних, колективних представа о смрти. Они такође указују и на обрнути процес – како ризница симбола садржана у „вечној тајни“ одређује садржај и поруке политичких пракси. Основно ткање овог рукописа почива на фундаменталним хипотезама класичних танато-антрополошких истраживања, односно на амбивалентним, синхронијским и дијахронијским моделима који се тамо могу пронаћи. Један модел представља модерна друштва као она у којима су супротстављене чињенице потискивања говора о смрти у приватни простор, са једне стране, и инвазија смрти и слика умирања у јавном простору, са друге. Други модел је заснован на идеји да схватања смрти следе једносмерни еволутивни правац на релацији између традиције и модерности. Међутим, пажљиви читалац ће приметити да се тумачење појава из овог домена непрестано отима чврстом структурирању: ћутање о смрти у модерним и нео модерним (овај термин сугерише Тони Волтер, британски социолог) друштвима никако није апсолутна категорија, док се однос између традиције и модерности појављује као вишезначан, вишесмеран и препун дубинских међусобних прожимања. Интервјуи које сам спровела током истраживања, познанства, разговори и блискост са колегама које сам упознала на танатолошким конференцијама, као и растућа гомила литературе из студија смрти, подстакли су ме да ову књигу напишем у релативно „слободном стилу“, који ми се чинио као најбољи начин да своја сазнања учиним доступним и читљивим широј читалачкој публици. Било како било, читаоци испред себе имају књигу о смрти и умирању. Њеним прелиставањем отвара се могућност литерарног путовања од сеоских до градских простора, од традиционалних до савремених ритуалних форми и идеолошких оквира, од приватних до јавних говора, од свакодневице до политичких сфера, од тајне до спектакла и назад. Ова књига нам неће помоћи да решимо тајну смрти, али може допринети разумевању неких њених облика у савременом друштву.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA",
title = "From Mystery to Spectacle : essays on death in Serbia from the 19th-21st century / Од мистерије до спектакла : есеји о смрти у Србији од 19-21 века",
pages = "1-158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8793"
}
Pavićević, A.. (2015). From Mystery to Spectacle : essays on death in Serbia from the 19th-21st century / Од мистерије до спектакла : есеји о смрти у Србији од 19-21 века. 
Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA., 1-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8793
Pavićević A. From Mystery to Spectacle : essays on death in Serbia from the 19th-21st century / Од мистерије до спектакла : есеји о смрти у Србији од 19-21 века. 2015;:1-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8793 .
Pavićević, Aleksandra, "From Mystery to Spectacle : essays on death in Serbia from the 19th-21st century / Од мистерије до спектакла : есеји о смрти у Србији од 19-21 века" (2015):1-158,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8793 .

Религија, идентитет и културне промене : српско друштво на почетку трећег миленијума

Павићевић, Александра; Тодоровић, Ивица

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Павићевић, Александра
AU  - Тодоровић, Ивица
PY  - 2014
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/219/5e5f8ddda6d9d_Zbornik-30-Religija-i-religioznost.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8615
AB  - Друштвене и политичке промене и процеси који
се одвијају у Србији током последњих десетак година
довели су до интензивирања различитих питања везаних
за постојеће идентитетске праксе, стратегије, изборе и
могућности њених грађана. Ова питања углавном имају
форму двоструке упитаности: с једне стране, она се
односе на проблем садржаја жељеног друштвеног модела,
који савремени друштвени процеси – модернизација,
демократизација, европеизација и сл. – подразумевају. С
друге стране, она неминовно доводе до полемике у вези са
односом пожељних идентитета и националних, локалних
и културних специфичности друштва које се налази пред
поменутим изазовима.
AB  - In the last few years, in contemporary Serbian society
the question of relation between identity of Serbia`s citizens
and different cultural, social and political transformation
processes was intensified. Particular problem that was
emphasized in public discourse was connection between
confessional and religious identity of Serbian Christian
Orthodox population. This led to division and permanent debate between national
and civil option in projecting images of desirable identity of Serbia`s citizen`s. Paper
focuses at deconstructing different levels of personal and collective identities, as well
as actual role that religion has in the life of society. Beside this, since that family
should be observed as the main source of reproduction of cultural identity, some
crucial questions about position that family has in contemporary Serbian society are
raised.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa
T1  - Религија, идентитет и културне промене : српско друштво на почетку трећег миленијума
T1  - Religion, Identity and Cultural Changes : Serbian Society at the Beginning of Third Millennium
SP  - 39
EP  - 56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8615
ER  - 
@inbook{
author = "Павићевић, Александра and Тодоровић, Ивица",
year = "2014",
abstract = "Друштвене и политичке промене и процеси који
се одвијају у Србији током последњих десетак година
довели су до интензивирања различитих питања везаних
за постојеће идентитетске праксе, стратегије, изборе и
могућности њених грађана. Ова питања углавном имају
форму двоструке упитаности: с једне стране, она се
односе на проблем садржаја жељеног друштвеног модела,
који савремени друштвени процеси – модернизација,
демократизација, европеизација и сл. – подразумевају. С
друге стране, она неминовно доводе до полемике у вези са
односом пожељних идентитета и националних, локалних
и културних специфичности друштва које се налази пред
поменутим изазовима., In the last few years, in contemporary Serbian society
the question of relation between identity of Serbia`s citizens
and different cultural, social and political transformation
processes was intensified. Particular problem that was
emphasized in public discourse was connection between
confessional and religious identity of Serbian Christian
Orthodox population. This led to division and permanent debate between national
and civil option in projecting images of desirable identity of Serbia`s citizen`s. Paper
focuses at deconstructing different levels of personal and collective identities, as well
as actual role that religion has in the life of society. Beside this, since that family
should be observed as the main source of reproduction of cultural identity, some
crucial questions about position that family has in contemporary Serbian society are
raised.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa",
booktitle = "Религија, идентитет и културне промене : српско друштво на почетку трећег миленијума, Religion, Identity and Cultural Changes : Serbian Society at the Beginning of Third Millennium",
pages = "39-56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8615"
}
Павићевић, А.,& Тодоровић, И.. (2014). Религија, идентитет и културне промене : српско друштво на почетку трећег миленијума. in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 39-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8615
Павићевић А, Тодоровић И. Религија, идентитет и културне промене : српско друштво на почетку трећег миленијума. in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa. 2014;:39-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8615 .
Павићевић, Александра, Тодоровић, Ивица, "Религија, идентитет и културне промене : српско друштво на почетку трећег миленијума" in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa (2014):39-56,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8615 .

Књижевност између уметничког дела и историјског сведочанства

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/322/263
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8210
AB  - Пратећи развој књижевне сцене у
Србији од 1945–1991. године, Коста Николић
креира својеврсни истраживачки полигон, на коме паралелно приказује неодвојиве токове српске (и југословенске)
политичке и културне историје.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Књижевност између уметничког дела и историјског сведочанства
SP  - 292
EP  - 297
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8210
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2014",
abstract = "Пратећи развој књижевне сцене у
Србији од 1945–1991. године, Коста Николић
креира својеврсни истраживачки полигон, на коме паралелно приказује неодвојиве токове српске (и југословенске)
политичке и културне историје.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Књижевност између уметничког дела и историјског сведочанства",
pages = "292-297",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8210"
}
Павићевић, А.. (2014). Књижевност између уметничког дела и историјског сведочанства. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 292-297.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8210
Павићевић А. Књижевност између уметничког дела и историјског сведочанства. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):292-297.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8210 .
Павићевић, Александра, "Књижевност између уметничког дела и историјског сведочанства" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):292-297,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8210 .

Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2014
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/219/5e5f8ddda6d9d_Zbornik-30-Religija-i-religioznost.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8614
AB  - Ова публикација настала је као резултат рада истраживача на пројекту
Етнографског института САНУ: Стратегије идентитета: савремена култура
и религиозност. Но, као што смо то већ показали, међу ауторима се налазе и
истраживачи из других академских средина и дисциплина. Њихови прилози
сведоче о томе да су место и улога религије и религиозности у различитим
савременим друштвима препознате као важне, а понегде и као кључне културне
стратегије. Са друге стране, сматрали смо да ће њихова разматрања, заједно
са прилозима исраживача ангажованих на пројекту, допринети разноврсности
тема и приступа у проучавању феномена религије, те да ћемо као резултат
заједничког промишљања добити једну занимљиву, актуелну и инспиративну
тематску монографију. На читаоцима је да процене колико смо у томе успели.
AB  - This publication emerged as a result of the work of researchers of the Institute
of Ethnography SASA on the project: Identity strategies: contemporary culture and
religiosity. Nevertheless, as we have already shown, among authors there are researches
from other academic milieus and disciplines. Their contributions testify that the place
and the role of religion and religiosity in various contemporary societies are recognized
as important, somewhere even fundamental cultural strategies. On the other hand, we
were of the opinion that their deliberations, together with papers of the researchers
engaged in the project, will contribute to the variety of topics and approaches in the
study of phenomenon of religion, and that we will acquire an interesting and useful
thematic monograph. Readers shall estimate how successful we have been.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa
T1  - Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa
T1  - Religion, religiosity and contemporary culture : from mystical to (i)rational and vice versa
SP  - 7
EP  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8614
ER  - 
@inbook{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2014",
abstract = "Ова публикација настала је као резултат рада истраживача на пројекту
Етнографског института САНУ: Стратегије идентитета: савремена култура
и религиозност. Но, као што смо то већ показали, међу ауторима се налазе и
истраживачи из других академских средина и дисциплина. Њихови прилози
сведоче о томе да су место и улога религије и религиозности у различитим
савременим друштвима препознате као важне, а понегде и као кључне културне
стратегије. Са друге стране, сматрали смо да ће њихова разматрања, заједно
са прилозима исраживача ангажованих на пројекту, допринети разноврсности
тема и приступа у проучавању феномена религије, те да ћемо као резултат
заједничког промишљања добити једну занимљиву, актуелну и инспиративну
тематску монографију. На читаоцима је да процене колико смо у томе успели., This publication emerged as a result of the work of researchers of the Institute
of Ethnography SASA on the project: Identity strategies: contemporary culture and
religiosity. Nevertheless, as we have already shown, among authors there are researches
from other academic milieus and disciplines. Their contributions testify that the place
and the role of religion and religiosity in various contemporary societies are recognized
as important, somewhere even fundamental cultural strategies. On the other hand, we
were of the opinion that their deliberations, together with papers of the researchers
engaged in the project, will contribute to the variety of topics and approaches in the
study of phenomenon of religion, and that we will acquire an interesting and useful
thematic monograph. Readers shall estimate how successful we have been.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa",
booktitle = "Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa, Religion, religiosity and contemporary culture : from mystical to (i)rational and vice versa",
pages = "7-15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8614"
}
Павићевић, А.. (2014). Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa. in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 7-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8614
Павићевић А. Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa. in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa. 2014;:7-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8614 .
Павићевић, Александра, "Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa" in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa (2014):7-15,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8614 .

Од муње до праха – Смрт, сахрана и посмртна судбина Николе Тесле

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/312/253
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8218
AB  - Посмртни остатци великог светског научника
српског порекла, Николе Тесле, налазе се у Музеју
Николе Тесле у Београду. Током последњих десетак
година, у јавном мњењу у Србији актуелизовано је
питање адекватности оваквог „смештаја“ Теслиног
пепела, те су се појавиле различите иницијативе
за његов премештај. Као главни мотив ових
настојања истицана је потреба да се великом
научнику ода дужно поштовање смештањем у неки
од „сакралних“ градских простора. Истовремено
је, међутим, била видљива и тежња да се Теслина
величина и значај искористе за афирмацију
различитих идеја и унапређење друштвеног угледа иницијатора. Ипак, услед
несугласица око места вечног покоја Николе Тесле, његови посмртни остаци
и даље се налазе у Музеју. У раду ћемо настојати да анализирамо јавну
полемику која је настала у вези са овим питањем, али и да у упоредимо
начине на који је грађен јавни лик овог великана у различитим историјским и
друштвеним контекстима.
AB  - This text points out some less known facts about
death and funeral of great Serbian scientists Nikola Tesla.
Keeping on mind social and political contexts in which
Tesla`s post mortem destiny took place, author offered
possible answers on the issues of ideological usage
of his work and character. Different features of public
discourses about Tesla in different historical periods
1936–2014, as well as various forms of his post mortem
glorification were shown. One of the conclusions is
related to different status that Tesla`s mortal remains –
incinerated two and half months after his death – had in
different periods – from complete marginalization in the
socialist era in Yugoslavia to main political trump in the
time of post socialist transition in Serbia.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Од муње до праха – Смрт, сахрана и посмртна судбина Николе Тесле
T1  - From Lighting to Dust – Death, Funeral and Post Mortem Destiny of Nikola Tesla
SP  - 125
VL  - 62
VL  - 139
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402125P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8218
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2014",
abstract = "Посмртни остатци великог светског научника
српског порекла, Николе Тесле, налазе се у Музеју
Николе Тесле у Београду. Током последњих десетак
година, у јавном мњењу у Србији актуелизовано је
питање адекватности оваквог „смештаја“ Теслиног
пепела, те су се појавиле различите иницијативе
за његов премештај. Као главни мотив ових
настојања истицана је потреба да се великом
научнику ода дужно поштовање смештањем у неки
од „сакралних“ градских простора. Истовремено
је, међутим, била видљива и тежња да се Теслина
величина и значај искористе за афирмацију
различитих идеја и унапређење друштвеног угледа иницијатора. Ипак, услед
несугласица око места вечног покоја Николе Тесле, његови посмртни остаци
и даље се налазе у Музеју. У раду ћемо настојати да анализирамо јавну
полемику која је настала у вези са овим питањем, али и да у упоредимо
начине на који је грађен јавни лик овог великана у различитим историјским и
друштвеним контекстима., This text points out some less known facts about
death and funeral of great Serbian scientists Nikola Tesla.
Keeping on mind social and political contexts in which
Tesla`s post mortem destiny took place, author offered
possible answers on the issues of ideological usage
of his work and character. Different features of public
discourses about Tesla in different historical periods
1936–2014, as well as various forms of his post mortem
glorification were shown. One of the conclusions is
related to different status that Tesla`s mortal remains –
incinerated two and half months after his death – had in
different periods – from complete marginalization in the
socialist era in Yugoslavia to main political trump in the
time of post socialist transition in Serbia.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Од муње до праха – Смрт, сахрана и посмртна судбина Николе Тесле, From Lighting to Dust – Death, Funeral and Post Mortem Destiny of Nikola Tesla",
pages = "125",
volume = "62, 139",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402125P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8218"
}
Павићевић, А.. (2014). Од муње до праха – Смрт, сахрана и посмртна судбина Николе Тесле. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 125.
https://doi.org/10.2298/GEI1402125P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8218
Павићевић А. Од муње до праха – Смрт, сахрана и посмртна судбина Николе Тесле. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):125.
doi:10.2298/GEI1402125P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8218 .
Павићевић, Александра, "Од муње до праха – Смрт, сахрана и посмртна судбина Николе Тесле" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):125,
https://doi.org/10.2298/GEI1402125P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8218 .
3

Друштвене и хуманистичке науке пред изазовима пост-дисциплинарности и тржишта. Искуства у вези са осмишљавањем, организовањем и финансирањем научних истраживања

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/350/291
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8287
AB  - Током последњих неколико деценија били смо сведоци интензивних
промена света у коме живимо. Иза доминантне слике технолошког прогреса, с
једне, и непрестаног нивелисања политичких моћи, с друге стране, промене су се
одвијале и на свим друштвеним нивоима, задирући у суштину темељних поставки
културе модерног света. Разградња традиционалних оквира идентитета,
релативизација система вредности и снажни импулси личне слободе били су
врста улазнице у постмодерно стање духа, које је, тежећи ка помирењу, заправо
до крајности продубило јаз између цивилизације као хумане креације и
цивилизације као система per se, који умногоме почива на негирању универзалних
вредности човека. Темат Хуманистичке науке пред изазовима постдисциплинарности и
тржишта замишљен је као платформа за размену искустава међу еминентим
научним радницима из различитих земаља.
AB  - Over the last couple of decades the world we live in has been going through
intensive change. Behind the dominant image of technological progress on the one
hand, and the continuing redistribution of political power on the other, changes have
been occurring on all social levels, hitting at the heart of the basic assumptions of
modern culture. The deconstruction of traditional frameworks of identity, the
relativization of value systems and powerful impulses of personal freedom have served
as a kind of ticket to the postmodern condition which has, while aspiring to reconcile,
led to a fundamental deepening of the rift between civilization as a humane creation and
civilization as a system per se which largely rests on negating the universal value of
humanity.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Друштвене и хуманистичке науке пред изазовима пост-дисциплинарности и тржишта. Искуства у вези са осмишљавањем, организовањем и финансирањем научних истраживања
T1  - Social Sciences and the Humanities: Facing the Challenges of Postdisciplinarity and the Market. Experiences with Preparing, Organizing and Funding Scientific Studies
SP  - 9
EP  - 12
VL  - 61
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1302009P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8287
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2013",
abstract = "Током последњих неколико деценија били смо сведоци интензивних
промена света у коме живимо. Иза доминантне слике технолошког прогреса, с
једне, и непрестаног нивелисања политичких моћи, с друге стране, промене су се
одвијале и на свим друштвеним нивоима, задирући у суштину темељних поставки
културе модерног света. Разградња традиционалних оквира идентитета,
релативизација система вредности и снажни импулси личне слободе били су
врста улазнице у постмодерно стање духа, које је, тежећи ка помирењу, заправо
до крајности продубило јаз између цивилизације као хумане креације и
цивилизације као система per se, који умногоме почива на негирању универзалних
вредности човека. Темат Хуманистичке науке пред изазовима постдисциплинарности и
тржишта замишљен је као платформа за размену искустава међу еминентим
научним радницима из различитих земаља., Over the last couple of decades the world we live in has been going through
intensive change. Behind the dominant image of technological progress on the one
hand, and the continuing redistribution of political power on the other, changes have
been occurring on all social levels, hitting at the heart of the basic assumptions of
modern culture. The deconstruction of traditional frameworks of identity, the
relativization of value systems and powerful impulses of personal freedom have served
as a kind of ticket to the postmodern condition which has, while aspiring to reconcile,
led to a fundamental deepening of the rift between civilization as a humane creation and
civilization as a system per se which largely rests on negating the universal value of
humanity.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Друштвене и хуманистичке науке пред изазовима пост-дисциплинарности и тржишта. Искуства у вези са осмишљавањем, организовањем и финансирањем научних истраживања, Social Sciences and the Humanities: Facing the Challenges of Postdisciplinarity and the Market. Experiences with Preparing, Organizing and Funding Scientific Studies",
pages = "9-12",
volume = "61",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1302009P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8287"
}
Павићевић, А.. (2013). Друштвене и хуманистичке науке пред изазовима пост-дисциплинарности и тржишта. Искуства у вези са осмишљавањем, организовањем и финансирањем научних истраживања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(2), 9-12.
https://doi.org/10.2298/GEI1302009P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8287
Павићевић А. Друштвене и хуманистичке науке пред изазовима пост-дисциплинарности и тржишта. Искуства у вези са осмишљавањем, организовањем и финансирањем научних истраживања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(2):9-12.
doi:10.2298/GEI1302009P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8287 .
Павићевић, Александра, "Друштвене и хуманистичке науке пред изазовима пост-дисциплинарности и тржишта. Искуства у вези са осмишљавањем, организовањем и финансирањем научних истраживања" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 2 (2013):9-12,
https://doi.org/10.2298/GEI1302009P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8287 .

Why was the Writer cremated? Thanato - Anthropological Aspects of Death and Funeral of Yugoslav literate Ivo Andrić

Pavićević, Aleksandra

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/375/316
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8235
AB  - The author discuses the funeral of
Yugoslav writer, Ivo Andrić, with a
particular focus on his wish to be
incinerated. This wish is analyzed from
several aspects: through the concept of
celebrating great people in the time of
socialism and from the standpoint of
Andrić’s delicate political position and his
consistent attempts to avoid alignment inside offered ideological, intellectual
and national frames. On the other hand, his will to be cremated was analyzed
from the aspect of Andrić’s attitude towards religion and death, which are
visible in his works. Additional light on Andrić`s, already well researched
biography, sheds his mason dossier and defining his religiosity and
philosophical attitudes as theosophical.
AB  - У тексту се расправља о сахрани
југословенског књижевника Иве Андрића, а са
посебним освртом на његову жељу да буде
кремиран.Ауторка покушава да анализира ту
жељу са аспекта концепта прославе великана у
доба социјализма, као и из угла Андрићеве
шкакљиве политичке позиције, његових
доследних настојања да избегне сврставање у
понуђене идеолошке, интелектуалистичке и
националистичке оквире. С друге стране, жеља
за кремацијом анализирана је са аспекта Андрићевог односа према религији и
смрти, који се чита кроз његово књижевнодело. Додатно светло на, већ доста
истраживану и познату биографију и дело Иве Андрића, можда баца његов
„Масонски досије“, те дефинисање његове религиозности и филозофије као
теозофске.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Why was the Writer cremated? Thanato - Anthropological Aspects of Death and Funeral of Yugoslav literate Ivo Andrić
T1  - Зашто је писац кремиран? Танатоантрополошки аспекти смрти и сахране југословенског књижевника Иве Андрића
SP  - 29
EP  - 41
VL  - 61
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1301029P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8235
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2013",
abstract = "The author discuses the funeral of
Yugoslav writer, Ivo Andrić, with a
particular focus on his wish to be
incinerated. This wish is analyzed from
several aspects: through the concept of
celebrating great people in the time of
socialism and from the standpoint of
Andrić’s delicate political position and his
consistent attempts to avoid alignment inside offered ideological, intellectual
and national frames. On the other hand, his will to be cremated was analyzed
from the aspect of Andrić’s attitude towards religion and death, which are
visible in his works. Additional light on Andrić`s, already well researched
biography, sheds his mason dossier and defining his religiosity and
philosophical attitudes as theosophical., У тексту се расправља о сахрани
југословенског књижевника Иве Андрића, а са
посебним освртом на његову жељу да буде
кремиран.Ауторка покушава да анализира ту
жељу са аспекта концепта прославе великана у
доба социјализма, као и из угла Андрићеве
шкакљиве политичке позиције, његових
доследних настојања да избегне сврставање у
понуђене идеолошке, интелектуалистичке и
националистичке оквире. С друге стране, жеља
за кремацијом анализирана је са аспекта Андрићевог односа према религији и
смрти, који се чита кроз његово књижевнодело. Додатно светло на, већ доста
истраживану и познату биографију и дело Иве Андрића, можда баца његов
„Масонски досије“, те дефинисање његове религиозности и филозофије као
теозофске.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Why was the Writer cremated? Thanato - Anthropological Aspects of Death and Funeral of Yugoslav literate Ivo Andrić, Зашто је писац кремиран? Танатоантрополошки аспекти смрти и сахране југословенског књижевника Иве Андрића",
pages = "29-41",
volume = "61",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1301029P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8235"
}
Pavićević, A.. (2013). Why was the Writer cremated? Thanato - Anthropological Aspects of Death and Funeral of Yugoslav literate Ivo Andrić. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(1), 29-41.
https://doi.org/10.2298/GEI1301029P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8235
Pavićević A. Why was the Writer cremated? Thanato - Anthropological Aspects of Death and Funeral of Yugoslav literate Ivo Andrić. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(1):29-41.
doi:10.2298/GEI1301029P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8235 .
Pavićević, Aleksandra, "Why was the Writer cremated? Thanato - Anthropological Aspects of Death and Funeral of Yugoslav literate Ivo Andrić" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 1 (2013):29-41,
https://doi.org/10.2298/GEI1301029P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8235 .

Soul of Dandelion Religion, Death and Politics in the “Seeing off” of the Body and Funeral of Patriarch Pavle

Pavićević, Aleksandra

(Lit Verlag, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2012
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=95114
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4816
AB  - In this paper, I focus on the issues of religion, religiousness and the phenomenon of death
in modern Serbian society. My research is aimed at analysing a relatively recent event:
the death, seeing off of the body, and funeral of Patriarch Pavle, the 44th patriarch of
the Serbian Orthodox Church. This event fits into wider models of the ideological use of
religious discourse on the phenomenon of death. However, I believe that a deconstructivist approach – significantly different from those prevailing lately in anthropological
analyses – may be applied to this event (and also to others). Moreover, by widening the
focus of our analysis from the final image conveyed by a certain social ritual, to incorporate the bottom-up processes underlying the ritual, we should be able to address
a wider range of questions, extending beyond the anthropo-political significance of the
event itself. Thus, the final goal of this research – rather than illuminating the implicit ideological messages of the ritual – will be to answer the question: Which particular
systems of individual and collective values are applied to the shaping of the ritual, and
in which way?
PB  - Lit Verlag
T2  - Ethnologia Balkanica
T1  - Soul of Dandelion Religion, Death and Politics in the “Seeing off” of the Body and Funeral of Patriarch Pavle
SP  - 193
EP  - 207
IS  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4816
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2012",
abstract = "In this paper, I focus on the issues of religion, religiousness and the phenomenon of death
in modern Serbian society. My research is aimed at analysing a relatively recent event:
the death, seeing off of the body, and funeral of Patriarch Pavle, the 44th patriarch of
the Serbian Orthodox Church. This event fits into wider models of the ideological use of
religious discourse on the phenomenon of death. However, I believe that a deconstructivist approach – significantly different from those prevailing lately in anthropological
analyses – may be applied to this event (and also to others). Moreover, by widening the
focus of our analysis from the final image conveyed by a certain social ritual, to incorporate the bottom-up processes underlying the ritual, we should be able to address
a wider range of questions, extending beyond the anthropo-political significance of the
event itself. Thus, the final goal of this research – rather than illuminating the implicit ideological messages of the ritual – will be to answer the question: Which particular
systems of individual and collective values are applied to the shaping of the ritual, and
in which way?",
publisher = "Lit Verlag",
journal = "Ethnologia Balkanica",
title = "Soul of Dandelion Religion, Death and Politics in the “Seeing off” of the Body and Funeral of Patriarch Pavle",
pages = "193-207",
number = "16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4816"
}
Pavićević, A.. (2012). Soul of Dandelion Religion, Death and Politics in the “Seeing off” of the Body and Funeral of Patriarch Pavle. in Ethnologia Balkanica
Lit Verlag.(16), 193-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4816
Pavićević A. Soul of Dandelion Religion, Death and Politics in the “Seeing off” of the Body and Funeral of Patriarch Pavle. in Ethnologia Balkanica. 2012;(16):193-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4816 .
Pavićević, Aleksandra, "Soul of Dandelion Religion, Death and Politics in the “Seeing off” of the Body and Funeral of Patriarch Pavle" in Ethnologia Balkanica, no. 16 (2012):193-207,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4816 .

Хроника научне конференције: "Narodni heroji in zvezde. Slavni možje in žene v Sloveniji in Srednji Evropi"

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/413/351
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8401
AB  - Научна конференција "Narodni heroji in zvezde. Slavni možje in žene v
Sloveniji in Srednji Evropi"/ "Heroes and
Celebrities if the Nation. Prominent
woman and man in Slovenia and Central
Europe", одржана у Љубљани од 23. до
25. маја 2012. године, представља
истовремено и одраз заинтересованости за културну историју региона централне Европе и допринос њеном проучавању. Национална историја сагледана кроз визуру значајних појединаца, политичара, уметника, или пак слике националне и регионалне културне
стварности посматране кроз призму
идеализованих, идеологизованих или
популарних ликова ТВ серија, романа,
цртаних филмова, виртуелних социјалних мрежа, теоријска питања везана за
процесе хероизације и стварања звезда,
као и антропо-политичке анализе
херојских ликова из времена владавине
социјализма – само су неке од тема
радова које су на поменутој конференцији изложили историчари, етнолози,
антрополози и психолози из Словеније,
Србије, Мађарске, Аустрије и Чешке.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Хроника научне конференције: "Narodni heroji in zvezde. Slavni možje in žene v Sloveniji in Srednji Evropi"
SP  - 247
EP  - 248
VL  - 60
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8401
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2012",
abstract = "Научна конференција "Narodni heroji in zvezde. Slavni možje in žene v
Sloveniji in Srednji Evropi"/ "Heroes and
Celebrities if the Nation. Prominent
woman and man in Slovenia and Central
Europe", одржана у Љубљани од 23. до
25. маја 2012. године, представља
истовремено и одраз заинтересованости за културну историју региона централне Европе и допринос њеном проучавању. Национална историја сагледана кроз визуру значајних појединаца, политичара, уметника, или пак слике националне и регионалне културне
стварности посматране кроз призму
идеализованих, идеологизованих или
популарних ликова ТВ серија, романа,
цртаних филмова, виртуелних социјалних мрежа, теоријска питања везана за
процесе хероизације и стварања звезда,
као и антропо-политичке анализе
херојских ликова из времена владавине
социјализма – само су неке од тема
радова које су на поменутој конференцији изложили историчари, етнолози,
антрополози и психолози из Словеније,
Србије, Мађарске, Аустрије и Чешке.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Хроника научне конференције: "Narodni heroji in zvezde. Slavni možje in žene v Sloveniji in Srednji Evropi"",
pages = "247-248",
volume = "60",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8401"
}
Павићевић, А.. (2012). Хроника научне конференције: "Narodni heroji in zvezde. Slavni možje in žene v Sloveniji in Srednji Evropi". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(2), 247-248.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8401
Павићевић А. Хроника научне конференције: "Narodni heroji in zvezde. Slavni možje in žene v Sloveniji in Srednji Evropi". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(2):247-248.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8401 .
Павићевић, Александра, "Хроника научне конференције: "Narodni heroji in zvezde. Slavni možje in žene v Sloveniji in Srednji Evropi"" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 2 (2012):247-248,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8401 .

Смрт, сузе, смех и моћ

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2011
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/444/383
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8528
AB  - Студија Laughing at the funeral:
Gender and Anthropology in the Greek
Funerary Rites (Смејање на сахрани:
Род и антропологија у грчким погребним ритуалима) ауторке Ладе Стевановић својом комплексношћу упућује управо на горе изнете чињенице:
темељно бављење темом смрти
истовремено захтева вишедимензионални истраживачки подухват и компактност проживљеног емотивног и
интелектуалног, личног и професионалног истраживачког искуства. Комбинујући класично филолошко и
антрополошко образовање, познавање
и умешно баратање богатом интердисциплинарном библиографијом, те своја
ранија етнолошко-антрополошка истраживања, Лада Стевановић је поменутом студијом закорачила у дубоко
море уједно универзалних и специфичних симболичких структура покушавајући да их протумачи, систематизује и представи читалачкој публици.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Смрт, сузе, смех и моћ
SP  - 261
EP  - 264
VL  - 59
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8528
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2011",
abstract = "Студија Laughing at the funeral:
Gender and Anthropology in the Greek
Funerary Rites (Смејање на сахрани:
Род и антропологија у грчким погребним ритуалима) ауторке Ладе Стевановић својом комплексношћу упућује управо на горе изнете чињенице:
темељно бављење темом смрти
истовремено захтева вишедимензионални истраживачки подухват и компактност проживљеног емотивног и
интелектуалног, личног и професионалног истраживачког искуства. Комбинујући класично филолошко и
антрополошко образовање, познавање
и умешно баратање богатом интердисциплинарном библиографијом, те своја
ранија етнолошко-антрополошка истраживања, Лада Стевановић је поменутом студијом закорачила у дубоко
море уједно универзалних и специфичних симболичких структура покушавајући да их протумачи, систематизује и представи читалачкој публици.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Смрт, сузе, смех и моћ",
pages = "261-264",
volume = "59",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8528"
}
Павићевић, А.. (2011). Смрт, сузе, смех и моћ. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(2), 261-264.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8528
Павићевић А. Смрт, сузе, смех и моћ. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(2):261-264.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8528 .
Павићевић, Александра, "Смрт, сузе, смех и моћ" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 2 (2011):261-264,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8528 .

Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века

Pavićević, Aleksandra

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2011
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/446/385
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/446/386
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8519
AB  - Познато је, и у научној литератури мање-више елаборирано да је повратак религији на подручју бивше СФРЈ
ишао руку под руку са стварањем нових националних
држава и успостављањем нових/старих етничких граница
и идентитета. Због тога је логично што се ова појава често
квалификује као религија нације и национализма. Међутим, из ове квалификације често изостаје увид у чињеницу
да је повратак религији значио и повећање интересовања
за религијска учења и знања, те масовније учествовање у
црквеним обредима. Иако је извесно да од високог процента оних који су се на последњем попису идентификовали
као православни Срби сасвим мали део одлази на активне
вернике, евидентна обнова унутрашњег, литургијског
живота Цркве сугерише одређена питања и опрезност при
етикетирању савремених облика религиозности и улоге
Цркве у њиховом формирању. Историјске околности које
доводе до појаве религије нације у Србији у 19. веку чине
оправданом хипотезу да религија нације ни тада, а ни
данас није изникла из крила Цркве, већ да се она појављује
као државни/секуларни идеолошки пројекат, чије су везе
са религијом сасвим нерелигијске природе. Да бих
поткрепила ову тврдњу, покушаћу да установим и
покажем шта се налазило у основама ове световне
религије 19. века, те да одговорим на питање начина
обликовања њених садржаја. Ово ћу учинити на основу
анализе политичке употребе мртвих тела, тј. доношења
посмртних остатака Вука Караџића из Беча у Београд и
обнављања гроба Доситеја Обрадовића том приликом.
AB  - It is widely known and has been more or less elaborated in
scientific literature that return to religion in the area of former
SFRY was conducted hand-in-hand with the development of
the new national states and establishment of new/old ethnic
borders and identities. This is why it is logical that this phe-
nomenon is frequently qualified as the religion of the nation
and nationalism. However, this qualification frequently lacks
insight into the fact that return to religion also meant increased
interest in religious teachings and dogmas, as well as greater
attendance at Church rituals. Even though it is certain that,
among the large percentage of those who declared themselves
as Orthodox Serbs during the last Census, a very small number
of them are actually active believers; thus, the evident restoration of the internal, liturgical life of the Church suggests certain issues and advises prudence in labeling modern forms of
religiousness and the role of the Church in their development.
Historical conditions which led to the phenomenon of religion
of the nation in Serbia in 19 century justify the hypothesis that
religion of the nation was not, and still is not, something to
have sprouted out under the auspices of the Church, but that it
has occurred as a state/secular ideological project, whose links
to religion are of purely non-religious nature. In order to corroborate this statement, I will try to determine and show what
was in the basis of this secular religion of 19 century, and answer the question relating to the manner in which its content
was shaped. I will do this based on an analysis of political use
of dead bodies, i.e. relocation of mortal remains of Vuk
Karadžić from Vienna to Belgrade, and restoration of the grave
of Dositej Obradović, which was performed on the same occa-
sion.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века
T1  - Living Acts of Dead Bodies. Death and Religion of the Nation in Serbia in 19th Century
SP  - 7
EP  - 28
VL  - 59
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1101007P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8519
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2011",
abstract = "Познато је, и у научној литератури мање-више елаборирано да је повратак религији на подручју бивше СФРЈ
ишао руку под руку са стварањем нових националних
држава и успостављањем нових/старих етничких граница
и идентитета. Због тога је логично што се ова појава често
квалификује као религија нације и национализма. Међутим, из ове квалификације често изостаје увид у чињеницу
да је повратак религији значио и повећање интересовања
за религијска учења и знања, те масовније учествовање у
црквеним обредима. Иако је извесно да од високог процента оних који су се на последњем попису идентификовали
као православни Срби сасвим мали део одлази на активне
вернике, евидентна обнова унутрашњег, литургијског
живота Цркве сугерише одређена питања и опрезност при
етикетирању савремених облика религиозности и улоге
Цркве у њиховом формирању. Историјске околности које
доводе до појаве религије нације у Србији у 19. веку чине
оправданом хипотезу да религија нације ни тада, а ни
данас није изникла из крила Цркве, већ да се она појављује
као државни/секуларни идеолошки пројекат, чије су везе
са религијом сасвим нерелигијске природе. Да бих
поткрепила ову тврдњу, покушаћу да установим и
покажем шта се налазило у основама ове световне
религије 19. века, те да одговорим на питање начина
обликовања њених садржаја. Ово ћу учинити на основу
анализе политичке употребе мртвих тела, тј. доношења
посмртних остатака Вука Караџића из Беча у Београд и
обнављања гроба Доситеја Обрадовића том приликом., It is widely known and has been more or less elaborated in
scientific literature that return to religion in the area of former
SFRY was conducted hand-in-hand with the development of
the new national states and establishment of new/old ethnic
borders and identities. This is why it is logical that this phe-
nomenon is frequently qualified as the religion of the nation
and nationalism. However, this qualification frequently lacks
insight into the fact that return to religion also meant increased
interest in religious teachings and dogmas, as well as greater
attendance at Church rituals. Even though it is certain that,
among the large percentage of those who declared themselves
as Orthodox Serbs during the last Census, a very small number
of them are actually active believers; thus, the evident restoration of the internal, liturgical life of the Church suggests certain issues and advises prudence in labeling modern forms of
religiousness and the role of the Church in their development.
Historical conditions which led to the phenomenon of religion
of the nation in Serbia in 19 century justify the hypothesis that
religion of the nation was not, and still is not, something to
have sprouted out under the auspices of the Church, but that it
has occurred as a state/secular ideological project, whose links
to religion are of purely non-religious nature. In order to corroborate this statement, I will try to determine and show what
was in the basis of this secular religion of 19 century, and answer the question relating to the manner in which its content
was shaped. I will do this based on an analysis of political use
of dead bodies, i.e. relocation of mortal remains of Vuk
Karadžić from Vienna to Belgrade, and restoration of the grave
of Dositej Obradović, which was performed on the same occa-
sion.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века, Living Acts of Dead Bodies. Death and Religion of the Nation in Serbia in 19th Century",
pages = "7-28",
volume = "59",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1101007P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8519"
}
Pavićević, A.. (2011). Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(1), 7-28.
https://doi.org/10.2298/GEI1101007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8519
Pavićević A. Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(1):7-28.
doi:10.2298/GEI1101007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8519 .
Pavićević, Aleksandra, "Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 1 (2011):7-28,
https://doi.org/10.2298/GEI1101007P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8519 .
1

Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века

Pavićević, Aleksandra

(Beograd : Etnografski institut SANU, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4814
AB  - Познато је, и у научној литератури мање-више елаборирано да је повратак религији на подручју бивше СФРЈ
ишао руку под руку са стварањем нових националних
држава и успостављањем нових/старих етничких граница
и идентитета. Због тога је логично што се ова појава често
квалификује као религија нације и национализма. Међутим, из ове квалификације често изостаје увид у чињеницу
да је повратак религији значио и повећање интересовања
за религијска учења и знања, те масовније учествовање у
црквеним обредима. Иако је извесно да од високог процента оних који су се на последњем попису идентификовали
као православни Срби сасвим мали део одлази на активне
вернике, евидентна обнова унутрашњег, литургијског
живота Цркве сугерише одређена питања и опрезност при
етикетирању савремених облика религиозности и улоге
Цркве у њиховом формирању. Историјске околности које
доводе до појаве религије нације у Србији у 19. веку чине
оправданом хипотезу да религија нације ни тада, а ни
данас није изникла из крила Цркве, већ да се она појављује
као државни/секуларни идеолошки пројекат, чије су везе
са религијом сасвим нерелигијске природе. Да бих
поткрепила ову тврдњу, покушаћу да установим и
покажем шта се налазило у основама ове световне
религије 19. века, те да одговорим на питање начина
обликовања њених садржаја. Ово ћу учинити на основу
анализе политичке употребе мртвих тела, тј. доношења
посмртних остатака Вука Караџића из Беча у Београд и
обнављања гроба Доситеја Обрадовића том приликом.
AB  - It is widely known and has been more or less elaborated in scientific literature that return to religion in the area of former SFRY was conducted hand-in-hand with the development of the new national states and establishment of new/old ethnic borders and identities. This is why it is logical that this phenomenon is frequently qualified as the religion of the nation and nationalism. However, this qualification frequently lacks insight into the fact that return to religion also meant increased interest in religious teachings and dogmas, as well as greater attendance at Church rituals. Even though it is certain that, among the large percentage of those who declared themselves as Orthodox Serbs during the last Census, a very small number of them are actually active believers; thus, the evident restoration of the internal, liturgical life of the Church suggests certain issues and advises prudence in labeling modern forms of religiousness and the role of the Church in their development. Historical conditions which led to the phenomenon of religion of the nation in Serbia in 19 century justify the hypothesis that religion of the nation was not, and still is not, something to have sprouted out under the auspices of the Church, but that it has occurred as a state/secular ideological project, whose links to religion are of purely non-religious nature. In order to corroborate this statement, I will try to determine and show what was in the basis of this secular religion of 19 century, and answer the question relating to the manner in which its content was shaped. I will do this based on an analysis of political use of dead bodies, i.e. relocation of mortal remains of Vuk Karadžić from Vienna to Belgrade, and restoration of the grave of Dositej Obradović, which was performed on the same occasion.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века
T1  - Living acts of dead bodies: Death and religion of the nation in Serbia in 19th century
SP  - 7
EP  - 28
VL  - 59
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1101007P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4814
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2011",
abstract = "Познато је, и у научној литератури мање-више елаборирано да је повратак религији на подручју бивше СФРЈ
ишао руку под руку са стварањем нових националних
држава и успостављањем нових/старих етничких граница
и идентитета. Због тога је логично што се ова појава често
квалификује као религија нације и национализма. Међутим, из ове квалификације често изостаје увид у чињеницу
да је повратак религији значио и повећање интересовања
за религијска учења и знања, те масовније учествовање у
црквеним обредима. Иако је извесно да од високог процента оних који су се на последњем попису идентификовали
као православни Срби сасвим мали део одлази на активне
вернике, евидентна обнова унутрашњег, литургијског
живота Цркве сугерише одређена питања и опрезност при
етикетирању савремених облика религиозности и улоге
Цркве у њиховом формирању. Историјске околности које
доводе до појаве религије нације у Србији у 19. веку чине
оправданом хипотезу да религија нације ни тада, а ни
данас није изникла из крила Цркве, већ да се она појављује
као државни/секуларни идеолошки пројекат, чије су везе
са религијом сасвим нерелигијске природе. Да бих
поткрепила ову тврдњу, покушаћу да установим и
покажем шта се налазило у основама ове световне
религије 19. века, те да одговорим на питање начина
обликовања њених садржаја. Ово ћу учинити на основу
анализе политичке употребе мртвих тела, тј. доношења
посмртних остатака Вука Караџића из Беча у Београд и
обнављања гроба Доситеја Обрадовића том приликом., It is widely known and has been more or less elaborated in scientific literature that return to religion in the area of former SFRY was conducted hand-in-hand with the development of the new national states and establishment of new/old ethnic borders and identities. This is why it is logical that this phenomenon is frequently qualified as the religion of the nation and nationalism. However, this qualification frequently lacks insight into the fact that return to religion also meant increased interest in religious teachings and dogmas, as well as greater attendance at Church rituals. Even though it is certain that, among the large percentage of those who declared themselves as Orthodox Serbs during the last Census, a very small number of them are actually active believers; thus, the evident restoration of the internal, liturgical life of the Church suggests certain issues and advises prudence in labeling modern forms of religiousness and the role of the Church in their development. Historical conditions which led to the phenomenon of religion of the nation in Serbia in 19 century justify the hypothesis that religion of the nation was not, and still is not, something to have sprouted out under the auspices of the Church, but that it has occurred as a state/secular ideological project, whose links to religion are of purely non-religious nature. In order to corroborate this statement, I will try to determine and show what was in the basis of this secular religion of 19 century, and answer the question relating to the manner in which its content was shaped. I will do this based on an analysis of political use of dead bodies, i.e. relocation of mortal remains of Vuk Karadžić from Vienna to Belgrade, and restoration of the grave of Dositej Obradović, which was performed on the same occasion.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века, Living acts of dead bodies: Death and religion of the nation in Serbia in 19th century",
pages = "7-28",
volume = "59",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1101007P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4814"
}
Pavićević, A.. (2011). Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Beograd : Etnografski institut SANU., 59(1), 7-28.
https://doi.org/10.2298/GEI1101007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4814
Pavićević A. Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(1):7-28.
doi:10.2298/GEI1101007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4814 .
Pavićević, Aleksandra, "Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 1 (2011):7-28,
https://doi.org/10.2298/GEI1101007P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4814 .
1

Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium

Pavićević, Aleksandra

(Prague : Institute of Ethnology of the Czech Academy of Sciences, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2011
UR  - https://www.jstor.org/stable/42640410
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4815
AB  - Autonomy of science and art is an ideal of every civilized society. The
distance between a certain society and this ideal depends on a large number of
parameters, among which cultural enlightenment and consciousness of the main
protagonists in realization of these two areas seem to be most important. Unfortunately, Serbia cannot boast with a high level of independency of creative
processes. Nowadays, in formal sense, they enjoy a higher level of autonomy in
terms of the state ideology; however, at the same time, they are essentially and
basically restricted by it. The very notion of autonomy here is related to fi nancial
and, more than this, to ideological independence of free and creative thought, that
is to the question to which extent scientifi c creativity manage to transcend current cultural-historical-social context and to fi nd universal regularities of human
civilization in it. Intensity of social changes and postmodern market ideologies
are refl ected both at offi cial scientifi c policy and at internal determination of context and concept of ethnological/anthropological researching which quite often
become trapped in the shallow of topicality.
PB  - Prague : Institute of Ethnology of the Czech Academy of Sciences
T2  - Český lid
T1  - Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium
SP  - 227
EP  - 238
VL  - 98
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4815
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2011",
abstract = "Autonomy of science and art is an ideal of every civilized society. The
distance between a certain society and this ideal depends on a large number of
parameters, among which cultural enlightenment and consciousness of the main
protagonists in realization of these two areas seem to be most important. Unfortunately, Serbia cannot boast with a high level of independency of creative
processes. Nowadays, in formal sense, they enjoy a higher level of autonomy in
terms of the state ideology; however, at the same time, they are essentially and
basically restricted by it. The very notion of autonomy here is related to fi nancial
and, more than this, to ideological independence of free and creative thought, that
is to the question to which extent scientifi c creativity manage to transcend current cultural-historical-social context and to fi nd universal regularities of human
civilization in it. Intensity of social changes and postmodern market ideologies
are refl ected both at offi cial scientifi c policy and at internal determination of context and concept of ethnological/anthropological researching which quite often
become trapped in the shallow of topicality.",
publisher = "Prague : Institute of Ethnology of the Czech Academy of Sciences",
journal = "Český lid",
title = "Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium",
pages = "227-238",
volume = "98",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4815"
}
Pavićević, A.. (2011). Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium. in Český lid
Prague : Institute of Ethnology of the Czech Academy of Sciences., 98(3), 227-238.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4815
Pavićević A. Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium. in Český lid. 2011;98(3):227-238.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4815 .
Pavićević, Aleksandra, "Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium" in Český lid, 98, no. 3 (2011):227-238,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4815 .

Време (без) смрти : представе о смрти у Србији 19–21. века / Time of/without Death : notions of Death in Serbia in XIX-XX centuries

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - BOOK
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2011
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/51/5e5a92d75e415_Aleksandra-Pavicevic%2C-Vreme-bez-smrti.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8791
AB  - Намера ауторке ове књиге била је да на сажет начин прикаже и протумачи резултате истраживања локалних специфичности у разумевању феномена смрти. Ове посебности нису, међутим настајале независно од глобалних духовних кретања, па ауторка настоји да их сагледа и у контексту глобалних цивилизацијских промена и трендова. Иако временски распон неких појава које су обрађене у студији иде од периода раног хришћанства и средњег века па до модерних времена, примарни циљ књиге није био да прикаже историјски развој идеја везаних за смрт и умирање. Ток ових процеса био је овде у функцији објашњавања и разумевања  савременог тренутка, односно схватања и пракси које постоје у српском друштву на крају 20. и почетку 21. века.
Сам наслов књиге произилази из начелног става, сада већ класичних танатолога, а то је да приватну сферу модерног човека карактерише потискивање и порицање смрти, док се са друге стране, у јавном простору савременог света слике смрти умножавају и постају све директније и агресивније. У студији ауторка настоји да одговори на нека од питања која проистичу из овог комплексног односа и теме: Како се смрт доживљава на колективном, а како на индивидуалном нивоу? У којој мери су модерна схватања и праксе везане за ову животну неминовност повезана са традиционалним веровањима и ритуалним формама, а колико су изложене променама у савременим условима живота? Како се идеја смрти обликује унутар религијских и идеолошких оквира и унутар схватања односа сакралне и профане сфере? Да ли секуларни контекст подразумева атеистичку интерпретацију феномена смрти? И ако је тако, зашто су многи, у намери секуларни, (политички) ритуали током друге половине 20. века посегли за смрћу као догађајем са најснажнијим симболичким капиталом? Да ли нам разумевање „друштвене улоге“ смрти и посмртног ритуала може помоћи да разумемо и друге области културе? И да ли би позитиван одговор на ово питање значио потврду чињенице да је догађај смрти извор целокупне културне страности?
AB  - The book „Time of/without death. Notions of death in Serbia in XIX-XX centuries“ is an attempt to study and interpret local specificities in comprehending the phenomenon of death in a comprehensive yet compressed manner, but also in the manner in which global civilization-related changes were reflected through them. Even though timelines for individual topics treated in the book range from the period of early Christianity and Middle Ages via modern times to the contemporary period, the primary aim of the research was not to present historic development of ideas relating to the phenomenon of death. The course of development of these ideas was used to explain the present moment, i. e. attitudes and practices observed in Serbian society at the end of XX and beginning of XXI century. The very title of the book originated from the observation that the generally accepted attitude towards the modern society, as the one characterized by suppressing of thinking, speaking, and ideas of death to the margins of reality is opposed by the same reality in which images of death increasingly multiply. Regardless of whether it is about expansion of different forms of collective memory culture, funerals of public figures covered by media and attended by masses, or brutal coverage showing victims of traffic accidents and natural disasters, various images of death flood the public space of our daily lives. On the other hand, as observed by the now classical authors from the area of tanathoanthropology, common people and their common deaths take place in solitary silence, in the space and time separated and isolated from the rest of the world. One of the reasons to compose this study was the need to answer to at least a number of the issues stemming out of this complex topic. How is the idea of death conceived on collective versus individual level? To which extent do modern perceptions and practices relating to this inevitability of life relate to traditional beliefs and ritual forms, and to what extent were the latter subjected to changes in contemporary living conditions? How the idea of death is developed using religious versus ideological forms, and what is their relationship in secular/sacral contexts? Does secular context imply atheistic interpretation of this phenomenon? Why has tanathological rhetoric turned out to be very handy in creating a large number of political rituals over the course of the last 20 years (but throughout the history of civilization as well)? Could the text we get by interpreting the phenomenon of death be helpful to us in understanding other spheres of cultural reality as well, and how? And, would a positive answer to this question confirm the understanding of the phenomenon of death as the source of overall culture?
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Време (без) смрти : представе о смрти у Србији 19–21. века / Time of/without Death : notions of Death in Serbia in XIX-XX centuries
SP  - 1
EP  - 271
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8791
ER  - 
@book{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2011",
abstract = "Намера ауторке ове књиге била је да на сажет начин прикаже и протумачи резултате истраживања локалних специфичности у разумевању феномена смрти. Ове посебности нису, међутим настајале независно од глобалних духовних кретања, па ауторка настоји да их сагледа и у контексту глобалних цивилизацијских промена и трендова. Иако временски распон неких појава које су обрађене у студији иде од периода раног хришћанства и средњег века па до модерних времена, примарни циљ књиге није био да прикаже историјски развој идеја везаних за смрт и умирање. Ток ових процеса био је овде у функцији објашњавања и разумевања  савременог тренутка, односно схватања и пракси које постоје у српском друштву на крају 20. и почетку 21. века.
Сам наслов књиге произилази из начелног става, сада већ класичних танатолога, а то је да приватну сферу модерног човека карактерише потискивање и порицање смрти, док се са друге стране, у јавном простору савременог света слике смрти умножавају и постају све директније и агресивније. У студији ауторка настоји да одговори на нека од питања која проистичу из овог комплексног односа и теме: Како се смрт доживљава на колективном, а како на индивидуалном нивоу? У којој мери су модерна схватања и праксе везане за ову животну неминовност повезана са традиционалним веровањима и ритуалним формама, а колико су изложене променама у савременим условима живота? Како се идеја смрти обликује унутар религијских и идеолошких оквира и унутар схватања односа сакралне и профане сфере? Да ли секуларни контекст подразумева атеистичку интерпретацију феномена смрти? И ако је тако, зашто су многи, у намери секуларни, (политички) ритуали током друге половине 20. века посегли за смрћу као догађајем са најснажнијим симболичким капиталом? Да ли нам разумевање „друштвене улоге“ смрти и посмртног ритуала може помоћи да разумемо и друге области културе? И да ли би позитиван одговор на ово питање значио потврду чињенице да је догађај смрти извор целокупне културне страности?, The book „Time of/without death. Notions of death in Serbia in XIX-XX centuries“ is an attempt to study and interpret local specificities in comprehending the phenomenon of death in a comprehensive yet compressed manner, but also in the manner in which global civilization-related changes were reflected through them. Even though timelines for individual topics treated in the book range from the period of early Christianity and Middle Ages via modern times to the contemporary period, the primary aim of the research was not to present historic development of ideas relating to the phenomenon of death. The course of development of these ideas was used to explain the present moment, i. e. attitudes and practices observed in Serbian society at the end of XX and beginning of XXI century. The very title of the book originated from the observation that the generally accepted attitude towards the modern society, as the one characterized by suppressing of thinking, speaking, and ideas of death to the margins of reality is opposed by the same reality in which images of death increasingly multiply. Regardless of whether it is about expansion of different forms of collective memory culture, funerals of public figures covered by media and attended by masses, or brutal coverage showing victims of traffic accidents and natural disasters, various images of death flood the public space of our daily lives. On the other hand, as observed by the now classical authors from the area of tanathoanthropology, common people and their common deaths take place in solitary silence, in the space and time separated and isolated from the rest of the world. One of the reasons to compose this study was the need to answer to at least a number of the issues stemming out of this complex topic. How is the idea of death conceived on collective versus individual level? To which extent do modern perceptions and practices relating to this inevitability of life relate to traditional beliefs and ritual forms, and to what extent were the latter subjected to changes in contemporary living conditions? How the idea of death is developed using religious versus ideological forms, and what is their relationship in secular/sacral contexts? Does secular context imply atheistic interpretation of this phenomenon? Why has tanathological rhetoric turned out to be very handy in creating a large number of political rituals over the course of the last 20 years (but throughout the history of civilization as well)? Could the text we get by interpreting the phenomenon of death be helpful to us in understanding other spheres of cultural reality as well, and how? And, would a positive answer to this question confirm the understanding of the phenomenon of death as the source of overall culture?",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Време (без) смрти : представе о смрти у Србији 19–21. века / Time of/without Death : notions of Death in Serbia in XIX-XX centuries",
pages = "1-271",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8791"
}
Павићевић, А.. (2011). Време (без) смрти : представе о смрти у Србији 19–21. века / Time of/without Death : notions of Death in Serbia in XIX-XX centuries. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-271.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8791
Павићевић А. Време (без) смрти : представе о смрти у Србији 19–21. века / Time of/without Death : notions of Death in Serbia in XIX-XX centuries. 2011;:1-271.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8791 .
Павићевић, Александра, "Време (без) смрти : представе о смрти у Србији 19–21. века / Time of/without Death : notions of Death in Serbia in XIX-XX centuries" (2011):1-271,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8791 .

Смрт у медијима

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/482/426
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8737
AB  - Утицај медија на свакодневни живот савременог друштва више је него позната чињеница. Медији су ти који значајно учествују у конструисању, али и сублимисању јавног мњења, постајући тако врста интерактивног
„прозора“ друштвене комуникације и продукције доминантних културних
образаца. Због тога они представљају моћно средство политичке пропаганде и манипулације. Но уколико се, бар за тренутак, употреба медија у политичке сврхе остави по страни, видећемо да се њихова свеприсутност у
свакодневном животу одражава и у сфери базичних друштвених институција, мишљења и понашања, те да они у одређеној мери представљају замену за различите механизме (ритуалне) катарзе, које је поседовало традиционално друштво.
Овај рад је посвећен проучавању феномена смрти, односно слике смрти коју креирају медији, и то првенствено штампани. Извршен је покушај
анализе и давања одговора на питања: чије и које смрти „заслужују“ медијску пажњу, на који начин их медији презентују, како медији третирају
„обичне“ смрти, а у којим ситуацијама и, опет, на који начин, врше хероизацију појединих покојника и њихових последњих животних тренутака? Да
ли и како медији „дозирају“ количину подношљивог присуства смрти у јавном говору, на који начин се идеолошке матрице рефлектују кроз ову слику, и да ли проток времена и развој медија доносе неке промене по овом
питању? Анализа се односи на медијски простор Србије, а акценат је стављен на издања дневног листа Политика од 1963 до 2000. године, као и на
издања неколико других дневних новина и листова који су излазили након
2000. године.
AB  - This paper discusses the role of media in a construction of public image, speech and presentation of death. The main research questions could be posed as follows: does the media discourse confirm a thesis about modern society as the one
which intensely avoids encounter with Death, or does it defy it? Frequent images
or hints of death in visual media- in films, informative and entertainment programs-
suggest certain changes related to this issue in the past few decades. This analysis
focuses on printed media, hence the paper assesses numerous issues of the daily journal Политика from 1963, 1972, 1973, 1979, 1985, 1991, 1995, 1999, 2007 and
2008, as well as some other daily journals after 2000. The analysis confirms a
strong connection between the current political systems and ideology and speech
about death. In addition, it reveals a political usage of this event but also speaks up
about cultural and historical models, underlying all other constructions.
During the 1960’s and 1970’s, the presentations, including the speech about
death relied on the traditional understandings about inevitability of death and dying,
and alternatively on atheistic beliefs related to the progress and wellbeing of the society. In this particular discourse, death was present to a limited degree, serving primarily to glorify socialist order. The end of the 1970’s witnessed an increase in the
glorification of the death, correlated with the decrease of the dominant political
ideology. On the other hand, the 1990’s brought about more presence of the national and religious symbolism and glorification of the dead as heroes. After 2000,
mercantilism is evident throughout the media. All of the media broadcast drastic
images of death and dead, thus providing an answer to the posed question at the beginning of this paper- about the relationship of the modern society towards death-
but nevertheless, this still leaves out many implicit consequences and possible meanings.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Смрт у медијима
T1  - Death in Media
SP  - 39
EP  - 55
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001039P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8737
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2010",
abstract = "Утицај медија на свакодневни живот савременог друштва више је него позната чињеница. Медији су ти који значајно учествују у конструисању, али и сублимисању јавног мњења, постајући тако врста интерактивног
„прозора“ друштвене комуникације и продукције доминантних културних
образаца. Због тога они представљају моћно средство политичке пропаганде и манипулације. Но уколико се, бар за тренутак, употреба медија у политичке сврхе остави по страни, видећемо да се њихова свеприсутност у
свакодневном животу одражава и у сфери базичних друштвених институција, мишљења и понашања, те да они у одређеној мери представљају замену за различите механизме (ритуалне) катарзе, које је поседовало традиционално друштво.
Овај рад је посвећен проучавању феномена смрти, односно слике смрти коју креирају медији, и то првенствено штампани. Извршен је покушај
анализе и давања одговора на питања: чије и које смрти „заслужују“ медијску пажњу, на који начин их медији презентују, како медији третирају
„обичне“ смрти, а у којим ситуацијама и, опет, на који начин, врше хероизацију појединих покојника и њихових последњих животних тренутака? Да
ли и како медији „дозирају“ количину подношљивог присуства смрти у јавном говору, на који начин се идеолошке матрице рефлектују кроз ову слику, и да ли проток времена и развој медија доносе неке промене по овом
питању? Анализа се односи на медијски простор Србије, а акценат је стављен на издања дневног листа Политика од 1963 до 2000. године, као и на
издања неколико других дневних новина и листова који су излазили након
2000. године., This paper discusses the role of media in a construction of public image, speech and presentation of death. The main research questions could be posed as follows: does the media discourse confirm a thesis about modern society as the one
which intensely avoids encounter with Death, or does it defy it? Frequent images
or hints of death in visual media- in films, informative and entertainment programs-
suggest certain changes related to this issue in the past few decades. This analysis
focuses on printed media, hence the paper assesses numerous issues of the daily journal Политика from 1963, 1972, 1973, 1979, 1985, 1991, 1995, 1999, 2007 and
2008, as well as some other daily journals after 2000. The analysis confirms a
strong connection between the current political systems and ideology and speech
about death. In addition, it reveals a political usage of this event but also speaks up
about cultural and historical models, underlying all other constructions.
During the 1960’s and 1970’s, the presentations, including the speech about
death relied on the traditional understandings about inevitability of death and dying,
and alternatively on atheistic beliefs related to the progress and wellbeing of the society. In this particular discourse, death was present to a limited degree, serving primarily to glorify socialist order. The end of the 1970’s witnessed an increase in the
glorification of the death, correlated with the decrease of the dominant political
ideology. On the other hand, the 1990’s brought about more presence of the national and religious symbolism and glorification of the dead as heroes. After 2000,
mercantilism is evident throughout the media. All of the media broadcast drastic
images of death and dead, thus providing an answer to the posed question at the beginning of this paper- about the relationship of the modern society towards death-
but nevertheless, this still leaves out many implicit consequences and possible meanings.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Смрт у медијима, Death in Media",
pages = "39-55",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001039P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8737"
}
Павићевић, А.. (2010). Смрт у медијима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 39-55.
https://doi.org/10.2298/GEI1001039P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8737
Павићевић А. Смрт у медијима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):39-55.
doi:10.2298/GEI1001039P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8737 .
Павићевић, Александра, "Смрт у медијима" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):39-55,
https://doi.org/10.2298/GEI1001039P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8737 .
1

,,Држава, наука, култура“: научни скуп

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/515/459
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8776
AB  - Иницијатива обновљеног Етнолошко-антрополошког друштва Србије да
свој први научни скуп посвети теми
актуелног односа државе, науке и
културе, показала се као више него
корисна и потребна платформа за
уочавање и резимирање различитих
врста и нивоа проблема са којима се
тренутно суочава етнологија/антропо-
логија, али и хуманистичке науке у
целости.
Током дводневног заседања, своје
радове изложило је двадесет етнолога/антрополога и два историчара
уметности.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - ,,Држава, наука, култура“: научни скуп
SP  - 173
EP  - 176
VL  - 57
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8776
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2009",
abstract = "Иницијатива обновљеног Етнолошко-антрополошког друштва Србије да
свој први научни скуп посвети теми
актуелног односа државе, науке и
културе, показала се као више него
корисна и потребна платформа за
уочавање и резимирање различитих
врста и нивоа проблема са којима се
тренутно суочава етнологија/антропо-
логија, али и хуманистичке науке у
целости.
Током дводневног заседања, своје
радове изложило је двадесет етнолога/антрополога и два историчара
уметности.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = ",,Држава, наука, култура“: научни скуп",
pages = "173-176",
volume = "57",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8776"
}
Павићевић, А.. (2009). ,,Држава, наука, култура“: научни скуп. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 173-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8776
Павићевић А. ,,Држава, наука, култура“: научни скуп. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):173-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8776 .
Павићевић, Александра, ",,Држава, наука, култура“: научни скуп" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):173-176,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8776 .

Слике прожимања

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/512/456
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8775
AB  - Књига ,,Слике из Боке“,
аутора др Драгане Радојичић, научног
саветника у Етнографском институту
Српске академије наука и уметности
замишљена као колаж слика,  доноси вредну, до сада недовољно познату и несистематизовану
грађу, и запажања из три сегмента
народног живота становништва Боко-
которског залива. Речник термина из
области материјалне културе, аналитички приказ архивске грађе везане за
народно градитетљство, те анализа
божићних обичаја, сведоче о посебном
богатству и разноврсности културних
утицаја, који су се током историје
смењивали на овом подручју, као и о
актуелном прожимању традиционалних и модерних образаца мишљења и
делања.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Слике прожимања
SP  - 166
EP  - 167
VL  - 57
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8775
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2009",
abstract = "Књига ,,Слике из Боке“,
аутора др Драгане Радојичић, научног
саветника у Етнографском институту
Српске академије наука и уметности
замишљена као колаж слика,  доноси вредну, до сада недовољно познату и несистематизовану
грађу, и запажања из три сегмента
народног живота становништва Боко-
которског залива. Речник термина из
области материјалне културе, аналитички приказ архивске грађе везане за
народно градитетљство, те анализа
божићних обичаја, сведоче о посебном
богатству и разноврсности културних
утицаја, који су се током историје
смењивали на овом подручју, као и о
актуелном прожимању традиционалних и модерних образаца мишљења и
делања.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Слике прожимања",
pages = "166-167",
volume = "57",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8775"
}
Павићевић, А.. (2009). Слике прожимања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 166-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8775
Павићевић А. Слике прожимања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):166-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8775 .
Павићевић, Александра, "Слике прожимања" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):166-167,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8775 .

Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century

Pavićević, Aleksandra

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/556/491
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8860
AB  - Topics of ethnological research, as well as scientific discourse in general often represent the mirror of social reality. This paper researches the ways in which dealing with death and current ethnological approaches in Serbian ethnology during the second half of the 20th century, reflect the Zeitgeist. The intensity and the quality of interests for this important anthropological theme varied during the researched period, wherefore it is possible to differentiate two types of works and authors: those who write about funeral rituals, and those who 'read' them. From 1980s until nowadays there are three subgroups of contributions to this theme that reflect critical moments of the contemporary Serbian history. The issues raised in this paper are the following: The way in which state/society regards death the way in which it structures death, the way in which it gives meaning to death, as well as the usage of death for political purpose and the constant effort of civilization to repress it into oblivion.
AB  - Текст доноси аналитички приказ етнолошких радова који су током
друге половине 20. века били мање или више директно посвећени проучавању
смрти. Фокусирала сам се на етнолошке часописе: ГЕИ, ГЕМ, ЕП, ЕС и ЕАП,
као и на поједине текстове и монографске студије, које сматрам
незаобилазним када је у питању наведена тема.
Позната је чињеница да је модерно доба, донело однос према смрти
умногоме различит од онога који је карактерисао раније епохе. Од појаве која
је у традиционалном друштвеном миљеу ишла ,,руку под руку“ са својим
антиподом – животом, представљајући нераздвојни део свих његових, како
преломних, тако и свакодневних манифестација, смрт је у индустријској ери
све више потискивана ка маргинама стварности, у сферу приватног,
прећутаног, неконтролисаног и непризнатог. Професионализација послова у
вези са смрћу, пропагирање и омасовљење кремације, ограђивање и
сакривање гробаља, а затим и болесника и самртника од очију света, само су
детаљи процеса који је, може се рећи, кулминирао током друге половине 20.
века. Трендови у Србији, по овом питању, нису много одступали од оних на
глобалном нивоу. Ипак, мора се приметити да су овде култови везани за смрт,
у односу на друге обичаје животног циклуса, барем формално, најмање
подлегли променама. Разлози овоме леже свакако у комплексности самог
феномена смрти као вечите тајне и надахнућа религијско-магијског начина
размишљања, али и у чињеници да је атеистичка идеологија била примарно
антихришћанска и антицрквена, док обреде паганског карактера није
доживљавала као идеолошки превише опасне. Ово је погодовало опстанку
читавог комплекса традиционалних посмртних ритуала све до данашњих
дана. Вероватно се у томе налази и објашњење релативно великог броја
радова о смрти, који су, (с обзиром на претходно поменуте трендове)
супротно очекивањима, објављени у етнолошким часописима у проучаваном
периоду. Интезитет интересовања за смрт, као и квалитет проучавања овог
феномена осцилирао је током фокусираног периода. Утицај глобалних и
локалних друштвених и државних идеја и процеса огледао се и на пољу
антрополошког дискурса, тако да је у раду издвојено три етапе писања о
смрти у модерној српској етнологији/антропологији, које, на специфичан
начин говоре и о времену у коме су настале.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century
T1  - Време (без) смрти : проучавање смрти у српској етнологији током друге половине 20. века
SP  - 23
EP  - 35
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802023P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8860
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2008",
abstract = "Topics of ethnological research, as well as scientific discourse in general often represent the mirror of social reality. This paper researches the ways in which dealing with death and current ethnological approaches in Serbian ethnology during the second half of the 20th century, reflect the Zeitgeist. The intensity and the quality of interests for this important anthropological theme varied during the researched period, wherefore it is possible to differentiate two types of works and authors: those who write about funeral rituals, and those who 'read' them. From 1980s until nowadays there are three subgroups of contributions to this theme that reflect critical moments of the contemporary Serbian history. The issues raised in this paper are the following: The way in which state/society regards death the way in which it structures death, the way in which it gives meaning to death, as well as the usage of death for political purpose and the constant effort of civilization to repress it into oblivion., Текст доноси аналитички приказ етнолошких радова који су током
друге половине 20. века били мање или више директно посвећени проучавању
смрти. Фокусирала сам се на етнолошке часописе: ГЕИ, ГЕМ, ЕП, ЕС и ЕАП,
као и на поједине текстове и монографске студије, које сматрам
незаобилазним када је у питању наведена тема.
Позната је чињеница да је модерно доба, донело однос према смрти
умногоме различит од онога који је карактерисао раније епохе. Од појаве која
је у традиционалном друштвеном миљеу ишла ,,руку под руку“ са својим
антиподом – животом, представљајући нераздвојни део свих његових, како
преломних, тако и свакодневних манифестација, смрт је у индустријској ери
све више потискивана ка маргинама стварности, у сферу приватног,
прећутаног, неконтролисаног и непризнатог. Професионализација послова у
вези са смрћу, пропагирање и омасовљење кремације, ограђивање и
сакривање гробаља, а затим и болесника и самртника од очију света, само су
детаљи процеса који је, може се рећи, кулминирао током друге половине 20.
века. Трендови у Србији, по овом питању, нису много одступали од оних на
глобалном нивоу. Ипак, мора се приметити да су овде култови везани за смрт,
у односу на друге обичаје животног циклуса, барем формално, најмање
подлегли променама. Разлози овоме леже свакако у комплексности самог
феномена смрти као вечите тајне и надахнућа религијско-магијског начина
размишљања, али и у чињеници да је атеистичка идеологија била примарно
антихришћанска и антицрквена, док обреде паганског карактера није
доживљавала као идеолошки превише опасне. Ово је погодовало опстанку
читавог комплекса традиционалних посмртних ритуала све до данашњих
дана. Вероватно се у томе налази и објашњење релативно великог броја
радова о смрти, који су, (с обзиром на претходно поменуте трендове)
супротно очекивањима, објављени у етнолошким часописима у проучаваном
периоду. Интезитет интересовања за смрт, као и квалитет проучавања овог
феномена осцилирао је током фокусираног периода. Утицај глобалних и
локалних друштвених и државних идеја и процеса огледао се и на пољу
антрополошког дискурса, тако да је у раду издвојено три етапе писања о
смрти у модерној српској етнологији/антропологији, које, на специфичан
начин говоре и о времену у коме су настале.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century, Време (без) смрти : проучавање смрти у српској етнологији током друге половине 20. века",
pages = "23-35",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802023P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8860"
}
Pavićević, A.. (2008). Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 23-35.
https://doi.org/10.2298/GEI0802023P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8860
Pavićević A. Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):23-35.
doi:10.2298/GEI0802023P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8860 .
Pavićević, Aleksandra, "Time With or Without Death : Researching Death in Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):23-35,
https://doi.org/10.2298/GEI0802023P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8860 .

„Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8734
AB  - Опште је позната и мање-више елаборирана чињеница да
савремено друштво карактерише потискивање идеје,
свести и говора о смрти. Недостатак конструктивне спознаје
ове животне неминовности манифестује се и посредно и
непосредно у друштвеној свакодневици – од намерног
избегавања свега што на смрт подсећа и што оживљава
њено присуство до (не)свесног и (не)добровољног утапања
у ,,индустрију заборава/забаве“, која је (између осталих) и
узрок и последица неопремљености модерног човека да
размишља о сопственом ,,одласку“. Спремност и начини
суочавања са смрћу блиских особа остају тако питање
личне умешности појединца, која се углавном опет своди на
различите механизме бекства и заборава. Он често
прибегава различитим традицијско-религијским обрасцима
понашања, који опстају и остају нераздвојиво везани за
смрт, без обзира на степен секуларизованости друштва, као
и самог појединца који им прибегава. На колективном
нивоу, то затомљено и неукроћено ,,сећање на смрт“ избија
на површину кроз појаву митоманије и различитих врста и
нивоа идолатрије, а посебно постаје читљиво у ситуацијама
када је друштво/група директно погођено/погођена смрћу
важне личности. Тако је у последњих тридесетак година на
испраћајима, и око њих, више или мање историјских
личности провејавала симболика фараона, српских синова,
народних хероја и прогнаних мученика.
У раду ћу се осврнути на смрт Слободана Милошевића и на
различите догађаје, односно – на јавни говор и симболику
која је пратила његов испраћај, те на улогу медија – најпре
у креирању, а затим и у нестајању митских представа о
животу и смрти бившег председника Југославије.
AB  - The Sanctity of death is an experience usually
 accessible only to small number of people,
 exclusively to those who had close relation to the
 deceased. People who participate death are privileged,
 on one hand because being bereaved they get the
 attention from the wider community, and on the other
 hand because they receive “permission” to become a
 part of a different reality, which allows intensive contemplation and experience of
 pain, fear, suffering and sublimity. At least for a certain period of time. But, what
 happens when this experience becomes the experience of mass and when “bereaved
 family” consists of hundred thousands people?! In the last thirty years Serbia has
 been the stage of such occasions several times; its citizens set off to “eternal rest”
 several persons whose life, in this way or another, left a deep trace on the pages of
 local (but not only local) cultural history.
 A paper represents the analysis of death of the ex-president of one of the
 ex-Yugoslav countries – Slobodan Milošević. This event, as if in some sublime
 epos, brought to the stage of Serbian everyday life (both political as well as any
 other one) mythical heroes, fairytale motives, powers of good and evil, which
 clothed either in pagan or in Christian symbols and metaphors, stayed in each
 corner of public (and private) – verbal, reflective and physical surroundings. This
 show lasted for symbolic seven days. After that period, its participants suddenly
 fallen into oblivion. Confusion concerning the way and place of send-off and
 funeral of Slobodan Milošević was the problem of the authorities and all other
 people who were in any other way concerned by death, which resulted in
 disorientation of the Serbian society in general.
 In the light of the state of the constant split in which citizens of Serbia live
 for a longer period, the multivalence of this phenomenon does not represent
 something very unusual and interesting by itself. However, the thing that singles out
 this phenomenon among other events is the fact it goes about a death, i.e. about the
 event which succeeded to disturb regular functioning of a secular society with its
 metaphysical dimension.
 Death and funeral of Slodan Milošević were not the first spectacle of the
 kind in this area. Only during the last twenty years we were “privileged” to have,
 observe and analyze from near three such cases: a death of Josip Broz in 1980, a
 death of Zoran Djindjić in 2003 and a death of Slobodan Milošević in 2006. All three events happened during specific transitional movements in Serbia, and
 represented “small transitions”. After all, if we understand the term transition out of its narrow meaning
that refers to transition from socialism to neosocialism, i.e. if we understand it as
any transition of society from one socio-politic-cultural context, we will realize that
complete ex-Yugoslav region has been in the state of intensive transitions for last
fifty years. However, it seems to me that there is at least one aspect of these
intensive transitions that has been common to all. It is the transition and
transformation from the society that used to be defined by religion and faith into
secular social milieu (in spite of the reactualization of religion during the last fifteen
years, we are still uncertain about the consequences, because this process is
characteristic for appearing of specific types of religiousness that are often closer to
secular than sacred attitude to religion). It is a common notion, which is more or
less elaborated, that the later one (secular social milieu) is characteristic for
suppression of ideas, consciousness and talks about death and that modern society
appears in a way as a “society without death”. Passing through constant and new
transitions in this context means constant and everyday confrontation with
insecurity, fear, pain, suffering and finally with death without having “canals”
through which these feelings might be canalled. In such situation, a death of public,
famous and important person represents a specific collective catharsis, which gives
legitimacy for expression of suppressed emotions. Construction of the “sacred
image” gives hope for earthly justice to be satisfied, and not for reaching “heavenly
heights” as it might seem at the first sight.
AB  - Общоизвестен е повече или помалко уточненият
факт, че съвременното общество се характеризира с потискане на идеята, съзнанието и
приказването за смъртта. Липсата на конструктивно познание за тази житейска неизбежност се
демонстрира и заобиколно, и непосредствено в
общественото всекидневие – от нарочното
избягване на всичко, което подсеща за смъртта и съживява нейното
присъствие, до не/съзнателното и не/доброволно потъване в „индустрията за
забрава/забава“, която е (между другите) и причина, и последица от
неподготвеността на модерния човек да разсъждава за своето „отпътуване“.
Готвеността и начи-ните да се изправиш пред лицето на смъртта на близък
човек си остава въпрос на лично умение на всеки човек, което пак се свежда
главно до различни механизми за бягство и забрава. Индивидът често
прибягва до различни традиционно-религиозни образци на поведение,
просъществували и оставащи неотделимо свързани със смъртта, без оглед на
степента на секуларизация както на обществото, така и на самият индивид,
който прибягва до тях. На колективно равнище това затаено и неукротено
„сещане за смъртта“ избива на повърхността чрез проявите на митомания и на
различни начини и равнища на идолотворение; това става особено видимо в
ситуациите, когато обществото/групата е спо-летяно от смъртта на важна
личност. Така през последните тридесет години на и около изпращането в
смъртта на исторически и не толкова важни личности беше навявана
символиката на фараона, на сръбските синове, на народните герои и
прогонените мъченици.
В настоящата работа ще се обърна към смъртта на Слободан
Милошевич и на различните събития като публичните речи и символиката,
съпровождащи неговото изпращане, както и на ролята на медиите найнапред
за създаването, а после и за изчезването на митичните представи за живота и
смъртта на бившия югославски президент.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - „Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј
T1  - “Sacred Death” of Slobodan Milošević. Anthropological Essay
T1  - „Святата смърт“ на Слободан Милошевич. Антроположко есе
SP  - 147
EP  - 158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8734
ER  - 
@inbook{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2008",
abstract = "Опште је позната и мање-више елаборирана чињеница да
савремено друштво карактерише потискивање идеје,
свести и говора о смрти. Недостатак конструктивне спознаје
ове животне неминовности манифестује се и посредно и
непосредно у друштвеној свакодневици – од намерног
избегавања свега што на смрт подсећа и што оживљава
њено присуство до (не)свесног и (не)добровољног утапања
у ,,индустрију заборава/забаве“, која је (између осталих) и
узрок и последица неопремљености модерног човека да
размишља о сопственом ,,одласку“. Спремност и начини
суочавања са смрћу блиских особа остају тако питање
личне умешности појединца, која се углавном опет своди на
различите механизме бекства и заборава. Он често
прибегава различитим традицијско-религијским обрасцима
понашања, који опстају и остају нераздвојиво везани за
смрт, без обзира на степен секуларизованости друштва, као
и самог појединца који им прибегава. На колективном
нивоу, то затомљено и неукроћено ,,сећање на смрт“ избија
на површину кроз појаву митоманије и различитих врста и
нивоа идолатрије, а посебно постаје читљиво у ситуацијама
када је друштво/група директно погођено/погођена смрћу
важне личности. Тако је у последњих тридесетак година на
испраћајима, и око њих, више или мање историјских
личности провејавала симболика фараона, српских синова,
народних хероја и прогнаних мученика.
У раду ћу се осврнути на смрт Слободана Милошевића и на
различите догађаје, односно – на јавни говор и симболику
која је пратила његов испраћај, те на улогу медија – најпре
у креирању, а затим и у нестајању митских представа о
животу и смрти бившег председника Југославије., The Sanctity of death is an experience usually
 accessible only to small number of people,
 exclusively to those who had close relation to the
 deceased. People who participate death are privileged,
 on one hand because being bereaved they get the
 attention from the wider community, and on the other
 hand because they receive “permission” to become a
 part of a different reality, which allows intensive contemplation and experience of
 pain, fear, suffering and sublimity. At least for a certain period of time. But, what
 happens when this experience becomes the experience of mass and when “bereaved
 family” consists of hundred thousands people?! In the last thirty years Serbia has
 been the stage of such occasions several times; its citizens set off to “eternal rest”
 several persons whose life, in this way or another, left a deep trace on the pages of
 local (but not only local) cultural history.
 A paper represents the analysis of death of the ex-president of one of the
 ex-Yugoslav countries – Slobodan Milošević. This event, as if in some sublime
 epos, brought to the stage of Serbian everyday life (both political as well as any
 other one) mythical heroes, fairytale motives, powers of good and evil, which
 clothed either in pagan or in Christian symbols and metaphors, stayed in each
 corner of public (and private) – verbal, reflective and physical surroundings. This
 show lasted for symbolic seven days. After that period, its participants suddenly
 fallen into oblivion. Confusion concerning the way and place of send-off and
 funeral of Slobodan Milošević was the problem of the authorities and all other
 people who were in any other way concerned by death, which resulted in
 disorientation of the Serbian society in general.
 In the light of the state of the constant split in which citizens of Serbia live
 for a longer period, the multivalence of this phenomenon does not represent
 something very unusual and interesting by itself. However, the thing that singles out
 this phenomenon among other events is the fact it goes about a death, i.e. about the
 event which succeeded to disturb regular functioning of a secular society with its
 metaphysical dimension.
 Death and funeral of Slodan Milošević were not the first spectacle of the
 kind in this area. Only during the last twenty years we were “privileged” to have,
 observe and analyze from near three such cases: a death of Josip Broz in 1980, a
 death of Zoran Djindjić in 2003 and a death of Slobodan Milošević in 2006. All three events happened during specific transitional movements in Serbia, and
 represented “small transitions”. After all, if we understand the term transition out of its narrow meaning
that refers to transition from socialism to neosocialism, i.e. if we understand it as
any transition of society from one socio-politic-cultural context, we will realize that
complete ex-Yugoslav region has been in the state of intensive transitions for last
fifty years. However, it seems to me that there is at least one aspect of these
intensive transitions that has been common to all. It is the transition and
transformation from the society that used to be defined by religion and faith into
secular social milieu (in spite of the reactualization of religion during the last fifteen
years, we are still uncertain about the consequences, because this process is
characteristic for appearing of specific types of religiousness that are often closer to
secular than sacred attitude to religion). It is a common notion, which is more or
less elaborated, that the later one (secular social milieu) is characteristic for
suppression of ideas, consciousness and talks about death and that modern society
appears in a way as a “society without death”. Passing through constant and new
transitions in this context means constant and everyday confrontation with
insecurity, fear, pain, suffering and finally with death without having “canals”
through which these feelings might be canalled. In such situation, a death of public,
famous and important person represents a specific collective catharsis, which gives
legitimacy for expression of suppressed emotions. Construction of the “sacred
image” gives hope for earthly justice to be satisfied, and not for reaching “heavenly
heights” as it might seem at the first sight., Общоизвестен е повече или помалко уточненият
факт, че съвременното общество се характеризира с потискане на идеята, съзнанието и
приказването за смъртта. Липсата на конструктивно познание за тази житейска неизбежност се
демонстрира и заобиколно, и непосредствено в
общественото всекидневие – от нарочното
избягване на всичко, което подсеща за смъртта и съживява нейното
присъствие, до не/съзнателното и не/доброволно потъване в „индустрията за
забрава/забава“, която е (между другите) и причина, и последица от
неподготвеността на модерния човек да разсъждава за своето „отпътуване“.
Готвеността и начи-ните да се изправиш пред лицето на смъртта на близък
човек си остава въпрос на лично умение на всеки човек, което пак се свежда
главно до различни механизми за бягство и забрава. Индивидът често
прибягва до различни традиционно-религиозни образци на поведение,
просъществували и оставащи неотделимо свързани със смъртта, без оглед на
степента на секуларизация както на обществото, така и на самият индивид,
който прибягва до тях. На колективно равнище това затаено и неукротено
„сещане за смъртта“ избива на повърхността чрез проявите на митомания и на
различни начини и равнища на идолотворение; това става особено видимо в
ситуациите, когато обществото/групата е спо-летяно от смъртта на важна
личност. Така през последните тридесет години на и около изпращането в
смъртта на исторически и не толкова важни личности беше навявана
символиката на фараона, на сръбските синове, на народните герои и
прогонените мъченици.
В настоящата работа ще се обърна към смъртта на Слободан
Милошевич и на различните събития като публичните речи и символиката,
съпровождащи неговото изпращане, както и на ролята на медиите найнапред
за създаването, а после и за изчезването на митичните представи за живота и
смъртта на бившия югославски президент.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "„Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј, “Sacred Death” of Slobodan Milošević. Anthropological Essay, „Святата смърт“ на Слободан Милошевич. Антроположко есе",
pages = "147-158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8734"
}
Павићевић, А.. (2008). „Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 147-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8734
Павићевић А. „Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:147-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8734 .
Павићевић, Александра, "„Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):147-158,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8734 .

Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8756
AB  - У раду је изложен део резултата проучавања села Дубоне
код Младеновца. Живот савремене сеоске омладине
представља оперативан пример промена које су се током
друге половине двадесетог века, а посебно током његове
последње деценије, дешавале на глобалном друштвеном
нивоу. Трансформација традиционалног друштвеног
концепта, те промена положаја детета у породици и
друштву која се наводи као једна од значајнијих
карактеристика епохе, видљива је и у овој локалној и још
увек релативно изолованој средини. Живот, ставови и
схватања адолесцената, али и искази старијих сељана о
времену њихових младалачких дана, приказани су кроз
неколико кључних питања: однос између родитеља и деце,
социјализација и школовање младих, визије и размишљања
о будућности, идеални и реални обрасци емотивног
остварења, проблем полно-старосне асиметрије „брачног
тржишта“, слобода кретања, говора и избора , могућност и
начини упознавања, забава, слободно време и вредносни
системи у вези са полним моралом.
AB  - The life of contemporary rural youths in
the village of Dubona near Mladenovac represents
an operational model and example of the changes
on the particular and global levels that took place
in the 2 nd half of the 20 th century, especially in its
last decade. This paper will present a part of the
results of the research done in the village.
Transformation of the traditional social concept,
and the change of children’ status within a family (as one of the most prominent
features of the epoch) is also evident in this local, still relatively isolated
community. Life, attitudes and understandings of the adolescents, but also the
accounts of some older informants in the village, are presented as accounts through
discussion on some basic questions: relationship between parents and offspring,
socialization and education of the youths, visions and expectations of the future,
ideal and real patterns of emotional coming of age, the problems of gender-age
asymmetry of the marriage market, freedom of movement, speech and choices,
possibilities and ways of meeting others, fun, leisure time and value system related
to sexual moral.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца
T1  - Contemporary Rural Youth: Life in the Village Dubona Near Mladenovac
SP  - 21
EP  - 34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8756
ER  - 
@inbook{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2007",
abstract = "У раду је изложен део резултата проучавања села Дубоне
код Младеновца. Живот савремене сеоске омладине
представља оперативан пример промена које су се током
друге половине двадесетог века, а посебно током његове
последње деценије, дешавале на глобалном друштвеном
нивоу. Трансформација традиционалног друштвеног
концепта, те промена положаја детета у породици и
друштву која се наводи као једна од значајнијих
карактеристика епохе, видљива је и у овој локалној и још
увек релативно изолованој средини. Живот, ставови и
схватања адолесцената, али и искази старијих сељана о
времену њихових младалачких дана, приказани су кроз
неколико кључних питања: однос између родитеља и деце,
социјализација и школовање младих, визије и размишљања
о будућности, идеални и реални обрасци емотивног
остварења, проблем полно-старосне асиметрије „брачног
тржишта“, слобода кретања, говора и избора , могућност и
начини упознавања, забава, слободно време и вредносни
системи у вези са полним моралом., The life of contemporary rural youths in
the village of Dubona near Mladenovac represents
an operational model and example of the changes
on the particular and global levels that took place
in the 2 nd half of the 20 th century, especially in its
last decade. This paper will present a part of the
results of the research done in the village.
Transformation of the traditional social concept,
and the change of children’ status within a family (as one of the most prominent
features of the epoch) is also evident in this local, still relatively isolated
community. Life, attitudes and understandings of the adolescents, but also the
accounts of some older informants in the village, are presented as accounts through
discussion on some basic questions: relationship between parents and offspring,
socialization and education of the youths, visions and expectations of the future,
ideal and real patterns of emotional coming of age, the problems of gender-age
asymmetry of the marriage market, freedom of movement, speech and choices,
possibilities and ways of meeting others, fun, leisure time and value system related
to sexual moral.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца, Contemporary Rural Youth: Life in the Village Dubona Near Mladenovac",
pages = "21-34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8756"
}
Павићевић, А.. (2007). Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 21-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8756
Павићевић А. Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:21-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8756 .
Павићевић, Александра, "Живот савремене сеоске омладине: на примеру села Дубона код Младеновца" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):21-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8756 .