Blagojević, Gordana

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0001-7883-8071
  • Blagojević, Gordana (38)
  • Благојевић, Гордана (27)
  • Благоевич, Гордана (3)
  • Μπλαγκόγιεβιτς, Γκόρντανα (1)

Author's Bibliography

Урбани простор као музичка сцена: београдске приче

Благојевић, Гордана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10433
AB  - Посматрано у дијахронијској перспективи, улични музичари представљају једну од
карактеристика градског живота глобално. У фокусу интерeсовања овог истраживања
налазе се музичке праксе на београдским улицама у последње четири деценије. Улица
се посматра као својеврсна алтернативна музичка сцена. Својим активностима
музичари доприносе изграђивању идентитета града, уједно утичући на пролазнике
који са њима долазе у контакт. У раду се анализирају проблеми са којима се суочавају
улични музичари, као и утицаји различитих друштвених фактора на њихову активност
и жанровску опредељеност. Посебно се разматра појава музичара који на улици
изводе дела класичне музике као својеврсни бунт против неукуса.
AB  - Viewed from a diachronic perspective, street musicians represent one of the characteristics
of city life globally. The focus of this research has been on music practices on the streets of
Belgrade over the last four decades. The street is seen as a sort of alternative music scene.
Through their activities, musicians contribute to building the city identity, while influencing
the passers-by who come in contact with them. This paper analyzes the problems faced by
street musicians, as well as the effects of various social factors on their activity and genre
commitment. Particular consideration is given to the appearance of musicians performing
classical music on the street as a kind of rebellion against the distastefulness.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Урбани простор као музичка сцена: београдске приче
T1  - Urban Space as a Music Scene: Belgrade Stories
SP  - 95
EP  - 111
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2001095B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10433
ER  - 
@article{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2020",
abstract = "Посматрано у дијахронијској перспективи, улични музичари представљају једну од
карактеристика градског живота глобално. У фокусу интерeсовања овог истраживања
налазе се музичке праксе на београдским улицама у последње четири деценије. Улица
се посматра као својеврсна алтернативна музичка сцена. Својим активностима
музичари доприносе изграђивању идентитета града, уједно утичући на пролазнике
који са њима долазе у контакт. У раду се анализирају проблеми са којима се суочавају
улични музичари, као и утицаји различитих друштвених фактора на њихову активност
и жанровску опредељеност. Посебно се разматра појава музичара који на улици
изводе дела класичне музике као својеврсни бунт против неукуса., Viewed from a diachronic perspective, street musicians represent one of the characteristics
of city life globally. The focus of this research has been on music practices on the streets of
Belgrade over the last four decades. The street is seen as a sort of alternative music scene.
Through their activities, musicians contribute to building the city identity, while influencing
the passers-by who come in contact with them. This paper analyzes the problems faced by
street musicians, as well as the effects of various social factors on their activity and genre
commitment. Particular consideration is given to the appearance of musicians performing
classical music on the street as a kind of rebellion against the distastefulness.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Урбани простор као музичка сцена: београдске приче, Urban Space as a Music Scene: Belgrade Stories",
pages = "95-111",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2001095B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10433"
}
Благојевић, Г.. (2020). Урбани простор као музичка сцена: београдске приче. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 95-111.
https://doi.org/10.2298/GEI2001095B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10433
Благојевић Г. Урбани простор као музичка сцена: београдске приче. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):95-111.
doi:10.2298/GEI2001095B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10433 .
Благојевић, Гордана, "Урбани простор као музичка сцена: београдске приче" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):95-111,
https://doi.org/10.2298/GEI2001095B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10433 .

Η συμβολική παρουσία της φύσης στα σερβικά δημοτικά τραγούδια για τον έρωτα

Blagojević, Gordana

(Βολος : Το Πανεπιστήμιο Θεσσαλίας, Τμήμα Ιστορίας, Αρχαιολογίας και Κοινωνικής Ανθρωπολογίας, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10499
AB  - Το άρθρο μελετά τη συμβολική παρουσία του φυτικού κόσμου στα σερβικά δημοτικά τραγούδια, με ιδιαίτερη έμφαση στη συλλογή της λυρικής λαϊκής ποίησης του Βουκ Στεφάνοβιτς Κάρατζιτς. Στα τραγούδια αυτά διάφορα είδη δέντρων, θάμνων, βοτάνων, λουλουδιών και καρπών, καθώς και τα χαρακτηριστικά τους, όπως το χρώμα, η οσμή, οι φαρμακευτικές ιδιότητες κ.λπ., χρησιμοποιούνται για να περιγράψουν συμβολικά το αγαπημένο πρόσωπο και τα συναισθήματά του. Ο συμβολισμός των φυτών εξετάζεται υπό το πρίσμα των σχετικών σερβικών λαϊκών δοξασιών.
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се симболично присуство биљног света у српским љубавним народним песмама, са посебним фокусом на збирку лирске народне поезије Вука Караџића. У овим песмама различите врсте биља и њихови атрибути, као што су боја, мирис, лековита својства, користе се да на симболичан начин опишу осећања, као и изглед вољене особе. У овом раду се симболика биља посматра кроз призму српских народних веровања о биљу.
PB  - Βολος : Το Πανεπιστήμιο Θεσσαλίας, Τμήμα Ιστορίας, Αρχαιολογίας και Κοινωνικής Ανθρωπολογίας
PB  - Καρδίτσα : Τα Γενικά Αρχεία του Κράτους Νομού Καρδίτσας
T2  - Ο Έρωτας μέσα από το Δημοτικό Τραγούδι. Αφιερομένο στον Claude Fauriel (1772-1844)
T1  - Η συμβολική παρουσία της φύσης στα σερβικά δημοτικά τραγούδια για τον έρωτα
SP  - 215
EP  - 228
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10499
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2020",
abstract = "Το άρθρο μελετά τη συμβολική παρουσία του φυτικού κόσμου στα σερβικά δημοτικά τραγούδια, με ιδιαίτερη έμφαση στη συλλογή της λυρικής λαϊκής ποίησης του Βουκ Στεφάνοβιτς Κάρατζιτς. Στα τραγούδια αυτά διάφορα είδη δέντρων, θάμνων, βοτάνων, λουλουδιών και καρπών, καθώς και τα χαρακτηριστικά τους, όπως το χρώμα, η οσμή, οι φαρμακευτικές ιδιότητες κ.λπ., χρησιμοποιούνται για να περιγράψουν συμβολικά το αγαπημένο πρόσωπο και τα συναισθήματά του. Ο συμβολισμός των φυτών εξετάζεται υπό το πρίσμα των σχετικών σερβικών λαϊκών δοξασιών., У фокусу интересовања овог рада налази се симболично присуство биљног света у српским љубавним народним песмама, са посебним фокусом на збирку лирске народне поезије Вука Караџића. У овим песмама различите врсте биља и њихови атрибути, као што су боја, мирис, лековита својства, користе се да на симболичан начин опишу осећања, као и изглед вољене особе. У овом раду се симболика биља посматра кроз призму српских народних веровања о биљу.",
publisher = "Βολος : Το Πανεπιστήμιο Θεσσαλίας, Τμήμα Ιστορίας, Αρχαιολογίας και Κοινωνικής Ανθρωπολογίας, Καρδίτσα : Τα Γενικά Αρχεία του Κράτους Νομού Καρδίτσας",
journal = "Ο Έρωτας μέσα από το Δημοτικό Τραγούδι. Αφιερομένο στον Claude Fauriel (1772-1844)",
booktitle = "Η συμβολική παρουσία της φύσης στα σερβικά δημοτικά τραγούδια για τον έρωτα",
pages = "215-228",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10499"
}
Blagojević, G.. (2020). Η συμβολική παρουσία της φύσης στα σερβικά δημοτικά τραγούδια για τον έρωτα. in Ο Έρωτας μέσα από το Δημοτικό Τραγούδι. Αφιερομένο στον Claude Fauriel (1772-1844)
Βολος : Το Πανεπιστήμιο Θεσσαλίας, Τμήμα Ιστορίας, Αρχαιολογίας και Κοινωνικής Ανθρωπολογίας., 215-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10499
Blagojević G. Η συμβολική παρουσία της φύσης στα σερβικά δημοτικά τραγούδια για τον έρωτα. in Ο Έρωτας μέσα από το Δημοτικό Τραγούδι. Αφιερομένο στον Claude Fauriel (1772-1844). 2020;:215-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10499 .
Blagojević, Gordana, "Η συμβολική παρουσία της φύσης στα σερβικά δημοτικά τραγούδια για τον έρωτα" in Ο Έρωτας μέσα από το Δημοτικό Τραγούδι. Αφιερομένο στον Claude Fauriel (1772-1844) (2020):215-228,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10499 .

Дијалог византијске црквене и традиционалне народне музике: Друштво „Мојсије Петровић“ из Београда

Благојевић, Гордана

(Ниш : Српска академија наука и уметности - Огранак САНУ у Нишу, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10500
AB  - У фокусу интересовања овог истраживања налази се Друштво „Мојсије Петровић“ из Београда, које се бави проучавањем и извођењем традиционалне народне и црквене музике нашег поднебља. Рад је настао на основу дугогодишњих теренских истраживања, методом посматрања са учешћем, слободних разговора и интервјуа. У раду се анализира делатност и репертоар Друштва и његов допринос интерпретацији како српске, тако и шире музичке баштине Балкана. Поред тога, разматра се једна од активности Друштва, а то је музичко оживљавање коледарских песама којима су заборављене мелодије.
AB  - „Mojsije Petrović“ Association from Belgrade is in the focus of interest of this research, which deals with studying and performing of traditional folk and church music of our parts. The work is based on the field research realized over the course of several years, by the method of observation with participation, free conversations and interviews. The activities and the repertoire of the Association is analyzed here and its contribution to the interpretation of both Serbian and wider music inheritance of the Balkans. Apart from that, one of the activities of the Association is viewed here, the one which implies the music „revivification“ of the coledar songs whose melodies have been forgotten.
PB  - Ниш : Српска академија наука и уметности - Огранак САНУ у Нишу
T2  - Присуство традиционалне музике у Србији данас, у измењеном радном и празничном свакодневљу
T1  - Дијалог византијске црквене и традиционалне народне музике: Друштво „Мојсије Петровић“ из Београда
T1  - Dialogue between Byzantine Church Music and Traditional Folk Music: „ Mojsije Petrović“ Association from Belgrade
SP  - 55
EP  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10500
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2020",
abstract = "У фокусу интересовања овог истраживања налази се Друштво „Мојсије Петровић“ из Београда, које се бави проучавањем и извођењем традиционалне народне и црквене музике нашег поднебља. Рад је настао на основу дугогодишњих теренских истраживања, методом посматрања са учешћем, слободних разговора и интервјуа. У раду се анализира делатност и репертоар Друштва и његов допринос интерпретацији како српске, тако и шире музичке баштине Балкана. Поред тога, разматра се једна од активности Друштва, а то је музичко оживљавање коледарских песама којима су заборављене мелодије., „Mojsije Petrović“ Association from Belgrade is in the focus of interest of this research, which deals with studying and performing of traditional folk and church music of our parts. The work is based on the field research realized over the course of several years, by the method of observation with participation, free conversations and interviews. The activities and the repertoire of the Association is analyzed here and its contribution to the interpretation of both Serbian and wider music inheritance of the Balkans. Apart from that, one of the activities of the Association is viewed here, the one which implies the music „revivification“ of the coledar songs whose melodies have been forgotten.",
publisher = "Ниш : Српска академија наука и уметности - Огранак САНУ у Нишу",
journal = "Присуство традиционалне музике у Србији данас, у измењеном радном и празничном свакодневљу",
booktitle = "Дијалог византијске црквене и традиционалне народне музике: Друштво „Мојсије Петровић“ из Београда, Dialogue between Byzantine Church Music and Traditional Folk Music: „ Mojsije Petrović“ Association from Belgrade",
pages = "55-70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10500"
}
Благојевић, Г.. (2020). Дијалог византијске црквене и традиционалне народне музике: Друштво „Мојсије Петровић“ из Београда. in Присуство традиционалне музике у Србији данас, у измењеном радном и празничном свакодневљу
Ниш : Српска академија наука и уметности - Огранак САНУ у Нишу., 55-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10500
Благојевић Г. Дијалог византијске црквене и традиционалне народне музике: Друштво „Мојсије Петровић“ из Београда. in Присуство традиционалне музике у Србији данас, у измењеном радном и празничном свакодневљу. 2020;:55-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10500 .
Благојевић, Гордана, "Дијалог византијске црквене и традиционалне народне музике: Друштво „Мојсије Петровић“ из Београда" in Присуство традиционалне музике у Србији данас, у измењеном радном и празничном свакодневљу (2020):55-70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10500 .

Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању

Благојевић, Гордана

(Ниш : Центар за црквене студије, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7621
AB  - Црквено појање као певана молитва представља једну од главних активности монашког и, шире посматрано, хришћанског живота. У фокусу интересовања овог рада налази се богослужбено певање сестринства манастира Жиче, његов развој од средине 20. века до данас. У првом периоду, од краја четрдесетих до краја деведесетих година 20. века, монахиње су развиле и неговале аутентичан жички напев. Почетком двехиљадитих постепено се прелази на византијско црквено појање, које данас доминира. Сагледавају се различити друштвено-историјски фактори који су утицали на начин певања у овом манастиру и на његове трансформације.
AB  - Through the writer’s anthropological approach the attention in this work is centred on the chanting of the Žiča monastery sisterhood as an element of the intangible cultural heritage which has been cherished and developed since the mid-20th century until today. In 1948 Žiča becomes a female monastery for the first time in its long history of many centuries. Church chant as a melodic prayer represents one of the main activities of the Orthodox monastic life. Each generation of nuns left their own signature  and contribution to the church chanting. In the first period, from the late 1940s, e.i. early 1950s till the mid-1990s, polyphonic singing was practiced, and it was triplephonic in most cases. In this period, a specific Žiča chorus was created, which the sisters used in everyday services and which was orally carried from one generation to the next one. From the mid-1990s, the new generation of younger nuns becomes interested in the Byzantine singing tradition of Mount Athos. However, since the bishop was then inclined towards the old way of singing, the Byzantine chanting enters the ecclesiastical practice after his demise at the beginning of the 21st century and develops undisturbedly until today. The younger nuns chose the tradition of Mount Athos because, as they say, „Saint Sava, one of the builders of Žiča, was a monk in Mount Athos“. At the same time, this way of singing is the most functional in terms of church services. However, for the sisters, the most important thing in chanting is not the melody but the text. The spirit of community is above everything else and it contributed to the development of chanting and made the transition from one way of singing to another easier and with no great disagreements, testifying that the essence of the church chanting is not in the melody but in the prayer and love.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Православно монаштво : тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе.
T1  - Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању
T1  - Church chanting in the Monastery of Žiča from the mid-20th century until today: from the Žiča chorus towards the Byzantine chanting
SP  - 441
EP  - 455
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7621
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2019",
abstract = "Црквено појање као певана молитва представља једну од главних активности монашког и, шире посматрано, хришћанског живота. У фокусу интересовања овог рада налази се богослужбено певање сестринства манастира Жиче, његов развој од средине 20. века до данас. У првом периоду, од краја четрдесетих до краја деведесетих година 20. века, монахиње су развиле и неговале аутентичан жички напев. Почетком двехиљадитих постепено се прелази на византијско црквено појање, које данас доминира. Сагледавају се различити друштвено-историјски фактори који су утицали на начин певања у овом манастиру и на његове трансформације., Through the writer’s anthropological approach the attention in this work is centred on the chanting of the Žiča monastery sisterhood as an element of the intangible cultural heritage which has been cherished and developed since the mid-20th century until today. In 1948 Žiča becomes a female monastery for the first time in its long history of many centuries. Church chant as a melodic prayer represents one of the main activities of the Orthodox monastic life. Each generation of nuns left their own signature  and contribution to the church chanting. In the first period, from the late 1940s, e.i. early 1950s till the mid-1990s, polyphonic singing was practiced, and it was triplephonic in most cases. In this period, a specific Žiča chorus was created, which the sisters used in everyday services and which was orally carried from one generation to the next one. From the mid-1990s, the new generation of younger nuns becomes interested in the Byzantine singing tradition of Mount Athos. However, since the bishop was then inclined towards the old way of singing, the Byzantine chanting enters the ecclesiastical practice after his demise at the beginning of the 21st century and develops undisturbedly until today. The younger nuns chose the tradition of Mount Athos because, as they say, „Saint Sava, one of the builders of Žiča, was a monk in Mount Athos“. At the same time, this way of singing is the most functional in terms of church services. However, for the sisters, the most important thing in chanting is not the melody but the text. The spirit of community is above everything else and it contributed to the development of chanting and made the transition from one way of singing to another easier and with no great disagreements, testifying that the essence of the church chanting is not in the melody but in the prayer and love.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Православно монаштво : тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе.",
booktitle = "Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању, Church chanting in the Monastery of Žiča from the mid-20th century until today: from the Žiča chorus towards the Byzantine chanting",
pages = "441-455",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7621"
}
Благојевић, Г.. (2019). Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању. in Православно монаштво : тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе.
Ниш : Центар за црквене студије., 441-455.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7621
Благојевић Г. Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању. in Православно монаштво : тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе.. 2019;:441-455.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7621 .
Благојевић, Гордана, "Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању" in Православно монаштво : тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе. (2019):441-455,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7621 .

Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори

Благојевић, Гордана

(Ниш : Центар за црквене студије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7600
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се значај прославе празника Светог Саве код Срба у дијаспори. Рад је настао на основу сопствених теренских истраживања, као и кроз увид у постојећу научну литературу и изворе. Личност и дело Светог Саве дубоко су утиснути у свест и предање српског народа. Мигрирајући у друге државе у различитим историјским периодима, Срби су носили са собом и неговали култ свог светитеља заштитника. Тако прослава Савиндана представља један од симбола националног и верског идентитета Срба како у матици, тако и у расејању.
AB  - The role of celebrating Saint Sava as the expression of national and religious identity with Serbs in diaspora is shown in this work. St Sava’s Day represents one of the ways to establish communion with the country of ancestors and their history on a spiritual level. Folk stories about St Sava, tradition and his church celebration are a starting point in the research. In the 19th century Serbs in diaspora started civic banquets, balls and formal academies in his honour. Serbs began to celebrate St Sava as an official school feast day in the middle of the 19th century. The work especially deals with the influence of social-political changes during the second half of the 20th century on the celebration of St Sava both in the homeland and some foreign countries which embraced Serbian emigrants. Since the 1990s the celebration of St Sava as a patron of education on an institutional level has been reinstated. This had a positive effect on the celebrations in diaspora, which became even more gala. In some countries events in the honour of St Sava which last several days are organized and they represent a spiritual bridge between the homeland and diaspora.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
T2  - Црквене студије / Church Studies
T1  - Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори
T1  - Saint Sava’s Day as a Symbol of National and Religious Identity of Serbs in Diaspora
SP  - 271
EP  - 283
VL  - 16
IS  - 16/1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7600
ER  - 
@article{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2019",
abstract = "У фокусу интересовања овог рада налази се значај прославе празника Светог Саве код Срба у дијаспори. Рад је настао на основу сопствених теренских истраживања, као и кроз увид у постојећу научну литературу и изворе. Личност и дело Светог Саве дубоко су утиснути у свест и предање српског народа. Мигрирајући у друге државе у различитим историјским периодима, Срби су носили са собом и неговали култ свог светитеља заштитника. Тако прослава Савиндана представља један од симбола националног и верског идентитета Срба како у матици, тако и у расејању., The role of celebrating Saint Sava as the expression of national and religious identity with Serbs in diaspora is shown in this work. St Sava’s Day represents one of the ways to establish communion with the country of ancestors and their history on a spiritual level. Folk stories about St Sava, tradition and his church celebration are a starting point in the research. In the 19th century Serbs in diaspora started civic banquets, balls and formal academies in his honour. Serbs began to celebrate St Sava as an official school feast day in the middle of the 19th century. The work especially deals with the influence of social-political changes during the second half of the 20th century on the celebration of St Sava both in the homeland and some foreign countries which embraced Serbian emigrants. Since the 1990s the celebration of St Sava as a patron of education on an institutional level has been reinstated. This had a positive effect on the celebrations in diaspora, which became even more gala. In some countries events in the honour of St Sava which last several days are organized and they represent a spiritual bridge between the homeland and diaspora.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије, Ниш : Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије, Ниш : Међународни центар за православне студије",
journal = "Црквене студије / Church Studies",
title = "Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори, Saint Sava’s Day as a Symbol of National and Religious Identity of Serbs in Diaspora",
pages = "271-283",
volume = "16",
number = "16/1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7600"
}
Благојевић, Г.. (2019). Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори. in Црквене студије / Church Studies
Ниш : Центар за црквене студије., 16(16/1), 271-283.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7600
Благојевић Г. Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори. in Црквене студије / Church Studies. 2019;16(16/1):271-283.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7600 .
Благојевић, Гордана, "Савиндан као симбол националног и религијског идентитета Срба у дијаспори" in Црквене студије / Church Studies, 16, no. 16/1 (2019):271-283,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7600 .

Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“

Blagojević, Gordana

(Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7555
AB  - Ово истраживање бави се акцијама грађана у циљу очувања планинских река. У фокусу је оксиморонска ситуација изградње деривационих мини-хидроелектрана (МХЕ) у Парку природе Стара планина, који се налази под заштитом државе. У раду се анализира улога друштвених мрежа у повезивању и сарадњи љубитеља природе са територије целе Србије, с једне стране, и локалног становништва угроженог изградњом МХЕ. Посебна пажња је усмерена на рад групе „Одбранимо реке Старе планине“ у борби за очување животне средине на друштвеној мрежи „Фејсбук“.
AB  - This research deals with citizens’ self-initiated actions to preserve
mountain rivers. The focus is on the oxymoronic situation where deri-
vative mini hydropower plants (SHPPs) are being built in the Stara
Planina Nature Park, which is under state protection. The paper analyzes
the role of social media in connecting and teamwork of nature lovers
from the whole territory of Serbia on one hand and the local population
endangered by the construction of SHPP on the other. Particular attention
is paid to the work of the Facebook group Defend the Rivers of Stara
Planina and their fight for protection of the environment.
PB  - Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије
T2  - Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in ethnology and anthropology
T1  - Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“
T1  - Water as the initiator of social actions: construction of mini hydropower plants and group Defend the Rivers of Stara Planina
SP  - 35
EP  - 54
IS  - 30, (н.с.) 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7555
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2019",
abstract = "Ово истраживање бави се акцијама грађана у циљу очувања планинских река. У фокусу је оксиморонска ситуација изградње деривационих мини-хидроелектрана (МХЕ) у Парку природе Стара планина, који се налази под заштитом државе. У раду се анализира улога друштвених мрежа у повезивању и сарадњи љубитеља природе са територије целе Србије, с једне стране, и локалног становништва угроженог изградњом МХЕ. Посебна пажња је усмерена на рад групе „Одбранимо реке Старе планине“ у борби за очување животне средине на друштвеној мрежи „Фејсбук“., This research deals with citizens’ self-initiated actions to preserve
mountain rivers. The focus is on the oxymoronic situation where deri-
vative mini hydropower plants (SHPPs) are being built in the Stara
Planina Nature Park, which is under state protection. The paper analyzes
the role of social media in connecting and teamwork of nature lovers
from the whole territory of Serbia on one hand and the local population
endangered by the construction of SHPP on the other. Particular attention
is paid to the work of the Facebook group Defend the Rivers of Stara
Planina and their fight for protection of the environment.",
publisher = "Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије",
journal = "Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in ethnology and anthropology",
title = "Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“, Water as the initiator of social actions: construction of mini hydropower plants and group Defend the Rivers of Stara Planina",
pages = "35-54",
number = "30, (н.с.) 19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7555"
}
Blagojević, G.. (2019). Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“. in Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in ethnology and anthropology
Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије.(30, (н.с.) 19), 35-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7555
Blagojević G. Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“. in Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in ethnology and anthropology. 2019;(30, (н.с.) 19):35-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7555 .
Blagojević, Gordana, "Вода као покретач друштвених акција: изградња мини-хидроелектрана и група „Одбранимо реке Старе планине“" in Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in ethnology and anthropology, no. 30, (н.с.) 19 (2019):35-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7555 .

Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today

Blagojević, Gordana

(Poznań : Uniwersytet im. Adama Mickiewicza, Wydawnictwo Poznańskiego Towarzystwa Przyjaciół Nauk, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2019
UR  - https://pressto.amu.edu.pl/index.php/ism/article/view/ism.2019.19.1/20421
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7557
AB  - This work focuses on the role of composer Vladimir (Vlada) Jovanović to the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today. This multi-talented artist worked and created art in his native Belgrade, with creativity that exceeded local frames. This research emphasizes Jovanović’s pedagogical and compositional work in the field of Byzantine music, which mostly took place through his activity in choir St. John of Damascus in Belgrade. Author analyzes the problems in implementation of modal church Byzantine music, since the first students did not hear it in their surroundings, as well as responses of the listeners. Special attention is paid to students’ narratives, which help us perceive broad cultural and social impact of Jovanović’s creative work.
PB  - Poznań : Uniwersytet im. Adama Mickiewicza, Wydawnictwo Poznańskiego Towarzystwa Przyjaciół Nauk
T2  - Interdisciplinary Studies in Musicology
T1  - Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today
SP  - 11
EP  - 30
VL  - 19
DO  - 10.14746/ism.2019.19.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7557
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2019",
abstract = "This work focuses on the role of composer Vladimir (Vlada) Jovanović to the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today. This multi-talented artist worked and created art in his native Belgrade, with creativity that exceeded local frames. This research emphasizes Jovanović’s pedagogical and compositional work in the field of Byzantine music, which mostly took place through his activity in choir St. John of Damascus in Belgrade. Author analyzes the problems in implementation of modal church Byzantine music, since the first students did not hear it in their surroundings, as well as responses of the listeners. Special attention is paid to students’ narratives, which help us perceive broad cultural and social impact of Jovanović’s creative work.",
publisher = "Poznań : Uniwersytet im. Adama Mickiewicza, Wydawnictwo Poznańskiego Towarzystwa Przyjaciół Nauk",
journal = "Interdisciplinary Studies in Musicology",
title = "Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today",
pages = "11-30",
volume = "19",
doi = "10.14746/ism.2019.19.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7557"
}
Blagojević, G.. (2019). Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today. in Interdisciplinary Studies in Musicology
Poznań : Uniwersytet im. Adama Mickiewicza, Wydawnictwo Poznańskiego Towarzystwa Przyjaciół Nauk., 19, 11-30.
https://doi.org/10.14746/ism.2019.19.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7557
Blagojević G. Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today. in Interdisciplinary Studies in Musicology. 2019;19:11-30.
doi:10.14746/ism.2019.19.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7557 .
Blagojević, Gordana, "Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today" in Interdisciplinary Studies in Musicology, 19 (2019):11-30,
https://doi.org/10.14746/ism.2019.19.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7557 .

Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia

Blagojević, Gordana

(Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2019
UR  - https://drive.google.com/file/d/1lps_Ybz0uLZLQ5zGUJIMJYSLrg7xlNzu/view
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7624
AB  - In the focus of this research there is a wind instrument fujara. In 2005 it was entered as a Slovak national instrument into the UNESCO Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. Thus, this traditional instrument became one of the symbols of Slovak national identity. This primarily solo shepherd’s instrument has specific musical acoustic characteristics. The normal playing technique is based on overblowing the instrument and the player can use overtones to play diatonic scale. Fujara was also used for communication between shepherds on remote pastures. Musicians who played fujara together in their spare time eventually associated with each other. Lately, this instrument has got its part in polyphonic music at concerts, in arrangements for various music genres. Besides traditional Slovak shepherd’s melodies adapted for two or more fujaras, this instrument can be heard in contemporary polyphonic music art compositions, combined with other instruments (string, wind instruments, etc.) This paper deals with the issues related to the fujara fostering by the members of Slovak national minority in Serbia: its presence or absence in folk performing, local instrument builders, ways of playing, etc.
AB  - У фокусу интересовања овог истраживања налази се дувачки инструмент фујара. Он је као словачки народни инструмент 2005. године уписан на UNESCO Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. Тако је овај традиционални инструмент постао један од симбола националног идентитета Словака. Овај првенствено солистички пастирски инструмент има специфичне музичко акустичке особине, које при извођењу у појединим сегнемтима дају звучање налик двогласу. Фујара је коришћена и за комуникацију пастира на удаљеним пашњацима. У последње време у оквиру концертних активности појављују се дуети и вишечлане групе извођача на овом инструменту. У овом раду се разматрају питања у вези са неговањем фујаре код припадника словачке националне мањине у Србији: њено присуство или одсуство у народном извођаштву, локални градитељи инструмената и начини свирања, итд.
PB  - Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire
T2  - The Ninth International Symposium on Traditional Polyphony
T1  - Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia
SP  - 488
EP  - 496
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7624
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2019",
abstract = "In the focus of this research there is a wind instrument fujara. In 2005 it was entered as a Slovak national instrument into the UNESCO Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. Thus, this traditional instrument became one of the symbols of Slovak national identity. This primarily solo shepherd’s instrument has specific musical acoustic characteristics. The normal playing technique is based on overblowing the instrument and the player can use overtones to play diatonic scale. Fujara was also used for communication between shepherds on remote pastures. Musicians who played fujara together in their spare time eventually associated with each other. Lately, this instrument has got its part in polyphonic music at concerts, in arrangements for various music genres. Besides traditional Slovak shepherd’s melodies adapted for two or more fujaras, this instrument can be heard in contemporary polyphonic music art compositions, combined with other instruments (string, wind instruments, etc.) This paper deals with the issues related to the fujara fostering by the members of Slovak national minority in Serbia: its presence or absence in folk performing, local instrument builders, ways of playing, etc., У фокусу интересовања овог истраживања налази се дувачки инструмент фујара. Он је као словачки народни инструмент 2005. године уписан на UNESCO Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. Тако је овај традиционални инструмент постао један од симбола националног идентитета Словака. Овај првенствено солистички пастирски инструмент има специфичне музичко акустичке особине, које при извођењу у појединим сегнемтима дају звучање налик двогласу. Фујара је коришћена и за комуникацију пастира на удаљеним пашњацима. У последње време у оквиру концертних активности појављују се дуети и вишечлане групе извођача на овом инструменту. У овом раду се разматрају питања у вези са неговањем фујаре код припадника словачке националне мањине у Србији: њено присуство или одсуство у народном извођаштву, локални градитељи инструмената и начини свирања, итд.",
publisher = "Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire",
journal = "The Ninth International Symposium on Traditional Polyphony",
booktitle = "Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia",
pages = "488-496",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7624"
}
Blagojević, G.. (2019). Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia. in The Ninth International Symposium on Traditional Polyphony
Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire., 488-496.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7624
Blagojević G. Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia. in The Ninth International Symposium on Traditional Polyphony. 2019;:488-496.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7624 .
Blagojević, Gordana, "Instrument as a Symbol of National Identity: Fujara among Slovaks in Serbia" in The Ninth International Symposium on Traditional Polyphony (2019):488-496,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7624 .

Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор

Pavićević, Aleksandra; Blagojević, Gordana

(Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4768
AB  - Однос уметника и времена у којем ствара готово увек је двосмеран – историјски тренутак обликује изборе, стилове и уметнички израз, док уметник и сам својом индивидуалношћу и посебношћу постаје симбол епохе. У музици као најапстрактнијем чину стварања, ова веза можда и није толико очигледна. Она релативно лако излази из временских оквира, а њенe интерпретацијe чeстo губe везу с историјским контекстом у којем су настале.   Циљ овог рада јесте да на примеру животног и професионалног пута композитора Владимира Јовановића (1956–2016) укаже на различите аспекте ове повезаности, али и да прикаже један богат животни пут и развој уметника. Он је, трагајући за том идеалном формом уметничког стваралаштва, а оно је увек трагање за Истином, прешао пут од електроакустичке музике до компоновања у кључу византијског, црквеног, литугријског израза, указујући на различите аспекте музичке и стваралачке постмодерне. Пред крај живота радио је упоредо на компоновању у оба музичка жанра, чије су се поруке у његовим делима непрестано преплитале.
AB  - The relationship between the artist and the time in which he creates is almost always two-way – the historical moment forms choices, styles and artistic expression, while the artist himself becomes the symbol of the epoch, with its individuality and particularity. In music as the most abstract act of creation, this connection may not be so obvious. It is relatively easy to get out of time frames, and its interpretations often lose the connection to the historical context in which they originated. The aim of this paper is to illustrate the various aspects of this connection, as well as to show a rich life path and the development of an artist, on the example of the life and professional path of the composer Vladimir Jovanović (1956-2016). He crossed the path from electroacoustic music to composing in the key of the Byzantine, Ecclesiastical, Liturgical expression, pointing to various aspects of the musical and creative postmodern, searching for this ideal form of artistic inspiration, which is always a quest for Truth. At the end of his life, he worked at the same time on composing in both music genres, whose messages in his pieces were constantly intertwined.
PB  - Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор
T1  - From electroacustic music to Byzantine cantillation and vice versa: Vladimir Jovanović, composer
SP  - 327
EP  - 344
VL  - 13
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v13i2.2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra and Blagojević, Gordana",
year = "2018",
abstract = "Однос уметника и времена у којем ствара готово увек је двосмеран – историјски тренутак обликује изборе, стилове и уметнички израз, док уметник и сам својом индивидуалношћу и посебношћу постаје симбол епохе. У музици као најапстрактнијем чину стварања, ова веза можда и није толико очигледна. Она релативно лако излази из временских оквира, а њенe интерпретацијe чeстo губe везу с историјским контекстом у којем су настале.   Циљ овог рада јесте да на примеру животног и професионалног пута композитора Владимира Јовановића (1956–2016) укаже на различите аспекте ове повезаности, али и да прикаже један богат животни пут и развој уметника. Он је, трагајући за том идеалном формом уметничког стваралаштва, а оно је увек трагање за Истином, прешао пут од електроакустичке музике до компоновања у кључу византијског, црквеног, литугријског израза, указујући на различите аспекте музичке и стваралачке постмодерне. Пред крај живота радио је упоредо на компоновању у оба музичка жанра, чије су се поруке у његовим делима непрестано преплитале., The relationship between the artist and the time in which he creates is almost always two-way – the historical moment forms choices, styles and artistic expression, while the artist himself becomes the symbol of the epoch, with its individuality and particularity. In music as the most abstract act of creation, this connection may not be so obvious. It is relatively easy to get out of time frames, and its interpretations often lose the connection to the historical context in which they originated. The aim of this paper is to illustrate the various aspects of this connection, as well as to show a rich life path and the development of an artist, on the example of the life and professional path of the composer Vladimir Jovanović (1956-2016). He crossed the path from electroacoustic music to composing in the key of the Byzantine, Ecclesiastical, Liturgical expression, pointing to various aspects of the musical and creative postmodern, searching for this ideal form of artistic inspiration, which is always a quest for Truth. At the end of his life, he worked at the same time on composing in both music genres, whose messages in his pieces were constantly intertwined.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор, From electroacustic music to Byzantine cantillation and vice versa: Vladimir Jovanović, composer",
pages = "327-344",
volume = "13",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v13i2.2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768"
}
Pavićević, A.,& Blagojević, G.. (2018). Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Београд : Универзитет у Београду, Филозофскифакултет, Оделење за етнологију и антропологију., 13(2), 327-344.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768
Pavićević A, Blagojević G. Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;13(2):327-344.
doi:10.21301/eap.v13i2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768 .
Pavićević, Aleksandra, Blagojević, Gordana, "Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 13, no. 2 (2018):327-344,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i2.2 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4768 .

Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије

Благојевић, Гордана

(Ниш : Центар за црквене студије, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2018
UR  - https://crkvenestudije.org/crkstud/15.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7572
AB  - У фокусу овог рада налазе се фактори који утичу на формирање савременог репертоара богослужбених песама на примеру причасних песама у музичкој пракси на територији Београдско-карловачке митрополије. У раду се сагледава комплексан однос хоровођа и певача црквене музике (појаца), свештенства и верника који присуствују богослужењима, кроз одабир причасних песама.
AB  - This research focuses on the factors that influence formation of modern repertoire of liturgical songs in the case of communion songs in musical practice on the territory of Belgrade-Karlovac Metropolitenate. Only small number of communion songs provided in typicon is used at church services. This paper examines the complex relationship between the choirmaster and church music singers (chanters), the clergy and the faithful who attend religious services, through the selection of communion songs. Different factors influence the choice of communion song: skills-mastership and dedication of the singers, musical taste and theological education of choirmasters, singers, clergy and the faithful. One of the most important factors is singing style. The paper observes phenomenon of modern non-creating in the domain of hymnography and resistance to the new, i.e. unknown melody lines in Serbian, as well as the other local Orthodox churches, which requires further research.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
T2  - Црквене студије / Church Studies
T1  - Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије
T1  - Communion songs between habit and innovation.  Modern musical practice in churches of Belgrade-Karlovac Metropolitenate
SP  - 907
EP  - 918
VL  - 15
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7572
ER  - 
@article{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2018",
abstract = "У фокусу овог рада налазе се фактори који утичу на формирање савременог репертоара богослужбених песама на примеру причасних песама у музичкој пракси на територији Београдско-карловачке митрополије. У раду се сагледава комплексан однос хоровођа и певача црквене музике (појаца), свештенства и верника који присуствују богослужењима, кроз одабир причасних песама., This research focuses on the factors that influence formation of modern repertoire of liturgical songs in the case of communion songs in musical practice on the territory of Belgrade-Karlovac Metropolitenate. Only small number of communion songs provided in typicon is used at church services. This paper examines the complex relationship between the choirmaster and church music singers (chanters), the clergy and the faithful who attend religious services, through the selection of communion songs. Different factors influence the choice of communion song: skills-mastership and dedication of the singers, musical taste and theological education of choirmasters, singers, clergy and the faithful. One of the most important factors is singing style. The paper observes phenomenon of modern non-creating in the domain of hymnography and resistance to the new, i.e. unknown melody lines in Serbian, as well as the other local Orthodox churches, which requires further research.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије, Ниш : Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије, Ниш : Међународни центар за православне студије",
journal = "Црквене студије / Church Studies",
title = "Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије, Communion songs between habit and innovation.  Modern musical practice in churches of Belgrade-Karlovac Metropolitenate",
pages = "907-918",
volume = "15",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7572"
}
Благојевић, Г.. (2018). Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије. in Црквене студије / Church Studies
Ниш : Центар за црквене студије., 15(15), 907-918.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7572
Благојевић Г. Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије. in Црквене студије / Church Studies. 2018;15(15):907-918.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7572 .
Благојевић, Гордана, "Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије" in Црквене студије / Church Studies, 15, no. 15 (2018):907-918,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7572 .

The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade

Blagojević, Gordana

(Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2018
UR  - https://drive.google.com/file/d/1-uiHTvNBpJjbdldJ9xajc0syysdPDemr/view
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7623
AB  - This work focuses on the role of polyphonic singing in interethnic communication in the example of the Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. This choir was founded in 1879 as the Serbian-Jewish Singing Society, and it got its current name in 1952. The choir managed to survive all the wars and social changes which marked the tumultuous Serbian history from the late 19th century until today. The suffering of the Belgrade Jewish community in WWII inflicted by the German Nazi occupiers drastically reduced its number, and consequently there were fewer Jewish choir members. Today its members are mostly Serbian, but there are also other nationalities. The choir members sing Jewish songs regardless of their national or religious belonging, and thus contribute to the fostering of Jewish culture. The choir repertoire contains works of Jewish and Serbian spiritual and secular music as well as works of some worldly known authors. The choir members endeavor to overcome ethnic, religious, and political barriers through their musical communication. In this way they are showing their willingness to accept differences and build tolerant relations.
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се улога полифоног певања у међуетничкој комуникацији на примеру српско-јеврејског хора Браћа Барух из Београда. Овај хор је основан 1879. године као Српско јеврејско певачко друштво, а садашњи назив има од 1952. Хор је опстао кроз све ратове и друштвене промене које су обележиле бурну српску историју од краја 19. века до данас. Страдања београдске јеврејске заједнице у Другом светском рату од од стране нацистичких немачких окупатора утицало је на њено драстично смањење, а тиме и на мањи број чланова хора јеврејског порекла. Данас је већи број чланова српске националне припадности, а има и припадника других националности. Хористи певају јеврејске песме и доприносе неговању јеврејске културе, без обзира на своју националну и  верску припадност. На хорском репертуару су поред јеврејске и српске духовне и световне музике и дела светских аутора. Хористи кроз комуникацију музиком покушавају да превазиђу етничке, верске и политичке баријере показујући на делу прихватање различитости и изграђујући односе толеранције.
PB  - Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire
T2  - The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony
T1  - The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade
SP  - 326
EP  - 334
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2018",
abstract = "This work focuses on the role of polyphonic singing in interethnic communication in the example of the Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. This choir was founded in 1879 as the Serbian-Jewish Singing Society, and it got its current name in 1952. The choir managed to survive all the wars and social changes which marked the tumultuous Serbian history from the late 19th century until today. The suffering of the Belgrade Jewish community in WWII inflicted by the German Nazi occupiers drastically reduced its number, and consequently there were fewer Jewish choir members. Today its members are mostly Serbian, but there are also other nationalities. The choir members sing Jewish songs regardless of their national or religious belonging, and thus contribute to the fostering of Jewish culture. The choir repertoire contains works of Jewish and Serbian spiritual and secular music as well as works of some worldly known authors. The choir members endeavor to overcome ethnic, religious, and political barriers through their musical communication. In this way they are showing their willingness to accept differences and build tolerant relations., У фокусу интересовања овог рада налази се улога полифоног певања у међуетничкој комуникацији на примеру српско-јеврејског хора Браћа Барух из Београда. Овај хор је основан 1879. године као Српско јеврејско певачко друштво, а садашњи назив има од 1952. Хор је опстао кроз све ратове и друштвене промене које су обележиле бурну српску историју од краја 19. века до данас. Страдања београдске јеврејске заједнице у Другом светском рату од од стране нацистичких немачких окупатора утицало је на њено драстично смањење, а тиме и на мањи број чланова хора јеврејског порекла. Данас је већи број чланова српске националне припадности, а има и припадника других националности. Хористи певају јеврејске песме и доприносе неговању јеврејске културе, без обзира на своју националну и  верску припадност. На хорском репертуару су поред јеврејске и српске духовне и световне музике и дела светских аутора. Хористи кроз комуникацију музиком покушавају да превазиђу етничке, верске и политичке баријере показујући на делу прихватање различитости и изграђујући односе толеранције.",
publisher = "Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire",
journal = "The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony",
booktitle = "The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade",
pages = "326-334",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623"
}
Blagojević, G.. (2018). The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. in The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony
Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire., 326-334.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623
Blagojević G. The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade. in The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony. 2018;:326-334.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623 .
Blagojević, Gordana, "The Role of Polyphonic Singing in the Establishment of Interethnic Dialogue: Serbian-Jewish Baruch Brothers Choir from Belgrade" in The Eight  International Symposium on Traditional Polyphony (2018):326-334,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7623 .

Музика

Благојевић, Гордана; Аксић, Нина

(Београд : Службени гласник, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7461
PB  - Београд : Службени гласник
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова
T1  - Музика
SP  - 219
EP  - 225
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7461
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана and Аксић, Нина",
year = "2017",
publisher = "Београд : Службени гласник, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова",
booktitle = "Музика",
pages = "219-225",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7461"
}
Благојевић, Г.,& Аксић, Н.. (2017). Музика. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова
Београд : Службени гласник., 219-225.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7461
Благојевић Г, Аксић Н. Музика. in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова. 2017;:219-225.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7461 .
Благојевић, Гордана, Аксић, Нина, "Музика" in Етнологија и антропологија : 70 изабраних појмова (2017):219-225,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7461 .

The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition

Blagojević, Gordana

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/169/126
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7660
AB  - This work focuses on the role of the amateur theatre King David, founded in 1986 with the
Jewish community of Belgrade, in the preservation of Jewish cultural heritage and
establishing of intercultural dialogue primarily on the microlevel of a neighbourhood, but
also within a wider community framework. 1 Over the last thirty yeras the theatre has been
devotedly run by one person, Mirijam Salom, who also writes play scipts, makes song
arrangements and directs plays. Members of the theatre group are mostly primary and
secondary school children and university students. The fact that most of them are not
actually of Jewish but of Serbian descent is a sort of a phenomenon. In this way, the theatre
has an educational role in presenting Jewish culture primarily to the young people who
actively participate in plays and consequently to their family members and the Belgrade
audience. One of the aims of this research is to give some answers to questions concerning
the role of the theatre in the lives of the young people who take part in it as well as the
reception of the plays with the audience.
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се улога аматерског позоришта Краљ Давид,
основаног 1986. године при Јеврејској општини у Београду, у очувању јеврејске
традиције и успостављању међукултуралног дијалога, првенствено на микролокалном
нивоу суседства, али и у оквирима шире друштвене заједнице. Ово позориште током
протеклих тридесет година пожртвовано води једна особа, Миријам Салом, која пише
сценарије, аранжира песме и режира представе. Чланови позоришне групе су
претежно деца основношколског узраста, средњошколци и студенти. Својеврсан
феномен представља чињеница да већина њих нису јеврејског, већ српског порекла.
Тако ово позориште има едукативну улогу о јеврејској култури првенствено међу
младим људима који активно учествују у представама, а затим и шире, међу
члановима њихових породица и београдском публиком. Један од циљева истраживања је да одговори на питања у вези са улогом овог позоришта у животима младих који у
њему учествују, као и о рецепцији представа код гледалаца.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition
T1  - Улога аматерског позоришта 'Краљ Давид' у очувању јеврејске културе и традиције
SP  - 335
EP  - 352
VL  - 65
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1702335B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7660
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2017",
abstract = "This work focuses on the role of the amateur theatre King David, founded in 1986 with the
Jewish community of Belgrade, in the preservation of Jewish cultural heritage and
establishing of intercultural dialogue primarily on the microlevel of a neighbourhood, but
also within a wider community framework. 1 Over the last thirty yeras the theatre has been
devotedly run by one person, Mirijam Salom, who also writes play scipts, makes song
arrangements and directs plays. Members of the theatre group are mostly primary and
secondary school children and university students. The fact that most of them are not
actually of Jewish but of Serbian descent is a sort of a phenomenon. In this way, the theatre
has an educational role in presenting Jewish culture primarily to the young people who
actively participate in plays and consequently to their family members and the Belgrade
audience. One of the aims of this research is to give some answers to questions concerning
the role of the theatre in the lives of the young people who take part in it as well as the
reception of the plays with the audience., У фокусу интересовања овог рада налази се улога аматерског позоришта Краљ Давид,
основаног 1986. године при Јеврејској општини у Београду, у очувању јеврејске
традиције и успостављању међукултуралног дијалога, првенствено на микролокалном
нивоу суседства, али и у оквирима шире друштвене заједнице. Ово позориште током
протеклих тридесет година пожртвовано води једна особа, Миријам Салом, која пише
сценарије, аранжира песме и режира представе. Чланови позоришне групе су
претежно деца основношколског узраста, средњошколци и студенти. Својеврсан
феномен представља чињеница да већина њих нису јеврејског, већ српског порекла.
Тако ово позориште има едукативну улогу о јеврејској култури првенствено међу
младим људима који активно учествују у представама, а затим и шире, међу
члановима њихових породица и београдском публиком. Један од циљева истраживања је да одговори на питања у вези са улогом овог позоришта у животима младих који у
њему учествују, као и о рецепцији представа код гледалаца.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition, Улога аматерског позоришта 'Краљ Давид' у очувању јеврејске културе и традиције",
pages = "335-352",
volume = "65",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1702335B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7660"
}
Blagojević, G.. (2017). The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(2), 335-352.
https://doi.org/10.2298/GEI1702335B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7660
Blagojević G. The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(2):335-352.
doi:10.2298/GEI1702335B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7660 .
Blagojević, Gordana, "The Role of Amateur Theatre ’King David’ in the Preservation of Jewish Culture and Tradition" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 2 (2017):335-352,
https://doi.org/10.2298/GEI1702335B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7660 .

Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας

Blagojević, Gordana; Μπλαγκόγιεβιτς, Γκόρντανα

(Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
AU  - Μπλαγκόγιεβιτς, Γκόρντανα
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7661
AB  - Αντικείμενο αυτής της μελέτης είναι σύγχρονες αφηγήσεις για τα φαντάσματα και εν γένει τα ξωτικά στο νησί της Λέρου. Η εργασία συντάχθη κε βάσει επιτόπιας έρευνας κατά την περίοδο 2011- 1014. Ντόπιοι αφηγούνται τις εμπειρίες τους από διάφορα είδη στοιχειών κατά την περίοδο από το τέλος του Β΄ Παγκοσμίου Πολέμου μέχρι σήμερα. Ορισμένες αφηγήσεις προέχονται από εμπειρίες άλλων (κυρίως των γονέων των αφηγητών), από τις αρχές του 20ού αιώνα μέχρι σήμερα.
AB  - The topic of this study are narratives about ghosts and fairies in general on the island of Leros (Greece). The paper was compiled on the basis of field research during the period 2011-1014. Local people narrate their experiences from various types of data during the period from the end of World War II to the present day. Some narratives are preceded by the experiences of others (especially the parents of the narrators), from the beginning of the 20th century until today.
PB  - Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου
T2  - Δωδεκανησιακά χρονικά : Περιοδική επιστημονική έκδοση
T1  - Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας
T1  - Contemporary narratives for ghosts and fairies in the island of Leros. The change of their meaning for the community over the years.
SP  - 887
EP  - 893
VL  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7661
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana and Μπλαγκόγιεβιτς, Γκόρντανα",
year = "2017",
abstract = "Αντικείμενο αυτής της μελέτης είναι σύγχρονες αφηγήσεις για τα φαντάσματα και εν γένει τα ξωτικά στο νησί της Λέρου. Η εργασία συντάχθη κε βάσει επιτόπιας έρευνας κατά την περίοδο 2011- 1014. Ντόπιοι αφηγούνται τις εμπειρίες τους από διάφορα είδη στοιχειών κατά την περίοδο από το τέλος του Β΄ Παγκοσμίου Πολέμου μέχρι σήμερα. Ορισμένες αφηγήσεις προέχονται από εμπειρίες άλλων (κυρίως των γονέων των αφηγητών), από τις αρχές του 20ού αιώνα μέχρι σήμερα., The topic of this study are narratives about ghosts and fairies in general on the island of Leros (Greece). The paper was compiled on the basis of field research during the period 2011-1014. Local people narrate their experiences from various types of data during the period from the end of World War II to the present day. Some narratives are preceded by the experiences of others (especially the parents of the narrators), from the beginning of the 20th century until today.",
publisher = "Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου",
journal = "Δωδεκανησιακά χρονικά : Περιοδική επιστημονική έκδοση",
title = "Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας, Contemporary narratives for ghosts and fairies in the island of Leros. The change of their meaning for the community over the years.",
pages = "887-893",
volume = "27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7661"
}
Blagojević, G.,& Μπλαγκόγιεβιτς, Γ.. (2017). Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας. in Δωδεκανησιακά χρονικά : Περιοδική επιστημονική έκδοση
Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου., 27, 887-893.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7661
Blagojević G, Μπλαγκόγιεβιτς Γ. Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας. in Δωδεκανησιακά χρονικά : Περιοδική επιστημονική έκδοση. 2017;27:887-893.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7661 .
Blagojević, Gordana, Μπλαγκόγιεβιτς, Γκόρντανα, "Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας" in Δωδεκανησιακά χρονικά : Περιοδική επιστημονική έκδοση, 27 (2017):887-893,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7661 .

Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα

Blagojević, Gordana

(Αθήνα : Ελληνική λαογαρφική εταιρεία, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7662
AB  - Η λέξη πανηγύρι απαντά στα σερβικά κείμενα της μεσαιωνικής εποχής. Αυτό σημαίνει ότι δανείστηκε αρκετά νωρίς από την ελληνική γλώσσα, αλλά εν πάση περιπτώσει τότε όταν η σημασία της είχε περιοριστεί. Το πανηγύρι (στα σερβικά панађур) είναι τόσο θρησκευτικό όσο και πολιτιστικό φαινόμενο με σύνθετες οικονομικές λειτουργίες.2 Εκτός από τον όρο πανηγύρι χρησιμοποιείται με την ίδια έννοια και η λέξη σάμπορ (сабор). Μετά το Δεύτερο παγκόσμιο πόλεμο, στις καινούργιες συνθήκες ζώης, η παράδοση των πανηγυριών επικράτησε. Ωστόσο, δεν έχουν την ίδια έννοια, τον ίδιο χαρακτήρα, περιεχόμενο, ρυθμό και τα χαρακτηριστικά που είχαν πριν.
AB  - A fair is a religious and cultural phenomenon with multiple economic functions. In old Serbian writings the word панагир (panagir = a fair) was borrowed from Greek in very early times, but still at the time when the number of meanings of this word had already been reduced. In essence it meant a large number of people gathered to celebrate a certain saint or a feast to which the church had been dedicated. Besides the word панађур (panađur = a fair), the word sabor is also used. A fair in Serbia is a cultural phenomenon which continues from the medieval times until today. Nevertheless, although its structure remained unchanged during the centuries, its function, significance, and meaning differed greatly in various historical contexts, not only on the level of state, but also in an individual’s life.
PB  - Αθήνα : Ελληνική λαογαρφική εταιρεία
T2  - Λαογραφία  Δελτίον της Ελληνικής λαογαρφικής εταιρείας
T1  - Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα
T1  - Fairs in Serbia – from the Middle Ages Until Today
SP  - 491
EP  - 497
VL  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7662
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2017",
abstract = "Η λέξη πανηγύρι απαντά στα σερβικά κείμενα της μεσαιωνικής εποχής. Αυτό σημαίνει ότι δανείστηκε αρκετά νωρίς από την ελληνική γλώσσα, αλλά εν πάση περιπτώσει τότε όταν η σημασία της είχε περιοριστεί. Το πανηγύρι (στα σερβικά панађур) είναι τόσο θρησκευτικό όσο και πολιτιστικό φαινόμενο με σύνθετες οικονομικές λειτουργίες.2 Εκτός από τον όρο πανηγύρι χρησιμοποιείται με την ίδια έννοια και η λέξη σάμπορ (сабор). Μετά το Δεύτερο παγκόσμιο πόλεμο, στις καινούργιες συνθήκες ζώης, η παράδοση των πανηγυριών επικράτησε. Ωστόσο, δεν έχουν την ίδια έννοια, τον ίδιο χαρακτήρα, περιεχόμενο, ρυθμό και τα χαρακτηριστικά που είχαν πριν., A fair is a religious and cultural phenomenon with multiple economic functions. In old Serbian writings the word панагир (panagir = a fair) was borrowed from Greek in very early times, but still at the time when the number of meanings of this word had already been reduced. In essence it meant a large number of people gathered to celebrate a certain saint or a feast to which the church had been dedicated. Besides the word панађур (panađur = a fair), the word sabor is also used. A fair in Serbia is a cultural phenomenon which continues from the medieval times until today. Nevertheless, although its structure remained unchanged during the centuries, its function, significance, and meaning differed greatly in various historical contexts, not only on the level of state, but also in an individual’s life.",
publisher = "Αθήνα : Ελληνική λαογαρφική εταιρεία",
journal = "Λαογραφία  Δελτίον της Ελληνικής λαογαρφικής εταιρείας",
title = "Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα, Fairs in Serbia – from the Middle Ages Until Today",
pages = "491-497",
volume = "43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7662"
}
Blagojević, G.. (2017). Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα. in Λαογραφία  Δελτίον της Ελληνικής λαογαρφικής εταιρείας
Αθήνα : Ελληνική λαογαρφική εταιρεία., 43, 491-497.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7662
Blagojević G. Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα. in Λαογραφία  Δελτίον της Ελληνικής λαογαρφικής εταιρείας. 2017;43:491-497.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7662 .
Blagojević, Gordana, "Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα" in Λαογραφία  Δελτίον της Ελληνικής λαογαρφικής εταιρείας, 43 (2017):491-497,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7662 .

Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий: его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии в конце ХХ и начале ХХI века

Благоевич, Гордана

(2017)

TY  - CHAP
AU  - Благоевич, Гордана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7626
AB  - В центре внимания данного исследования находится разносторонняя личность  архимандрита Паисия (Танасиевича) (1957-2003) с особым упором на его вклад в распространение афонского ифоса византийского пения в Сербии в конце ХХ и начале ХХI века. Приняв в ранней молодости монашеский постриг в сербском монастыре Високи Дечани, он потом отправляется на Святую Гору Афон, в монастырь Хиландар, и становится игуменом обители. В Сербию он возвращается в 1992-ом году и становится игуменом монастыря Прохор Пчиньский. Он обновил многие монастыри на юге Сербии и в этих обителях он установил афонский образ жизни и пения. Архимандрит Паисий оказал огромное влияние на возрождение византийского пения в Сербии на стыке двух тысячелетий, вдохновив своим пением многих молодых людей, живущих в разных городах Сербии. В данном докладе рассматрывается способ и стиль как его пения, так и пения его учеников в монашеских обителях и в мирских кругах.
AB  - In the focus of this research is versatile personality of archimandrite Paisios (Tanasijevic) (1957-2003), with special reference to his contribution in spreading Mount Athos ethos of Byzantine chanting in Serbia in the late 20th and early 21st century. After becoming a monk at an early age in the Serbian monastery Visoki Decani he went to Mount Athos and Hilandar, where he became abbot. He returned to Serbia in 1992 and he was abbot of the monastery Prohor Pcinjski. He restored many monasteries in the Serbian south, where he established Mount Athos way of life and chanting. Archimandrite Paisios influenced rebirth of Byzantine chanting among Serbs at the turn of a millennium, inspiring with his chanting young people in urban areas throughout Serbia. This paper discusses the manner and style of his chanting, as well as, chanting of his students in the monastic communities and temporal environment.
T2  - Богослужебные практики и культовые искусства в современном мире
T1  - Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий:  его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии  в конце ХХ и начале ХХI века
T1  - Archimandrite Paisios (Tanasijevic) of Hilandar as a Chanter: His Role in Spreading the Mount Athos Ethos of the Byzantine Chant in Serbia in the Late 20th and early 21st Century
SP  - 39
EP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7626
ER  - 
@inbook{
author = "Благоевич, Гордана",
year = "2017",
abstract = "В центре внимания данного исследования находится разносторонняя личность  архимандрита Паисия (Танасиевича) (1957-2003) с особым упором на его вклад в распространение афонского ифоса византийского пения в Сербии в конце ХХ и начале ХХI века. Приняв в ранней молодости монашеский постриг в сербском монастыре Високи Дечани, он потом отправляется на Святую Гору Афон, в монастырь Хиландар, и становится игуменом обители. В Сербию он возвращается в 1992-ом году и становится игуменом монастыря Прохор Пчиньский. Он обновил многие монастыри на юге Сербии и в этих обителях он установил афонский образ жизни и пения. Архимандрит Паисий оказал огромное влияние на возрождение византийского пения в Сербии на стыке двух тысячелетий, вдохновив своим пением многих молодых людей, живущих в разных городах Сербии. В данном докладе рассматрывается способ и стиль как его пения, так и пения его учеников в монашеских обителях и в мирских кругах., In the focus of this research is versatile personality of archimandrite Paisios (Tanasijevic) (1957-2003), with special reference to his contribution in spreading Mount Athos ethos of Byzantine chanting in Serbia in the late 20th and early 21st century. After becoming a monk at an early age in the Serbian monastery Visoki Decani he went to Mount Athos and Hilandar, where he became abbot. He returned to Serbia in 1992 and he was abbot of the monastery Prohor Pcinjski. He restored many monasteries in the Serbian south, where he established Mount Athos way of life and chanting. Archimandrite Paisios influenced rebirth of Byzantine chanting among Serbs at the turn of a millennium, inspiring with his chanting young people in urban areas throughout Serbia. This paper discusses the manner and style of his chanting, as well as, chanting of his students in the monastic communities and temporal environment.",
journal = "Богослужебные практики и культовые искусства в современном мире",
booktitle = "Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий:  его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии  в конце ХХ и начале ХХI века, Archimandrite Paisios (Tanasijevic) of Hilandar as a Chanter: His Role in Spreading the Mount Athos Ethos of the Byzantine Chant in Serbia in the Late 20th and early 21st Century",
pages = "39-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7626"
}
Благоевич, Г.. (2017). Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий:  его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии  в конце ХХ и начале ХХI века. in Богослужебные практики и культовые искусства в современном мире, 39-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7626
Благоевич Г. Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий:  его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии  в конце ХХ и начале ХХI века. in Богослужебные практики и культовые искусства в современном мире. 2017;:39-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7626 .
Благоевич, Гордана, "Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий:  его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии  в конце ХХ и начале ХХI века" in Богослужебные практики и культовые искусства в современном мире (2017):39-50,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7626 .

Spatial Mobility of Fine Artists and Local Identity/Identities: From Serbia to Greece and Vice Versa

Blagojević, Gordana

(Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2017
UR  - http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/9bcc6aff6a624ab991ce80a89102e33b.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7556
AB  - This research has focused on a reverse impact of street painters’ mobility, i.e. migration and remigration, on their creativity and social environments in which they create. The work was created based on a profound case - study research of academic painter and graphic artist, Dragiša Ćosić, who started his creative Odyssey in Serbia, spent 14 years creating in Greece and returned to Belgrade in 2014. He is one of the artists who can be seen almost daily on Knez Mihailova St., whose artwork influences the formation of city’s visual identity. Τhis paper, following an analysis of narrative, visual and written material, perceives painting and graphic art as a medium for expression and merging of various cultural identities (academic space/street, local/ global identity, trendy/universal, Serbian/Greek etc.).
AB  - У фокусу интересовања овог истраживања налази се по-
 вратни утицај мобилности, тј. миграције и ремиграције уличних
 сликара на њихово стваралаштво и на друштвена окружења
 у којима стварају. Овај рад је настао на основу истраживања
 студије случаја академског сликара и графичара Драгише Ћо-
 сића, који је започео своју креативну Одисеју у Србији, провео
 14 година стварајући у Грчкој, а затим се вратио у Београд,
 2014. године. Он је један од уметника које је, скоро свакодневно,
 могуће видети у Кнез Михаиловој улици, а чији рад утиче на
 формирање градског визуелног идентитета. У овом раду се,
 кроз анализу уметниковог наратива о животу и стваралаштву,
 као и визуелног и писаног материјала, сликарство и графика
 сагледавају као медијум за изражавање и повезивање разли-
 читих културних идентитета (академски простор/улица, ло-
 кални/глобални идентитет, у тренду/универзално, српско/гр-
 чко итд.).
PB  - Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије
T2  - Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in Ethnology and Anthropology
T1  - Spatial Mobility of Fine Artists and Local Identity/Identities: From Serbia to Greece and Vice Versa
T1  - Просторна мобилност уметника и локални идентитет/идентитети: из Србије у Грчку и vice versa
SP  - 59
EP  - 76
IS  - 28, (н.с.) 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7556
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2017",
abstract = "This research has focused on a reverse impact of street painters’ mobility, i.e. migration and remigration, on their creativity and social environments in which they create. The work was created based on a profound case - study research of academic painter and graphic artist, Dragiša Ćosić, who started his creative Odyssey in Serbia, spent 14 years creating in Greece and returned to Belgrade in 2014. He is one of the artists who can be seen almost daily on Knez Mihailova St., whose artwork influences the formation of city’s visual identity. Τhis paper, following an analysis of narrative, visual and written material, perceives painting and graphic art as a medium for expression and merging of various cultural identities (academic space/street, local/ global identity, trendy/universal, Serbian/Greek etc.)., У фокусу интересовања овог истраживања налази се по-
 вратни утицај мобилности, тј. миграције и ремиграције уличних
 сликара на њихово стваралаштво и на друштвена окружења
 у којима стварају. Овај рад је настао на основу истраживања
 студије случаја академског сликара и графичара Драгише Ћо-
 сића, који је започео своју креативну Одисеју у Србији, провео
 14 година стварајући у Грчкој, а затим се вратио у Београд,
 2014. године. Он је један од уметника које је, скоро свакодневно,
 могуће видети у Кнез Михаиловој улици, а чији рад утиче на
 формирање градског визуелног идентитета. У овом раду се,
 кроз анализу уметниковог наратива о животу и стваралаштву,
 као и визуелног и писаног материјала, сликарство и графика
 сагледавају као медијум за изражавање и повезивање разли-
 читих културних идентитета (академски простор/улица, ло-
 кални/глобални идентитет, у тренду/универзално, српско/гр-
 чко итд.).",
publisher = "Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије",
journal = "Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in Ethnology and Anthropology",
title = "Spatial Mobility of Fine Artists and Local Identity/Identities: From Serbia to Greece and Vice Versa, Просторна мобилност уметника и локални идентитет/идентитети: из Србије у Грчку и vice versa",
pages = "59-76",
number = "28, (н.с.) 17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7556"
}
Blagojević, G.. (2017). Spatial Mobility of Fine Artists and Local Identity/Identities: From Serbia to Greece and Vice Versa. in Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in Ethnology and Anthropology
Београд : Етнолошко-антрополошко друштво Србије.(28, (н.с.) 17), 59-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7556
Blagojević G. Spatial Mobility of Fine Artists and Local Identity/Identities: From Serbia to Greece and Vice Versa. in Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in Ethnology and Anthropology. 2017;(28, (н.с.) 17):59-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7556 .
Blagojević, Gordana, "Spatial Mobility of Fine Artists and Local Identity/Identities: From Serbia to Greece and Vice Versa" in Етнолошко-антрополошке свеске : часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије / Papers in Ethnology and Anthropology, no. 28, (н.с.) 17 (2017):59-76,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7556 .

Концепт «Родина» в зеркале этноантропологических исследований наивного искусства в Сербии

Благоевич, Гордана

(Майкоп : Министерство образования и науки Республики Адыгея, ФБГОУ ВО Адыгейский государственный университет, Институт искусств Адыгейского государственного университета, 2017)

TY  - CONF
AU  - Благоевич, Гордана
PY  - 2017
UR  - http://201824.selcdn.ru/elit-059/file/9785851083174.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7627
AB  - В центре внимания этой работы находится концепт „родина“ в работах Словаков наивных художников в Сербии с точки зрения этно-антропологических исследований. Статья основана на результатах собственных полевых исследований наивного художества между членами словацкого национального меньшинства в Сербии, с 2012. года по настоящее время. Цель исследования ответить на вопрос, как наивные словацкие художники воспринимают и отображают во своих картинах их родину.
AB  - This paper focuses on the viewing of the concept of a „homeland“ in the works of Slovak naïve artists in Serbia from a perspective of ethnoanthropological researches. The paper is based on the results of my own field research among the naïve artists, members of Slovak national minority in Serbia, from 2012 until today. The aim of the research is to answer the question how the artists, Slovak naïve painters view, experience and present the homeland as members of a national minority.
PB  - Майкоп : Министерство образования и науки Республики Адыгея, ФБГОУ ВО Адыгейский государственный университет, Институт искусств Адыгейского государственного университета
C3  - „Родина“ как константа культуры. Международная научная очно-заочная конференция
T1  - Концепт «Родина» в зеркале этноантропологических исследований наивного искусства в Сербии
T1  - The Concept of a „Homeland“ in the Mirror of the Ethnoanthropological Research of the  Slovak Naïve Art in Serbia
SP  - 124
EP  - 127
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7627
ER  - 
@conference{
author = "Благоевич, Гордана",
year = "2017",
abstract = "В центре внимания этой работы находится концепт „родина“ в работах Словаков наивных художников в Сербии с точки зрения этно-антропологических исследований. Статья основана на результатах собственных полевых исследований наивного художества между членами словацкого национального меньшинства в Сербии, с 2012. года по настоящее время. Цель исследования ответить на вопрос, как наивные словацкие художники воспринимают и отображают во своих картинах их родину., This paper focuses on the viewing of the concept of a „homeland“ in the works of Slovak naïve artists in Serbia from a perspective of ethnoanthropological researches. The paper is based on the results of my own field research among the naïve artists, members of Slovak national minority in Serbia, from 2012 until today. The aim of the research is to answer the question how the artists, Slovak naïve painters view, experience and present the homeland as members of a national minority.",
publisher = "Майкоп : Министерство образования и науки Республики Адыгея, ФБГОУ ВО Адыгейский государственный университет, Институт искусств Адыгейского государственного университета",
journal = "„Родина“ как константа культуры. Международная научная очно-заочная конференция",
title = "Концепт «Родина» в зеркале этноантропологических исследований наивного искусства в Сербии, The Concept of a „Homeland“ in the Mirror of the Ethnoanthropological Research of the  Slovak Naïve Art in Serbia",
pages = "124-127",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7627"
}
Благоевич, Г.. (2017). Концепт «Родина» в зеркале этноантропологических исследований наивного искусства в Сербии. in „Родина“ как константа культуры. Международная научная очно-заочная конференция
Майкоп : Министерство образования и науки Республики Адыгея, ФБГОУ ВО Адыгейский государственный университет, Институт искусств Адыгейского государственного университета., 124-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7627
Благоевич Г. Концепт «Родина» в зеркале этноантропологических исследований наивного искусства в Сербии. in „Родина“ как константа культуры. Международная научная очно-заочная конференция. 2017;:124-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7627 .
Благоевич, Гордана, "Концепт «Родина» в зеркале этноантропологических исследований наивного искусства в Сербии" in „Родина“ как константа культуры. Международная научная очно-заочная конференция (2017):124-127,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7627 .

Пурим: трансформација функције празника у животу београдске јеврејске заједнице

Благојевић, Гордана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/134/91
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7691
AB  - У центру пажње овог истраживања налази се функција празника Пурима у животу
београдске јеврејске заједнице. У дијахронијској перспективи сагледавају се опште и
локалне карактеристике празника, различити нивои његовог празновања (приватна и
јавна сфера). У истраживаној заједници овај празник је претрпео трансформацију од
верске до секуларне светковине, и затим ревитализацију религијског контекста. У
раду се анализирају механизми различитих нивоа обнављања и концептуирања овог
празника, како на институционализованом нивоу, тако и у облику спонтаних личних
иницијатива. Посматрају се различите функције овог празника у ширем друштвеном
контексту и њихове дијахронијске промене.
AB  - The focus of this research is on the function of the holiday Purim in the life of Belgrade
Jewish community. In diachronic perspective we are looking at general and local
characteristics of the holiday, and different levels of its celebration (private, public sphere).
In the studied community this holiday has undergone a transformation from a religious to a
secular feast followed by revitalization of its religious context. This paper analyzes the
mechanisms of various levels of recovery and conceptualization of this holiday, on the
institutionalized level and in the form of spontaneous personal initiatives. We are looking at
different functions of this holiday in broad social context and their diachronic changes.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Пурим: трансформација функције празника у животу београдске јеврејске заједнице
T1  - Purim: Transformation of the Role of the Holiday in the Life of Belgrade Jewish Community
SP  - 339
EP  - 361
VL  - 64
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1602341B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7691
ER  - 
@article{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2016",
abstract = "У центру пажње овог истраживања налази се функција празника Пурима у животу
београдске јеврејске заједнице. У дијахронијској перспективи сагледавају се опште и
локалне карактеристике празника, различити нивои његовог празновања (приватна и
јавна сфера). У истраживаној заједници овај празник је претрпео трансформацију од
верске до секуларне светковине, и затим ревитализацију религијског контекста. У
раду се анализирају механизми различитих нивоа обнављања и концептуирања овог
празника, како на институционализованом нивоу, тако и у облику спонтаних личних
иницијатива. Посматрају се различите функције овог празника у ширем друштвеном
контексту и њихове дијахронијске промене., The focus of this research is on the function of the holiday Purim in the life of Belgrade
Jewish community. In diachronic perspective we are looking at general and local
characteristics of the holiday, and different levels of its celebration (private, public sphere).
In the studied community this holiday has undergone a transformation from a religious to a
secular feast followed by revitalization of its religious context. This paper analyzes the
mechanisms of various levels of recovery and conceptualization of this holiday, on the
institutionalized level and in the form of spontaneous personal initiatives. We are looking at
different functions of this holiday in broad social context and their diachronic changes.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Пурим: трансформација функције празника у животу београдске јеврејске заједнице, Purim: Transformation of the Role of the Holiday in the Life of Belgrade Jewish Community",
pages = "339-361",
volume = "64",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1602341B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7691"
}
Благојевић, Г.. (2016). Пурим: трансформација функције празника у животу београдске јеврејске заједнице. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(2), 339-361.
https://doi.org/10.2298/GEI1602341B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7691
Благојевић Г. Пурим: трансформација функције празника у животу београдске јеврејске заједнице. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(2):339-361.
doi:10.2298/GEI1602341B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7691 .
Благојевић, Гордана, "Пурим: трансформација функције празника у животу београдске јеврејске заједнице" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 2 (2016):339-361,
https://doi.org/10.2298/GEI1602341B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7691 .

Η υποδοχή των παιδιών από τη Σερβία στην περιοχή των Σερρών από το 1990 μέχρι σήμερα: Ανθρωπολογική μελέτη ενός ανθρωπιστικού έργου

Blagojević, Gordana

(Σέρρες : Δήμος Σερρών, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7685
AB  - Με την παρούσα εθνολογικό-ανθρωπολογική έρευνα στοχεύουμε να παρουσιάσουμε τις διάφορες εκδηλώσεις της φιλοξενίας μεταξύ διαφόρων εθνών σήμερα. Για την διεξαγωγή της παρούσας έρευνας πήραμε ως παράδειγμα τα παιδιά από τη Σερβία που φιλοξενήθηκαν στην περιοχή των Σερρών. Για την συγγραφή της παρούσας εργασίας χρησιμοποίησα στοιχεία από τα αρχεία του Ερυθρού Σταυρού της Σερβίας. Επιπλέον, χρησιμοποίησα την μέθοδο της συνέντευξης και της ελεύθερης συζήτησης.
AB  - This work focuses on the humanitarian work which was initiated by the Red Cross and successfully completed thanks to the humanity of the people from the Seres area (Greece). During the wars on the territory of Yugoslavia in the 1990s the Red Cross was included in work with the aim to enable further education of the children from the parts stricken by war. The program was successfully completed thanks to people from all around Greece who accepted the children to their homes. Serbian children who stayed in Nigrita for six months in 1996 are taken as an example here, as well as a group of children who were in Seres in 2003. This hospitality helped to lessen the war traumas with the children and made them feel accepted and supported. Thanks to its continuity this humanitarian work brought the peoples of Greece and Serbia even closer together.
PB  - Σέρρες : Δήμος Σερρών
T2  - Οι Σέρρες και η περιοχή τους 100 χρόνια από την απελευθέρωση (1913 - 2013)
T1  - Η υποδοχή των παιδιών από τη Σερβία στην περιοχή των Σερρών από το 1990 μέχρι σήμερα: Ανθρωπολογική μελέτη ενός ανθρωπιστικού έργου
T1  - The Reception of Serbian Children in the Serres Area from the 1990s Until Today: Anthropological Study of a Humanitarian Work
SP  - 587
EP  - 592
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7685
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2016",
abstract = "Με την παρούσα εθνολογικό-ανθρωπολογική έρευνα στοχεύουμε να παρουσιάσουμε τις διάφορες εκδηλώσεις της φιλοξενίας μεταξύ διαφόρων εθνών σήμερα. Για την διεξαγωγή της παρούσας έρευνας πήραμε ως παράδειγμα τα παιδιά από τη Σερβία που φιλοξενήθηκαν στην περιοχή των Σερρών. Για την συγγραφή της παρούσας εργασίας χρησιμοποίησα στοιχεία από τα αρχεία του Ερυθρού Σταυρού της Σερβίας. Επιπλέον, χρησιμοποίησα την μέθοδο της συνέντευξης και της ελεύθερης συζήτησης., This work focuses on the humanitarian work which was initiated by the Red Cross and successfully completed thanks to the humanity of the people from the Seres area (Greece). During the wars on the territory of Yugoslavia in the 1990s the Red Cross was included in work with the aim to enable further education of the children from the parts stricken by war. The program was successfully completed thanks to people from all around Greece who accepted the children to their homes. Serbian children who stayed in Nigrita for six months in 1996 are taken as an example here, as well as a group of children who were in Seres in 2003. This hospitality helped to lessen the war traumas with the children and made them feel accepted and supported. Thanks to its continuity this humanitarian work brought the peoples of Greece and Serbia even closer together.",
publisher = "Σέρρες : Δήμος Σερρών",
journal = "Οι Σέρρες και η περιοχή τους 100 χρόνια από την απελευθέρωση (1913 - 2013)",
booktitle = "Η υποδοχή των παιδιών από τη Σερβία στην περιοχή των Σερρών από το 1990 μέχρι σήμερα: Ανθρωπολογική μελέτη ενός ανθρωπιστικού έργου, The Reception of Serbian Children in the Serres Area from the 1990s Until Today: Anthropological Study of a Humanitarian Work",
pages = "587-592",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7685"
}
Blagojević, G.. (2016). Η υποδοχή των παιδιών από τη Σερβία στην περιοχή των Σερρών από το 1990 μέχρι σήμερα: Ανθρωπολογική μελέτη ενός ανθρωπιστικού έργου. in Οι Σέρρες και η περιοχή τους 100 χρόνια από την απελευθέρωση (1913 - 2013)
Σέρρες : Δήμος Σερρών., 587-592.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7685
Blagojević G. Η υποδοχή των παιδιών από τη Σερβία στην περιοχή των Σερρών από το 1990 μέχρι σήμερα: Ανθρωπολογική μελέτη ενός ανθρωπιστικού έργου. in Οι Σέρρες και η περιοχή τους 100 χρόνια από την απελευθέρωση (1913 - 2013). 2016;:587-592.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7685 .
Blagojević, Gordana, "Η υποδοχή των παιδιών από τη Σερβία στην περιοχή των Σερρών από το 1990 μέχρι σήμερα: Ανθρωπολογική μελέτη ενός ανθρωπιστικού έργου" in Οι Σέρρες και η περιοχή τους 100 χρόνια από την απελευθέρωση (1913 - 2013) (2016):587-592,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7685 .

Повратак у Србију: животне приче ремиграната из САД од почетка 21. века до данас

Благојевић, Гордана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/236/184
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7860
AB  - У средишту пажње овог истраживања налазе се спонтане
ремиграције из Сједињених Америчких Држава (САД) у
Србију од почетка 21. века до данас. Анализом наратива,
животних прича ремиграната, сагледавају се кључни фактори који су утицала на одлазак у САД, а затим узроци и
мотиви за повратак у Србију. Осим тога, у раду се разматрају питања у вези са реинтеграцијом миграната, могућност примене стечених знања, као и културолошки проблеми са којима се суочавају ремигранти.
AB  - This research focuses on spontaneous remigrations
 from the United States to Serbia, since the beginning of the
 21 st century to the present. One of the problems in studying
 remigrants is a large territorial dispersion of the repatriates.
 Analysis of the narratives – life stories of the remigrants allows us to perceive the key factors that influenced leaving
 for the United States and then the causes and motivation for
 returning to Serbia. In addition, the paper discusses issues related to the reintegration of migrants, the ability to apply acquired knowledge and cultural problems
 faced by remigrants. Remigrants face a number of problems, and major difficulty is
 the lack of government institutions to assist their reintegration.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Повратак у Србију: животне приче ремиграната из САД од почетка 21. века до данас
T1  - Back to Serbia: Life Stories of the Remigrants from the United States since the Beginning of the 21 st Century to the Present
SP  - 609
EP  - 622
VL  - 63
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1503609B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7860
ER  - 
@article{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2015",
abstract = "У средишту пажње овог истраживања налазе се спонтане
ремиграције из Сједињених Америчких Држава (САД) у
Србију од почетка 21. века до данас. Анализом наратива,
животних прича ремиграната, сагледавају се кључни фактори који су утицала на одлазак у САД, а затим узроци и
мотиви за повратак у Србију. Осим тога, у раду се разматрају питања у вези са реинтеграцијом миграната, могућност примене стечених знања, као и културолошки проблеми са којима се суочавају ремигранти., This research focuses on spontaneous remigrations
 from the United States to Serbia, since the beginning of the
 21 st century to the present. One of the problems in studying
 remigrants is a large territorial dispersion of the repatriates.
 Analysis of the narratives – life stories of the remigrants allows us to perceive the key factors that influenced leaving
 for the United States and then the causes and motivation for
 returning to Serbia. In addition, the paper discusses issues related to the reintegration of migrants, the ability to apply acquired knowledge and cultural problems
 faced by remigrants. Remigrants face a number of problems, and major difficulty is
 the lack of government institutions to assist their reintegration.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Повратак у Србију: животне приче ремиграната из САД од почетка 21. века до данас, Back to Serbia: Life Stories of the Remigrants from the United States since the Beginning of the 21 st Century to the Present",
pages = "609-622",
volume = "63",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1503609B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7860"
}
Благојевић, Г.. (2015). Повратак у Србију: животне приче ремиграната из САД од почетка 21. века до данас. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(3), 609-622.
https://doi.org/10.2298/GEI1503609B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7860
Благојевић Г. Повратак у Србију: животне приче ремиграната из САД од почетка 21. века до данас. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):609-622.
doi:10.2298/GEI1503609B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7860 .
Благојевић, Гордана, "Повратак у Србију: животне приче ремиграната из САД од почетка 21. века до данас" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):609-622,
https://doi.org/10.2298/GEI1503609B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7860 .

Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research

Blagojević, Gordana

(Volos : Volos Academy for Theological Studies. Department of Psaltic Art and Musicology, 2015)

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2015
UR  - https://speech.di.uoa.gr/IMC2014/proceedings.html
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7694
AB  - In the focus of this paper lies Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research. In this respect, music is observed as a cultural practice which has an impact on interpersonal communication. The aim of it is to point to all the possible ways in which knowledge and scientific approach from the fields of ethnology and anthropology can be applied to Byzantine church music. When studying this kind of music, it is necessary to perceive a wider social context and a complex network of different factors which affected and are still affecting its creation and development. Research can be conducted on several levels, depending on the what is placed in the centre of the research - the creators of music, music as an audible-meaningful message or its listeners-the receivers of the message. It is necessary to apply a comparative method – in terms of different social and cultural settings – in order to perceive the role of Byzantine church music in the intercultural dialogue.
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се византијска црквена музика као терен за етнолошка и антрополошка истраживања. Циљ је да се укаже на које је све начине могуће на византијску црквену музику применити сазнања и научне приступе из области етнологије и антропологије. Приликом проучавања ове врсте музике неопходно је сагледати шири друштвени контекст и сложену мрежу различитих чинилаца који су утицали и утичу на њено стварање и развој. Истраживања се могу одвијати на више нивоа, у зависности од тога да ли се у центру пажње налазе музички ствараоци, музика као звуковно-значењска порука или њени слушаоци – примаоци поруке. Неопходна је примена компаративног метода ради сагледавања улоге византијске црквене музике у међукултурном дијалогу.
PB  - Volos : Volos Academy for Theological Studies. Department of Psaltic Art and Musicology
C3  - The Psaltic Art as an Autonomous Science. Scientific Branches – Related Scientific Fields – Interdisciplinary Collaborations and Interaction
T1  - Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research
SP  - 149
EP  - 153
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7694
ER  - 
@conference{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2015",
abstract = "In the focus of this paper lies Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research. In this respect, music is observed as a cultural practice which has an impact on interpersonal communication. The aim of it is to point to all the possible ways in which knowledge and scientific approach from the fields of ethnology and anthropology can be applied to Byzantine church music. When studying this kind of music, it is necessary to perceive a wider social context and a complex network of different factors which affected and are still affecting its creation and development. Research can be conducted on several levels, depending on the what is placed in the centre of the research - the creators of music, music as an audible-meaningful message or its listeners-the receivers of the message. It is necessary to apply a comparative method – in terms of different social and cultural settings – in order to perceive the role of Byzantine church music in the intercultural dialogue., У фокусу интересовања овог рада налази се византијска црквена музика као терен за етнолошка и антрополошка истраживања. Циљ је да се укаже на које је све начине могуће на византијску црквену музику применити сазнања и научне приступе из области етнологије и антропологије. Приликом проучавања ове врсте музике неопходно је сагледати шири друштвени контекст и сложену мрежу различитих чинилаца који су утицали и утичу на њено стварање и развој. Истраживања се могу одвијати на више нивоа, у зависности од тога да ли се у центру пажње налазе музички ствараоци, музика као звуковно-значењска порука или њени слушаоци – примаоци поруке. Неопходна је примена компаративног метода ради сагледавања улоге византијске црквене музике у међукултурном дијалогу.",
publisher = "Volos : Volos Academy for Theological Studies. Department of Psaltic Art and Musicology",
journal = "The Psaltic Art as an Autonomous Science. Scientific Branches – Related Scientific Fields – Interdisciplinary Collaborations and Interaction",
title = "Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research",
pages = "149-153",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7694"
}
Blagojević, G.. (2015). Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research. in The Psaltic Art as an Autonomous Science. Scientific Branches – Related Scientific Fields – Interdisciplinary Collaborations and Interaction
Volos : Volos Academy for Theological Studies. Department of Psaltic Art and Musicology., 149-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7694
Blagojević G. Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research. in The Psaltic Art as an Autonomous Science. Scientific Branches – Related Scientific Fields – Interdisciplinary Collaborations and Interaction. 2015;:149-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7694 .
Blagojević, Gordana, "Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research" in The Psaltic Art as an Autonomous Science. Scientific Branches – Related Scientific Fields – Interdisciplinary Collaborations and Interaction (2015):149-153,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7694 .

Βυζαντινό μέλος και ταυτότητα φύλου: συγκριτική μελέτη της κατάστασης στη Σερβία και την Ελλάδα

Blagojević, Gordana

(Αθήνα : Ιερά Σύνοδος της Εκκλησίας της Ελλάδος Ίδρυμα Βυζαντινής Μουσικολογίας, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7840
AB  - Κεντρικό σημείο αυτής της έρευνας είναι η βυζαντινή εκκλησιαστική μουσική και η ταυτότητα ως προς το φύλο. Συνέταξα αυτό το άρθρο βάσει επιτόπιας έρευνας με την μέθοδο της συνέντευξης, της ελεύθερης συζήτησης και της παρατήρησης μέσω της συμμετοχής. Ξεκίνησα να ασχολούμαι με την βυζαντινή ψαλτική στο Βελιγράδι το 1993. Στην Ελλάδα ως εθνολόγος – ανθρωπολόγος διεξάγω έρευνες από το 2003. Παρατήρησα ένα πολύ ενδιαφέρον ανθρωπολογικό φαινόμενο, ότι δηλαδή, στην Ελλάδα είναι πολύ σπάνιες οι εκκλησιαστικές χορωδίες με συμμετοχή λαϊκών γυναικών ή επαγγελματιών γυναικών ψαλτών. Οι γυναίκες στην Ελλάδα σήμερα ψάλλουν σε ολιγάριθμες μεικτές τετράφωνες χορωδίες. Με τον βυζαντινό τρόπο ψάλλουν κυρίως στις λεγόμενες «καθημερινές» ακολουθίες και αυτό συμβαίνει συχνότερα στην επαρχία και στα νησιά. Το ερώτημα είναι πώς προέκυψε αυτή η διαφορά στην αντίληψη αυτών των δύο Ορθόδοξων Εκκλησιών που βρίσκονται γεωγραφικά τόσο κοντά, ως προς την ψαλμωδία και το φύλο. Στην έρευνα προσπάθησα να δείξω την αλληλεπίδραση του ευρύτερου κοινωνικού περιβάλλοντος, των εκκλησιαστικών αρχών, των ανδρών συνάδελφων ψαλτών και των λαϊκών γυναικών ψαλτών. Με την συγκριτική μέθοδο παρατηρούμε την κοινωνική θέση, το ρόλο, τα προβλήματα και τις προοπτικές των γυναικών ψαλτών.
AB  - У фокусу овог истраживања налази се византијска црквена музика и родни идентитет. Рад је настао на основу сопствених теренских истраживања методом интервјуа, слободног разговора и посматрања са учествовањем. У Грчкој су ретки црквени хорови световних жена или жене професионални појци. Жене у Грчкој певају у ретким вишегласним мешовитим хоровима. У домену византијске музике певају углавном на тзв. свакодневним богослужењима и то претежно на острвима и у провинцији. Поставља се питање откуд та разлика у односу према појању и полу у ове две православне географски блиске помесне цркве. У раду се сагледава међусобан однос шире друштвене заједнице, црквених власти, колега мушког пола и световних жена-појаца. Компаративном методом се сагледава друштвени статус, функција, проблеми и будућа перспектива жена-појаца.
PB  - Αθήνα : Ιερά Σύνοδος της Εκκλησίας της Ελλάδος Ίδρυμα Βυζαντινής Μουσικολογίας
T2  - Τὰ γένη τῆς (Ἑλληνικῆς) Βυζαντινῆς Ρυθμοποιίας καὶ τρέχοντα Ψαλτικὰ Θέματα
T1  - Βυζαντινό μέλος και ταυτότητα φύλου: συγκριτική μελέτη της κατάστασης στη Σερβία και την Ελλάδα
T1  - Византијско појање и родни идентитет: компаративна студија ситуације у Србији и Грчкој
SP  - 331
EP  - 342
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7840
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2015",
abstract = "Κεντρικό σημείο αυτής της έρευνας είναι η βυζαντινή εκκλησιαστική μουσική και η ταυτότητα ως προς το φύλο. Συνέταξα αυτό το άρθρο βάσει επιτόπιας έρευνας με την μέθοδο της συνέντευξης, της ελεύθερης συζήτησης και της παρατήρησης μέσω της συμμετοχής. Ξεκίνησα να ασχολούμαι με την βυζαντινή ψαλτική στο Βελιγράδι το 1993. Στην Ελλάδα ως εθνολόγος – ανθρωπολόγος διεξάγω έρευνες από το 2003. Παρατήρησα ένα πολύ ενδιαφέρον ανθρωπολογικό φαινόμενο, ότι δηλαδή, στην Ελλάδα είναι πολύ σπάνιες οι εκκλησιαστικές χορωδίες με συμμετοχή λαϊκών γυναικών ή επαγγελματιών γυναικών ψαλτών. Οι γυναίκες στην Ελλάδα σήμερα ψάλλουν σε ολιγάριθμες μεικτές τετράφωνες χορωδίες. Με τον βυζαντινό τρόπο ψάλλουν κυρίως στις λεγόμενες «καθημερινές» ακολουθίες και αυτό συμβαίνει συχνότερα στην επαρχία και στα νησιά. Το ερώτημα είναι πώς προέκυψε αυτή η διαφορά στην αντίληψη αυτών των δύο Ορθόδοξων Εκκλησιών που βρίσκονται γεωγραφικά τόσο κοντά, ως προς την ψαλμωδία και το φύλο. Στην έρευνα προσπάθησα να δείξω την αλληλεπίδραση του ευρύτερου κοινωνικού περιβάλλοντος, των εκκλησιαστικών αρχών, των ανδρών συνάδελφων ψαλτών και των λαϊκών γυναικών ψαλτών. Με την συγκριτική μέθοδο παρατηρούμε την κοινωνική θέση, το ρόλο, τα προβλήματα και τις προοπτικές των γυναικών ψαλτών., У фокусу овог истраживања налази се византијска црквена музика и родни идентитет. Рад је настао на основу сопствених теренских истраживања методом интервјуа, слободног разговора и посматрања са учествовањем. У Грчкој су ретки црквени хорови световних жена или жене професионални појци. Жене у Грчкој певају у ретким вишегласним мешовитим хоровима. У домену византијске музике певају углавном на тзв. свакодневним богослужењима и то претежно на острвима и у провинцији. Поставља се питање откуд та разлика у односу према појању и полу у ове две православне географски блиске помесне цркве. У раду се сагледава међусобан однос шире друштвене заједнице, црквених власти, колега мушког пола и световних жена-појаца. Компаративном методом се сагледава друштвени статус, функција, проблеми и будућа перспектива жена-појаца.",
publisher = "Αθήνα : Ιερά Σύνοδος της Εκκλησίας της Ελλάδος Ίδρυμα Βυζαντινής Μουσικολογίας",
journal = "Τὰ γένη τῆς (Ἑλληνικῆς) Βυζαντινῆς Ρυθμοποιίας καὶ τρέχοντα Ψαλτικὰ Θέματα",
booktitle = "Βυζαντινό μέλος και ταυτότητα φύλου: συγκριτική μελέτη της κατάστασης στη Σερβία και την Ελλάδα, Византијско појање и родни идентитет: компаративна студија ситуације у Србији и Грчкој",
pages = "331-342",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7840"
}
Blagojević, G.. (2015). Βυζαντινό μέλος και ταυτότητα φύλου: συγκριτική μελέτη της κατάστασης στη Σερβία και την Ελλάδα. in Τὰ γένη τῆς (Ἑλληνικῆς) Βυζαντινῆς Ρυθμοποιίας καὶ τρέχοντα Ψαλτικὰ Θέματα
Αθήνα : Ιερά Σύνοδος της Εκκλησίας της Ελλάδος Ίδρυμα Βυζαντινής Μουσικολογίας., 331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7840
Blagojević G. Βυζαντινό μέλος και ταυτότητα φύλου: συγκριτική μελέτη της κατάστασης στη Σερβία και την Ελλάδα. in Τὰ γένη τῆς (Ἑλληνικῆς) Βυζαντινῆς Ρυθμοποιίας καὶ τρέχοντα Ψαλτικὰ Θέματα. 2015;:331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7840 .
Blagojević, Gordana, "Βυζαντινό μέλος και ταυτότητα φύλου: συγκριτική μελέτη της κατάστασης στη Σερβία και την Ελλάδα" in Τὰ γένη τῆς (Ἑλληνικῆς) Βυζαντινῆς Ρυθμοποιίας καὶ τρέχοντα Ψαλτικὰ Θέματα (2015):331-342,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7840 .

Polyphonic Sacral Singing as a Symbol of National and Religious Minority: Slovaks in Serbia

Blagojević, Gordana

(Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2015
UR  - https://drive.google.com/file/d/1FtRq_BY9cIxHW9Smvw7PnTbu74Kb4Y8n/view
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7622
AB  - This research focuses on polyphonic sacral singing by the members of Slovak national minority in Serbia. Starting from the mid-18th century Slovaks migrated to the territory of the present northern Serbia in several waves. While Slovaks in Slovak Republic are mostly Roman-Catholics, their compatriots in Serbia are generally Lutheran, i.e., members of the Slovak Evangelical Church of Augsburg Confession and there are some Neo-Protestant communities. Slovaks brought part of their specific spiritual and material culture that separated them from current population. Today Slovak Protestants in Serbia represent an example of double minority – national and religious, compared to dominant Orthodoxy. This paper studies the role which polyphonic singing within Slovak Evangelical Church has in preservation of Slovak ethnical and religious identity.  Actively worshiping and singing Slovak people in this region saved their language and ethnical identity.  Study observes possible inter-cultural and musical influences as well as influence of the other neighboring ethnic groups and Serbian majority.
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се полифоно сакрално певање у функцији симбола националног и религијског идентитета словачке националне мањине у Србији. Словаци у Србији представљају врсту двоструке мањине. Они су национална мањина, али и религијска као припадници Словачке евангеличке цркве аугсбуршке вероисповести и то како у земљи пријема тако и у односу на своју матицу. Наиме, у Србији је православље доминантна вера, а у Републици Словачкој је римокатоличка. Управо је религијски фактор био одлучујући да преци данашњих Словака у Србији напусте Словачку. Са друге стране, сакрално певање на матерњем језику допринело је очувању њиховог етничког и религијског идентитета у новој домовини.
PB  - Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire
T2  - The Seventh International Symposium on Traditional Polyphony
T1  - Polyphonic Sacral Singing as a Symbol of National and Religious Minority: Slovaks in Serbia
T1  - პოლიფონიური საკრალური სიმღერა, როგორც ეროვნული და რელიგიური უმცირესობის სიმბოლო: სლოვაკები სერბეთში
SP  - 40
EP  - 46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7622
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2015",
abstract = "This research focuses on polyphonic sacral singing by the members of Slovak national minority in Serbia. Starting from the mid-18th century Slovaks migrated to the territory of the present northern Serbia in several waves. While Slovaks in Slovak Republic are mostly Roman-Catholics, their compatriots in Serbia are generally Lutheran, i.e., members of the Slovak Evangelical Church of Augsburg Confession and there are some Neo-Protestant communities. Slovaks brought part of their specific spiritual and material culture that separated them from current population. Today Slovak Protestants in Serbia represent an example of double minority – national and religious, compared to dominant Orthodoxy. This paper studies the role which polyphonic singing within Slovak Evangelical Church has in preservation of Slovak ethnical and religious identity.  Actively worshiping and singing Slovak people in this region saved their language and ethnical identity.  Study observes possible inter-cultural and musical influences as well as influence of the other neighboring ethnic groups and Serbian majority., У фокусу интересовања овог рада налази се полифоно сакрално певање у функцији симбола националног и религијског идентитета словачке националне мањине у Србији. Словаци у Србији представљају врсту двоструке мањине. Они су национална мањина, али и религијска као припадници Словачке евангеличке цркве аугсбуршке вероисповести и то како у земљи пријема тако и у односу на своју матицу. Наиме, у Србији је православље доминантна вера, а у Републици Словачкој је римокатоличка. Управо је религијски фактор био одлучујући да преци данашњих Словака у Србији напусте Словачку. Са друге стране, сакрално певање на матерњем језику допринело је очувању њиховог етничког и религијског идентитета у новој домовини.",
publisher = "Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire",
journal = "The Seventh International Symposium on Traditional Polyphony",
booktitle = "Polyphonic Sacral Singing as a Symbol of National and Religious Minority: Slovaks in Serbia, პოლიფონიური საკრალური სიმღერა, როგორც ეროვნული და რელიგიური უმცირესობის სიმბოლო: სლოვაკები სერბეთში",
pages = "40-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7622"
}
Blagojević, G.. (2015). Polyphonic Sacral Singing as a Symbol of National and Religious Minority: Slovaks in Serbia. in The Seventh International Symposium on Traditional Polyphony
Tbilisi : International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi Vano Sarajishvili State Conservatoire., 40-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7622
Blagojević G. Polyphonic Sacral Singing as a Symbol of National and Religious Minority: Slovaks in Serbia. in The Seventh International Symposium on Traditional Polyphony. 2015;:40-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7622 .
Blagojević, Gordana, "Polyphonic Sacral Singing as a Symbol of National and Religious Minority: Slovaks in Serbia" in The Seventh International Symposium on Traditional Polyphony (2015):40-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7622 .

Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије)

Благојевић, Гордана

(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7707
AB  - У фокусу интересовања ове компаративне студије налази се узајамна повезаност византијске црквене музике, родног идентитета и материјалних интереса на примеру савремене ситуације у Србији и Грчкој. Наиме, иако у православној цркви не постоје канонске препреке да жене поју на богослужењима, примећује се велика разлика у учесталости њиховог учешћа у ове две средине. У оквиру Српске православне цркве (скраћено СПЦ) жене поју на службама и управљају хоровима равноправно са мушким колегама, у Грчкој православној цркви (скраћено ГПЦ) то није случај. Жене у Грчкој поју у манастирима или у ретким вишегласним мешовитим хоровима. У домену византијске музике поју углавном на тзв. свакодневним богослужењима и то претежно на острвима и у
руралним срединама. Поставља се питање, који су фактори утицали на овако различит однос према полу у оквиру византијског појања у две православне, географски блиске помесне цркве, као што су српска и грчка. У раду се сагледава комплексан међусобан однос шире друштвене заједнице, црквених власти, колега мушког пола и световних жена-појаца.
AB  - This comparative study focuses on correlation between Byzantine church music, gender identity and material interest, using the example of contemporary circumstances in Serbia and Greece. Namely, although in the Orthodox Church there are no canonical impediments keeping women out of singing at the church service, one can notice a big difference in the frequency of their participation in these two environments. While women within the Serbian Orthodox Church (SOC) chant at the services and manage the choirs just as their male colleagues, in the Greek Orthodox Church (GOC) that is not the case. Women in Greece sing in the monasteries or in rare polyphonic mixed choirs. In the fi eld of Byzantine chanting they sing mostly at so-called everyday services, predominantly on the islands and in rural areas. This raises the question which factors infl uenced such a different attitude towards gender within Byzantine chanting in two geographically close Orthodox autocephalous churches, Serbian and Greek. The paper looks at the complex interrelationship between the wider community, church authorities, male colleagues and secular female chanters.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T2  - Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West
T1  - Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије)
T1  - Byzantine Chanting and Gender Identity. Comparative Study of Contemporary Circumstances in Serbia and Greece: Female Voice Between Divine Oiconomia and Human Economy
SP  - 139
EP  - 156
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2014",
abstract = "У фокусу интересовања ове компаративне студије налази се узајамна повезаност византијске црквене музике, родног идентитета и материјалних интереса на примеру савремене ситуације у Србији и Грчкој. Наиме, иако у православној цркви не постоје канонске препреке да жене поју на богослужењима, примећује се велика разлика у учесталости њиховог учешћа у ове две средине. У оквиру Српске православне цркве (скраћено СПЦ) жене поју на службама и управљају хоровима равноправно са мушким колегама, у Грчкој православној цркви (скраћено ГПЦ) то није случај. Жене у Грчкој поју у манастирима или у ретким вишегласним мешовитим хоровима. У домену византијске музике поју углавном на тзв. свакодневним богослужењима и то претежно на острвима и у
руралним срединама. Поставља се питање, који су фактори утицали на овако различит однос према полу у оквиру византијског појања у две православне, географски блиске помесне цркве, као што су српска и грчка. У раду се сагледава комплексан међусобан однос шире друштвене заједнице, црквених власти, колега мушког пола и световних жена-појаца., This comparative study focuses on correlation between Byzantine church music, gender identity and material interest, using the example of contemporary circumstances in Serbia and Greece. Namely, although in the Orthodox Church there are no canonical impediments keeping women out of singing at the church service, one can notice a big difference in the frequency of their participation in these two environments. While women within the Serbian Orthodox Church (SOC) chant at the services and manage the choirs just as their male colleagues, in the Greek Orthodox Church (GOC) that is not the case. Women in Greece sing in the monasteries or in rare polyphonic mixed choirs. In the fi eld of Byzantine chanting they sing mostly at so-called everyday services, predominantly on the islands and in rural areas. This raises the question which factors infl uenced such a different attitude towards gender within Byzantine chanting in two geographically close Orthodox autocephalous churches, Serbian and Greek. The paper looks at the complex interrelationship between the wider community, church authorities, male colleagues and secular female chanters.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West",
booktitle = "Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије), Byzantine Chanting and Gender Identity. Comparative Study of Contemporary Circumstances in Serbia and Greece: Female Voice Between Divine Oiconomia and Human Economy",
pages = "139-156",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707"
}
Благојевић, Г.. (2014). Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије). in Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West
Београд : Балканолошки институт САНУ., 139-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707
Благојевић Г. Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије). in Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West. 2014;:139-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707 .
Благојевић, Гордана, "Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије)" in Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West (2014):139-156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707 .