TY  - JOUR
AU  - Тодић Санковић, Бојана Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10405
AB  - У раду се анализира процес формирања речничког чланка лексеме првенац на материјалу грађе за Речник САНУ – прецизније, пажња је
усмерена на изналажење најпогоднијег решења за речничко заглавље
ове одреднице. Присуство различитих формалних варијаната ове речи
(првенац, првијенац, првјенац, првљенац) захтева подробније разматрање
ове проблематике – питање старе основе, однос екавске варијанте и
ијекавских варијаната (као и њихов међуоднос), те дефинисање нормативног статуса сваке од проматраних форми. Најзад, циљ рада има практичну
применљивост – да се на основу спроведене анализе изнађе најприкладнији
начин класификовања и квалификовања свих појавних форми ове речи у
заглављу Речника САНУ, као и да се у оквиру њега понуде све информације
везане за њене акценатске, граматичке и нормативностатусне појединости.
AB  - The paper analyzes the process of forming the dictionary entry of the
lexeme prvenac on the material of the SASA Dictionary – more precisely,
the attention is focused on finding the most suitable solution for the lemma
headword. Different formal variants of this word require a more thorough
consideration of this issue – the question concerning the old stem, the relation
between the Ekavian variant and the Ijekavian variants and the definition of
the normative status of each form. The paper shows that the form prvenac
is both Ekavian and Ijekavian, while the forms prvjenac and prvijenac are
of second-degree and primarily have a folk character. This paper also shows
that the lemma headwords must differentiate accent doublets – prvenac and
prvenac, although this has not been a practice in Serbian lexicography so far.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект
T1  - The Lexicographic Aspect of the Lexeme prvenac in the Serbian Language
SP  - 43
EP  - 57
VL  - 51
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10405
ER  - 

@article{
author = "Тодић Санковић, Бојана Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду се анализира процес формирања речничког чланка лексеме првенац на материјалу грађе за Речник САНУ – прецизније, пажња је
усмерена на изналажење најпогоднијег решења за речничко заглавље
ове одреднице. Присуство различитих формалних варијаната ове речи
(првенац, првијенац, првјенац, првљенац) захтева подробније разматрање
ове проблематике – питање старе основе, однос екавске варијанте и
ијекавских варијаната (као и њихов међуоднос), те дефинисање нормативног статуса сваке од проматраних форми. Најзад, циљ рада има практичну
применљивост – да се на основу спроведене анализе изнађе најприкладнији
начин класификовања и квалификовања свих појавних форми ове речи у
заглављу Речника САНУ, као и да се у оквиру њега понуде све информације
везане за њене акценатске, граматичке и нормативностатусне појединости., The paper analyzes the process of forming the dictionary entry of the
lexeme prvenac on the material of the SASA Dictionary – more precisely,
the attention is focused on finding the most suitable solution for the lemma
headword. Different formal variants of this word require a more thorough
consideration of this issue – the question concerning the old stem, the relation
between the Ekavian variant and the Ijekavian variants and the definition of
the normative status of each form. The paper shows that the form prvenac
is both Ekavian and Ijekavian, while the forms prvjenac and prvijenac are
of second-degree and primarily have a folk character. This paper also shows
that the lemma headwords must differentiate accent doublets – prvenac and
prvenac, although this has not been a practice in Serbian lexicography so far.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект, The Lexicographic Aspect of the Lexeme prvenac in the Serbian Language",
pages = "43-57",
volume = "51",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10405"
}

Тодић Санковић, Б. Д.. (2020). Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(1), 43-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10405

Тодић Санковић БД. Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект. in Наш језик. 2020;51(1):43-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10405 .

Тодић Санковић, Бојана Д., "Питање форме лексеме првенац : лексикографски аспект" in Наш језик, 51, no. 1 (2020):43-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10405 .

TY  - JOUR
AU  - Тодић Санковић, Бојана Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10698
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике
SP  - 67
EP  - 70
VL  - 51
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10698
ER  - 

@article{
author = "Тодић Санковић, Бојана Д.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике",
pages = "67-70",
volume = "51",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10698"
}

Тодић Санковић, Б. Д.. (2020). Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(2), 67-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10698

Тодић Санковић БД. Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике. in Наш језик. 2020;51(2):67-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10698 .

Тодић Санковић, Бојана Д., "Рајна Драгићевић, Граматика у огледалу семантике" in Наш језик, 51, no. 2 (2020):67-70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10698 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Бојана
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Тодић, Бојана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7029
AB  - У раду се говори о савременим тенденцијама у развоју српске лексикографије за које је карактеристично учешће многобројних и анонимних (углавном нестручних) ентузијаста у изради речничких прилога. Уводи се термин из руске литературе – народна лексикографија (рус. народная лексикография), који обухвата актуелне лексикографске активности уобичајено именоване енглеским термином краудсорсинг (енгл. crowdsourcing). Предмет истраживања представљају електронски, онлајн речници отвореног типа Викиречник и Вукајлија, при чему се тежи сагледавању њихових типолошких карактеристика, као и анализи њихове макроструктуре и микроструктуре како би се увидела потреба за методолошки организованијим и усмеренијим приступом наведеним појавама.
AB  - In this paper we consider a contemporary practice in Serbian lexicography which engages a number of anonymous
(mostly beginners and amateurs) enthusiasts who contribute to the development of online dictionaries with their
own articles. We examine the Russian linguistic term – folk lexicography, which can be determined by the Anglo-
Saxon term – crowdsourcing. The subject of our research are the so-called open online dictionaries (like Vikirečnik
and Vukajlija), with a special attention to their typical characteristics and the analysis of their macro- and microstructure.
The aim of our research is to suggest a suitable and more organized system of online dictionaries and
databases in this type of crowdsourcing.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору
T1  - Онлајн речници и народна лексикографија
T1  - Online Dictionaries and Folk Lexicography
SP  - 313
EP  - 325
VL  - 8
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7029
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Бојана and Новокмет, Слободан and Тодић, Бојана",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о савременим тенденцијама у развоју српске лексикографије за које је карактеристично учешће многобројних и анонимних (углавном нестручних) ентузијаста у изради речничких прилога. Уводи се термин из руске литературе – народна лексикографија (рус. народная лексикография), који обухвата актуелне лексикографске активности уобичајено именоване енглеским термином краудсорсинг (енгл. crowdsourcing). Предмет истраживања представљају електронски, онлајн речници отвореног типа Викиречник и Вукајлија, при чему се тежи сагледавању њихових типолошких карактеристика, као и анализи њихове макроструктуре и микроструктуре како би се увидела потреба за методолошки организованијим и усмеренијим приступом наведеним појавама., In this paper we consider a contemporary practice in Serbian lexicography which engages a number of anonymous
(mostly beginners and amateurs) enthusiasts who contribute to the development of online dictionaries with their
own articles. We examine the Russian linguistic term – folk lexicography, which can be determined by the Anglo-
Saxon term – crowdsourcing. The subject of our research are the so-called open online dictionaries (like Vikirečnik
and Vukajlija), with a special attention to their typical characteristics and the analysis of their macro- and microstructure.
The aim of our research is to suggest a suitable and more organized system of online dictionaries and
databases in this type of crowdsourcing.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору",
title = "Онлајн речници и народна лексикографија, Online Dictionaries and Folk Lexicography",
pages = "313-325",
volume = "8",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7029"
}

Милосављевић, Б., Новокмет, С.,& Тодић, Б.. (2019). Онлајн речници и народна лексикографија. in Језици и културе у времену и простору
Нови Сад : Филозофски факултет., 8(1), 313-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7029

Милосављевић Б, Новокмет С, Тодић Б. Онлајн речници и народна лексикографија. in Језици и културе у времену и простору. 2019;8(1):313-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7029 .

Милосављевић, Бојана, Новокмет, Слободан, Тодић, Бојана, "Онлајн речници и народна лексикографија" in Језици и културе у времену и простору, 8, no. 1 (2019):313-325,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7029 .

TY  - JOUR
AU  - Тодић, Бојана Д.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2284
AB  - Узимајући у обзир фазе кроз које је наш језик прошао на путу ка стандардизацији, те разматрајући културноисторијски контекст његовог развоја, циљ рада је представљање покушаја језичке стандардизације половином XIX века кроз идеје Петра Матића, дописног члана Друштва српске словесности, о томе како треба изгледати српски стандардни језик, а шта треба неизоставно искључити из његових оквира. Износећи своје ставове у писмима Друштву српске словесности и писму Вуку Караџићу, Матић се бави језикословном проблематиком кроз питања (орто)графије и терминологије. Идеја углавном сродних Вуковим, Матић се залаже за стварање термина у духу српског језика. Област у којој показује назадак јесте правописна тематика, где се, најпре следећи Вукову реформу писма у свим појединостима, касније делимично враћа на старију графију.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности
T1  - Покушај стандардизације српског језика средином XIX века : језикословна делатност Петра Матића
SP  - 15
EP  - 27
VL  - 9
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2284
ER  - 

@article{
author = "Тодић, Бојана Д.",
year = "2018",
abstract = "Узимајући у обзир фазе кроз које је наш језик прошао на путу ка стандардизацији, те разматрајући културноисторијски контекст његовог развоја, циљ рада је представљање покушаја језичке стандардизације половином XIX века кроз идеје Петра Матића, дописног члана Друштва српске словесности, о томе како треба изгледати српски стандардни језик, а шта треба неизоставно искључити из његових оквира. Износећи своје ставове у писмима Друштву српске словесности и писму Вуку Караџићу, Матић се бави језикословном проблематиком кроз питања (орто)графије и терминологије. Идеја углавном сродних Вуковим, Матић се залаже за стварање термина у духу српског језика. Област у којој показује назадак јесте правописна тематика, где се, најпре следећи Вукову реформу писма у свим појединостима, касније делимично враћа на старију графију.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности",
title = "Покушај стандардизације српског језика средином XIX века : језикословна делатност Петра Матића",
pages = "15-27",
volume = "9",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2284"
}

Тодић, Б. Д.. (2018). Покушај стандардизације српског језика средином XIX века : језикословна делатност Петра Матића. in Савремена проучавања језика и књижевности
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 9(1), 15-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2284

Тодић БД. Покушај стандардизације српског језика средином XIX века : језикословна делатност Петра Матића. in Савремена проучавања језика и књижевности. 2018;9(1):15-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2284 .

Тодић, Бојана Д., "Покушај стандардизације српског језика средином XIX века : језикословна делатност Петра Матића" in Савремена проучавања језика и књижевности, 9, no. 1 (2018):15-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2284 .

TY  - JOUR
AU  - Тодић, Бојана Д.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11250
AB  - У раду се говори о делатности Института за српски језик САНУ од оснивања
до данас, када обележавамо седамдесет година његовог постојања. Након кратког
историјата Института, представљено је његових пет дугорочних пројеката и један
потпројекат, у чији делокруг спадају крупни задаци, незаобилазни у свим култур-
ним срединама са развијеном научном традицијом. Затим се говори о издавачкој
делатности Института, који у оквиру своја три главна гласила и касније покренутих
едиција окупља научне креације, најчешће Академијиних научних посленика, а и
других еминентних, домаћих и страних, истраживача. Најзад, истиче се значајна
улога ове важне научне институције у развоју и унапређењу науке о српском језику.
AB  - The paper deals with the activities of the Institute of the Serbian Language of SANU from
its foundation up to now, when we mark seventy years of its existence. After the brief history of
the Institute, five long-term projects and one sub-project have been presented, the scope of which
comprises complex tasks, which are inevitable in the cultural environment with the developed
scientific tradition. Subsequently, the publishing activities of the Institute are described,
particularly its three major newsletter publications and the editions launched afterwards that
gathers scientific contribution mostly of scientific researchers of the Academy, as well as other
eminent researchers either local or foreign. Finally, the significant role of this important scientific
institution is pointed out, particularly with regard to development and advancement of science
of the Serbian language.
PB  - Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije
T2  - Prevodilac
T1  - Седамдесет година Института за српски језик САНУ
VL  - 36
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11250
ER  - 

@article{
author = "Тодић, Бојана Д.",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о делатности Института за српски језик САНУ од оснивања
до данас, када обележавамо седамдесет година његовог постојања. Након кратког
историјата Института, представљено је његових пет дугорочних пројеката и један
потпројекат, у чији делокруг спадају крупни задаци, незаобилазни у свим култур-
ним срединама са развијеном научном традицијом. Затим се говори о издавачкој
делатности Института, који у оквиру своја три главна гласила и касније покренутих
едиција окупља научне креације, најчешће Академијиних научних посленика, а и
других еминентних, домаћих и страних, истраживача. Најзад, истиче се значајна
улога ове важне научне институције у развоју и унапређењу науке о српском језику., The paper deals with the activities of the Institute of the Serbian Language of SANU from
its foundation up to now, when we mark seventy years of its existence. After the brief history of
the Institute, five long-term projects and one sub-project have been presented, the scope of which
comprises complex tasks, which are inevitable in the cultural environment with the developed
scientific tradition. Subsequently, the publishing activities of the Institute are described,
particularly its three major newsletter publications and the editions launched afterwards that
gathers scientific contribution mostly of scientific researchers of the Academy, as well as other
eminent researchers either local or foreign. Finally, the significant role of this important scientific
institution is pointed out, particularly with regard to development and advancement of science
of the Serbian language.",
publisher = "Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije",
journal = "Prevodilac",
title = "Седамдесет година Института за српски језик САНУ",
volume = "36",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11250"
}

Тодић, Б. Д.. (2017). Седамдесет година Института за српски језик САНУ. in Prevodilac
Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije., 36(3-4).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11250

Тодић БД. Седамдесет година Института за српски језик САНУ. in Prevodilac. 2017;36(3-4).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11250 .

Тодић, Бојана Д., "Седамдесет година Института за српски језик САНУ" in Prevodilac, 36, no. 3-4 (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11250 .

TY  - JOUR
AU  - Тодић, Бојана Д.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2285
AB  - У раду се говори о делатности Института за српски језик САНУ од оснивања до данас, када обележавамо седамдесет година његовог постојања. Након кратког историјата Института, представљено је његових пет пројеката и један потпројекат, у чији делокруг спадају крупни задаци, незаобилазни у свим културним срединама са развијеном научном традицијом. Затим се говори о издавачкој делатности Института, који у оквиру своја три главна гласила и касније покренутих едиција окупља научне креације, најчешће Академијиних научних посленика, а и других еминентних, домаћих и страних, истраживача. Најзад, истиче се значајна улога ове важне научне институције у развоју и унапређењу науке о српском језику.
PB  - Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije
T2  - Prevodilac
T1  - Седамдесет година Института за српски језик САНУ
SP  - 7
EP  - 17
VL  - 17
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2285
ER  - 

@article{
author = "Тодић, Бојана Д.",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о делатности Института за српски језик САНУ од оснивања до данас, када обележавамо седамдесет година његовог постојања. Након кратког историјата Института, представљено је његових пет пројеката и један потпројекат, у чији делокруг спадају крупни задаци, незаобилазни у свим културним срединама са развијеном научном традицијом. Затим се говори о издавачкој делатности Института, који у оквиру своја три главна гласила и касније покренутих едиција окупља научне креације, најчешће Академијиних научних посленика, а и других еминентних, домаћих и страних, истраживача. Најзад, истиче се значајна улога ове важне научне институције у развоју и унапређењу науке о српском језику.",
publisher = "Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije",
journal = "Prevodilac",
title = "Седамдесет година Института за српски језик САНУ",
pages = "7-17",
volume = "17",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2285"
}

Тодић, Б. Д.. (2017). Седамдесет година Института за српски језик САНУ. in Prevodilac
Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije., 17(3-4), 7-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2285

Тодић БД. Седамдесет година Института за српски језик САНУ. in Prevodilac. 2017;17(3-4):7-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2285 .

Тодић, Бојана Д., "Седамдесет година Института за српски језик САНУ" in Prevodilac, 17, no. 3-4 (2017):7-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2285 .

TY  - JOUR
AU  - Тодић, Бојана Д.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7491
AB  - Циљ овога рада јесте покушај расветљавања природе асоцијативне везе антонима. Анализу смо спровели из два правца: прво, с обзиром на различите антонимске парове, међусобно их упоређујући; друго, с обзиром на појединачне антонимске парове, посматрајући природу асоцијативне везе из правца сваког члана датог антонимског пара понаособ. Испоставља се да је асоцијативна
веза неких антонимских парова чвршћа у односу на друге антонимске парове, као и да је асоцијативна веза чвршћа из правца једног (чешће немаркираног) члана антонимског пара него из правца
другог члана тог антонимског пара.
AB  - The aim of this paper is to explain antonyms and the nature of their
associative link. In order to get information, we have analyzed verbal associations.
Our research shows that there are various types of nature of associative
link between different pairs of antonyms. Furthermore, the nature
of associative link depends on the fact which member of a pair is the
stimulus and which member is the response. Since the analysis was conducted
from two approaches, the conclusion is that the associative link
between some pairs is stronger comparing to others and that the associative
link from the direction of an unmarked member is stronger than the
link coming from the marked member of the same pair.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Природа асоцијативне везе антонима
T1  - The Nature of Associative Links in Antonym Pairs
SP  - 89
EP  - 103
VL  - 47
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7491
ER  - 

@article{
author = "Тодић, Бојана Д.",
year = "2016",
abstract = "Циљ овога рада јесте покушај расветљавања природе асоцијативне везе антонима. Анализу смо спровели из два правца: прво, с обзиром на различите антонимске парове, међусобно их упоређујући; друго, с обзиром на појединачне антонимске парове, посматрајући природу асоцијативне везе из правца сваког члана датог антонимског пара понаособ. Испоставља се да је асоцијативна
веза неких антонимских парова чвршћа у односу на друге антонимске парове, као и да је асоцијативна веза чвршћа из правца једног (чешће немаркираног) члана антонимског пара него из правца
другог члана тог антонимског пара., The aim of this paper is to explain antonyms and the nature of their
associative link. In order to get information, we have analyzed verbal associations.
Our research shows that there are various types of nature of associative
link between different pairs of antonyms. Furthermore, the nature
of associative link depends on the fact which member of a pair is the
stimulus and which member is the response. Since the analysis was conducted
from two approaches, the conclusion is that the associative link
between some pairs is stronger comparing to others and that the associative
link from the direction of an unmarked member is stronger than the
link coming from the marked member of the same pair.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Природа асоцијативне везе антонима, The Nature of Associative Links in Antonym Pairs",
pages = "89-103",
volume = "47",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7491"
}

Тодић, Б. Д.. (2016). Природа асоцијативне везе антонима. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(3-4), 89-103.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7491

Тодић БД. Природа асоцијативне везе антонима. in Наш језик. 2016;47(3-4):89-103.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7491 .

Тодић, Бојана Д., "Природа асоцијативне везе антонима" in Наш језик, 47, no. 3-4 (2016):89-103,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7491 .

TY  - JOUR
AU  - Тодић, Бојана Д.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12645
AB  - The main goal of this research is to provide more information on areas which are insufficiently
linguistically explored, such as village Dragovac. This language area belongs to
Smederevo-Vršac dialect, which is spoken in northeastern Šumadija, Lower Great Morava
Valley and Banat. Smederevo-Vršac is usually classified as a subdialect of the Kosovo-Resava
dialect. This paper primarily defines the nature of existing accents, and then describes
transfers characteristic for this areal. This dialect has preserved the older accent system
– which consists of two types of falling accents (one long and one short) and one rising accent
(long), and unstressed syllables, which can be long and short. Both long and short unstressed
syllables could precede the stressed syllables. As to the nature of accents, it is not
much different from those in the literary language. On the other hand, transfer of accents is
mainly Old-Shtokavian. The process known as Neo-Shtokavian or metatony is unusual in
this language area. Finally, we have shown that the Smederevo-Vršac dialect is linguistically
closer to the Kosovo-Resava dialect, although it is often considered as a separate dialect
since it represents mixed speech of Šumadija-Vojvodina and Kosovo-Resava dialects.
AB  - Циљ овога рада јесте покушај расветљавања акценатских законитости на
подручјима која нису била предмет интересовања наших дијалектолога, какво је
и говорно подручје града Пожаревца и околних села. У те сврхе, анализирали смо
снимљени говор изворног говорника села Драговцa, те у раду изнели најважнија
запажања. Рад је конципиран тако да се најпре одређује природа постојећих акцената, а затим се описују преношења карактеристична за дати ареал. На крају,
закључили смо да су за дати говор, као и цели смедеревско-вршачки говорни тип,
иако територијално на размеђи косовско-ресавског и шумадијско-војвођанског
говорног типа, карактеристичније језичке црте првонаведеног, те да се, по у
овом раду описаним особинама, али и по целокупној граматичкој структури, са
разлогом одређује као подтип датог говорног типа.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О природи и преношењу акцената у говору села Драговaц (код Пожаревца)
T1  - On the Nature and Transfer od Accents in the Speech of Village Dragovac (near Požarevac)
SP  - 617
EP  - 626
VL  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12645
ER  - 

@article{
author = "Тодић, Бојана Д.",
year = "2016",
abstract = "The main goal of this research is to provide more information on areas which are insufficiently
linguistically explored, such as village Dragovac. This language area belongs to
Smederevo-Vršac dialect, which is spoken in northeastern Šumadija, Lower Great Morava
Valley and Banat. Smederevo-Vršac is usually classified as a subdialect of the Kosovo-Resava
dialect. This paper primarily defines the nature of existing accents, and then describes
transfers characteristic for this areal. This dialect has preserved the older accent system
– which consists of two types of falling accents (one long and one short) and one rising accent
(long), and unstressed syllables, which can be long and short. Both long and short unstressed
syllables could precede the stressed syllables. As to the nature of accents, it is not
much different from those in the literary language. On the other hand, transfer of accents is
mainly Old-Shtokavian. The process known as Neo-Shtokavian or metatony is unusual in
this language area. Finally, we have shown that the Smederevo-Vršac dialect is linguistically
closer to the Kosovo-Resava dialect, although it is often considered as a separate dialect
since it represents mixed speech of Šumadija-Vojvodina and Kosovo-Resava dialects., Циљ овога рада јесте покушај расветљавања акценатских законитости на
подручјима која нису била предмет интересовања наших дијалектолога, какво је
и говорно подручје града Пожаревца и околних села. У те сврхе, анализирали смо
снимљени говор изворног говорника села Драговцa, те у раду изнели најважнија
запажања. Рад је конципиран тако да се најпре одређује природа постојећих акцената, а затим се описују преношења карактеристична за дати ареал. На крају,
закључили смо да су за дати говор, као и цели смедеревско-вршачки говорни тип,
иако територијално на размеђи косовско-ресавског и шумадијско-војвођанског
говорног типа, карактеристичније језичке црте првонаведеног, те да се, по у
овом раду описаним особинама, али и по целокупној граматичкој структури, са
разлогом одређује као подтип датог говорног типа.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О природи и преношењу акцената у говору села Драговaц (код Пожаревца), On the Nature and Transfer od Accents in the Speech of Village Dragovac (near Požarevac)",
pages = "617-626",
volume = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12645"
}

Тодић, Б. Д.. (2016). О природи и преношењу акцената у говору села Драговaц (код Пожаревца). in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 21, 617-626.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12645

Тодић БД. О природи и преношењу акцената у говору села Драговaц (код Пожаревца). in Српски језик. 2016;21:617-626.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12645 .

Тодић, Бојана Д., "О природи и преношењу акцената у говору села Драговaц (код Пожаревца)" in Српски језик, 21 (2016):617-626,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12645 .

TY  - JOUR
AU  - Тодић, Бојана Д.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1192
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Горан Зељић, Морфолошко-синтаксичке карактеристике бројева у српском језику
SP  - 133
EP  - 137
VL  - 47
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1192
ER  - 

@article{
author = "Тодић, Бојана Д.",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Горан Зељић, Морфолошко-синтаксичке карактеристике бројева у српском језику",
pages = "133-137",
volume = "47",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1192"
}

Тодић, Б. Д.. (2016). Горан Зељић, Морфолошко-синтаксичке карактеристике бројева у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 47(3-4), 133-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1192

Тодић БД. Горан Зељић, Морфолошко-синтаксичке карактеристике бројева у српском језику. in Наш језик. 2016;47(3-4):133-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1192 .

Тодић, Бојана Д., "Горан Зељић, Морфолошко-синтаксичке карактеристике бројева у српском језику" in Наш језик, 47, no. 3-4 (2016):133-137,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1192 .

TY  - JOUR
AU  - Тодић, Бојана Д.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1191
AB  - Циљ овога рада јесте покушај расветљавања природе асоцијативне везе антонима. Анализу смо спровели из два правца: прво, с обзиром на различите антонимске парове, међусобно их упоређујући; друго, с обзиром на појединачне антонимске парове, посматрајући природу асоцијативне везе из правца сваког антонимског пара понаособ. Испоставља се да је асоцијативна веза неких антонимских парова чвршћа у односу на друге антонимске парове, као и да је асоцијативна веза чвршћа из правца једног (чешће немаркираног) члана антонимског пара него из правца другог члана тог антонимског пара.
AB  - The aim of this paper is to explain antonyms and the nature of their associative link. In order to get information, we have analyzed verbal associations. Our research shows that there are various types of nature of associative link between different pairs of antonyms. Furthermore, the nature of associative link depends on the fact which member of a pair is the stimulus and which member is the response. Since the analysis was conducted from two approaches, the conclusion is that the associative link between some pairs is stronger comparing to others and that the associative link from the direction of an unmarked member is stronger that the link coming from the marked member of the same pair.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Природа асоцијативне везе антонима
T1  - The nature of associative links in antonym pairs
SP  - 89
EP  - 103
VL  - 47
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1191
ER  - 

@article{
author = "Тодић, Бојана Д.",
year = "2016",
abstract = "Циљ овога рада јесте покушај расветљавања природе асоцијативне везе антонима. Анализу смо спровели из два правца: прво, с обзиром на различите антонимске парове, међусобно их упоређујући; друго, с обзиром на појединачне антонимске парове, посматрајући природу асоцијативне везе из правца сваког антонимског пара понаособ. Испоставља се да је асоцијативна веза неких антонимских парова чвршћа у односу на друге антонимске парове, као и да је асоцијативна веза чвршћа из правца једног (чешће немаркираног) члана антонимског пара него из правца другог члана тог антонимског пара., The aim of this paper is to explain antonyms and the nature of their associative link. In order to get information, we have analyzed verbal associations. Our research shows that there are various types of nature of associative link between different pairs of antonyms. Furthermore, the nature of associative link depends on the fact which member of a pair is the stimulus and which member is the response. Since the analysis was conducted from two approaches, the conclusion is that the associative link between some pairs is stronger comparing to others and that the associative link from the direction of an unmarked member is stronger that the link coming from the marked member of the same pair.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Природа асоцијативне везе антонима, The nature of associative links in antonym pairs",
pages = "89-103",
volume = "47",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1191"
}

Тодић, Б. Д.. (2016). Природа асоцијативне везе антонима. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 47(3-4), 89-103.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1191

Тодић БД. Природа асоцијативне везе антонима. in Наш језик. 2016;47(3-4):89-103.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1191 .

Тодић, Бојана Д., "Природа асоцијативне везе антонима" in Наш језик, 47, no. 3-4 (2016):89-103,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1191 .