Радовић, Срђан

Link to this page

Authority KeyName Variants
7d6fcf1c-e254-41b4-9905-d5eea82efa4c
  • Радовић, Срђан (13)
  • Radović, Srđan (4)
  • Radović, Srđan M. (1)
Projects

Author's Bibliography

Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10432
AB  - У овом раду се дискутује о питањима градске проблематике и етнолошких истраживања у градовима у периоду од завршетка Другог светског рата до деведесетих година прошлог века у Србији. Разматра се са којих је теоријских и методолошких поставки приступано истраживањима тзв. урбаних тема, који су сегменти културе и живота у градовима били интересантни етнолозима у социјалистичко доба, и у којим градским срединама су вршена теренска истраживања. Текст се првенствено бави начинима етнолошког испитивања у градским срединама у Етнографском институту САНУ у социјалистичком периоду, при чему ови увиди могу бити релевантни и за тумачења ширих парадигматских и тематских промена у етнологији/антропологији у Србији. Извори на које се анализа ослања су објављени и необјављени, из документације и архива Етнографског института.
AB  - This paper discusses questions of ethnological research in cities and urban topics in Serbian
ethnology from the end of the World War II until the end of the socialist era. Inquiry focuses
on theoretical and methodological standpoints implemented in urban research, which
segments of culture and everyday life in the cities were most prominent in research at the
time, and in what cities field research had been taking place. Paper primarily addresses
ethnological research in urban areas undertaken at the Institute of Ethnography SASA in
socialist times, whilst these insights could prove relevant for interpretation of wider paradigmatic and thematic shifts in Serbian ethnology/anthropology. Explanation is based on
published and unpublished sources (from the documentation and archives of the Institute of
Ethnography).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду
T1  - Scientific Research among the People and in the (Urban) Field: Ethnology of the City in the Institute of Ethnography and in Serbia during Socialism
SP  - 53
EP  - 73
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2001053R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2020",
abstract = "У овом раду се дискутује о питањима градске проблематике и етнолошких истраживања у градовима у периоду од завршетка Другог светског рата до деведесетих година прошлог века у Србији. Разматра се са којих је теоријских и методолошких поставки приступано истраживањима тзв. урбаних тема, који су сегменти културе и живота у градовима били интересантни етнолозима у социјалистичко доба, и у којим градским срединама су вршена теренска истраживања. Текст се првенствено бави начинима етнолошког испитивања у градским срединама у Етнографском институту САНУ у социјалистичком периоду, при чему ови увиди могу бити релевантни и за тумачења ширих парадигматских и тематских промена у етнологији/антропологији у Србији. Извори на које се анализа ослања су објављени и необјављени, из документације и архива Етнографског института., This paper discusses questions of ethnological research in cities and urban topics in Serbian
ethnology from the end of the World War II until the end of the socialist era. Inquiry focuses
on theoretical and methodological standpoints implemented in urban research, which
segments of culture and everyday life in the cities were most prominent in research at the
time, and in what cities field research had been taking place. Paper primarily addresses
ethnological research in urban areas undertaken at the Institute of Ethnography SASA in
socialist times, whilst these insights could prove relevant for interpretation of wider paradigmatic and thematic shifts in Serbian ethnology/anthropology. Explanation is based on
published and unpublished sources (from the documentation and archives of the Institute of
Ethnography).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду, Scientific Research among the People and in the (Urban) Field: Ethnology of the City in the Institute of Ethnography and in Serbia during Socialism",
pages = "53-73",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2001053R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432"
}
Радовић, С.. (2020). Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 53-73.
https://doi.org/10.2298/GEI2001053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432
Радовић С. Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):53-73.
doi:10.2298/GEI2001053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432 .
Радовић, Срђан, "Научно-истраживачки рад у народу и на (градском) терену: етнологија града у Етнографском институту и Србији у социјалистичком периоду" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):53-73,
https://doi.org/10.2298/GEI2001053R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10432 .

Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10440
AB  - Монографија др Бојане Богдановић Антропологија града – политичко
конструисање простора, објављена је у оквиру издавачке
делатности Етнографског института САНУ. Ова књига представља резултат
ауторкиног интересовања за процесе (пре)обликовања симболичких јавних
простора градова у контексту политичких дискурса и базирана је на налазима из
докторске дисертације одбрањене 2011. године на Одељењу за етнологију и
антропологију Филозофског факултета у Београду. У фокусу истраживања налази се Титово Ужице – град који је у периоду након Другог светског рата, захваљујући и новој симболичкој
структури јавног простора, добио посебно место на симболичкој мапи федеративне Југославије. Подаци на којима се заснива дискусија о процесу симболичке
(ре)конструкције јавног простора наведеног града у периоду 1958–1961. године, у
оквиру идеолошких постулата доминантне социјалистичке политичке структуре,
добијени су проучавањем писаних и визуелних извора и истраживања јавности у
Ужицу.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора
SP  - 237
EP  - 239
VL  - 68
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10440
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2020",
abstract = "Монографија др Бојане Богдановић Антропологија града – политичко
конструисање простора, објављена је у оквиру издавачке
делатности Етнографског института САНУ. Ова књига представља резултат
ауторкиног интересовања за процесе (пре)обликовања симболичких јавних
простора градова у контексту политичких дискурса и базирана је на налазима из
докторске дисертације одбрањене 2011. године на Одељењу за етнологију и
антропологију Филозофског факултета у Београду. У фокусу истраживања налази се Титово Ужице – град који је у периоду након Другог светског рата, захваљујући и новој симболичкој
структури јавног простора, добио посебно место на симболичкој мапи федеративне Југославије. Подаци на којима се заснива дискусија о процесу симболичке
(ре)конструкције јавног простора наведеног града у периоду 1958–1961. године, у
оквиру идеолошких постулата доминантне социјалистичке политичке структуре,
добијени су проучавањем писаних и визуелних извора и истраживања јавности у
Ужицу.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора",
pages = "237-239",
volume = "68",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10440"
}
Радовић, С.. (2020). Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 237-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10440
Радовић С. Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):237-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10440 .
Радовић, Срђан, "Бојана Богдановић. Антропологија града: политичко конструисање простора" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):237-239,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10440 .

Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.)

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/851/765
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7548
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.)
SP  - 715
EP  - 718
VL  - 67
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7548
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2019",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.)",
pages = "715-718",
volume = "67",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7548"
}
Радовић, С.. (2019). Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(3), 715-718.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7548
Радовић С. Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):715-718.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7548 .
Радовић, Срђан, "Професија етнолог. Радост Иванова (Софија: Фабер 2018, 180 стр.)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):715-718,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7548 .

Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/84/63
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7664
AB  - Књига одскаче од доминантних концепата стручне публикације, али једнако
добро испуњава задатак посредовања нових знања и информација стручној и
научној публици. Она додатно има потенцијал да заинтересује и шире
читатељство, чиме испуњава музејску функцију комуникације едиције (Stransky
1970), и то на ширем простору од овдашњег, пошто је издање двојезично.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно
SP  - 231
EP  - 234
VL  - 65
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7664
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2017",
abstract = "Књига одскаче од доминантних концепата стручне публикације, али једнако
добро испуњава задатак посредовања нових знања и информација стручној и
научној публици. Она додатно има потенцијал да заинтересује и шире
читатељство, чиме испуњава музејску функцију комуникације едиције (Stransky
1970), и то на ширем простору од овдашњег, пошто је издање двојезично.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно",
pages = "231-234",
volume = "65",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7664"
}
Радовић, С.. (2017). Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(1), 231-234.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7664
Радовић С. Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(1):231-234.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7664 .
Радовић, Срђан, "Динамична мапа светских 'open-air' музеја и Музеј на отвореном ‘Старо село’ Сирогојно" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 1 (2017):231-234,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7664 .

Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/148/105
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7712
AB  - Именовање и преименовање улица и осталих јавних простора у фокусу је
интересовања истраживача из више друштвених дисциплина, при чему се називи
улица (одоними), посебно они званични, разумеју као симболи у урбаном простору у
служби различитих политика идентитета и сећања. У овом раду се упоређују
одономастички крајолици Љубљане и Београда, односно они њихови сегменти који
комеморишу Словенију и Словенце у Београду, те Србију и личности из Србије у
Љубљани. Дискутује се о (пре)именовању београдских и љубљанских улица од 19.
века до савременог доба (у периоду дугог 19. века, међуратне Југославије, окупације,
социјалистичке Југославије и савремених самосталних држава). Улице именоване по
припадницима ова два народа, те појмови и топоними повезани са ове две земље, у
уличној номенклатури двају главних градова посредно указују на врсте симболичких
веза које су успостављане између Србије и Словеније у последњих стотињак година.
AB  - Naming and renaming of streets and other public spaces is an area of research interest of
 several social sciences; street names (odonyms), particularly official street names, are seen
 as symbols in urban space which cater for various politics of identity and memory. This paper compares odonomastic landscapes (urban onomastic landscapes) of Ljubljana and Belgrade, more precisely their segments which commemorate Slovenia and Slovenians in Belgrade, and on the other side Serbia and Serbian persons in Ljubljana. The focus of discussion
 is street (re)naming in capitals of Serbia and Slovenia from the 19th century till present (encompassing the periods of the long nineteenth century, interbellum Yugoslavia, World War
 Two, socialist Yugoslavia, and present independent states). Streets and squares named after
 members of these two nations, and after terms and toponyms from these two countries
 (which are a part of the urban nomenclature of the two capitals), indirectly point out to types
 of symbolic connections established between Serbia and Slovenia in the last hundred years
 or more.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје
T1  - (Od)onomastics of Ljubljana and Belgrade – Indicator of Serbian-Slovenian Ties in Recent Past
SP  - 33
EP  - 50
VL  - 64
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1601033R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7712
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2016",
abstract = "Именовање и преименовање улица и осталих јавних простора у фокусу је
интересовања истраживача из више друштвених дисциплина, при чему се називи
улица (одоними), посебно они званични, разумеју као симболи у урбаном простору у
служби различитих политика идентитета и сећања. У овом раду се упоређују
одономастички крајолици Љубљане и Београда, односно они њихови сегменти који
комеморишу Словенију и Словенце у Београду, те Србију и личности из Србије у
Љубљани. Дискутује се о (пре)именовању београдских и љубљанских улица од 19.
века до савременог доба (у периоду дугог 19. века, међуратне Југославије, окупације,
социјалистичке Југославије и савремених самосталних држава). Улице именоване по
припадницима ова два народа, те појмови и топоними повезани са ове две земље, у
уличној номенклатури двају главних градова посредно указују на врсте симболичких
веза које су успостављане између Србије и Словеније у последњих стотињак година., Naming and renaming of streets and other public spaces is an area of research interest of
 several social sciences; street names (odonyms), particularly official street names, are seen
 as symbols in urban space which cater for various politics of identity and memory. This paper compares odonomastic landscapes (urban onomastic landscapes) of Ljubljana and Belgrade, more precisely their segments which commemorate Slovenia and Slovenians in Belgrade, and on the other side Serbia and Serbian persons in Ljubljana. The focus of discussion
 is street (re)naming in capitals of Serbia and Slovenia from the 19th century till present (encompassing the periods of the long nineteenth century, interbellum Yugoslavia, World War
 Two, socialist Yugoslavia, and present independent states). Streets and squares named after
 members of these two nations, and after terms and toponyms from these two countries
 (which are a part of the urban nomenclature of the two capitals), indirectly point out to types
 of symbolic connections established between Serbia and Slovenia in the last hundred years
 or more.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје, (Od)onomastics of Ljubljana and Belgrade – Indicator of Serbian-Slovenian Ties in Recent Past",
pages = "33-50",
volume = "64",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1601033R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7712"
}
Радовић, С.. (2016). Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(1), 33-50.
https://doi.org/10.2298/GEI1601033R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7712
Радовић С. Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(1):33-50.
doi:10.2298/GEI1601033R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7712 .
Радовић, Срђан, "Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 1 (2016):33-50,
https://doi.org/10.2298/GEI1601033R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7712 .

Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/298/243
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7985
AB  - Књига Драгана Марковине представља дело које се бави културом сећања, које квалитетно имплементира и теоријске и методолошке поставке из више дисциплина (а првенствено историје). У њој се скрупулозно разматра систематска разградња (симболичког и фактичког) наслеђа социјалистичког раздобља у Сплиту и Мостару, градовима који су у бившој држави поседовали доста кохерентан имиџ „црвених градова“, који се најновијим политичко-меморијализацијским праксама покушава (а делимично и успева) скрајнути.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања
SP  - 233
EP  - 235
VL  - 63
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7985
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2015",
abstract = "Књига Драгана Марковине представља дело које се бави културом сећања, које квалитетно имплементира и теоријске и методолошке поставке из више дисциплина (а првенствено историје). У њој се скрупулозно разматра систематска разградња (симболичког и фактичког) наслеђа социјалистичког раздобља у Сплиту и Мостару, градовима који су у бившој држави поседовали доста кохерентан имиџ „црвених градова“, који се најновијим политичко-меморијализацијским праксама покушава (а делимично и успева) скрајнути.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања",
pages = "233-235",
volume = "63",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7985"
}
Радовић, С.. (2015). Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(1), 233-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7985
Радовић С. Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(1):233-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7985 .
Радовић, Срђан, "Између црвеног и црног: Сплит и Мостар у култури сјећања" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 1 (2015):233-235,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7985 .

Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/323/264
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8209
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета
SP  - 297
EP  - 301
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8209
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2014",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета",
pages = "297-301",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8209"
}
Радовић, С.. (2014). Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 297-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8209
Радовић С. Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):297-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8209 .
Радовић, Срђан, "Етноантрополошко истраживање савременог националног идентитета. Црна Гора након Југославије – динамика идентитета" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):297-301,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8209 .

Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/321/262
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8211
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији
SP  - 289
EP  - 292
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8211
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2014",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији",
pages = "289-292",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8211"
}
Радовић, С.. (2014). Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 289-292.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8211
Радовић С. Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):289-292.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8211 .
Радовић, Срђан, "Нова критика балканистичког дискурса у хрватској етнологији/културној антропологији" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):289-292,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8211 .

Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе

Radović, Srđan

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - CHAP
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2013
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/220/5e5f8f1441e2c_Zbornik-28.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7473
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8626
AB  - Питања културних прожимања, концептуализације (антрополошких)
граница, те култура и заједница у пограничним областима, била су средишње
теме међународног научног скупа Културе и границе, који је у организацији
Етнографског института САНУ одржан 2011. године у Вршцу, крај српско-румунске границе. Ова је конференција имала за циљ да сагледа процесе
индивидуалне и колективне идентификације у оквирима и преко (и
симболичких и административних) граница, као и проблеме миграција и
етницитета, односно етничких мањина, тј. етничких култура, и њихове
презентације. Велики број саопштења бавио се, пре свега, симболичким
(културним, етничким, конфесионалним и сл.) границама, које сегрегирају
партикуларне заједнице или друштва, и интерпретирао постојаност, природу и
генезу тих граница, те карактеристике социјалних додира који се
успостављају преко њих (културни трансфер, интеркултурални процеси,међугрупна мобилност и др.) – и кроз теоријски дискурс и преко конкретних
студија случаја из земље и иностранства. Шеснаест научних радова у овом
издању базирани су на излагањима представљеним на симпозијуму.Географска дисперзираност феномена и заједница које се истражују
уоквирена је тематском блискошћу представљених радова, који
проблематизују и анализирају симболичке/антрополошке границе које се
конструишу спрам етничких, верских и других разлика, те културу и
друштвену динамику заједница које обитавају у граничним, односно
пограничним просторима. Границе и културе се овде најчешће не виде као
стабилне и непроменљиве категорије, већ пре као флексибилни елементи,
склони преображајима. Резултати презентовани на овоме месту тако
представљају нове приступе појединим научним проблемима и културним
специфичностима, а такође и први пут отварају одређена питања из домена
истраживања културе и друштва. Ауторски увиди и интерпретације изнесени
у овом зборнику истовремено представљају и позив на даља истраживања из
ове области, уз подсећање да упоредни поглед на сличне проблеме на
различитим местима и убудуће може бити користан и плодотворан.
AB  - Boundaries understood as socially constructed lines of differentiation (but
also of transition), and actual boundaries, borders (in the first place political ones)
as factors determining culture and lives of people, represent central research issues
of articles in the Collection of Papers of the Institute of Ethnography SASA no. 28
entitled Cultural Permeations: Anthropological Perspectives. Creation of
boundaries and cultures, transition of such boundaries, and cultural permeations
between communities and cultures are elaborated in articles which mostly discuss
particular case studies and several ethnic, religious and other groups, with a few
papers which also theorize construction and understanding of anthropological
borders. Boundaries, communities and their mutual encounters are presented by
cases from several Central-European and Balkan countries. Authors represent
academic communities from seven European countries, thus giving this edited
volume a truly international character with papers being written in English, Serbian
and Croatian. Most of the articles present anthropological perspectives on particular
questions, but contributions stemming from historical, sociological and linguistic
discourses are also included. Problems of cultural permeations, conceptualization of
boundaries and issues of communities and cultures in borderline regions were the
main topics of the international research conference Cultures and Borders
organized by the Institute of Ethnography SASA in 2011 in Vršac in Serbia. All
sixteen studies present in this edited volume are based on presentations given at this
conference. Geographical diversity of phenomena and communities scrutinized in
this volume is bounded by thematic similarities of papers which generally analyze
symbolic/anthropological boundaries created in face of ethnic, religious and other
differences and cultural and social dynamics of communities living in borderline
regions. Discussions in this publication represent at the same time an invitation for
further research of these issues, asserting that comparative view on related problems
in different places can still be useful and inspiring.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives
T1  - Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе
T1  - Cultures, Permeations, Boundaries: Anthropological (and Other) Perspectives
SP  - 7
EP  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8626
ER  - 
@inbook{
author = "Radović, Srđan",
year = "2013",
abstract = "Питања културних прожимања, концептуализације (антрополошких)
граница, те култура и заједница у пограничним областима, била су средишње
теме међународног научног скупа Културе и границе, који је у организацији
Етнографског института САНУ одржан 2011. године у Вршцу, крај српско-румунске границе. Ова је конференција имала за циљ да сагледа процесе
индивидуалне и колективне идентификације у оквирима и преко (и
симболичких и административних) граница, као и проблеме миграција и
етницитета, односно етничких мањина, тј. етничких култура, и њихове
презентације. Велики број саопштења бавио се, пре свега, симболичким
(културним, етничким, конфесионалним и сл.) границама, које сегрегирају
партикуларне заједнице или друштва, и интерпретирао постојаност, природу и
генезу тих граница, те карактеристике социјалних додира који се
успостављају преко њих (културни трансфер, интеркултурални процеси,међугрупна мобилност и др.) – и кроз теоријски дискурс и преко конкретних
студија случаја из земље и иностранства. Шеснаест научних радова у овом
издању базирани су на излагањима представљеним на симпозијуму.Географска дисперзираност феномена и заједница које се истражују
уоквирена је тематском блискошћу представљених радова, који
проблематизују и анализирају симболичке/антрополошке границе које се
конструишу спрам етничких, верских и других разлика, те културу и
друштвену динамику заједница које обитавају у граничним, односно
пограничним просторима. Границе и културе се овде најчешће не виде као
стабилне и непроменљиве категорије, већ пре као флексибилни елементи,
склони преображајима. Резултати презентовани на овоме месту тако
представљају нове приступе појединим научним проблемима и културним
специфичностима, а такође и први пут отварају одређена питања из домена
истраживања културе и друштва. Ауторски увиди и интерпретације изнесени
у овом зборнику истовремено представљају и позив на даља истраживања из
ове области, уз подсећање да упоредни поглед на сличне проблеме на
различитим местима и убудуће може бити користан и плодотворан., Boundaries understood as socially constructed lines of differentiation (but
also of transition), and actual boundaries, borders (in the first place political ones)
as factors determining culture and lives of people, represent central research issues
of articles in the Collection of Papers of the Institute of Ethnography SASA no. 28
entitled Cultural Permeations: Anthropological Perspectives. Creation of
boundaries and cultures, transition of such boundaries, and cultural permeations
between communities and cultures are elaborated in articles which mostly discuss
particular case studies and several ethnic, religious and other groups, with a few
papers which also theorize construction and understanding of anthropological
borders. Boundaries, communities and their mutual encounters are presented by
cases from several Central-European and Balkan countries. Authors represent
academic communities from seven European countries, thus giving this edited
volume a truly international character with papers being written in English, Serbian
and Croatian. Most of the articles present anthropological perspectives on particular
questions, but contributions stemming from historical, sociological and linguistic
discourses are also included. Problems of cultural permeations, conceptualization of
boundaries and issues of communities and cultures in borderline regions were the
main topics of the international research conference Cultures and Borders
organized by the Institute of Ethnography SASA in 2011 in Vršac in Serbia. All
sixteen studies present in this edited volume are based on presentations given at this
conference. Geographical diversity of phenomena and communities scrutinized in
this volume is bounded by thematic similarities of papers which generally analyze
symbolic/anthropological boundaries created in face of ethnic, religious and other
differences and cultural and social dynamics of communities living in borderline
regions. Discussions in this publication represent at the same time an invitation for
further research of these issues, asserting that comparative view on related problems
in different places can still be useful and inspiring.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives",
booktitle = "Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе, Cultures, Permeations, Boundaries: Anthropological (and Other) Perspectives",
pages = "7-12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8626"
}
Radović, S.. (2013). Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе. in Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 7-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8626
Radović S. Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе. in Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives. 2013;:7-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8626 .
Radović, Srđan, "Културе, прожимања, границе: антрополошке (и друге) перспективе" in Културна прожимања: aнтрополошке перспективе / Cultural Permeations : Anthropological Perspectives (2013):7-12,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8626 .

Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета

Radović, Srđan M.

(Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2012)

TY  - THES
AU  - Radović, Srđan M.
PY  - 2012
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=462
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6313/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=522542231
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/3206
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4500
AB  - Градски текст (у  ужем смислу схваћен као систем одонима једног града, а  у ширем као систем знакова и симбола који премрежавају град и који представљапросторни оквир за стварање и имплементацију различитих идентитетскихполитика) се у овом истраживању посматра у односу на његове могућностиизградње идентитета, а конкретно се испитује промена, динамика и садржајградског текста у транзиционом периоду на простору бивше Југославије.Дискутују се карактеристике декомеморације и комеморације простора уконтексту преласка из социјалистичког у постсоцијалистички период, и променеопштег националног оквира (распад Југославије и стварање нових држава), а наоснову података из више градова регије. Интерпретирајући случајеве де-комеморације појмова и особа, симболичке и идентитетске трансформацијепојединачног градског простора или града као целине, а посебно комплекснеметаморфозе целокупног система назива улица и кореспондирајуће меморијалнекултуре у појединим градовима, указује се на поједине специфичностиметаморфоза у градском тексту у регији. Промене градског текста задњихдеценија и даље су одлучујуће условљене формалним и неформалнимхијерархијама политичке моћи, при чему се симболичка мапа града прерађујепутем више различитих поступака просторних интервенција
AB  - City-text (defined as a system of odonyms of a city, and more w idely understood as a system of signs and symbols crossing over the city which represents a spatial frame forcreation and implementation of different identity politics) is researched with regards toits capacity for identity building, and more specifically the shifts, dynamics, andcontents of the city-text in the transition period in former Yugoslavia. Based on datagathered in several cities of the region, commemoration and decommemoration of spacein the context of the transition from socialism to post-socialism and change of thebroader national frame (break-up of Yugoslavia and creation of new states) is discussed.By interpreting cases of de-commemoration of notions and persons, symbolic andidentity transformations of specific urban spaces or cities as a whole, and especiallycomplex transformations of entire systems of street names and corresponding memorialculture in specific cities, several characteristics of the changes of city-texts will bepointed out to. The changes of the city-texts in the last decades are still decisivelydetermined by formal and informal hierarchies of political power, with the symbolicmap of the city being altered through particular means of spatial intervention
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T1  - Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета
T1  - City-text and toponymy and local identity construction
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4500
ER  - 
@phdthesis{
author = "Radović, Srđan M.",
year = "2012",
abstract = "Градски текст (у  ужем смислу схваћен као систем одонима једног града, а  у ширем као систем знакова и симбола који премрежавају град и који представљапросторни оквир за стварање и имплементацију различитих идентитетскихполитика) се у овом истраживању посматра у односу на његове могућностиизградње идентитета, а конкретно се испитује промена, динамика и садржајградског текста у транзиционом периоду на простору бивше Југославије.Дискутују се карактеристике декомеморације и комеморације простора уконтексту преласка из социјалистичког у постсоцијалистички период, и променеопштег националног оквира (распад Југославије и стварање нових држава), а наоснову података из више градова регије. Интерпретирајући случајеве де-комеморације појмова и особа, симболичке и идентитетске трансформацијепојединачног градског простора или града као целине, а посебно комплекснеметаморфозе целокупног система назива улица и кореспондирајуће меморијалнекултуре у појединим градовима, указује се на поједине специфичностиметаморфоза у градском тексту у регији. Промене градског текста задњихдеценија и даље су одлучујуће условљене формалним и неформалнимхијерархијама политичке моћи, при чему се симболичка мапа града прерађујепутем више различитих поступака просторних интервенција, City-text (defined as a system of odonyms of a city, and more w idely understood as a system of signs and symbols crossing over the city which represents a spatial frame forcreation and implementation of different identity politics) is researched with regards toits capacity for identity building, and more specifically the shifts, dynamics, andcontents of the city-text in the transition period in former Yugoslavia. Based on datagathered in several cities of the region, commemoration and decommemoration of spacein the context of the transition from socialism to post-socialism and change of thebroader national frame (break-up of Yugoslavia and creation of new states) is discussed.By interpreting cases of de-commemoration of notions and persons, symbolic andidentity transformations of specific urban spaces or cities as a whole, and especiallycomplex transformations of entire systems of street names and corresponding memorialculture in specific cities, several characteristics of the changes of city-texts will bepointed out to. The changes of the city-texts in the last decades are still decisivelydetermined by formal and informal hierarchies of political power, with the symbolicmap of the city being altered through particular means of spatial intervention",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
title = "Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета, City-text and toponymy and local identity construction",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4500"
}
Radović, S. M.. (2012). Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета. 
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4500
Radović SM. Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета. 2012;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4500 .
Radović, Srđan M., "Градски текст и топонимија и конструкција локалног идентитета" (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4500 .

Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године

Radović, Srđan

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2011
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/434/371
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8533
AB  - Са политичким преокретом 2000. године у Србији отпочео
је истовемено и процес идеолошког преобликовања јавних
простора. Међу најпроминентнијим видовима оваквог
деловања је именовање или преименовање урбаног простора, првенствено улица и тргова, те бављење постојећим
споменицима и меморијалима, као и градња и планирање
нових. Овакви су случајеви посебно били уочљиви у
Београду. Њима су се у неколико наврата супротставиле
одређене политичке партије, те неполитичке групе које су
организовале уличне акције 'против-именовања' београдских улица, те кампање против новопланираних јавних
споменика. Односи моћи и идентитетске политике у овим
случајевима биће коментарисани у овом раду. Пропратиће
се праксе неколико уметничких и политичких скупина
које су спровеле акције и перформансе незваничног
преименовања улица, или су пак дискутовале и противиле
се подизању новопредложених споменика. (Пре)именовањем одређених градских простора, хегемонске политичке коалиције покушавају да конституишу сигнификантна
симболичка места, док, са друге стране, опозиционе
противакције покушавају да преузму та иста места и да их
реинтерпретирају. У овом ће се раду покушати да прикажу
и анализирају поједине идеолошке политике и званични
дискурси сећања, те поједине уметничке и политичке контраполитике и опозиционе праксе алтернативне комеморације
AB  - With the onset of political overturn in Serbia in 2000, the
process of the ideological reconfiguration of public places was
simultaneously being put in motion. One of the most promi-
nent means of this endeavor was naming and renaming of urban space, primarily of streets and squares, but also treatment
of existing memorial sites and monuments and commissioning
and erection of new ones. These undertakings were especially
prominent in Serbia’s capital Belgrade. Such processes were
opposed several times by certain political parties and groups
which organized street-actions of counter-naming of Belgrade’s thoroughfares and campaigns against newly designated
public monuments, and power-play and identity politics of
such proceedings will be commented on here. This paper will
discuss practices of several artistic and political groups which
carried out unofficial street-renaming actions and performances, or discussed and opposed proposed new memorials.
By (re)naming certain urban spaces, hegemonic political coalitions are trying to construct significant symbolic places, while
oppositional counter-actions are seeking to overtake those
same places and reinterpret them. This paper will attempt to
sum up and inquire into the ideological politics of official
memory discourses and artistic and political counter-politics
and actions of opposition or alternative commemoration.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године
T1  - Politics and Counter-Politics of Identity and Space: Several Cases from Belgrade’s Streets in the 2000s
SP  - 99
EP  - 123
VL  - 59
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1102101R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8533
ER  - 
@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2011",
abstract = "Са политичким преокретом 2000. године у Србији отпочео
је истовемено и процес идеолошког преобликовања јавних
простора. Међу најпроминентнијим видовима оваквог
деловања је именовање или преименовање урбаног простора, првенствено улица и тргова, те бављење постојећим
споменицима и меморијалима, као и градња и планирање
нових. Овакви су случајеви посебно били уочљиви у
Београду. Њима су се у неколико наврата супротставиле
одређене политичке партије, те неполитичке групе које су
организовале уличне акције 'против-именовања' београдских улица, те кампање против новопланираних јавних
споменика. Односи моћи и идентитетске политике у овим
случајевима биће коментарисани у овом раду. Пропратиће
се праксе неколико уметничких и политичких скупина
које су спровеле акције и перформансе незваничног
преименовања улица, или су пак дискутовале и противиле
се подизању новопредложених споменика. (Пре)именовањем одређених градских простора, хегемонске политичке коалиције покушавају да конституишу сигнификантна
симболичка места, док, са друге стране, опозиционе
противакције покушавају да преузму та иста места и да их
реинтерпретирају. У овом ће се раду покушати да прикажу
и анализирају поједине идеолошке политике и званични
дискурси сећања, те поједине уметничке и политичке контраполитике и опозиционе праксе алтернативне комеморације, With the onset of political overturn in Serbia in 2000, the
process of the ideological reconfiguration of public places was
simultaneously being put in motion. One of the most promi-
nent means of this endeavor was naming and renaming of urban space, primarily of streets and squares, but also treatment
of existing memorial sites and monuments and commissioning
and erection of new ones. These undertakings were especially
prominent in Serbia’s capital Belgrade. Such processes were
opposed several times by certain political parties and groups
which organized street-actions of counter-naming of Belgrade’s thoroughfares and campaigns against newly designated
public monuments, and power-play and identity politics of
such proceedings will be commented on here. This paper will
discuss practices of several artistic and political groups which
carried out unofficial street-renaming actions and performances, or discussed and opposed proposed new memorials.
By (re)naming certain urban spaces, hegemonic political coalitions are trying to construct significant symbolic places, while
oppositional counter-actions are seeking to overtake those
same places and reinterpret them. This paper will attempt to
sum up and inquire into the ideological politics of official
memory discourses and artistic and political counter-politics
and actions of opposition or alternative commemoration.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године, Politics and Counter-Politics of Identity and Space: Several Cases from Belgrade’s Streets in the 2000s",
pages = "99-123",
volume = "59",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1102101R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8533"
}
Radović, S.. (2011). Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(2), 99-123.
https://doi.org/10.2298/GEI1102101R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8533
Radović S. Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(2):99-123.
doi:10.2298/GEI1102101R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8533 .
Radović, Srđan, "Политике и контраполитике идентитета и простора: случајеви са београдских улица након 2000. године" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 2 (2011):99-123,
https://doi.org/10.2298/GEI1102101R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8533 .

Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - CHAP
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8845
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8849
AB  - Локалитет Старог Сајмишта у Београду узима се као
парадигматични случај симболичке (ре)конструкције градског
простора у смислу културно (и политички) условљеног
дефинисања конкретних урбаних целина. Кроз вишедеценијско
трајање овог кварта Новог Београда прати се промена скупова
значења повезаних са простором, те параметри одговарајућих
транформација (посебно у најрецентнијем периоду). Јавна
сигнификантност локалитета пролази различите фазе, пут од
(антрополошког) места до неместа, те различите модусе и
садржаје комеморације простора – укљученост/искљученост из
градског текста и (не)препознатљивост објеката и комплекса
као дела укупне (бео)градске архитекстуре указују на
контрадикцију истовремене урбане централности и симболичке периферности. Постепени прелазак Старог Сајмишта у
градску симболичку „сиву зону“ условљен је систематским
процесом симболичке декомеморације локалитета, дерогирањем простора као спомен-места и јавном дискурзивном
манипулацијом и прерађивањем јавно репрезентованог фонда
значења повезаних са овом локацијом. Изградња (и
разградња) одређених елемената идентитета конкретног
антрополошког места и (не)препознавање његове комеморативне вредности условљени су појединим друштвеним,
политичким, али и економским чиниоцима који су у поседу
различитих дискурзивних потенцијала.
AB  - Staro Sajmiste in Belgrade is taken as a
paradigm of symbolic re-construction of a city
place in a sense of culturally and politically
determined definitions of urban areas. During many
decades of the place’ existence, we are able to trace
changes connected with this location as well as
values attributed to appropriate transformations,
especially so in the most recent time. The public
significance of the place has underwent under
many phases, from anthropological place to no-place, different modus and contents
in commemoration of the place itself- inclusion from the city’s text and (non)
recognition of objects and complex as a part of the whole city architecture…All
these phases imply to a contradiction of urban centrality and symbolic periphery.
Gradual passage of the location into the city’s “grey zone” is determined by a
systematic process of symbolic de-commemoration of the locality, derogation of the
same as a memorial place and public manipulation, as well as adaptation of the
public fund of meanings connected with this place. Building and re-building of
certain elements of a real anthropological place and (non) recognition of its
commemorative value are determined by certain social, political and economic
factors, owned by various discursive potentials.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
T1  - Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта
T1  - City Locations from Place to – No-Place and Vice Versa : a case of the Belgrade’s Staro Sajmiste
SP  - 145
EP  - 160
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849
ER  - 
@inbook{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2009",
abstract = "Локалитет Старог Сајмишта у Београду узима се као
парадигматични случај симболичке (ре)конструкције градског
простора у смислу културно (и политички) условљеног
дефинисања конкретних урбаних целина. Кроз вишедеценијско
трајање овог кварта Новог Београда прати се промена скупова
значења повезаних са простором, те параметри одговарајућих
транформација (посебно у најрецентнијем периоду). Јавна
сигнификантност локалитета пролази различите фазе, пут од
(антрополошког) места до неместа, те различите модусе и
садржаје комеморације простора – укљученост/искљученост из
градског текста и (не)препознатљивост објеката и комплекса
као дела укупне (бео)градске архитекстуре указују на
контрадикцију истовремене урбане централности и симболичке периферности. Постепени прелазак Старог Сајмишта у
градску симболичку „сиву зону“ условљен је систематским
процесом симболичке декомеморације локалитета, дерогирањем простора као спомен-места и јавном дискурзивном
манипулацијом и прерађивањем јавно репрезентованог фонда
значења повезаних са овом локацијом. Изградња (и
разградња) одређених елемената идентитета конкретног
антрополошког места и (не)препознавање његове комеморативне вредности условљени су појединим друштвеним,
политичким, али и економским чиниоцима који су у поседу
различитих дискурзивних потенцијала., Staro Sajmiste in Belgrade is taken as a
paradigm of symbolic re-construction of a city
place in a sense of culturally and politically
determined definitions of urban areas. During many
decades of the place’ existence, we are able to trace
changes connected with this location as well as
values attributed to appropriate transformations,
especially so in the most recent time. The public
significance of the place has underwent under
many phases, from anthropological place to no-place, different modus and contents
in commemoration of the place itself- inclusion from the city’s text and (non)
recognition of objects and complex as a part of the whole city architecture…All
these phases imply to a contradiction of urban centrality and symbolic periphery.
Gradual passage of the location into the city’s “grey zone” is determined by a
systematic process of symbolic de-commemoration of the locality, derogation of the
same as a memorial place and public manipulation, as well as adaptation of the
public fund of meanings connected with this place. Building and re-building of
certain elements of a real anthropological place and (non) recognition of its
commemorative value are determined by certain social, political and economic
factors, owned by various discursive potentials.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances",
booktitle = "Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта, City Locations from Place to – No-Place and Vice Versa : a case of the Belgrade’s Staro Sajmiste",
pages = "145-160",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849"
}
Радовић, С.. (2009). Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 145-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849
Радовић С. Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances. 2009;:145-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849 .
Радовић, Срђан, "Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта" in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances (2009):145-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849 .

From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital

Radović, Srđan

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/558/493
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8861
AB  - This paper discusses the politics of street names in Belgrade since the beginning of 1990s until today. Given the central place of the capital city in the symbolic geography of the nation, subsequent cultural influences of the capitals' 'city text overcomes its actual scale. The past fifteen years of the 'toponymical transition' are characterized by several phases and specifics in commemoration and de-commemoration of various public symbols both in the contents and means of such identity re-construction. Being mostly consistent, the de-commemoration of themes and persons connected with the related historical period and ideology is usually achieved through revision (without restitution) of street names, and also through identity politics which initiate a politically opportune transfer of toponyms in the symbolic center-periphery relation of the city (and national) text.
AB  - У раду се разматрају карактеристике политике (пре)именовања
уличних топонима у Београду од почетка деведесетих година до данас, која се
посматра као део идентитетских политика у транзиционом друштву којима се
историја и географија уписују у „градски текст“, чинећи их интегралним
делом људске свакодневице. Културно формативни карактер градског текста
(и архитекстуре) престонице превазилази оквире самог града с обзиром на
централно место главног града у симболичкој географији нације, те он утиче и
на обликовање „националног текста“ и сведочи о садржају и стратегијама
nation-building-a у одређеном периоду. У току преко петнаест година
„топонимске транзиције“ у Београду уочавају се различите фазе и особености
уклањања и инсталирања различитих јавних симбола, како у смислу садржаја,
тако и начина овакве иденитетске (ре)конструкције. При комплементарном
процесу истовремене комеморације и декомеморације симбола у урбаном
тексту, од самог очетка деведесетих година до данас, као константа се јавља
углавном конзистентна декомеморација појмова и особа повезаних са
конкретним историјским периодом и идеологијом, док комеморација показује
варијабилност у смислу вредности и порука које новоуспостављени топоними
носе са собом. За разлику од већине других транзицијских престоница, у
главном граду Србије не долази до свеобухватне „рестаурације“
пресоцијалистичког уличног називља – нити у једном од таласа
преименовања, симболички повратак на (претпостављено) старо/традиционално се не показује као политички довољно опортун, и иако се интервенција
у градску топонимију најчешће легитимише прошлошћу, она заправо
представља савремени израз политичке воље која топонимску баштину
обилно редукује, рециклира и селективно реинсталира. Прекрајање овог
сегмента градског текста углавном се врши преко ревизије (најчешће без
реституције) одређених топонима, и кроз идентитетске политике које
иницирају политички пригодан трансфер топонима на симболичкој и просторној релацији центар – периферија градског (и националног) текста –
„ревизија без реституције“ топонима циљано „чисти“ централне и историјске
делове престонице од неподобних јавних симбола потискујући их ка
периферији, где се временом новоозначени центар просторно све више шири
и симболички потире проскрибовану баштину на маргине и градског и
националног тескта у симболичку „сиву зону“ и невидљивост. Одсуство
епохализма при увођењу нових/старих симбола у јавни простор града убрзава
процес просторно/историјске реконфигурације с обзиром да се конструише
представа о рутинском и техничком карактеру овог процеа, али и сведочи о
несигурности оваквих идентитетских политика које избегавају прокламативну
обзнану „промене“ и увођење препорних симбола у централни/видљививији
део града (који се, могуће привремено, смештају у рубне квартове градског
подручја) – пре него симболичко потврђивање већ реализоване друштвене и
политичке промене, најрецентнија преиначавања (бео)градског текста
представљају један од агенаса идентитетских политика које кроз просторну
легитимизацију одређених вредности и симбола придоносе потенцијалној,
будућој, легитимизацији и норматизовању одговарајуће културне
конструкције нације кроз друге канале културног комуницирања у друштву.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital
T1  - Од центра до периферије, и обратно : политика топонима у транзицијској престоници
SP  - 53
EP  - 74
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802053R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861
ER  - 
@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2008",
abstract = "This paper discusses the politics of street names in Belgrade since the beginning of 1990s until today. Given the central place of the capital city in the symbolic geography of the nation, subsequent cultural influences of the capitals' 'city text overcomes its actual scale. The past fifteen years of the 'toponymical transition' are characterized by several phases and specifics in commemoration and de-commemoration of various public symbols both in the contents and means of such identity re-construction. Being mostly consistent, the de-commemoration of themes and persons connected with the related historical period and ideology is usually achieved through revision (without restitution) of street names, and also through identity politics which initiate a politically opportune transfer of toponyms in the symbolic center-periphery relation of the city (and national) text., У раду се разматрају карактеристике политике (пре)именовања
уличних топонима у Београду од почетка деведесетих година до данас, која се
посматра као део идентитетских политика у транзиционом друштву којима се
историја и географија уписују у „градски текст“, чинећи их интегралним
делом људске свакодневице. Културно формативни карактер градског текста
(и архитекстуре) престонице превазилази оквире самог града с обзиром на
централно место главног града у симболичкој географији нације, те он утиче и
на обликовање „националног текста“ и сведочи о садржају и стратегијама
nation-building-a у одређеном периоду. У току преко петнаест година
„топонимске транзиције“ у Београду уочавају се различите фазе и особености
уклањања и инсталирања различитих јавних симбола, како у смислу садржаја,
тако и начина овакве иденитетске (ре)конструкције. При комплементарном
процесу истовремене комеморације и декомеморације симбола у урбаном
тексту, од самог очетка деведесетих година до данас, као константа се јавља
углавном конзистентна декомеморација појмова и особа повезаних са
конкретним историјским периодом и идеологијом, док комеморација показује
варијабилност у смислу вредности и порука које новоуспостављени топоними
носе са собом. За разлику од већине других транзицијских престоница, у
главном граду Србије не долази до свеобухватне „рестаурације“
пресоцијалистичког уличног називља – нити у једном од таласа
преименовања, симболички повратак на (претпостављено) старо/традиционално се не показује као политички довољно опортун, и иако се интервенција
у градску топонимију најчешће легитимише прошлошћу, она заправо
представља савремени израз политичке воље која топонимску баштину
обилно редукује, рециклира и селективно реинсталира. Прекрајање овог
сегмента градског текста углавном се врши преко ревизије (најчешће без
реституције) одређених топонима, и кроз идентитетске политике које
иницирају политички пригодан трансфер топонима на симболичкој и просторној релацији центар – периферија градског (и националног) текста –
„ревизија без реституције“ топонима циљано „чисти“ централне и историјске
делове престонице од неподобних јавних симбола потискујући их ка
периферији, где се временом новоозначени центар просторно све више шири
и симболички потире проскрибовану баштину на маргине и градског и
националног тескта у симболичку „сиву зону“ и невидљивост. Одсуство
епохализма при увођењу нових/старих симбола у јавни простор града убрзава
процес просторно/историјске реконфигурације с обзиром да се конструише
представа о рутинском и техничком карактеру овог процеа, али и сведочи о
несигурности оваквих идентитетских политика које избегавају прокламативну
обзнану „промене“ и увођење препорних симбола у централни/видљививији
део града (који се, могуће привремено, смештају у рубне квартове градског
подручја) – пре него симболичко потврђивање већ реализоване друштвене и
политичке промене, најрецентнија преиначавања (бео)градског текста
представљају један од агенаса идентитетских политика које кроз просторну
легитимизацију одређених вредности и симбола придоносе потенцијалној,
будућој, легитимизацији и норматизовању одговарајуће културне
конструкције нације кроз друге канале културног комуницирања у друштву.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital, Од центра до периферије, и обратно : политика топонима у транзицијској престоници",
pages = "53-74",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802053R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861"
}
Radović, S.. (2008). From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 53-74.
https://doi.org/10.2298/GEI0802053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861
Radović S. From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):53-74.
doi:10.2298/GEI0802053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861 .
Radović, Srđan, "From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):53-74,
https://doi.org/10.2298/GEI0802053R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861 .
3

Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8721
AB  - Ток друге фазе транзиције у Србији открива амбивалентан
однос јавности према друштвеном моделу који се
реформама званично жели постићи у нашој земљи и према
геополитичком и социо-културном простору којем се
формално тежи (европска и евроатлантска заједница
земаља). Значајан део представа и ставова о Западу могли
би се подвести под дискурс поимања и репрезентације,
означен појмом окцидентализам. Присуство и садржај
окциденталистичких представа у јавним и приватним
наративима указује на карактеристике културне позиције
која се у нашем друштву формира спрам нашег
европског/западног окружења у периоду транзиције, што
може да открије и неке од идентитетских стратегија нашег
друштва у свету све интензивније захваћеном
глобализацијом. Осим појединих особености културног
самопозиционирања нашег друштва у односу на жаришта
културне глобализације, истраживање и анализа приватних
наратива испитаника указују и на одређене посебности
окциденталистичке културне перцепције у Србији у
најновије доба.
AB  - Beginning of the Serbian transition in 2000 lead, at least
nominally, to the start of reconstruction and formation of
institutions and social models according to Western
patterns (of liberal democracy and market economy),
and, at the same time, announced the official start of
integration with European countries (EU), and, less
explicitly and intensively, inclusion of Serbia into Euro-Atlantic family, the center of 21 st Century globalization,
group of societies designated as “the West”, “Western
countries”. Alongside these formal processes, cultural, symbolic and identity
(re)construction is taking place in Serbia, as well as cultural positioning towards the
Metropolis/Center that defines the tempo and the characteristics of the globalization
process.
One of the identity strategies of societies which could be defined as parts of
the Periphery is counter-Orientalism, which can be designated with the term
Occidentalism as defined by Buruma and Margalit. It emerged as an ideological
response of elites and cultural apparatuses of societies which were heavily
influenced by the West (in different historical epochs), most frequently through
economic and/or cultural domination and imperialism. With time, Occidentalism
became more than just a mere response to (Western) Orientalism, and evolved into
a well-established system of representation of the Colonial/Capitalist/Western/etc.
“Other” which is being transferred from public narratives to privates ones, and vice
versa. Occidentalist representations of the West are emerging from the beginnings
of the rise of the so-called Western world in different cultures and within various
world-views (from German Romanticism to Islamic Fundamentalism). Thus,
Occidentalism in 21 st Century Serbia inevitably shows specific differences given
the ongoing globalization, late transition, characteristics of socio-cultural heritage,
and supposedly “liminal” position of the country in the symbolical geography with
culturally (and politically) drawn axis of Center : Periphery, North : South,
Occident : Orient.
Official narratives in Serbia usually depict the West and its supposed
characteristics in positive or neutral manner, while unofficial public discourses
(including the media) ambivalently approach Serbia‟s geo-political surrounding:
opinion polls show clear differentiation between rational motive to be become more
close to the West, and emotional resistance towards it. Content of the
representations which can be characterized as Occidentalist therefore emanate contradictions that are inevitable in time of unstoppable globalization and non-
reversible transition of the society. Such ambivalence, already present in the public,
was investigated among the group of Serbian high-school and University students
with the aim of comprehending detailed characteristics of the Occidentalist system
of representation present among this group of younger people who are almost
exclusively being socialized and encultured in the period of transition and
globalization.
Future members of the society which will most surely be integrated into
wider trans-national economic and political associations, most often perceive
capitalism and free-market in modified Occidentalist manner: fascination with the
economic might and living standards is accompanied with the Occidentalist critique
of Capitalism which isn‟t grounded in discourse of social sensibility since it doesn‟t
question capitalist mercantile and competitive spirit, but the dehumanization which
is supposedly determined by the perceived obsession with money and the material.
Occidentalist matrix of representation is also present in frequent criticism of
perceived liberalism and modernity of the West which partially follows the
narrative about Western “de-spiritualization” and “renunciation” of God, but not
integrally since it‟s confined to criticism of one segment of imagined Western
realities, and not of the perceived social model in general. Typical Occidentalist
representations of Capitalism, and decadence and atheization, are present, but in
modified and partial form, while the group of negatively connoted Occidentalist
representations about urbanity and rationality and modernity, are randomly present – it seems that the integral discourse suffers modifications. Inclusion into
globalization and experience of, at least partial, results of modernization and
secularization disable the complete essentialization and overall symbolic
stigmatization of the West. Given the mentioned parameters of appearance of such
representations in Serbia, it could be said that Occidentalism is present more in a
form of non-coherent group of representations that temporarily marks the cultural
boundary towards the West, rather than a sublime and stable discourse that
significantly defines “Us” and the “Other”.
AB  - Развитието на втората фаза на прехода в Сърбия
разткрива амбивалентното отношение и на
публичното мнение, и на населението, както към
обществения модел, който посредством реформите
официално се желае да бъде постигнат в нашата
страна, така и спрямо геополитическото и
социокултурното пространство, към което формално
се стремим (Европейската и евро-атлантическата
общност). Значителен дял от представите и
позициите относно Запада и/ или Европа може да бъде сведен до дискурса за
разбирането и представянето, означен с понятието оксидентализъм
(западнячество). Присъствието и съдържанието на прозападни представи в
публичните и в частните наративи показва характеристиките на дистанция,
която се формира в нашето общество в периода на преход спрямо нашето
европейско/ западно обкръжение, което от своя страна може да покаже и
някои от идентичностните стратегии на нашето общество в светлината на все
по-завладяващата го глобализация. Освен отделни особености на културното
самопозициониране на нашето общество спрямо огнищата на културна
глобализация, изследването и анализът на частните наративи на
интервюираните показват и определени особености на про-западната
културна перцепция в Сърбия в сравнение с други култури.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције
T1  - Occidentalism in Serbia. Certain Characteristics of Cultural Conceptualization in Transitional Period
T1  - Оксидентализмът (западничеството) в Сърбия. Oтделни характеристики на културната концептуализация в периода на преход
SP  - 68
EP  - 83
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721
ER  - 
@inbook{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2008",
abstract = "Ток друге фазе транзиције у Србији открива амбивалентан
однос јавности према друштвеном моделу који се
реформама званично жели постићи у нашој земљи и према
геополитичком и социо-културном простору којем се
формално тежи (европска и евроатлантска заједница
земаља). Значајан део представа и ставова о Западу могли
би се подвести под дискурс поимања и репрезентације,
означен појмом окцидентализам. Присуство и садржај
окциденталистичких представа у јавним и приватним
наративима указује на карактеристике културне позиције
која се у нашем друштву формира спрам нашег
европског/западног окружења у периоду транзиције, што
може да открије и неке од идентитетских стратегија нашег
друштва у свету све интензивније захваћеном
глобализацијом. Осим појединих особености културног
самопозиционирања нашег друштва у односу на жаришта
културне глобализације, истраживање и анализа приватних
наратива испитаника указују и на одређене посебности
окциденталистичке културне перцепције у Србији у
најновије доба., Beginning of the Serbian transition in 2000 lead, at least
nominally, to the start of reconstruction and formation of
institutions and social models according to Western
patterns (of liberal democracy and market economy),
and, at the same time, announced the official start of
integration with European countries (EU), and, less
explicitly and intensively, inclusion of Serbia into Euro-Atlantic family, the center of 21 st Century globalization,
group of societies designated as “the West”, “Western
countries”. Alongside these formal processes, cultural, symbolic and identity
(re)construction is taking place in Serbia, as well as cultural positioning towards the
Metropolis/Center that defines the tempo and the characteristics of the globalization
process.
One of the identity strategies of societies which could be defined as parts of
the Periphery is counter-Orientalism, which can be designated with the term
Occidentalism as defined by Buruma and Margalit. It emerged as an ideological
response of elites and cultural apparatuses of societies which were heavily
influenced by the West (in different historical epochs), most frequently through
economic and/or cultural domination and imperialism. With time, Occidentalism
became more than just a mere response to (Western) Orientalism, and evolved into
a well-established system of representation of the Colonial/Capitalist/Western/etc.
“Other” which is being transferred from public narratives to privates ones, and vice
versa. Occidentalist representations of the West are emerging from the beginnings
of the rise of the so-called Western world in different cultures and within various
world-views (from German Romanticism to Islamic Fundamentalism). Thus,
Occidentalism in 21 st Century Serbia inevitably shows specific differences given
the ongoing globalization, late transition, characteristics of socio-cultural heritage,
and supposedly “liminal” position of the country in the symbolical geography with
culturally (and politically) drawn axis of Center : Periphery, North : South,
Occident : Orient.
Official narratives in Serbia usually depict the West and its supposed
characteristics in positive or neutral manner, while unofficial public discourses
(including the media) ambivalently approach Serbia‟s geo-political surrounding:
opinion polls show clear differentiation between rational motive to be become more
close to the West, and emotional resistance towards it. Content of the
representations which can be characterized as Occidentalist therefore emanate contradictions that are inevitable in time of unstoppable globalization and non-
reversible transition of the society. Such ambivalence, already present in the public,
was investigated among the group of Serbian high-school and University students
with the aim of comprehending detailed characteristics of the Occidentalist system
of representation present among this group of younger people who are almost
exclusively being socialized and encultured in the period of transition and
globalization.
Future members of the society which will most surely be integrated into
wider trans-national economic and political associations, most often perceive
capitalism and free-market in modified Occidentalist manner: fascination with the
economic might and living standards is accompanied with the Occidentalist critique
of Capitalism which isn‟t grounded in discourse of social sensibility since it doesn‟t
question capitalist mercantile and competitive spirit, but the dehumanization which
is supposedly determined by the perceived obsession with money and the material.
Occidentalist matrix of representation is also present in frequent criticism of
perceived liberalism and modernity of the West which partially follows the
narrative about Western “de-spiritualization” and “renunciation” of God, but not
integrally since it‟s confined to criticism of one segment of imagined Western
realities, and not of the perceived social model in general. Typical Occidentalist
representations of Capitalism, and decadence and atheization, are present, but in
modified and partial form, while the group of negatively connoted Occidentalist
representations about urbanity and rationality and modernity, are randomly present – it seems that the integral discourse suffers modifications. Inclusion into
globalization and experience of, at least partial, results of modernization and
secularization disable the complete essentialization and overall symbolic
stigmatization of the West. Given the mentioned parameters of appearance of such
representations in Serbia, it could be said that Occidentalism is present more in a
form of non-coherent group of representations that temporarily marks the cultural
boundary towards the West, rather than a sublime and stable discourse that
significantly defines “Us” and the “Other”., Развитието на втората фаза на прехода в Сърбия
разткрива амбивалентното отношение и на
публичното мнение, и на населението, както към
обществения модел, който посредством реформите
официално се желае да бъде постигнат в нашата
страна, така и спрямо геополитическото и
социокултурното пространство, към което формално
се стремим (Европейската и евро-атлантическата
общност). Значителен дял от представите и
позициите относно Запада и/ или Европа може да бъде сведен до дискурса за
разбирането и представянето, означен с понятието оксидентализъм
(западнячество). Присъствието и съдържанието на прозападни представи в
публичните и в частните наративи показва характеристиките на дистанция,
която се формира в нашето общество в периода на преход спрямо нашето
европейско/ западно обкръжение, което от своя страна може да покаже и
някои от идентичностните стратегии на нашето общество в светлината на все
по-завладяващата го глобализация. Освен отделни особености на културното
самопозициониране на нашето общество спрямо огнищата на културна
глобализация, изследването и анализът на частните наративи на
интервюираните показват и определени особености на про-западната
културна перцепция в Сърбия в сравнение с други култури.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције, Occidentalism in Serbia. Certain Characteristics of Cultural Conceptualization in Transitional Period, Оксидентализмът (западничеството) в Сърбия. Oтделни характеристики на културната концептуализация в периода на преход",
pages = "68-83",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721"
}
Радовић, С.. (2008). Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721
Радовић С. Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:68-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721 .
Радовић, Срђан, "Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):68-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721 .

Етнологија у медијима транзиционе Србије

Radović, Srđan

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2007
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/616/551
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8814
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Етнологија у медијима транзиционе Србије
T1  - Ethnology, Media and Transitional Serbia
SP  - 25
EP  - 39
VL  - 55
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0702025R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8814
ER  - 
@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2007",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Етнологија у медијима транзиционе Србије, Ethnology, Media and Transitional Serbia",
pages = "25-39",
volume = "55",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0702025R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8814"
}
Radović, S.. (2007). Етнологија у медијима транзиционе Србије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(2), 25-39.
https://doi.org/10.2298/GEI0702025R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8814
Radović S. Етнологија у медијима транзиционе Србије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(2):25-39.
doi:10.2298/GEI0702025R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8814 .
Radović, Srđan, "Етнологија у медијима транзиционе Србије" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 2 (2007):25-39,
https://doi.org/10.2298/GEI0702025R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8814 .

Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2007
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/634/567
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8816
AB  - Уз осетно наслеђе етно-центричних дискурса о Европи и због
одсуства јасне јавне комуникације о европским интеграцијама,
Србија, увелико захваћена процесом глобализације и неповратним
реформама друштвеног система, симболички конституише свој
културни идентитет у светлу нових односа у Европи. Садржај
културних представа о Србији и Европи код београдских студената
може указати на смер и динамику и перцепције Европе и симболичког
самоконституисања нашег друштва у ширим оквирима.
AB  - Together with appreciable inheritance of ethno-centric discourses about Europe and a lack of clear public communication about European integrations Serbia, largely gripped by the process of globalization and irreversible reforms of social system, is constituting its cultural identity in the light of new relations in Europe. The content of cultural notions about Serbia and Europe that Belgrade students have can point to the direction, dynamics and perception of Europe and symbolic self-constituting of our society in the wider framework.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду
T1  - Globalization of Identity in the Delayed Transition: Notions About Europe and Serbia Among Students in Belgrade
SP  - 45
EP  - 59
VL  - 55
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0701045R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2007",
abstract = "Уз осетно наслеђе етно-центричних дискурса о Европи и због
одсуства јасне јавне комуникације о европским интеграцијама,
Србија, увелико захваћена процесом глобализације и неповратним
реформама друштвеног система, симболички конституише свој
културни идентитет у светлу нових односа у Европи. Садржај
културних представа о Србији и Европи код београдских студената
може указати на смер и динамику и перцепције Европе и симболичког
самоконституисања нашег друштва у ширим оквирима., Together with appreciable inheritance of ethno-centric discourses about Europe and a lack of clear public communication about European integrations Serbia, largely gripped by the process of globalization and irreversible reforms of social system, is constituting its cultural identity in the light of new relations in Europe. The content of cultural notions about Serbia and Europe that Belgrade students have can point to the direction, dynamics and perception of Europe and symbolic self-constituting of our society in the wider framework.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду, Globalization of Identity in the Delayed Transition: Notions About Europe and Serbia Among Students in Belgrade",
pages = "45-59",
volume = "55",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0701045R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816"
}
Радовић, С.. (2007). Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(1), 45-59.
https://doi.org/10.2298/GEI0701045R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816
Радовић С. Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(1):45-59.
doi:10.2298/GEI0701045R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816 .
Радовић, Срђан, "Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 1 (2007):45-59,
https://doi.org/10.2298/GEI0701045R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816 .
1

Релативизам и антропологија

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2006)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2006
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/683/613
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8836
AB  - Рад се усредсређује на утицај који је релативизам, произашао из
филозофије (пре свега из филозофије науке) и антропологије,
извршио на антрополошку науку, како директно кроз поставке
културног релативизма, тако и посредно путем релативистичког
утицаја на општу концепцију науке. Различити извори релативизма
утичу на више праваца проучавања култура, при чему је
релативистичка концепција најдоследније примењена у парадигмама
које прихватају епистемички културни релативизам, док је
најзаступљенија нормативна варијанта, и то на два начина, у својој
изворној форми како је одређена филозофски и антрополошки, и у
модификованом облику који подразумева постојање глобалних
културних инваријанти и који суштински излази из релативистичких
оквира.
AB  - This paper focuses on the impact of relativism within anthropology as a discipline. Relativistic conceptions, account for in this analysis, emerged both from philosophy (philosophy of science in particular) and anthropology. These conceptions have influenced the discipline directly, through development of the concept of cultural relativism, and indirectly, through the relativists' approach to the concept of scientific research. The different sources of relativism have shaped several paradigms of culture research, most notably those which accept epistemological cultural relativism. However, normative relativism influenced the discipline more profoundly, and has been present in two separate forms: the first, being more or less consistent with the basic philosophical and anthropological relativistic theses, and the other, basically born out of the general relativistic scheme, implying and in some cases trying to conceptualize the existence of global cultural invariants or cultural universals.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Релативизам и антропологија
T1  - Relativism and Anthropology
SP  - 389
EP  - 402
VL  - 54
DO  - 10.2298/GEI0654389R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8836
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2006",
abstract = "Рад се усредсређује на утицај који је релативизам, произашао из
филозофије (пре свега из филозофије науке) и антропологије,
извршио на антрополошку науку, како директно кроз поставке
културног релативизма, тако и посредно путем релативистичког
утицаја на општу концепцију науке. Различити извори релативизма
утичу на више праваца проучавања култура, при чему је
релативистичка концепција најдоследније примењена у парадигмама
које прихватају епистемички културни релативизам, док је
најзаступљенија нормативна варијанта, и то на два начина, у својој
изворној форми како је одређена филозофски и антрополошки, и у
модификованом облику који подразумева постојање глобалних
културних инваријанти и који суштински излази из релативистичких
оквира., This paper focuses on the impact of relativism within anthropology as a discipline. Relativistic conceptions, account for in this analysis, emerged both from philosophy (philosophy of science in particular) and anthropology. These conceptions have influenced the discipline directly, through development of the concept of cultural relativism, and indirectly, through the relativists' approach to the concept of scientific research. The different sources of relativism have shaped several paradigms of culture research, most notably those which accept epistemological cultural relativism. However, normative relativism influenced the discipline more profoundly, and has been present in two separate forms: the first, being more or less consistent with the basic philosophical and anthropological relativistic theses, and the other, basically born out of the general relativistic scheme, implying and in some cases trying to conceptualize the existence of global cultural invariants or cultural universals.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Релативизам и антропологија, Relativism and Anthropology",
pages = "389-402",
volume = "54",
doi = "10.2298/GEI0654389R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8836"
}
Радовић, С.. (2006). Релативизам и антропологија. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 54, 389-402.
https://doi.org/10.2298/GEI0654389R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8836
Радовић С. Релативизам и антропологија. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2006;54:389-402.
doi:10.2298/GEI0654389R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8836 .
Радовић, Срђан, "Релативизам и антропологија" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 54 (2006):389-402,
https://doi.org/10.2298/GEI0654389R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8836 .

Дневник о цунамију

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/711/640
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8806
AB  - Инициран питањем како су медији утицали на реакцију наше јавности
на ефекте цунамија, рад посматра електронске медије као битан
канал комуницирања знања о глобалном окружењу, и уважавајући
њихов дискурзивни и културно-сазнајни значај, узима Дневник као
парадигматичан медијски текст чијом се анализом покушава лоцирати
место света у медијској репрезентацији стварности. Анализа указује
на маргинализацију светских збивања на телевизији и интровертиран
медијски дискурс који код аудиторијума могу утицати на културна
схватања о стварности ван нашег друштва.
AB  - Inspired by recent discussion on how Serbian media influenced allegedly indifferent reaction of the public to the aftermath of tsunami, this paper examines the role of electronic media in Serbia, television in particular, in regard to their function as a central communication channel for acquiring knowledge about world surroundings. With a premise of having cultural and discursive power, Dnevnik, the central news program of the Serbian public broadcaster, is taken as a paradigmatic media text for analysis in order to examine ways in which global affairs and phenomena are portrayed and structured in television representation of reality. It is suggested that it is fair to conclude that world affairs are marginalized within the representational frame of news broadcasts, and that the media discourse could be depicted as dominantly introverted when it comes to global flow of information and cultural meanings, which is significant regarding cultural perception of world realities among Serbian audiences.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Дневник о цунамију
T1  - Tsunami Diaries
SP  - 277
EP  - 291
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553275R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8806
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2005",
abstract = "Инициран питањем како су медији утицали на реакцију наше јавности
на ефекте цунамија, рад посматра електронске медије као битан
канал комуницирања знања о глобалном окружењу, и уважавајући
њихов дискурзивни и културно-сазнајни значај, узима Дневник као
парадигматичан медијски текст чијом се анализом покушава лоцирати
место света у медијској репрезентацији стварности. Анализа указује
на маргинализацију светских збивања на телевизији и интровертиран
медијски дискурс који код аудиторијума могу утицати на културна
схватања о стварности ван нашег друштва., Inspired by recent discussion on how Serbian media influenced allegedly indifferent reaction of the public to the aftermath of tsunami, this paper examines the role of electronic media in Serbia, television in particular, in regard to their function as a central communication channel for acquiring knowledge about world surroundings. With a premise of having cultural and discursive power, Dnevnik, the central news program of the Serbian public broadcaster, is taken as a paradigmatic media text for analysis in order to examine ways in which global affairs and phenomena are portrayed and structured in television representation of reality. It is suggested that it is fair to conclude that world affairs are marginalized within the representational frame of news broadcasts, and that the media discourse could be depicted as dominantly introverted when it comes to global flow of information and cultural meanings, which is significant regarding cultural perception of world realities among Serbian audiences.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Дневник о цунамију, Tsunami Diaries",
pages = "277-291",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553275R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8806"
}
Радовић, С.. (2005). Дневник о цунамију. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 277-291.
https://doi.org/10.2298/GEI0553275R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8806
Радовић С. Дневник о цунамију. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:277-291.
doi:10.2298/GEI0553275R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8806 .
Радовић, Срђан, "Дневник о цунамију" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):277-291,
https://doi.org/10.2298/GEI0553275R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8806 .
2