TY  - JOUR
AU  - Лајић Михајловић, Данка
AU  - Ђорђевић Белић, Смиљана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13928
AB  - Идеолошка сензитивност епике, тј. особина да више од других фолклорних уметничких израза инкорпорира и рефлектује динамике доминантних идеолошко-политичких дискурса друштава у којима настаје, бива преобликована кроз непосредна извођења и(ли) медијско репрезентовање, чини је и високорепрезентативним примером односа државне (културне) политике и традиционалне културе. Као индикатор односа државне (културне) политике друге половине 20. века, периода обележеног комунизом и државним социјализмом, према традиционалним вредностима, какво је и певање уз гусле, одабране су грамофонске плоче. Сагледавање ове продукције отвара широку проблематику односа официјелних политика и индивидуалних деловања на различитим позицијама, од саображавања идеолошко-политичким нормама до њихове трансгресије. Као културни производ социјалистичке епохе, грамофонске плоче са певањем уз гусле рефлектују интензивно преговарање између континуитета/очувања и иновирања/модернизације, које је обележило статус традиције у процесима конструисања новог југословенског идентитета. Кроз разматрање неких од аспеката ове продукције (карактеристике извођења, репертоар, визуелно представљање традиције на омотима плоча, политике издавачких кућа) у оквирима културно-политичког, социокултурног, тржишно-економског и технолошко-медијског домена, указано је на дијалошке односе према савремености и њеним официјелним наративима.
AB  - The ideological sensitivity of the epic, i.e., the fact that, more than other folk artistic expressions, it incorporates and reflects the dynamics of the dominant ideo-logical-political  discourse  of  the  societies  in  which  it  originates,  and  is  reshaped  through  direct  performances  and/or  media  representation,  also  makes  it  a  highly  representative example of the relationship between state (cultural) policy and traditional culture. Phonograph record were chosen as an indicator of the state (cultural) policy of the second half of the 20th century, a period marked by communism and 
246state  socialism,  and  traditional  values, such as singing with gusle.  By  examining  this  cultural  production,  we  broach  a  complex  issue  of  the  relationship  between  official  policies  and  individual  actions  from  different  positions,  from  conforming  to ideological-political norms to transgression thereof. As a cultural product of the socialist era, phonograph records of gusle singing reflect the intense negotiation be-tween  continuity/preservation  and  innovation/modernization,  which  marked  the  status of tradition in the processes of constructing a new Yugoslav identity. Through considering of some of the aspects of this cultural production (characteristics of the performance, repertoire, visual representation of tradition on album covers, record companies’  policy,  etc.)  within  the  framework  of  the  cultural-political,  socio-cultural, market-economic and technological-media domains, we point to dialogic relationships with modernity and its official narratives.
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
T2  - Књижевна историја — часопис за науку о књижевности
T1  - Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији
T1  - The Role of Phonograph Records of Guslars in Reconstructing Tradition in the Age of Yugoslav Socialism
SP  - 223
EP  - 246
VL  - 54
IS  - 177
DO  - 10.18485/kis.2022.54.177.9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13928
ER  - 

@article{
author = "Лајић Михајловић, Данка and Ђорђевић Белић, Смиљана",
year = "2022",
abstract = "Идеолошка сензитивност епике, тј. особина да више од других фолклорних уметничких израза инкорпорира и рефлектује динамике доминантних идеолошко-политичких дискурса друштава у којима настаје, бива преобликована кроз непосредна извођења и(ли) медијско репрезентовање, чини је и високорепрезентативним примером односа државне (културне) политике и традиционалне културе. Као индикатор односа државне (културне) политике друге половине 20. века, периода обележеног комунизом и државним социјализмом, према традиционалним вредностима, какво је и певање уз гусле, одабране су грамофонске плоче. Сагледавање ове продукције отвара широку проблематику односа официјелних политика и индивидуалних деловања на различитим позицијама, од саображавања идеолошко-политичким нормама до њихове трансгресије. Као културни производ социјалистичке епохе, грамофонске плоче са певањем уз гусле рефлектују интензивно преговарање између континуитета/очувања и иновирања/модернизације, које је обележило статус традиције у процесима конструисања новог југословенског идентитета. Кроз разматрање неких од аспеката ове продукције (карактеристике извођења, репертоар, визуелно представљање традиције на омотима плоча, политике издавачких кућа) у оквирима културно-политичког, социокултурног, тржишно-економског и технолошко-медијског домена, указано је на дијалошке односе према савремености и њеним официјелним наративима., The ideological sensitivity of the epic, i.e., the fact that, more than other folk artistic expressions, it incorporates and reflects the dynamics of the dominant ideo-logical-political  discourse  of  the  societies  in  which  it  originates,  and  is  reshaped  through  direct  performances  and/or  media  representation,  also  makes  it  a  highly  representative example of the relationship between state (cultural) policy and traditional culture. Phonograph record were chosen as an indicator of the state (cultural) policy of the second half of the 20th century, a period marked by communism and 
246state  socialism,  and  traditional  values, such as singing with gusle.  By  examining  this  cultural  production,  we  broach  a  complex  issue  of  the  relationship  between  official  policies  and  individual  actions  from  different  positions,  from  conforming  to ideological-political norms to transgression thereof. As a cultural product of the socialist era, phonograph records of gusle singing reflect the intense negotiation be-tween  continuity/preservation  and  innovation/modernization,  which  marked  the  status of tradition in the processes of constructing a new Yugoslav identity. Through considering of some of the aspects of this cultural production (characteristics of the performance, repertoire, visual representation of tradition on album covers, record companies’  policy,  etc.)  within  the  framework  of  the  cultural-political,  socio-cultural, market-economic and technological-media domains, we point to dialogic relationships with modernity and its official narratives.",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност",
journal = "Књижевна историја — часопис за науку о књижевности",
title = "Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији, The Role of Phonograph Records of Guslars in Reconstructing Tradition in the Age of Yugoslav Socialism",
pages = "223-246",
volume = "54",
number = "177",
doi = "10.18485/kis.2022.54.177.9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13928"
}

Лајић Михајловић, Д.,& Ђорђевић Белић, С.. (2022). Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији. in Књижевна историја — часопис за науку о књижевности
Београд : Институт за књижевност и уметност., 54(177), 223-246.
https://doi.org/10.18485/kis.2022.54.177.9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13928

Лајић Михајловић Д, Ђорђевић Белић С. Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији. in Књижевна историја — часопис за науку о књижевности. 2022;54(177):223-246.
doi:10.18485/kis.2022.54.177.9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13928 .

Лајић Михајловић, Данка, Ђорђевић Белић, Смиљана, "Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији" in Књижевна историја — часопис за науку о књижевности, 54, no. 177 (2022):223-246,
https://doi.org/10.18485/kis.2022.54.177.9 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13928 .

TY  - CHAP
AU  - Лајић Михајловић, Данка
AU  - Ђорђевић Белић, Смиљана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8829
AB  - У раду се дискутује о етичким и теоријско-методолошким проблемима позиционирања истраживача у примењеној хуманистици, са посебним акцентом на ангажовању на пољу заштите нематеријалног културног наслеђа (НКН) у контексту савремених глобалних културних политика, кључно обележених Унесковом Конвенцијом о очувању НКН (2003), коју је Србија потписала 2010. На основу искустава стечених у ангажовању на заштити певања уз гусле као елемента НКН Србије, ауторке разматрају питање односа компетенција „локалне заједнице“ (носилаца/извођача и публике/поштовалаца) и истраживача у домену (вербалног) дефинисања НКН. Представљају се и анализирају резултати истраживања које су ауторке спровеле кроз пројекте осмишљене и усмерене управо ка идентификовању и решавању проблема из домена практичне заштите наслеђа, при чему је у први план постављено питање одређивања „традиционалности“ као једног од параметара „репрезентативности“. Показује се хетерогеност ставова локалне заједнице у вези са одређењем овог квалитета праксе, условљена чињеницом да „преговарање о традиционалном“ битно одређује актуелно стање певања уз гусле, као културног израза који карактеришу процеси убрзане трансформације. Контекстуализујући резултате истраживања кроз поређење са искуствима колега из региона (и света), ауторке подвлаче неопходност балансирања истраживача између захтева матичних струка (који подразумевају сензибилност на промене и многострукост гласова међу актерима у традицији) и позиције учесника у процесу конституисања елемената културног наслеђа (у ком је немогуће потпуно побећи од механизама конструкције, селективности, па и извесне конзервативности). Осим разматрања питања која се тичу домена компетенција, обима и граница деловања различитих актера у систему заштите НКН, понуђена су и промишљања о етичкој прихватљивост позиције истраживача која би подразумевала (активнију) подршку истраживаној заједници у сналажењу пред дилемама које доносе политичка инструментализација и тржишна комодификација НКН, а у контексту непходности поштовања „bottom-up“ принципа деловања Конвенције.
AB  - In the paper the ethical as well as theoretical and methodological problems of positioning researchers in contemporary applied humanities were discussed, with a special emphasis on the engagement in the field of safeguarding of the intangible cultural heritage (ICH) in the context of global cultural policies. These policies are essentially marked by the activities of the United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization (UNESCO), whose current instrument is the 2003 Convention for the Safeguarding of the ICH, ratified by Serbia in 2010. Based on the experience gained from engaging in the safeguarding of singing to the accompaniment of the gusle as an element of the ICH of Serbia, the authors discuss the question of the relation between the competences of the cultural heritage bearers (in a wider sense – the “local community” of the performers and the audience / adherents) and the researchers / experts in the domain of (verbal) definition of the ICH.
Hereafter, presented and analyzed are the results of the research conducted by the authors through projects designed and directed precisely towards identifying and solving the problems from the domain of practical heritage safeguarding (Singing to the accompaniment of the gusle: The forwarding of heritage (2015) and Laboratory for the safeguarding of Singing to the accompaniment of the gusle in Serbia: collective knowledge and individual aesthetics (2017)), whereby the question of determining “traditionality” as one of the parameters of “representativity” is highlighted. It is shown that the attitudes of the local community on defining the mentioned quality of practice are heterogeneous. This is conditioned by the fact that the “negotiation of the traditional” essentially determines the current state of singing to accompaniment of the gusle as a cultural expression, which, in the last hundred years, went through the processes of accelerated transformation (in the repertoire, verbal and musical expression, as well as performative aesthetics as a whole).
While contextualizing the results of the research by comparing the experience of colleagues from the region (and world) engaged in the field of applied humanities, the authors underline the necessity of researchers` balancing between the demands of their disciplines (that imply sensitivity to changes and the multiplicity of voices among the actors in tradition) and the positions of the participants in the process of constituting elements of cultural heritage (in which it is impossible to completely escape the mechanisms of construction, selectivity, and certain conservatism). In addition to considering issues related to the domain of competencies, scope and boundaries of the activities of different actors in the system of the safeguarding of the ICH (from the local community, through experts of different profiles, to the representatives of the state cultural policy), the authors were also pondering the ethical acceptability of the researchers’ position that would imply (more active) support to the researched community in addressing the dilemmas brought by political instrumentalisation and market commodification of the ICH, and in the context of the need to respect the „bottom-up“ principle of the Convention’s work.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"; Лозница : Центар за културу, "Вук Караџић"
T2  - Савремена српска фолклористика VI: зборник радова
T1  - Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака?
T1  - Dеfining “traditional” in (traditional) singing to the accompaniment of the gusle as the intangible cultural heritage: the competence of communities and groups of cultural heritage bearers and/or experts?
SP  - 225
EP  - 245
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8829
ER  - 

@inbook{
author = "Лајић Михајловић, Данка and Ђорђевић Белић, Смиљана",
year = "2019",
abstract = "У раду се дискутује о етичким и теоријско-методолошким проблемима позиционирања истраживача у примењеној хуманистици, са посебним акцентом на ангажовању на пољу заштите нематеријалног културног наслеђа (НКН) у контексту савремених глобалних културних политика, кључно обележених Унесковом Конвенцијом о очувању НКН (2003), коју је Србија потписала 2010. На основу искустава стечених у ангажовању на заштити певања уз гусле као елемента НКН Србије, ауторке разматрају питање односа компетенција „локалне заједнице“ (носилаца/извођача и публике/поштовалаца) и истраживача у домену (вербалног) дефинисања НКН. Представљају се и анализирају резултати истраживања које су ауторке спровеле кроз пројекте осмишљене и усмерене управо ка идентификовању и решавању проблема из домена практичне заштите наслеђа, при чему је у први план постављено питање одређивања „традиционалности“ као једног од параметара „репрезентативности“. Показује се хетерогеност ставова локалне заједнице у вези са одређењем овог квалитета праксе, условљена чињеницом да „преговарање о традиционалном“ битно одређује актуелно стање певања уз гусле, као културног израза који карактеришу процеси убрзане трансформације. Контекстуализујући резултате истраживања кроз поређење са искуствима колега из региона (и света), ауторке подвлаче неопходност балансирања истраживача између захтева матичних струка (који подразумевају сензибилност на промене и многострукост гласова међу актерима у традицији) и позиције учесника у процесу конституисања елемената културног наслеђа (у ком је немогуће потпуно побећи од механизама конструкције, селективности, па и извесне конзервативности). Осим разматрања питања која се тичу домена компетенција, обима и граница деловања различитих актера у систему заштите НКН, понуђена су и промишљања о етичкој прихватљивост позиције истраживача која би подразумевала (активнију) подршку истраживаној заједници у сналажењу пред дилемама које доносе политичка инструментализација и тржишна комодификација НКН, а у контексту непходности поштовања „bottom-up“ принципа деловања Конвенције., In the paper the ethical as well as theoretical and methodological problems of positioning researchers in contemporary applied humanities were discussed, with a special emphasis on the engagement in the field of safeguarding of the intangible cultural heritage (ICH) in the context of global cultural policies. These policies are essentially marked by the activities of the United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization (UNESCO), whose current instrument is the 2003 Convention for the Safeguarding of the ICH, ratified by Serbia in 2010. Based on the experience gained from engaging in the safeguarding of singing to the accompaniment of the gusle as an element of the ICH of Serbia, the authors discuss the question of the relation between the competences of the cultural heritage bearers (in a wider sense – the “local community” of the performers and the audience / adherents) and the researchers / experts in the domain of (verbal) definition of the ICH.
Hereafter, presented and analyzed are the results of the research conducted by the authors through projects designed and directed precisely towards identifying and solving the problems from the domain of practical heritage safeguarding (Singing to the accompaniment of the gusle: The forwarding of heritage (2015) and Laboratory for the safeguarding of Singing to the accompaniment of the gusle in Serbia: collective knowledge and individual aesthetics (2017)), whereby the question of determining “traditionality” as one of the parameters of “representativity” is highlighted. It is shown that the attitudes of the local community on defining the mentioned quality of practice are heterogeneous. This is conditioned by the fact that the “negotiation of the traditional” essentially determines the current state of singing to accompaniment of the gusle as a cultural expression, which, in the last hundred years, went through the processes of accelerated transformation (in the repertoire, verbal and musical expression, as well as performative aesthetics as a whole).
While contextualizing the results of the research by comparing the experience of colleagues from the region (and world) engaged in the field of applied humanities, the authors underline the necessity of researchers` balancing between the demands of their disciplines (that imply sensitivity to changes and the multiplicity of voices among the actors in tradition) and the positions of the participants in the process of constituting elements of cultural heritage (in which it is impossible to completely escape the mechanisms of construction, selectivity, and certain conservatism). In addition to considering issues related to the domain of competencies, scope and boundaries of the activities of different actors in the system of the safeguarding of the ICH (from the local community, through experts of different profiles, to the representatives of the state cultural policy), the authors were also pondering the ethical acceptability of the researchers’ position that would imply (more active) support to the researched community in addressing the dilemmas brought by political instrumentalisation and market commodification of the ICH, and in the context of the need to respect the „bottom-up“ principle of the Convention’s work.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"; Лозница : Центар за културу, "Вук Караџић"",
journal = "Савремена српска фолклористика VI: зборник радова",
booktitle = "Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака?, Dеfining “traditional” in (traditional) singing to the accompaniment of the gusle as the intangible cultural heritage: the competence of communities and groups of cultural heritage bearers and/or experts?",
pages = "225-245",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8829"
}

Лајић Михајловић, Д.,& Ђорђевић Белић, С.. (2019). Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака?. in Савремена српска фолклористика VI: зборник радова
Београд : Удружење фолклориста Србије; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"; Лозница : Центар за културу, "Вук Караџић"., 225-245.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8829

Лајић Михајловић Д, Ђорђевић Белић С. Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака?. in Савремена српска фолклористика VI: зборник радова. 2019;:225-245.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8829 .

Лајић Михајловић, Данка, Ђорђевић Белић, Смиљана, "Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака?" in Савремена српска фолклористика VI: зборник радова (2019):225-245,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8829 .

TY  - JOUR
AU  - Лајић Михајловић, Данка Р.
AU  - Ђорђевић Белић, Смиљана Ж.
PY  - 2016
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2016/1450-98141620199L.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3820
AB  - Полазећи од корпуса грамофонских плоча на 78 обртаја у минути са снимцима гусларских извођења, које су настале у периоду између краја прве (1908)
и почетка четврте деценије двадесетог века (1931/32), ауторке указују на могуће правце истраживања тог културног феномена, опредељујући се овом
приликом за њихово анализирање као текста у култури и актера у традицији.
Грамофонске плоче виде се као наставак традиције „књига за народˮ, али и
као иновација, специфичан медиј са (техничко-технолошким) oграничењима,
са једне стране, и озбиљним (комуникационим) потенцијалом, са друге. Након назнака о историјско-политичком и социо-културном контексту за који је
везано снимање првих плоча у Краљевини СХС, потоњој Краљевини Југославији, пажња се усмерава на грамофонске плоче као културни производ. Кроз
разматрање односа према вербалној и музичкој компоненти извођења забележених на плочама показује се да је овај нови медијум традицију истовремено репрезентовао и преобликовао. Улога плоча у преусмеравању традиције
певања уз гусле разматра се на нивоу репертоара, стила, статуса извођача, а
указује се и на измене у комуникационом моделу. Уочава се да је овај медијум
посредовао у промовисању традиције певања уз гусле у градским срединама
(и међу тадашњом културном елитом), чиме је несумњиво допринео и њеном
опстанку. Истиче се потенцијал грамофонских плоча за различито усмерена
проучавања, као и неопходност суштински интердисциплинарних приступа.
AB  - The gramophone record industry had developed in the Yugoslav region from
the beginning of the 20th century. The paper is based on an analysis of the corpus
of 78 rpm records of singing with gusle accompaniment, which were produced
between 1908 and 1932. Available recordings highlight the issue of representing
both the epic and the gusle playing tradition in this media format and its relationship with “unmediated” live gusle playing practice. Therefore the authors opted
to analyze gramophone records as both a text in culture and an actor in tradition.
After introductory theoretical and methodological remarks, the authors offer a
brief description of the historical, political and socio-cultural context that emphasized
epic singing with gusle accompaniment as a representative traditional genre in this
area. For that reason it was noteworthy for both western and local production companies which made recordings in the Balkans (Deutsche Grammophon Gesellschaft
mbH., Odeon Records, Marsh Laboratories, Inc., Edison Bell Penkala Ltd.).
Analysis of the recordings is focused on examination of the way in which gusle
players responded to different requirements of the new media (e.g. the insuffcient
capacity of a record itself compared to the usual duration of a performance; the reduction of a complex form of artistic communication to an oral, auditory message, while
additional forms of non-verbal communication are excluded). Through discussion of
the treatment of verbal and musical components of the recorded performances it has
been shown that tradition was simultaneously exemplifed and reshaped by this new
medium. In addition to the guslars themselves, being already recognized artists in this
traditional genre and the acoustic source (the voice accompanied by the gusle), the
representative base of the epic tradition comprised traditional (poetic) texts, although
modifcations / innovations are recognizable at different levels of verbal content, as
well as on the level of music interpretation. On these bases, it is possible to talk about
the contribution of new media to the professionalization of guslars’ practice and the
creation of “stars” among them on the one hand, and the progressive transformation
of once-active audience members (in the sense of potentially exchangeable performer
/ listener positions) into passive buyers and consumers, on the other. It is noted that
these, frst gramophone records of guslars had a great role in and impact on the survival of the epic singing tradition, brokering its promotion in urban areas and among
the “cultural elite”. Finally, in this way they contributed to the strengthening of this
tradition in a historical period that brought disintegration of the system of traditional
culture and “crisis” of the most of the current classic folklore genres.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2)
T1  - Singing Wiht Gusle Accompaniment and the Music Industry: The First Gramophone Records of Gusle Players' Performances (1908−1931/2)
SP  - 199
EP  - 222
IS  - 20
DO  - 10.2298/MUZ1620199L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3820
ER  - 

@article{
author = "Лајић Михајловић, Данка Р. and Ђорђевић Белић, Смиљана Ж.",
year = "2016",
abstract = "Полазећи од корпуса грамофонских плоча на 78 обртаја у минути са снимцима гусларских извођења, које су настале у периоду између краја прве (1908)
и почетка четврте деценије двадесетог века (1931/32), ауторке указују на могуће правце истраживања тог културног феномена, опредељујући се овом
приликом за њихово анализирање као текста у култури и актера у традицији.
Грамофонске плоче виде се као наставак традиције „књига за народˮ, али и
као иновација, специфичан медиј са (техничко-технолошким) oграничењима,
са једне стране, и озбиљним (комуникационим) потенцијалом, са друге. Након назнака о историјско-политичком и социо-културном контексту за који је
везано снимање првих плоча у Краљевини СХС, потоњој Краљевини Југославији, пажња се усмерава на грамофонске плоче као културни производ. Кроз
разматрање односа према вербалној и музичкој компоненти извођења забележених на плочама показује се да је овај нови медијум традицију истовремено репрезентовао и преобликовао. Улога плоча у преусмеравању традиције
певања уз гусле разматра се на нивоу репертоара, стила, статуса извођача, а
указује се и на измене у комуникационом моделу. Уочава се да је овај медијум
посредовао у промовисању традиције певања уз гусле у градским срединама
(и међу тадашњом културном елитом), чиме је несумњиво допринео и њеном
опстанку. Истиче се потенцијал грамофонских плоча за различито усмерена
проучавања, као и неопходност суштински интердисциплинарних приступа., The gramophone record industry had developed in the Yugoslav region from
the beginning of the 20th century. The paper is based on an analysis of the corpus
of 78 rpm records of singing with gusle accompaniment, which were produced
between 1908 and 1932. Available recordings highlight the issue of representing
both the epic and the gusle playing tradition in this media format and its relationship with “unmediated” live gusle playing practice. Therefore the authors opted
to analyze gramophone records as both a text in culture and an actor in tradition.
After introductory theoretical and methodological remarks, the authors offer a
brief description of the historical, political and socio-cultural context that emphasized
epic singing with gusle accompaniment as a representative traditional genre in this
area. For that reason it was noteworthy for both western and local production companies which made recordings in the Balkans (Deutsche Grammophon Gesellschaft
mbH., Odeon Records, Marsh Laboratories, Inc., Edison Bell Penkala Ltd.).
Analysis of the recordings is focused on examination of the way in which gusle
players responded to different requirements of the new media (e.g. the insuffcient
capacity of a record itself compared to the usual duration of a performance; the reduction of a complex form of artistic communication to an oral, auditory message, while
additional forms of non-verbal communication are excluded). Through discussion of
the treatment of verbal and musical components of the recorded performances it has
been shown that tradition was simultaneously exemplifed and reshaped by this new
medium. In addition to the guslars themselves, being already recognized artists in this
traditional genre and the acoustic source (the voice accompanied by the gusle), the
representative base of the epic tradition comprised traditional (poetic) texts, although
modifcations / innovations are recognizable at different levels of verbal content, as
well as on the level of music interpretation. On these bases, it is possible to talk about
the contribution of new media to the professionalization of guslars’ practice and the
creation of “stars” among them on the one hand, and the progressive transformation
of once-active audience members (in the sense of potentially exchangeable performer
/ listener positions) into passive buyers and consumers, on the other. It is noted that
these, frst gramophone records of guslars had a great role in and impact on the survival of the epic singing tradition, brokering its promotion in urban areas and among
the “cultural elite”. Finally, in this way they contributed to the strengthening of this
tradition in a historical period that brought disintegration of the system of traditional
culture and “crisis” of the most of the current classic folklore genres.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2), Singing Wiht Gusle Accompaniment and the Music Industry: The First Gramophone Records of Gusle Players' Performances (1908−1931/2)",
pages = "199-222",
number = "20",
doi = "10.2298/MUZ1620199L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3820"
}

Лајић Михајловић, Д. Р.,& Ђорђевић Белић, С. Ж.. (2016). Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2). in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(20), 199-222.
https://doi.org/10.2298/MUZ1620199L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3820

Лајић Михајловић ДР, Ђорђевић Белић СЖ. Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2). in Музикологија / Musicology. 2016;(20):199-222.
doi:10.2298/MUZ1620199L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3820 .

Лајић Михајловић, Данка Р., Ђорђевић Белић, Смиљана Ж., "Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2)" in Музикологија / Musicology, no. 20 (2016):199-222,
https://doi.org/10.2298/MUZ1620199L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3820 .