@phdthesis{
author = "Васиљевић, Марија М.",
year = "2019",
abstract = "Култови светих односно слављење њихових успомена представља једну од најважнијих појава хришћанства јер верницима омогућава стални додир са облашћу светог. Па ипак, пошто сваки свети живи у једном историјском тренутку и на одређеном простору, сећање на његов узоран и примеран живот обухвата безвремене идеале, савремене светоназоре и услове културног, друштвеног и политичког живота. За узврат, та слика о светом даје смисао разноликим животним реалностима. Када се истражују култови светих у периодима обележеним политичким и другим преображајима, попут оног на Балкану од последње деценије XIV века до прве трећине XVI века, веза са друштвеном стварношћу је још снажнија.На темељу те „друштвене логике“ прослављања светих обликован је особен приступ у овој дисертацији. На првом месту, стварање сваког култа је изучавано као процес који је мање или више био условљен савременим збивањима. Стога је у првом плану анализа тога како се актуелни догађаји и друштвене околности одсликавају у процесу настанка али и у садржају култа, да би уследило тумачење функција прослављања новог светитеља.Званично установљен култ у цркви назван је литургијским сећањем. Оно је примарни фокус истраживања и укључује најразнородније изворе: од материјалних и ликовних споменика, записа на богослужбеним књигама, до дела која су била саставни део литургије: служби, житија, параклиса и др. Једном уобличено „канонско“ сећање могло је бити преобликовано, те су разлози за разна прилагођавања тражени у измењеним потребама заједнице која је прослављала светог.На темељима литургијског одржавала су се и друга, за цркву мање везана, сећања на свете. Ту је контекст у којем их треба сагледати нешто сложенији, јер предуслове чинова присећања представљају како савремена збивања тако илитургијска меморија. Према стању сачуваних извора могу се издвојити феудална и историографска сећања на свете. Феудално сећање представља средњовековни облик породичне комеморације са политичком функцијом која је забележена у повељама, здањима попут загробних цркава и ликовним представама. Када су свети били део феудалних династија тада је породично сећање, захваљујући преплитању са литургијским, добијало снажне темеље и основ за дуготрајно одржавање.Историографско сећање је сачувано захваљујући растућој потреби за памћењем прошлих догађаја која је у овом периоду водила настанку неколицине историографских врста. Због особеног развоја средњовековне српске државе, у којој су владари неретко постајали светитељи, сећање на њих као и на друге свете чланове династије имало је значајно место у новим текстовима. Историографску меморију издваја то што је најмање везана за црквене оквире те некад доноси податке о штовању личности које није било подстицано од стране црквеног врха. На крају, нема сумње да је још доста видова сећања постојало али, попут усменог, нису оставили трага.Таквим приступом се истиче да је одржавање успомене на светог било сложена појава унутар које се може издвојити онолико врста сећања колико је постојало замишљених заједница: од црквене, преко породичне, градске и других. Наравно, најважније место има култ, односно литургијско сећање, али не треба заборавити да су садржаји и функције комеморација могли бити различити у зависности од њихових околности. Та полифонија представља једну од одлика светитељске меморије која је често пренебрегнута али врло корисна за разумевање друштава у којем је постојала.Поред тог начелног доприноса, циљ је био донети приказ појединачних култова и њиховог развоја. Додатно, та анализа је основ за доношење закључака о томе које су личности и у којим условима стицале светитељски статус и који је тип светости обележио епоху. Тако ће једна вишеслојна појава, каква су култови светих, бити приказана у, историчару својственом, временском и просторном контексту., The cult of saints or the celebration of saints' memories represent one of the most important phenomena in Christianity because with them believers encounter the realm of the holy. Yet, since every saint lives in a particular moment and in a certain space, the memory of his exemplary and ideal life encompasses universal and timeless ideals, contemporary worldviews and the conditions of cultural, social and political life. In return, this representation of the saint gives meaning to the diverse realities of life. When researching cults in periods marked by political and other transformations, such as those in the Balkans from the last decade of the 14th century to the first third of the 16th century, the connection to social reality is even more meaningful.Based on this social logic of the celebration of saints, this dissertation applies a special approach to their study. In the first place, the creation of each cult is examined as a process more or less shaped by modern events. Therefore, the first objective is to analyse how the realities of life are reflected in this process and in the content of the cult, followed by an interpretation of the functions of the celebration of the new saint in the community.The officially established cult of the saint in the church is called liturgical memory. It is the primary focus of the research and includes the highly diverse sources: from material and artistic representations and records on the liturgical books, to the literary works that were integral part of the liturgy: various forms of services, hagiographies etc. Once established this "canonical" memory could be transformed, and the reasons for the modifications were sought in the changing needs of the community that nourished the cult.Liturgical commemoration also served as the basis for maintaining other memories of the saints, less connected to the church. The context in which they need to be looked at is somewhat more complex because the prerequisites of commemorative acts are contemporary events and already formed liturgical memory. The state of preserved sources allows only for the feudal and historiographical memories of the saints to be singled out. Feudal memory is a medieval form of family commemoration with a politicalfunction; it is recorded in charters, mausoleums and various forms of artistic representations. When the saints were members of feudal dynasties family memories became interwoven with liturgical, thus receiving strong foundations and basis for long-term maintenance.Historiographical memory was preserved thanks to the growing need to remember past events that led to the emergence of several historiographical genres. Due to the specific development of the medieval Serbian state, in which rulers often became saints, remembering them as well as other members of the holy dynasty had a significant place in the new texts. Historiographical memory is distinct because it is least related to the church, hence it sometimes gives information about cults that were not encouraged by church authorities. Nonetheless, there is no doubt that there existed many more saints’ memories, but, like oral memories, they have not left traces.Such an approach to research emphasises that keeping the memory of the saint was a complex phenomenon within which there can be as many kinds of memories as there were imagined communities: from the church to the family, the town and others. Of course, the most important place is occupied by the cult or liturgical memory, but it should be remembered that the contents and functions of commemorations could be different depending on the circumstances. This polyphony is one of the hallmarks of the memory of saints that is often overlooked but very useful for understanding the societies in which it existed.In addition to this principal contribution, the aim of the research was to present individual cults and their development. Furthermore, this analysis will be the basis for drawing conclusions about which individuals acquired the status of saint and under which conditions. Also, the intention was to try to find the type of sanctity that marked the epoch. Thus, a multifaceted phenomenon, such as the cults of the saints, will be shown in its historically specific temporal and spatial context.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Позносредњовековни култови светих на територији централног Балкана",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6608"
}
