@conference{
author = "Анђелковић, Биљана",
year = "2022",
abstract = "Предвиђања о „крају религије“ која су започела још са просветитељством наставила су се кроз радове многих теоретичара и у првим деценијама 20. века. Супротно предвиђањима, последње деценије тог столећа обележио је глобални феномен ревитализације религије, који се у Србији поклопио са периодом друштвене, политичке и економске кризе која је наступила заједно са распадом и ратовима на простору бивше Југославије. Због тога се религијски препород у домаћој науци углавном посматрао у контексту ретрадиционализације српског друштва или буђења националног идентитета. Значајан део научних истраживања био је усмерен на јавно деловање Српске православне цркве (СПЦ) и њених представника, на пораст броја православних верника, на трансформације у начину прослављања
најзначајнијих верских празника и на увођење веронауке у основне и средње школе.
Паралелно са тим јавним, видљивим и у науци највише обрађеним сегментима повратка религије, догађала се унутрашња трансформација како саме СПЦ тако и популације верника. То значи да је пораст броја православних верника у Србији имао бар два узрока
који су, често независно један од другог, подстицали вернике да се окрену православљу. Први, који је директно повезан са национализмом/етницитетом, прошлошћу, традицијом и националном митологијом; док је други дубоко био личан и повезан да индивидуалним
духовним развојем.
У овом излагању биће приказани различити облици „православности“, тј. интерпретација верника о томе шта значи бити православац. Примери су прикупљени током етнографских истраживања ходочашћа и литургијског православља у периоду од 2016. до 2021. године. Циљ излагања је да укаже на одређене проблеме и ограничења антрополога приликом истраживања различитих типова религиозности, односно различитих категорија православних верника, као и да укаже на потребу за дефинисањем методолошког приступа помоћу кога би се у будућности лакше спроводила истраживања православља у Србији., Predictions about the „end of religion“ that began with the Enlightenment
continued through the work of many theorists in the first decades of the
20th century. Contrary to predictions, the last decade of that century
was marked by the global phenomenon of religious revival, which in
Serbia coincided with the period of social, political and economic crisis
that occurred together with the disintegration and wars in the former
Yugoslavia. Therefore, the religious revival in academic papers was mainly
researched in the context of retraditionalization or awakening of national
identity. A significant part of scientific research was focused on the public
activities of the Serbian Orthodox Church (SOC) and its representatives,
on increasing the number of Orthodox believers, on transformations
in the way of celebrating the most important religious holidays and on
introducing religious education in primary and secondary schools. In
parallel with these public, visible and the most elaborated segments of the
religious revival, there was an internal transformation of both the Serbian
Orthodox Church and the population of believers. This means that the
increase in the number of Orthodox believers in Serbia had at least two
causes that, often independently of each other, encouraged believers to
convert to Orthodoxy. The first, which is directly related to nationalism /
ethnicity, past, tradition and national mythology; and the second, which
is deeply personal and connected to individual spiritual development. In this presentation, I will present various forms of Orthodoxy in
Serbia, as well as the believer’s interpretation and understanding of
what does it mean to be Orthodox Christian. Examples were collected
during the ethnographic research of pilgrimage and liturgical Orthodoxy
between 2016 and 2021. The aim of the presentation is to point out certain
problems and limitations of anthropological research of different types of
religiosity, ie different categories of Orthodox believers, as well as to point
out the need to define a methodological approach to facilitate Orthodox
research in Serbia in the future.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ, Београд : Археолошки институт",
journal = "Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future",
title = "Методолошки изазови истраживања православне религиозности у Србији",
pages = "140-143",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15354"
}
